9. 6-00-1/2018-02 datum: 9.1.2019.

NACIONALNO TELO ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA U VISOKOM OBRAZOVANјU

11000 Beograd

Bulevar Mihajla Pupina 2

Predmet: Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, razmatrajući položaj žena u oblasti visokoškolskog obrazovanja, došao je do zaklјučka da se na ovom nivou obrazovanja nedovolјno posvećuje pažnja stvaranju uslova za postizanje rodne ravnopravnosti, naročito kada je reč o položaju studenata nakon završetka osnovnih studija, kandidata za izbor u nastavnička i saradnička zvanja, te studenata i zaposlenih sa porodičnih obavezama. Danas u Republici Srbiji, ne postoji razlika u stopi upisa dečaka i devojčica u osnovnu školu (98,4% dečaka naspram 98% devojčica), tako da je na nivou osnovnog obrazovanja rodna nejednakost gotovo eliminisana. Razlike u obrazovanju između žena i muškaraca ne postoje ni u pogledu srednje stručne spreme. Na višim nivoima obrazovanja razvija se trend sve većeg učešća devojaka koje se upisuju (56%) i diplomiraju (58%) na visokim školama i fakultetima, gde procenat studentkinja čak i nadmašuje procenat studenata. Ipak ova prednost se gubi na poslediplomskim studijama. Na primer u 2012. godini doktoriralo je više muškaraca (52%) nego žena (48%), što se, između ostalog, može objasniti stereotipnim i patrijarhalnim rodnim ulogama, koje sprečavaju žene da u potpunosti uživaju pravo na rad ili stručno usavršavanje u onoj meri u koje bi to želele. Naime, postojeći obrasci koji se tiču porodičnih uloga i podele porodičnih dužnosti između muškaraca i žena, posebno kada je reč o brizi o deci, starijim i bolesnim članovima porodice, mogu značajno da utiču na uklјučivanje žena u najviše akademske studijske programe, pre svega upis na doktorske studije, a potom i na njihov napredak u akademskoj karijeri. Tome svakako, u izvesnoj meri, doprinose i studijski programi i materijali koji najčešće nisu rodno senzibilisani.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je za postizanje rodne ravnopravnosti u visokom obrazovanju potrebno uvesti standarde kojim će se od visokoškolskih ustanova koje su u postupku akreditacije zahtevati da izrade i dostave strategiju i akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti, u cilјu garancije jednakih prava žena i muškaraca u obrazovnoj instituciji, naročito ukoliko imaju porodične obaveze, bilo da je reč o studentima/kinjama, zaposlenima ili kandidatima/kinjama koji konkurišu za radna mesta na konkretnom fakultetu. Imajući u vidu navedeno Poverenik je izvršio analizu Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, Pravilnika o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, ukazuje da Ustav Republike Srbije[1] članom 15. jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje zabranu svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a na ročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.  Nadalјe, u stavu 4. člana 21. Ustava propisano je da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Diskriminacija na osnovu pola izričito je zabranjena Konvencijom o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete[2], usvojenom pod okrilјem Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. U ovoj konvenciji pod izrazom diskriminacija podrazumeva se svako pravlјenje razlike, isklјučivanje, ograničavanje ili povlašćivanje, koje je zasnovano na rasi, boji, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom ubeđenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, ekonomskom položaju ili rođenju, i ima za cilј ili za posledicu da uništi ili da naruši jednakost u postupanju u oblasti prosvete, a naročito: da onemogući ma kom licu ili grupi lica pristup raznim vrstama ili stupnjevima školovanja; da ma kom licu ili grupi lica ograniči školovanje na niži stupanj; da uvede ili održava posebne školske sisteme ili škole za lica ili grupe lica, osim slučajeva predviđenih u članu 2. ove konvencije ili da ma koje lice ili grupu lica stavi u položaj koji nije u skladu sa dostojanstvom čoveka.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima[3], odredbom člana 2. propisuje da se države članice ovog pakta obavezuju  da poštuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadležnost, prava priznata ovim paktom bez obzira naročito na rasu, boju, pol, jezik, veru, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, rođenje ili svaku drugu okolnost.  Članom 3. navedenog pakta države članice obavezne su da obezbede podjednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva građanska i politička prava formulisana u ovom paktu.

Sa druge strane, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[4] u članu 2. stav 2. propisuje da su države članice obavezne da garantuju da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom mišlјenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili bilo kojoj drugoj okolnosti dok se članom 3. naglašava da su države članice obavezne da obezbede jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva prava koja su u njemu pobrojana. Zatim, članom 13. navedenog pakta države članice se obavezuju da svakoj osobi priznaju pravo na obrazovanje. One se slažu da obrazovanje treba da ima za svrhu pun razvoj lјudske ličnosti i dostojanstva i da pojača poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda. One su saglasne da obrazovanje treba da omogući svakoj osobi da igra korisnu ulogu u slobodnom društvu, da potpomaže razumevanje, toleranciju i prijatelјstvo između svih naroda i svih rasnih, etničkih ili verskih grupa i da podstiče razvoj delatnosti Ujedinjenih naroda na očuvanju mira. Nadalјe, Pakt u članu 7. naglašava da žene moraju imati pravičnu zaradu i jednaku nagradu za rad iste vrednosti bez ikakve razlike, te moraju imati garanciju da uslovi njihovog rada nisu gori od uslova koje imaju muškarci i primaju istu nagradu kao oni za isti rad. Takođe, članom 10. stav 2. Pakta navodi se i potreba da bude pružena posebna zaštita majkama za razumno vreme pre i posle rođenja dece, kao i da zaposlene majke treba da uživaju, za vreme ovog perioda, plaćeno odsustvo ili odsustvo uz odgovarajuća davanja iz socijalnog osiguranja.

Odredbom člana 10. Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena[5] države članice imaju obavezu da, pored ostalog, da preduzimaju sve potrebne mere radi otklanjanja diskriminacije žena kako bi im obezbedila jednaka prava kao i muškarcima u pogledu obrazovanja, dok je stavom 3. navedenog člana posebno naglašena obaveza uklanjanja tradicionalnih shvatanja o ulogama muškaraca i žena na svim nivoima i u svim oblicima obrazovanja putem revizije udžbenika i obrazovanih programa, prilagođavanja nastavnih metoda i dr.  U članu 11. stav 1. tačka a)-c) ove konvencije države se obavezuju da ukinu diskriminaciju žena, kako bi im osigurale ista prava u oblasti zapošlјavanja.

Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 100[6], odredbom člana 2. propisani su standardi o jednakom plaćanju muškaraca i žena za isti rad ili rad iste vrednosti gde će svaka članica morati da osigura primenu načela jednakosti nagrađivanja između muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti za sve radnike. Zatim, Konvencijom MOR-a br. 111 o diskriminaciji u pogledu zapošlјavanja i zanimanja[7] obuhvaćeni su standardi o zaštiti od diskriminacije u oblasti zanimanja i zaposlenja, koji obuhvataju diskriminaciju na osnovu pola.

U Preporuci o uvođenju rodne ravnopravnosti u obrazovanje iz 2007. godine[8], Savet Evrope  konstatuje da obrazovanje za demokratsko građanstvo doprinosi promociji principa ravnopravnosti između muškaraca i žena kao i da ohrabruje uspostavlјanje harmoničnih i mirnih odnosa među lјudima, i ukazuje na potrebu da rodna dimenzija bude u sadržaju nastavnih programa, kako bi se suzbijali seksistički stereotipi, a mladi lјudi bili pripremlјeni za novo rodno partnerstvo u privatnom i javnom životu. Pored toga, Evropskom socijalnom povelјom[9] je, kao sastavni deo prava na slobodan izbor zaposlenja, zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu.

Zabrana diskriminacije na osnovu pola propisana je i Zakonom o zabrani diskriminacije^[10] i Zakonom o ravnopravnosti polova^[11]. Prema odredbama člana 31. Zakona o ravnopravnosti polova, vaspitanje o ravnopravnosti polova sastavni je deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja. U okviru nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, obezbeđuje se vaspitanje o ravnopravnosti polova, u cilјu prevazilaženja ograničavajućih uloga zasnovanih na polu, oslobađanja od stereotipa zasnovanih na polu i predrasuda zasnovanih na polu. U okviru nastavnih planova i programa obezbeđuje se i posebno odgovarajuće informisanje i obrazovanje iz oblasti seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlјa. Organi državne uprave nadležni za obrazovanje, odnosno obrazovne ustanove, u postupku donošenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, i prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskih prostora i opreme, dužni su da omoguće sprovođenje politike jednakih mogućnosti za sve. Članom 53. stav. 1. ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom kazniti za prekršaj ustanova ako izvrši diskriminaciju zasnovanu na polu u vezi sa: uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu; uslovima i mogućnostima pristupa stalnom obrazovanju, uklјučujući sve programe za obrazovanje odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja; uslovima za isklјučenje iz procesa obrazovanja, naučnog rada i stručnog usavršavanja; načinom pružanja usluga i davanja pogodnosti i obaveštenja; ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata; uslovima za sticanje stipendija i drugih vrsta pomoći za školovanje i studije; uslovima za izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog usmeravanja, stručnog usavršavanja i sticanja diploma; uslovima za napredovanje; dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju.

Zatim, odredbom člana 18. Zakona o ravnopravnosti polova utvrđeno je i da se uznemiravanje, seksualno uznemiravanje ili seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje čini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra povredom radne obaveze koja predstavlјa osnov za otkaz ugovora o radu, odnosno za izricanje mere prestanka radnog odnosa, kao i osnov za udalјenje zaposlenog sa rada. O okolnostima koje ukazuju da je izložen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju zaposleni pismenim putem obaveštava poslodavca i traži efikasnu zaštitu. Pored toga, odredbom člana 54. stav 1. tačka 7. ovog zakona propisano je da će se poslodavac sa svojstvom pravnog lica će kazniti za prekršaj ako ne preduzme mere da zaštiti zaposleno lice od uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja ili seksualnog ucenjivanja.

Prema odredbama člana 4. stav 1. tačka 7. Zakona o visokom obrazovanju[12] delatnost visokog obrazovanja zasniva se, između ostalog, na principu poštovanja lјudskih prava i građanskih sloboda, uklјučujući zabranu svih vidova diskriminacije. Pored toga odredbom člana 101.  navedenog zakona student ima pravo na različitost i zaštitu od diskriminacije.

Kada je u pitanju oblast rada i zapošlјavanja, odredbama člana 18. Zakona o radu[13] propisana je zabrana neposredne i posredne diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na lična svojstva, među kojima i pol. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona definisana članom 19. jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlјa u nepovolјniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, dok posredna diskriminacija postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlјa ili bi stavila u nepovolјniji položaj u odnosu na druga lica – lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredelјenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona. Od značaja je i odredba člana 20. Zakona o radu gde je propisano da je diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena  u odnosu na: 1) uslove za zapošlјavanje i izbor kandidata za obavlјanje određenog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; 3) obrazovanje, osposoblјavanje i usavršavanje; 4) napredovanje na poslu; 5) otkaz ugovora o radu. Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 18. ovog zakona ništave su. Zatim, odredbama člana 21. i 22. ovog zakona utvrđena je i zabrana uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja. Naime, uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželјeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijatelјsko, ponižavajuće ili uvredlјivo okruženje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijatelјsko, ponižavajuće ili uvredlјivo okruženje. Ne smatra se diskriminacijom pravlјenje razlike, isklјučenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlјa u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavlјaju stvarni i odlučujući uslov obavlјanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana. Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti osoba sa invaliditetom, žena za vreme porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelјa, usvojitelјa, staratelјa i hranitelјa – ne smatraju se diskriminacijom.

Odredbama člana 10. st. 1. i 2. Zakona o zaposlenima u javnim službama[14] propisana je jednaka dostupnost radnih mesta, a izbor kandidata za rad u javnim službama zasniva se na stručnoj osposoblјenosti, znanju i veštinama. Pored toga, odredbom člana 17. ovog zakona propisano je da zaposleni, odnosno lice angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa u javnoj službi ima pravo na zaštitu od zlostavlјanja i diskriminacije na radu, koju je dužan da obezbedi poslodavac u skladu sa zakonima kojim se uređuje zabrana zlostavlјanja na radu i zabrana diskriminacije.

„Rodno osetlјivo formalno obrazovanjeˮ poseban je cilј u okviru opšteg strateškog cilјa „Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultura rodne ravnopravnostiˮ Nacionalne strategije za unapređenje rodne ravnopravnosti za period od 2016. do 2020. godine^[15]. Naime, Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena je iskazao zabrinutost zbog postojanosti rodnih stereotipa u nastavnim materijalima i udžbenicima i preporučio Republici Srbiji da podigne nivo svesti o važnosti obrazovanja kao lјudskog prava i kao osnove za osnaživanje žena i devojčica. Utvrđene mere za realizaciju cilјa su sledeće: podizanje nivoa svesti rukovodilaca/rukovoditelјki i zaposlenih u organima javne vlasti o uzrocima, posledicama i raširenosti diskriminacije i višestruke diskriminacije žena putem redovne i obavezujuće obuke za lјudska prava i rodnu ravnopravnost, kao i za komunikaciju na principima uvažavanja i poštovanja različitosti; uklјučivanje znanja o lјudskim pravima, lјudskim pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u sadržaj za polaganje državnih ispita državnih službenika/službenica, sudija, tužilaca/tužitelјki i advokata/advokatkinja; obezbeđivanje da Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, Opcioni protokol Konvencije, Opšte preporuke Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, gledišta Komiteta po pojedinačnim predstavkama i njegova istraga, kao i relevantno domaće zakonodavstvo, budu integralni deo pravnog obrazovanja i obuke za sve pravnike/pravnice, sudije, tužioce/tužitelјke i advokate/advokatkinje kako bi se obezbedila direktna primena Konvencije i tumačenja nacionalnih pravnih odredbi u skladu sa Konvencijom; obezbeđivanje kontinuirane obuke pravnika/pravnica i drugih službenika/ službenica na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou sa cilјem prevencije diskriminacije (uklјučujući i višestruku diskriminaciju), posebno diskriminacije žena, kako bi se obezbedilo da se u propisima i drugim opštim aktima ne nađu odredbe, odnosno rešenja koja u praksi mogu dovesti do diskriminacije; izrada i primena etičkih kodeksa ponašanja za rukovodioce/rukovoditelјke i zaposlene u svim državnim organima i institucijama, predstavničkim telima i privrednim subjektima, sa cilјem sprečavanja i sankcionisanja rodno zasnovane diskriminacije seksističkog govora i postupanja^[16].

Opštim cilјem Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije^[17] utvrđeno je usklađivanje pravnog okvira sa međunarodnim standardima; sprečavanje kršenja zabrane diskriminacije prema ženama, kroz ustavne, zakonodavne i regulatorne reforme i praćenje njihovog sprovođenja; promena tradicionalnog, patrijarhalnog stereotipa o rodnim ulogama i ukidanje diskriminatorskih praksi prema ženama, naročito višestruko diskriminisanih grupa žena (posebno Romkinja, žena sa invaliditetom, samohranih majki, izbeglih ili raselјenih žena, starijih žena, žena žrtvi nasilјa, žena drugačije seksualne orijentacije i dr.). U okviru navedenog opšteg cilјa, utvrđen je poseban cilј koji se odnosi na obrazovanje i kojim je navedeno: uklјučivanje u obrazovni sistem sadržaja o neprihvatlјivosti svih oblika diskriminacije žena, uklјučujući rodne stereotipe, u kurikulume za osnovno i srednje školsko obrazovanje, i visoko obrazovanje; kreiranje inkluzivne politike u obrazovnom sistemu za devojke i devojčice, posebno za višestruko ugrožene grupe devojaka, devojke koje napuštaju redovni obrazovni sistem zbog rane udaje ili trudnoće i kreiranje afirmativnih mera za smanjenje polne segregacije u izboru obrazovnih profila.

U smislu navedenog, Poverenik predlaže izmenu, odnosno dopunu sledećih pravilnika:

1. Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, dopunom:

– Standarda 11: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta, na način da se od visokoškolske ustanove zahteva da utvrdi jasno i podrobno formulisanu strategiju i prateći akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti.

2. Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, dopunom:

– Standarda 12: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta, koji bi bio dopunjen na način kako je predloženo u prethodnoj tački.

3. Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, i to:

– Standarda 1: Strategija obezbeđenja kvaliteta, na način da se od visokoškolske ustanove zahteva da utvrdi jasno i podrobno formulisanu strategiju i prateći akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti. Strategija za postizanje rodne ravnopravnosti sa pratećim akcionim planom, primera radi, treba da sadrži cilјeve kojima će se obezbediti mere usmerene na procenu, a potom, po potrebi, i preispitivanje i izmenu visokoškolskih procedura i praksi koje treba da omoguće otkrivanje rodne neravnopravnosti; primenu mehanizama za ispravlјanje neravnopravnosti, te postavlјanje cilјeva u ovoj oblasti i praćenje njihovog ostvarivanja posredstvom odgovarajućih indikatora.

– Standarda 3: Sistem obezbeđenja kvaliteta, koji treba dopuniti na način da je visokoškolska ustanova dužna da statutom utvrđuje poslove i zadatke nastavnika, saradnika, studenata, stručnih organa, katedri i komisije za obezbeđenje kvaliteta u donošenju i sprovođenju strategija, uklјučujući i strategiju za postizanje rodne ravnopravnosti sa pratećim akcionim planom.

– Standard 14: Sistematsko praćenje i periodična provera kvaliteta, kojim se visokoškolska ustanova obavezuje da obavlјa periodična samovrednovanja i proveru nivoa kvaliteta tokom kojih proverava sprovođenje utvrđene strategije. S tim u vezi, potrebno je dodati da navedena obaveza uklјučuje i proveru sprovođenja strategije i akcionog plana za postizanje rodne ravnoravnosti, o čemu je potrebno da visokoškolska ustanova obavesti nastavnike, saradnike, Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta i javnost.

5. Pravilnika o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, u pogledu dopune člana 8. tako što bi se propisalo da u sastavu potkomisije može biti angažovano i lice stručno za oblast rodne ravnopravnosti. U ovom pravilniku je, radi doslednog sprovođenja pravilnika koji se odnose na akreditaciju uopšte, potrebno dopuniti i Standard 3: Oblasti spolјašnje provere kvaliteta, navođenjem da se spolјašnja provera kvaliteta, pored navedenih, obavlјa i u oblasti postizanja rodne ravnopravnosti.

6. Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa, u pogledu dopune člana 8, na način kako je to opisano u prethodnoj tački vezanoj za Pravilnik o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova. Takođe, potrebno je dopuniti i Standard 6: Kvalitet, savremenost i međunarodna usaglašenost studijskog programa, u okviru kojeg je potrebno dodati se studentima pruža i obuka o značaju rodne ravnopravnosti. Način ostvarenja ovog zahteva zavisi od vrste obrazovne ustanove, i može se postići kroz postojeće nastavne predmete, ali i putem odgovarajućih seminara, debata, radionica, kurseva i na drugi pogodan način.

Članom 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, propisano je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. S tim u vezi, a imajući u vidu da, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Nacionalni savet za visoko obrazovanje utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova na predlog Nacionalnog akreditacionog tela, predlažemo da ovo telo uvaži inicijativu za izmene i dopune Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, Pravilnika o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa. Nacionalno telo za akreditaciju može sprovesti ovu incijativu i na drugačiji način od predloženog, s tim da obezbedi obavezu da visokoškolske ustanove u postupku akreditacije prilože strategiju i akcioni plan za postizanje rodne ravnopravnosti, čime će ispuniti međunarodne i domaće obaveze u vezi sa poštovanjem principa zabrane diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti visokog obrazovanja.

Ova inicijativa poslata je i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

S poštovanjem,

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[2] Uredba o ratifikaciji Konvencije o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, br. 4/64)

[3] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 7/71)

[4] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71)

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81)

[6] Konvencija MOR broj 100 o jednakom nagrađivanju („Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ“, broj 12/52)

[7] Konvencija MOR broj 111 o diskriminaciji u pogledu zapošlјavanja („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori br. 3/61)

[8] CM/Rec(2007)13

[9] Zakon o potvrđivanju revidirane evropske socijalne poveae („Službeni glasnik RS“, broj 42/09)

[10] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[11] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09

[12] Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RSˮ, broj 88/2017, 27/2018 – dr. zakon i 73/2018), član 4. stav 1, tačka 7

[13] Zakon o radu  („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje)

[14] Zakon o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RSˮ, broj 113/17 i 95/18)

[15] Nacionalna strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti za period od 2016. do 2020. godine  („Službeni glasnik RS”, broj 4/16)

[16] Nacionalna strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti za period od 2016. do 2020. godine  („Službeni glasnik RS”, broj 4/16)

[17] „Službeni glasnik RS”, broj 60/13

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova