Pravo na rad jedno je od najznačajnijih ljudskih prava i jedan od preduslova za smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti. Zato se moraju štititi prava radnika, unapređivati uslovi, bezbednost i zdravlje na radu, kao i materijalni položaj svih zaposlenih, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana rada.

U proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi upućenih Povereniku odnosi se na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, najčešće po osnovu pola, invaliditeta, zdravstvenog stanja i starosnog doba, što je očekivano budući da ova oblast predstavlja egzistencijalno pitanje za svakog pojedinca.

Najčešći razlozi u obraćanjima građana odnose se na nemogućnost napredovanja ili dobijanja otkaza zbog godina starosti, raspoređivanja na niža i manje plaćena radna mesta po povratku sa porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta, zbog toga što poslodavci ne vrše raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto u skladu sa izvršenom procenom radne sposobnosti, kao i zbog diskriminacije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.

Janković ističe da naročito zabrinjavaju česti primeri nebezbednih i nehumanih uslova za rad, koji su rezultirali brojnim smrtnim ishodima ili teškim povredama na radu tokom prošle godine, o čemu izveštava Inspektorat za rad. Ne smemo dozvoliti da na tržištu rada osnovna prava radnika i ljudska prava uopšte budu bez zaštite i da tržište nekontrolisano određuje pravila ponašanja, zbog čega, između ostalog, treba jačati inspekcijski nadzor.

Kada je reč o položaju društvenih grupa čiji je pristup tržištu rada otežan i koje su češće diskriminisane, a među kojima su žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, mladi i stariji, dobro je što se preduzimaju mere aktivne politike zapošljavanja kojima se podstiče njihovo zapošljavanje. Takođe, vreme će pokazati da budućnost pripada poslodavcima koji se vode principom nediskriminacije, poštuju prava zaposlenih, ističe Janković.