22. 07-00-061/2018-02 datum: 22. 5. 2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe J.Č. protiv Osnovnog suda u Somboru i pritužbe C.S.O.S.I.S., podnete protiv Višeg suda u Somboru, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva. U pritužbama je navedeno da zgrada Osnovnog i Višeg suda u Somboru nije pristupačna za osobe sa invaliditetom zbog postojanja arhitektonskih barijera. U izjašnjenju Osnovnog suda u Somboru, između ostalog, navedeno je da zgrada u kojoj se nalazi Osnovni sud nema rampu za osobe sa invaliditetom, niti lift i da zgradom upravlјa Viši sud u Somboru kao sud najvišeg ranga. U izjašnjenju Višeg suda u Somboru, između ostalog, navedeno je da da na samom ulazu postoji jedan stepenik ispred ulaznih vrata i dalјe još šest stepenika sa ukupnim nagibom od 45 stepeni do ulaska u prizemlјe-hol zgrade. Takođe je navedeno da je Viši sud u Somboru tokom proteklih godina (2013, 2014. i 2015.) ukazivao Ministarstvu pravde na problem u vezi sa pristupačnošću Višeg suda u Somboru osobama sa invaliditetom, ali da mu nisu obezbeđena sredstva za investiciono održavanje zgrade za namenu postavlјanja rampe i uređaja za olakšan pristup osobama sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć kolica. Nakon prijema dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predsednik Višeg suda u Somboru doneo je Odluku o nabavci aluminijumske teleskopske rampe, koja će biti ugrađena na ulazu u zgradu suda licima koja se kreću uz pomoć kolica. U obrazloženju navedene odluke, kao i u izjašnjenju Višeg suda u Somboru navedeno je da je nabavka i ugradnja ove rampe jedino trenutno moguće privremeno rešenje za lakši pristup i ulazak u zgradu suda osoba sa invaliditetom. U toku postpuka je utvrđeno da ulaz u objekat koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru nije pristupačan osobama sa invaliditetom, kao i da još uvek nije obezbeđena pristupačnost objektu u javnoj upotrebi koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru. Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stupio je na snagu 2009. godine. Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Viši sud u Somboru nije pružio dokaze da se i pre 2013. godine obraćao zahtevom za obezbeđivanje sredstava u pogledu pristupačnosti objekta, odnosno da je preduzeo sve aktivnosti u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti zgrade koju koriste Osnovni i Viši sud u Somboru. Na osnovu uvida u Izveštaj o radu Višeg suda u Somboru za period od 2010. do 2013. godine, broj SU III-19/2013-13 od 27. februara 2013. godine i utvrđeno je da je Viši sud u Somboru izvršio niz radova vezanih za adaptaciju sudske zgrade, pri čemu nisu izvršeni radovi u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti ulaza u zgradu suda. Odredbama člana 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Članom 84. stav 5. Sudskog poslovnika propisano je da ako je u istoj zgradi smešteno više sudova, sudskom zgradom upravlјa sud najvišeg ranga. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da ulaz objekat u javnoj upotrebi, koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru nije pristupačan osobama sa invaliditetom, čime je došlo do povrede odredaba čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, te je preporučio Višem sudu u Somboru da nastavi aktivnosti na postavlјanju aluminijumske teleskopske rampe i obezbeđivanju pristupačnosti objekta koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru, kako bi se omogućilo da osobe sa invaliditetom imaju jednak pristup objektu u javnoj upotrebi.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Č. protiv Osnovnog suda u Somboru i pritužbu C.S.O.S.I.S. protiv Višeg suda u Somboru, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva. Imajući u vidu da je se radi o istom pravnom osnovu i činjeničnom stanju, vođen je jedan postupak.
• U pritužbama J.Č. i C.S.O.S.I.S., između ostalog, navedeno je:

• da zgrada Osnovnog i Višeg suda u Somboru nije pristupačna za osobe sa invaliditetom zbog postojanja arhitektonskih barijera.
  • U prilogu pritužbi dostavlјene su fotografije ulaza u objekat Osnovnog i Višeg suda u Somboru.
  • U cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka pribavlјeno je izjašnjenje Osnovnog suda u Somboru, kao i izjašnjenje Višeg suda u Somboru.
  • U izjašnjenju Osnovnog suda u Somboru na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
• da je proverom kroz elektronski upisnik predmeta, koji se u ovom sudu vodi od 2010. godine utvrđeno da se podnositelјka pritužbe J.Č. ni u jednom predmetu ne pojavlјuje kao stranka u postupku;
• da se od 1. marta 2017. godine u Osnovnom sudu u Somboru ne obavlјaju poslovi overe potpisa, rukopisa i prepisa jer ove poslove obavlјaju javni beležnici koji su imenovani za područje grada Sombora i opštinu Apatin i Odžaci;
• da su u periodu kada se overavanje obavlјalo u sudu stranke imale mogućnost da u skladu sa članom 118. Sudskog poslovnika podnesu molbu predsedniku suda radi izlaska zaposlenog na lice mesta radi preduzimanje radnje overe uz davanje na uvid medicinske dokumentacije;
• da se shodno članu 86. st. i 3. Sudskog poslovnika prijemna kancelarija i svi kabineti u kojima se održavaju ročišta za raspravlјanje zaostavštine nalaze u prizemlјu zgrade suda, neposredno pored ulaznih vrata;
• da zgrada u kojoj se nalazi Osnovni sud u Somboru nema rampu za osobe sa invaliditetom, niti lift;
• da zgradom u kojoj se nalazi Osnovni sud u Somboru, shodno članu 84. stav 5. Sudskog poslovnika, upravlјa Viši sud u Somboru kao sud najvišeg ranga i da je on takođe nadležan za investiciono održavanje zgrade;
• da se predaja podnesaka vrši lično ili putem ovlašćenog lica u zgradi suda, odnosno u prijemnoj kancelariji koja se nalazi neposredno pored ulaza u zgradu suda, ali da se može vršiti i posredno putem pošte ili elektronske pošte;
• da se izdavanje službenih dokumenata može izvršiti neposredno u samoj zgradi suda predajom licu koje dokumenta zahteva ili posredno putem sudskih dostavlјača, putem pošte ili elektronske poštu – ukoliko to stranka naznači u zahtevu ili molbi;
• da podnositelјka pritužbe nije diskriminisana iz razloga što je svoja prava (predaja podnesaka, podizanje sudskih dokumenata, overa potpisa, prepisa i rukopisa i davanje nasledničke izjave) mogla da ostvari ako ne neposredno u zgradi suda, izlaskom ovlašćenog lica suda na lice mesta uz obavezu da priloži dokaze o zdravstvenom stanju.

• U izjašnjenju Višeg suda u Somboru na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

• da je Viši sud u Somboru, na upit Ministarstva pravde u okviru popunjavanja „tabela potreba“, tokom proteklih godina (2013, 2014 i godine) isticao problem u vezi sa pristupačnošću Višeg suda u Somboru osobama sa invaliditetom;
• da Višem sudu u Somboru nisu obezbeđena sredstva za investiciono održavanje zgrade za namenu postavlјanja rampe i uređaja za olakšan pristup osobama sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć kolica;
• da je u predlozima finansijskih planova koje predsednik sud dostavlјa Ministarstvu pravde svake godine, svaki put planirano da se izvrši uređenje glavnog ulaza u zgradu i da se izvrše određene promene koje bi olašale pristup osobama sa invaliditetom;
• da je u 2017. godini Višem sudu u Somboru odobren iznos za investiciono održavanje, ali u delu koji se odnosi na izradu projektne dokumentacije, a u vezi sa „Projektom procene sudske infrastrukture u Srbiji“, koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, te je Viši sud u Somboru odabran kao objekat za koji će se raditi tehnička dokumentacija za rekonstrukciju;
• da je reč o projektu koji aktuelno u toku na nivou Ministarstva pravde i u kojem je predviđeno trajnije rešenje pristupačnosti zgrade suda licima koja se kreću uz pomoć kolica;
• da je nakon prijema dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predsednik suda kao jedino moguće privremeno rešenje doneo odluku SU IV – 28-2/2018 od februara 2018. godine o nabavci aluminijumske teleskopske rampe, koja će biti ugrađena na ulazu u zgradu i koja će olakšati pristup i ulazak u zgradu suda licima koja se kreću uz pomoć kolica;
• da će pravosudni stražar imati obavezu da otvara ulazna vrata licima koja se kreću uz pomoć kolica, kao i obavezu da pomogne osobama sa invaliditetom prilikom korišćenja rampe, imajući u vidu konstrukciju ulaza u zgradu suda, gde postoji jedan stepenik na 45 stepeni od ulaska u prizemlјe, što predstavlјa objektivnu nemogućnost drugačijeg rešenja ovog problema.
  • U prilogu izjašnjenja dostavlјeni su: 1) tabele potreba koje je popunjavao Viši sud u Somboru za 2013, 2014. i 2015. godinu; 2) Odluka predsednika Višeg suda u Somboru posl. br. SU IV-2-28/18 od 21. februara 2018. godine; 3) fotokopija mejla od 18. aprila 2017. godine koji je M. T. uputio Upravi Višeg suda u Somboru.
  • Imajući u vidu izjašnjenja Osnovnog i Višeg suda u Somboru, kao i Odluku Višeg suda u Somboru broj SU IV-28-2/2018 od 21. februara 2018. godine o nabavci aluminijumske teleskopske rampe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio dopis podnositelјima pritužbi da se izjasne da li ostaju pri podnetim pritužbama. S tim u vezi, J.Č., predsednica S.O.S.I.S. dostavila je potpisan i overen dopis od 22. marta 2018. godine u kojem je navedeno: „Ovim putem vas obaveštavamo da ne odustajemo od pritužbi u vezi sa pristupačnošću podnetim protiv Osnovnog suda Sombor i Višeg suda Sombor, Venac Stepe Stepanovića br. 13 u Somboru.“
  • U skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, a u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstvo pravde dostavilo je dopis, u kojem je između ostalog, navedeno:
• da je zgrada pravosudnih organa u ulici Venac Stepe Stepanovića br. 13 u Somboru u javnoj svojini Autonomne pokrajine Vojvodine, a da su korisnici te zgrade Osnovni i Viši sud u Somboru;
• da Ministarstvo pravde, u saradnji sa pravosudnim organima koji su neposredni korisnici objekata, preduzima potrebne mere radi upodoblјavanja prilaza službenim objektima potrebama osoba sa invaliditetom, kao i da je do sada izvršena rekonstrukcija 44 objekta;
• da pravosudni organi koriste više od 200 objekata u Republici Srbiji, te se njihova rekonstrukcija vrši po planu rekonstrukcija koji je napravlјen u skladu sa prioritetnim problemima i raspoloživim sredstvima.

1.10. U prilogu dopisa dostavlјen je spisak objekata pravosudnih organa u kojima postoji prilaz za osobe sa invaliditetom.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u fotografije koje su dostavnjene u prilogu pritužbi, utvrđeno je da je na fotografijama prikazan ulaz u zgradu Osnovnog i Višeg suda u Somboru, te da se između trotoara i ulaza u zgradu nalazi stepenik.

2.2. Uvidom u dopis Ministarstva pravde broj: 07-00-002/2018-12 od 15. januara 2018. godine utvrđeno je da je zgrada pravosudnih organa u ulici Venac Stepe Stepanovića broj 13 u Somboru u svojini Autonomne pokrajine Vojvodine, a da su korisnici zgrade Osnovni i Viši sud u Somboru. Takođe, uvidom u prilog dostavlјen uz navedeni dopis, utvrđeno je da se objekat koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru ne nalazi na listi pravosudnih objekata koji su pristupačni osobama sa invaliditetom.

2.3. Uvidom  u Izveštaj o radu Višeg suda u Somboru za period od 2010. do 2013. godine, broj SU III-19/2013-13 od 27. februara 2013. godine i utvrđeno je da je u periodu od 2010. do 2013. godine Viši sud u Somboru izvršio niz radova vezanih za adaptaciju sudske zgrade, pri čemu u listi izvedenih radova nema radova koji se odnose na obezbeđivanje pristupačnosti ulaza u objekat suda. Naime, u 2010. godini izvršena je rekonstrukcija krova celokupne zgrade suda, rekonstrukcija električne mreže, uvedena je nova telefonska centrala. Tokom 2011. godine usled dotrajale stolarije izvršena je zamena jednog dela stolarije sudske zgrade sa PVC prozorima, uveden je video nadzor u sudu, izvršena je delimična zamena dotrajalog kancelarijskog nameštaja, napravlјena je nova kancelarija u hodniku gde se nalazi raspravna sala, stavlјena i okrečena fasada na celokupnu zgradu, dok je u 2012. godini rekonstruisana je sudska pisarnica i obnovlјen je nameštaj, izvršena je zamena dotrajalog nameštaja, napravlјena je prostorija u kojoj se smeštaju CD-ovi (korpora delikti) i izvršena je kompletna rekontrukcija sanitarnih čvorova.

2.4. Uvidom u Odluku Višeg suda u Somboru broj SU IV-28-2/2018 od 21. februara 2018. godine, utvrđeno je da je Viši sud u Somboru doneo odluku da će se izvršiti kupovina iventara – aliminijumske teleskopske rampe za lakši pristup zgradi suda licima sa invaliditetom. U obrazloženju navedene odluke istaknuto je da se za tekuće potrebe Višeg suda u Somboru, ukazala, kao neophodna, kupovina iventara aluminijske teleskopske rampe, jer je ulaz u zgradu Osnovnog i Višeg suda u Somboru potpuno nepristupačan za osobe sa invaliditetom, a nabavka i ugradnja aluminijske teleskopske rampe pokazuje se kao jedino trenutno moguće rešenje za lakši pristup i ulazak u zgradu lica sa invaliditetom.

2.5. Uvidom u mejl od 18. aprila 2017. godine koji je M.T. (tim lider – pravosudne infrastrukture) poslao upravi Višeg suda u Somboru utvrđeno je da je u okviru projekta  „Procena sudske infrastrukture u Srbiji“ koju finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, pravosudni objekat – Viši sud u Somboru određen kao objekat za koji će se raditi tehnička dokumentacija za rekonstrukciju.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

3.2. Ustav Republike Srbije[4] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5].

3.3. Republika Srbija je ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[6], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[7]. Ratifikacijom ove Konvencije, država se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilјu samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru, uklјučujući tu i pristup informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, kao i pristup drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti[8].

3.4. U Opštem komentaru broj 2 (2014) Komitet za prava osoba sa invaliditetom ističe da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Ovakav pristup proističe iz ideje zabrane diskriminacije. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravlјenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom.[9]

3.5. Od značaja za prava osoba sa invaliditetom su i Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezujuća, postoji moralna i politička obaveza država članica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila jeste da obezbede da osobe sa invaliditetom uživaju ista prava i obaveze kao i ostali članovi društva, u čemu poseban značaj ima i pristupačnost fizičkog okruženja. Naime, da bi se postigla pristupačnost, potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizičkog okruženja planiraju od početka samog procesa, uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama[10].

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Pored toga, odredbom člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskrimnacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnono njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavlјaju ili su stavlјena u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Odredbama člana 17. stav 2. propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[11], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog zakona propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije.

3.8. Odredbama člana 5. Zakona o planiranju i izgradnji[12] propisano je da se zgrade javne i poslovne namene moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3.9. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[13] se bliže utvrđuju tehnički standardi pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojim se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretlјivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalјe, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

3.10. Sudskim poslovnikom^[14] u članu 84. st. 1. i 2. je propisano je da svim sudskim zgradama i nepokretnostima koje su namenski dodelјene sudu na korišćenje upravlјa sud, a da se pojedina odelјenja jednog suda mogu se nalaziti i u drugim zgradama na području tog suda. U istoj zgradi može biti smešteno više sudova ili odelјenja tih sudova. Stavom 5. ovog člana propisano je da ako je u istoj zgradi smešteno više sudova, sudskom zgradom upravlјa sud najvišeg ranga čija je sudska uprava smeštena u zgradi suda.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu predmet pritužbi, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je neobezbeđivanjem, odnosno propuštanjem obezbeđivanja pristupačnosti ulaza u objekat u javnoj upotrebi koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru u ulici Venac Stepe Stepanovića 13, došlo do povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

3.12. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da je nesporno da ulaz u objekat koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru nije pristupačan osobama sa invaliditetom. Naime, u pritužbama je navedeno da ulaz u Osnovni i Viši sud u Somboru nije pristupačan za osobe sa invaliditetom i da im je na taj način onemogućeno da uđu u zgradu suda. Sa druge strane, u izjašnjenju Osnovnog suda u Somboru je navedeno da zgrada u kojoj se nalazi Osnovni sud nema rampu za osobe sa invaliditetom, niti lift. Dalјe, u izjašnjenju Višeg suda u Somboru, između ostalog, je navedeno da na samom ulazu postoji jedan stepenik ispred ulaznih vrata i dalјe još šest stepenika sa ukupnim nagibom od 45 stepeni do ulaska u prizemlјe-hol zgrade.

3.13. U izjašnjenju Osnovnog suda u Somboru navedeno je da J. Č. nije diskriminisana i pored činjenice da zgrada u kojoj se nalazi Osnovni sud u Somboru ne poseduje rampu za osobe sa invaliditetom i lift. Istaknuto je da ukoliko podnositelјka pritužbe nije mogla, ili joj je to bilo otežano zbog zdravstvenog stanja, da ostvari svoja prava neposredno u zgradi suda (predaja podnesaka, podizanje sudskih dokumenata, overa potpisa, prepisa i rukopisa i davanje nasledničke izjave), mogla je svoja prava da ostvari tako što bi priložila sudu dokaze o svom zdravstvenom stanju, nakon čega bi ovlašćeno lice suda izašlo na lice mesta i izvršilo zahtevanu radnju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naglašava da osobe sa invaliditetom koje koriste kolica za kretanje nisu nemoćne osobe, i u mogućnosti su da lično i neposredno koriste javne površine i objekte, koriste usluge i obavlјaju aktivnosti pod preduslovom da je ispunjena zakonska obaveza da takvi objekti i površine budu pristupačni. Drugim rečima, poštovanje ličnosti i dostojanstva osobe sa invaliditetom zahteva obezbeđivanje uslova za samostalnost osobe sa invaliditetom u korišćenju javnih usluga i prostora. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Republika Srbija ratifikovala, zahteva od država članica da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilјu samostalnog života i punog učešća u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama.

3.14. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao navode iz izjašnjenja Osnovnog suda da zgradom, saglasno članu 84. stav 5. Sudskog poslovnika, upravlјa Viši sud u Somboru kao sud najvišeg ranga i da je on nadležan za investiciono održavanje zgrade. S tim u vezi Poverenik ističe da je članom 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Imajući u vidu navedeno Poverenik je razmatrao i odredbe člana 84. stav 5. Sudskog poslovnika kojim je propisano da ako je u istoj zgradi smešteno više sudova, sudskom zgradom upravlјa sud najvišeg ranga. Iz izjašnjenja Osnovnog i Višeg suda u Somboru nesporno je da zgradom u kojoj su smešteni Osnovni sud i Viši sud upravlјa Viši sud u Somboru, koji je u skladu sa tim nadležan i za investiciono održavanje navedene zgrade, kao i za obezbeđivanje pristupačnosti i potrebnih sredstava za te namene. S toga, Poverenik konstatuje da je preduzimanje aktivnosti na obezbeđivanju pristupačnosti objekta u nadležnosti Višeg suda u Somboru, kao suda najvišeg ranga.

3.15. Poverenik je pristupio analizi navoda iz izjašnjenja Višeg suda u Somboru da je Viši sud u Somboru tokom proteklih godina (2013, 2014. i 2015. godine) ukazivao Ministarstvu pravde na problem u vezi sa pristupačnošću Višeg suda u Somboru osobama sa invaliditetom, ali da mu nisu obezbeđena sredstva za investiciono održavanje zgrade za namenu postavlјanja rampe i uređaja za olakšan pristup osobama sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć kolica, kao i da je u 2017. godini Višem sudu u Somboru odobren iznos za investiciono održavanje, ali u delu koji se odnosi na izradu projektne dokumentacije, a u vezi sa „Projektom procene sudske infrastrukture u Srbiji“, koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, te da je Viši sud u Somboru odabran kao objekat za koji će se raditi tehnička dokumentacija za rekonstrukciju. Poverenik ističe da je Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stupio na snagu 2009. godine. Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Viši sud u Somboru nije pružio dokaze da se i pre 2013. godine obraćao zahtevom za obezbeđivanje sredstava u pogledu pristupačnosti objekta, odnosno da je preduzeo sve aktivnosti u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti zgrade suda koju koriste Osnovni i Viši sud u Somboru. Poverenik je izvršio uvid u Izveštaj o radu Višeg suda u Somboru za period od 2010. do 2013. godine, broj SU III-19/2013-13 od 27. februara 2013. godine i utvrdio je da je Viši sud u Somboru izvršio niz radova vezanih za adaptaciju sudske zgrade, pri čemu nisu izvršeni radovi u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti ulaza u zgradu suda. Međutim, Poverenik takođe konstatuje da je nakon prijema dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predsednik Višeg suda u Somboru doneo Odluku o nabavci aluminijumske teleskopske rampe, koja će biti ugrađena na ulazu u zgradu i koja će kao privremeno rešenje olakšati pristup i ulazak u zgradu suda licima koja se kreću uz pomoć kolica. Poverenik pozdravlјa ovu odluku suda i pokazanu spremnost, nakon podnošenja pritužbe u ovom predmetu, u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti objekta suda, obezbeđivanjem sredstava za nabavku aluminijumske teleskopske rampe. Poverenik takođe konstatuje da će postavlјanje aluminijumske teleskopske rampe olakšati pristup objektu koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru do okončanja projkta rekonstrukcije zgrade koju koriste Osnovni i Viši sud u Somboru. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da su dalјe aktivnosti Višeg suda na postavlјanju rampe, kao i aktivnosti koje će se preduzimati u cilјu rekonstrukcije objekta i obezbeđivanja pristupačnosti pravosudnog organa za sve građane i građanke od izuzetne važnosti jer pristupačnost predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života na ravnopravnoj osnovi. Puna inkluzija osoba sa invaliditetom u sve društvene oblasti treba da bude cilј celokupnog društva radi ostvarivanja zajedničkog interesa i prosperiteta, a ne individualna stvar i problem osoba sa invaliditetom.

4. MIŠLjENјE

Ulaz u objekat u javnoj upotrebi, koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru nije pristupačan osobama sa invaliditetom, čime je došlo do povrede odredaba čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Višem sudu u Somboru:

5.1. Da nastavi aktivnosti na postavlјanju aluminijumske teleskopske rampe i obezbeđivanju pristupačnosti objekta koji koriste Osnovni i Viši sud u Somboru, kako bi se omogućilo da osobe sa invaliditetom imaju jednak pristup objektu u javnoj upotrebi.

Potrebno je da Viši sud u Somboru obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Viši sud u Somboru ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] Član 21. Ustava Republike Srbije

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,  član 1. stav 1.

[8] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,  član. 9. st. 1 i 2.

[9] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ –Međunarodni ugovori“, broj 7/71)

[10] Poglavlјe II, pravilo 5, st. a), tač. 3 i 4. Standardnih pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[12] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14

[13] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

[14] „Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15 – ispravka, 39/16, 56/16, 77/16 i 16/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

J.Č. i C.S.O.S.I.S. protiv Osnovnog i Višeg suda u Somboru zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina