Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podneo je Narodnoj skupštini Republike Srbije šesnaesti po redu Redovan godišnji izveštaj, koji ujedno predstavlja i prvi izveštaj koji je potpisao novoizabrani poverenik Milan Antonijević. Izveštaj nudi detaljnu analizu stanja ravnopravnosti u Srbiji, identifikuje ključne sistemske prepreke i predlaže konkretne korake za njihovo prevazilaženje.
U uvodnoj reči, poverenik Antonijević je naglasio da je dužnosti pristupio sa punom odgovornošću i odlučnošću da nastavi kontinuitet institucije koja od svog osnivanja intenzivno radi na zaštiti građana i unapređenju ljudskih prava, čvrsto verujući da ljudska prava nisu samo zakonska obaveza, već temelj modernog demokratskog društva. Ostvarivanje ravnopravnosti i očuvanje dostojanstva svih građana predstavlja nacionalni interes Srbije koji se može postići isključivo zajedničkim radom i saradnjom državnih organa, lokalnih samouprava, akademske zajednice, civilnog društve i privrede, što je ujedno i deo naših preuzetih obaveza kao članice Saveta Evrope i države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ističe Antonijević.
Tokom protekle godine, institucija je postupala u 4.151 predmetu, od čega po 939 pritužbi. Analiza pokazuje da su građani najčešće prijavljivali diskriminaciju zasnovanu na starosnom dobu, zdravstvenom stanju, nivou prihoda i invaliditetu, ali i na osnovu pola, bračnog statusa, nacionalne pripadnosti, kao i zbog političkih ubeđenja ili članstva u političkim i sindikalnim organizacijama. Pravna borba protiv diskriminacije uključila je i tri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, pokretanje dve strateške parnice, kao i podnošenje sedam krivičnih i jedne prekršajne prijave. Organima javne vlasti i drugim licima upućeno je 837 preporuka mera, podneto je 16 inicijativa za izmenu propisa, dok je dato 20 mišljenja na nacrte zakona. Zbog zabrinjavajuće učestalosti diskriminatornih objava i govora mržnje, u kojima su učestvovali i pojedini nosioci javnih funkcija, Poverenik je reagovao brojnim upozorenjima i saopštenjima.
Uz redovni izveštaj, Skupštini su tokom 2025. predata i dva ključna dokumenta: Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom i Poseban izveštaj o diskriminaciji žena. Ovi dokumenti ukazuju na to da, uprkos napretku, ostaju nerešeni problemi u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, palijativne nege, dostupnosti obrazovanja i opšte fizičke pristupačnosti.
Ipak, ohrabruje podatak da je po preporukama Poverenika upućenim organima vlasti postupljeno u 89,2% slučajeva, dok ukupan prosek postupanja po svim datim mišljenjima iznosi 85,1%. Ovakav trend potvrđuje jasnu volju društvenih aktera da se kroz konstruktivan dijalog i promenu praksi doprinese stvaranju inkluzivnijeg i pravednijeg društva za svakog pojedinca u Srbiji.
Kako će 2026. biti izborna godina, važno je da svi doprinosimo atmosferi međusobnog poštovanja, tolerancije i društvenog dijaloga. Među prioritetima institucije biće obrazovanje, zdravstvo, rad i zapošljavanje, u planu je izrada Posebnog izveštaja o položaju i ostvarivanju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji, kao i još intenzivniji rad u lokalnim zajednicama kako bismo obezbedili da zaštita od diskriminacije bude efikasnija i dostupnija, zaključuje Antonijević.
