13. 011-00-14/2018-02 datum: 13. 12. 2018. godine

MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA

Mladen Šarčević, ministar

Predmet: Inicijativa za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustvanovi

Poštovani gospodine Šarčeviću,

U skladu sa članom 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1], kojim je, pored ostalog, propisano da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije, podnosim ovim putem inicijativu za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustvanovi[2], i to člana 3. stav 2. kojim je propisano da se za dete koje iz verskih razloga ne konzumira neke namirnice u predškolskoj ustanovi priprema hrana koja odgovara zahtevima specifične ishrane ili omogući da roditelјi obezbeđuju hranu za svoje dete.

Odredbom člana 3. stav 1. propisano je da poslove iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika (planiranje, unapređivanje i organizaciju ishrane dece u predškolskoj ustanovi), za dete čije zdravstveno stanje zahteva specifičnu ishranu, saradnik za ishranu obavlјa na osnovu potvrde izdate od strane doktora medicine, specijaliste određene grane medicine, dok je u stavu 2. propisano da ustanova može, u skladu sa mogućnostima, da za dete iz stava 1. ovog člana, kao i za dete koje iz verskih razloga ne konzumira neke namirnice priprema hranu – pojedinačne obroke ili da na osnovu pisanog uputstva stručnog tima/komisije ustanove, čiji su članovi saradnik za ishranu i saradnik za preventivno-zdravstvenu zaštitu, koju formira direktor, omogući da roditelјi obezbeđuju hranu za svoje dete.

Evidentno je da je odredbama člana 3. stav 2. ovog Pravilnika napravlјena razlika između dece koja iz verskih razloga ne konzumiraju neke namirnice i dece koja ne konzumiraju neke namernice iz drugih uverenja, a ne verskih.

Ustav Republike Srbije u članu 21. utvrđuje da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Odredbama člana 43. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije propisano je da se jemči sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, kao i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. U stavu 5. istog člana Ustava propisano je da roditelјi i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Jedan od opštih principa Konvencije o pravima deteta[3], koju je Republika Srbija ratifikovala, jeste princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelјa ili zakonskih staratelјa.[4] Takođe, država potpisnica se obavezala da će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišlјenju ili uverenju detetovih roditelјa, zakonskih staratelјa ili članova porodice. Važan princip proklamovan Konvencijom je najbolјi interes deteta, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece.[5]

Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 7 – Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu,[6] kojim je istaknuta činjenica da su deca titulari svih prava iz Konvencije, kao i da je rano detinjstvo period od klјučnog značaja za ostvarivanje svih prava. Rano detinjstvo, u smislu ovog dokumenta, obuhvata period od rođenja deteta do polaska u školu. Jedan od cilјeva ovog komentara je skretanje pažnje na različitosti u ranom detinjstvu koje treba da se uzmu u obzir prilikom primene Konvencije, uklјučujući različitosti u okolnostima života male dece, kvaliteta njihovih iskustava i uticajima koji oblikuju njihov razvoj. Kada je u pitanju pravo na nediskriminaciju, Komitet poziva države ugovornice da identifikuju implikacije ovog principa na ostvarivanje prava u ranom detinjstvu. Pored toga, navedeno je i da član 2. Konvencije podrazumeva da određene grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, kao i da diskriminacija može da se javi u obliku smanjenih nivoa ishrane, neadekvatne nege i pažnje i drugo, a obrađeno je i pitanje obezbeđivanja zdravstvene nege, u okviru kojeg je navedeno da države ugovornice, između ostalog, imaju odgovornost da obezbede i pristup dobroj ishrani.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], koji u članu 2. stav 1. propisuje da je diskriminacija svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Ovim zakonom posebno je zabranjena diskriminacija u oblasti obrazovanja[8] i propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isklјučiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, statusu migranta, odnosno raselјenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu,  seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Odredbama člana 3. stav 4. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[10] zabranjene su sve vrste nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i sve aktivnosti kojima se ugrožavaju, diskriminišu ili izdvajaju deca, odnosno grupe dece, po bilo kom osnovu, u ostvarivanju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i ostalih delatnosti predškolske ustanove.

Odredbama člana 3. stav 1. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi^[11] propisano je da planiranje, unapređivanje i organizaciju ishrane dece u predškolskoj ustanovi, za dete čije zdravstveno stanje zahteva specifičnu ishranu, saradnik za ishranu obavlјa na osnovu potvrde izdate od strane doktora medicine, specijaliste određene grane medicine. U stavu 2. istog člana propisano je da ustanova može, u skladu sa mogućnostima, da za dete iz stava 1. ovog člana, kao i za dete koje iz verskih razloga ne konzumira neke namirnice priprema hranu – pojedinačne obroke ili da na osnovu pisanog uputstva stručnog tima/komisije ustanove, čiji su članovi saradnik za ishranu i saradnik za preventivno-zdravstvenu zaštitu, koju formira direktor, omogući da roditelјi obezbeđuju hranu za svoje dete.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi, propisano da predškolska ustanova priprema hranu – pojedinačne obroke za decu čije zdravstveno stanje zahteva specifičnu ishranu, kao i za dete koje iz verskih razloga ne konzumira neke namirnice. Na ovaj način je podzakonskim aktom ograničen krug dece koja imaju pravo na obroke koji odgovaraju njihovim specifičnim zahtevima ishrane – na decu sa zdravstvenim problemom i decu koja iz verskih razloga imaju poseban režim ishrane. Pravilnikom nisu obuhvaćena deca koja iz drugih uverenja, koja nisu verska, imaju specifične zahteve ishrane (različiti alternativni načini ishrane kao na primer vegetarijanski, veganski, makrobiotički…). S obzirom da Ustav Republike Srbije garantuje slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravilnik je ovu ustavnu garanciju suzio, isklјučivši decu koja imaju specifične zahteve ishrane na osnovu drugih uverenja a ne veroispovesti. U skladu sa tim, ovoj deci uskraćeno je pravo na obroke u predškolskoj ustanovi i stavlјena su u nejednak položaj u odnosu na drugu decu a na osnovu svojih uverenja, odnosno uverenja svojih roditelјa.

S obzirom da su Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustvanovi donela dva ministarstva – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo zdravlјa, inicijativa za izmenu pravilnika je upućena na oba ministarstva. Predlažem da ministarstva uvaže ovu inicijativu i sporazumno izmene član 3. stav 2. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustvanovi, tako što će omogućiti da se i za dete koje i iz drugih uverenja, a ne samo verskih, ne konzumira namirnice priprema hrana u ustanovi ili omogući da roditelјi obezbeđuju hranu za svoje dete, kako bi se obezbedilo ostvarivanje načela jednakih prava i obaveza.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] „Službeni glasni RS”, br. 39/2018

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, broj 4/96 i 2/97)

[4] Čl. 2. Konvencije o pravima deteta

[5] Čl. 3.

[6] UN, Opšti komentar br. 7, „Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu“,  CRC/C/GC/7/Rev.1 (2006)

[7] „Službeni glasni RS”, broj 22/09

[8] Čl. 19. ZZD

[9] „Službeni glasnik RS”, br, 88/2017 i 27/2018 – dr. zakon

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 18/2010 i 101/2017

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 39/2018

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Inicijativa za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustvanovi