del. br. 625 datum: 28. 5. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču diskriminacije (član 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podnosi Vladi Republike Srbije

INICIJATIVU

za izmenu Odluke o obrazovanju Fonda za mlade talente kojom su utvrđeni uslovi za stipendiranje najboljih studenata na studijama drugog i trećeg stepena na stranim univerzitetima

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Vladi Republike Srbije inicijativu za izmenu odredbe iz tač. 3. st. 3. Odluke o obrazovanju Fonda za mlade talente Republike Srbije („Sl. glasnik RS, br. 71/08, 44/09 i 37/11), kojom je, kao jedan od uslova za stipendiranje najboljih studenata drugog i trećeg stepena studija na univerzitetima zemalja članica Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA – European Free Trade Association) i na vodećim svetskim univerzitetima, propisano da je student najmanje jednu godinu osnovnih studija završio na visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, jer ovaj uslov diskriminiše studente koji su sve godine studija završili na privatnoj visokoškolskoj ustanovi.

O b r a z l o ž e nj e

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podnete su dve pritužbe protiv Fonda za mlade talente Republike Srbije, povodom uslova Konkursa za stipendiranje najboljih studenata studija drugog i trećeg stepena na univerzitetima zemalja članica Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i na vodećim svetskim univerzitetima za školsku 2010/2011, koji je objavljen 28. juna 2011. godine. U toku postupka utvrđeno je da je, kao jedan od uslova za dobijanje ove stipendije, propisano da je student najmanje jednu godinu osnovnih studija završio na visokoškolskim ustanovama čije je osnivač Republika Srbija. Kako je Fond za mlade talente Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond), koji je objavio ovaj Konkurs i protiv kojeg je pritužba podneta, postupio u svemu u skladu sa Odlukom o obrazovanju Fonda za mlade talente Republike Srbije („Službeni glasnik RS” br. 71/08, 44/09 i 37/11), koju je bio dužan da poštuje i za čiju sadržinu nije odgovoran, u postupku po pritužbi koja je protiv Fonda podneta nije utvrđeno da je objavljivanjem konkursa koji sadrži navedeni uslov sam Fond izvršio akt diskriminacije. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ispunjavajući svoju zakonsku dužnost da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču diskriminacije (član 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), izvršila je pravnu analizu uslova za dobijanje ove stipendije kako bi ispitala da li su oni u skladu sa antidiskriminacionim propisima Republike Srbije.

Analiza sporne odluke pokazuje da je Fond za mlade talente osnovan u cilju stvaranja mogućnosti za pružanje podrške u finansiranju školovanja i usavršavanja mladih talenata i da je, pored ostalog, jedan od njegovih zadataka da stipendira studente drugog i trećeg stepena koji studiraju na stranim univerzitetima: na univerzitetima zemalja članica Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA – European Free Trade Association) i na vodećim svetskim univerzitetima (u daljem tekstu: strani univerziteti).

Uslovi za dobijanje ove stipendije propisani su u tač. 3. Odluke o obrazovanju Fonda za mlade talente Republike Srbije.

Mogućnost da dobiju ovu stipendiju imaju studenti koji ispunjavaju sledeće uslove:

– da su državljani Republike Srbije, odnosno, da imaju status izbeglice, pod uslovom da imaju prebivalište, odnosno, boravište u Republici Srbiji;
– da su u toku prethodnih studija ostvarili prosečnu ocenu najmanje 8,50;
– da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija;
– da nisu navršili 27 godina života, za studente koji su upisali drugi stepen studija, odnosno, 29 godina, za studente koji su upisali treći stepen studija;
– da su najmanje jednu godinu osnovnih studija završili na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija.

Imajući u vidu postavljene uslove, evidentno je da je napravljena razlika između pojedinih kategorija studenata upisanih na drugi i treći stepen studija na stranim univerzitetima, i to između onih:

– koji su državljani Republike Srbije, u odnosu na one koji to nisu;
– koji imaju status izbeglica sa prebivalištem, odnosno, boravištem u Republici Srbiji, u odnosu na one koji imaju ovaj status, ali nemaju prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji;
– koji su u toku prethodnih studija ostvarili prosečnu ocenu 8,50 i veću, u odnosu na one koji su ostvarili prosečnu ocenu manju od 8,50;
– koji su upisani na drugi stepen studija i imaju manje od 27 godina, u odnosu na one koji imaju 27 i više godina;
– koji su upisani na treći stepen studija i imaju manje od 29 godina, u odnosu na one koji imaju 29 i više godina;
– koji su najmanje jednu godinu osnovnih studija završili na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, u odnosu na one koji su sve godine studija završili na privatnoj visokoškolskoj ustanovi;

Poverenica najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u čl. 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu, a u čl. 18. st. 3. propisuje da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09, u daljem tekstu: ZZD), kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Odredbama čl. 5-14. ZZD definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja, uključujući i neposrednu i posrednu diskriminaciju. U čl. 7. ZZD pojmovno je definisana posredna diskriminacija, tako što je regulisano da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. U čl. 8. ZZD propisano je da do povrede načela jednakosti dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Odredbama čl. 15-27. ZZD propisana su posebni slučajevi diskriminacije, odnosno, među kojima je i diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja. U čl. 19. ZZD sadržana je, pred ostalog, i izričita zabrana diskriminacije vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.

Sagledavajući odluku u celini i svaki pojedinačni uslov za dobijanje stipendije, Poverenica konstatuje da uslovi za stipendiranje studenata drugog i trećeg stepena studija na stranim univerzitetima koji se tiču državljanstva studenata, mesta prebivališta, odnosno, boravišta studenata sa izbegličkim statusom i uslova koji se tiče prosečne ocene imaju objektivno i razumno opravdanje i s aspekta cilja i a aspekta posledica koje izazivaju. Naime, legitimno je pravo države da budžetska sredstva usmeri za stipendiranje studenata domaćih državljana, kao i na stipendiranje onih studenata sa izbegličkim statusom čije je prebivalište, odnosno boravište na teritoriji Srbije. Takođe, legitimno je pravo države da podstiče, razvija i vrednuje izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih, uključujući i pružanje dodatne materijalne podrške najboljim studentima, što je ona i učinila obrazovanjem Fonda za mlade talente u cilju stipendiranja talentovanih studenata. Zato uslov koji se tiče prosečne ocene ima razumno i objektivno opravdanje jer se njime obezbeđuje da stipendiju za drugi i treći stepen studija dobiju samo oni studenti koji su svoj talenat već potvrdili ostvarujući visoku prosečnu ocenu na osnovnim studijama. Prema tome, ovi uslovi nisu suprotni načelu jednakosti i zabrane diskriminacije.

U pogledu uslova koji se tiču godina starosti, Poverenica konstatuje da postavljanje gornje granice starosnog uzrasta kao uslova za dobijanje stipendije takođe ima objektivno i razumno opravdanje. Naime, samo obrazovanje Fonda za mlade talente, čiji je cilj stvaranje mogućnosti za pružanje podrške u finansiranju školovanja i usavršavanja mladih talenata, predstavlja jednu od posebnih mera koje su usmerene ka tome da se pruži dodatna podrška mladim ljudima. U Srbiji je, s obzirom na uslove pod kojima se odvija proces postizanja primerenog stepena socijalne autonomije, odgovornosti i samostalnosti, gornja granica mladosti 30 godina života, što je definisano Nacionalnom strategijom za mlade (Sl. glasnik RS”, br. 55/08). S druge strane, postavljanje gornje granice starosnog uzrasta obezbeđuje da stipendiju dobiju studenti koji su tokom svog školovanja bili efikasni. Saglasno tome, uslov u pogledu godina starosti nije diskriminatoran.

Kad je u pitanju uslov za dobijanje stipendije koji se ogleda u tome da je student najmanje jednu godinu osnovnih studija završio na visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, ovaj uslov jeste diskriminatoran jer nema objektivno i razumno opravdanje i suprotnosti je sa odredbom iz čl. 19. ZZD koja zabranjuje svaki oblik diskriminacije studenata koji koriste ili su koristili usluge obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom.

U izjašnjenju br. 670-00-266/1104, koje je, po nalogu Vlade Republike Srbije, dalo Ministarstvo omladine i sporta, navedeno je da Fond za mlade talente, „kao indirektni korisnik budžetskih sredstava, vrši stipendiranje studenata sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, što je takođe praksa i opredeljenje države u vezi sa dodelom stipendija i kredita studentima koje dodeljuje Ministarstvo prosvete i nauke i raspodelom slobodnih mesta u studentskim domovima”. Navedeno je, takođe, da se tek po donošenju nedostajućih strateških dokumenata („Strategije o razvoju obrazovanja i Strategije o razvoju visokog obrazovanja), dobijanja dugoročnih prognoza tržišta rada o potrebama za određenim profilima i završetka procesa akreditacije fakulteta u Republici Srbiji, može se predložiti Vladi da izvrši određene suštinske izmene odluke, ukoliko se to pokaže opravdanim”.

Ne ulazeći u analizu postojećih uslova za korišćenje studentskih stipendija i kredita i usluga smeštaja u studentskim domovima i njihove usaglašenosti s antidiskriminacionim propisima, argumenti kojima se u navedenom izjašnjenju opravdava sporni uslov ne mogu se prihvatiti ni s aspekta cilja, ni s aspekta posledica koje on izaziva.

Naime, cilj stipendiranja studenata drugog i trećeg stepena koji studiraju na stranim univerzitetima jeste da se pruži dodatna finansijska podrška talentovanim studentima, a to su oni koji su ostvarili visoku prosečnu ocenu na osnovnim studijama. Njih ima među svim kategorijama studentima: među onima koji su sve godine osnovnih studija završili na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, među onima koji su sve godine studija završili na privatnim visokoškolskim ustanovama, kao i među onima koji su, u skladu sa zakonskim propisima, neke godine studija završili na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, a neke na privatnim visokoškolskim ustanovama.

Takođe, potpuno nejasno iz kojih je razloga kao uslov za dobijanje stipendije propisano da je student baš jednu godinu studija završio na visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija. O tome Ministarstvo omladine i sporta nije pružilo bilo kakvo objašnjenje. Evidentno je, imajući u vidu da je cilj dodeljivanja stipendija pružanje finansijske podrške najboljim studentima koji su upisali studije drugog i trećeg stepena na stranim univerzitetima, da je, s aspekta ostvarivanja ovog cilja, potpuno irelevantno da li je visokoškolska ustanova na kojoj su oni studirali privatna ili je njen osnivač Republika Srbija. Postignuti uspeh studenata na osnovnim studijama i sama činjenica da se stipendija, saglasno odluci, može dodeliti samo studentu koji je upisao studije na univerzitetima zemalja EU i EFTA, odnosno na nekom od vodećih svetskih univerziteta, predstavljaju dovoljne garancije da će stipendija biti dodeljena zaista najboljim studentima. Imajući u vidu ove okolnosti, očigledno je da sporni uslov za dobijanje stipendije nije ni u kakvoj vezi sa ciljem koji se želi ostvariti stipendiranjem studenata drugog i trećeg stepena na stranim univerzitetima.

Kad su u pitanju posledice koje sporni uslov izaziva, očigledno je da su uslovljavanjem mogućnosti dobijanja stipendije time da je student najmanje jednu godinu osnovnih studija završio na visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, unapred eliminisani kao kandidati i uskraćeno im je pravo da zajedno sa ostalim kandidatima konkurišu za stipendiju oni studenti koji su sve godine osnovnih studija završili na privatnoj visokoškolskoj ustanovi. Imajući u vidu posledice koje proizvodi, ovaj uslov je neprihvatljiv jer ne postoji neophodna proporcionalnost između cilja koji se želeo ostvariti i posledica koje uvođenje ovog uslova izaziva. Princip proporcionalnosti, naime, nalaže da kod svakog derogiranja individualnog prava postoji balans između zahteva jednakog tretmana i cilja čijem se ostvarivanju teži. Saglasno tome, ostvarivanje cilja ne sme da vodi ka diskriminatornom rezultatu.

Na osnovu analize činjenica i pravnih propisa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, podnosi inicijativu za izmenu odredbe iz tač. 3. Odluke o obrazovanju Fonda za mlade talente Republike Srbije („Sl. glasnik RS, br. 71/08, 44/09 i 37/11).

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Inicijativa za izmenu Odluke o obrazovanju Fonda za mlade talente