Nakon obraćanja građana i organizacija civilnog društva, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji da organizuju ili unaprede sistem besplatne pravne pomoći i da građane u potpunosti informišu o ovom Ustavom zagarantovanom pravu.
Usvojeni propisi nedvosmisleno ukazuju da je besplatna pravna pomoć predviđena upravo kako osobe lošijeg imovnog stanja ne bi bile stavljene u nejednak položaj u odnosu na sve ostale građane kada je u pitanju pristup pravdi i pravima. U preporuci je ukazano da pravo na besplatnu pravnu pomoć nije „milostinja“, već, naprotiv, uslov za ostvarivanje pravde. Ono predstavlja suštinski element prava na pravično suđenje i pristupa pravdi, jer omogućava svim licima, a naročito onima u nepovoljnom imovinskom položaju, da ostvare i zaštite svoja prava, u skladu sa principom jednakosti pred zakonom i zabrane diskriminacije.
Podaci pokazuju da u brojnim opštinama službe za besplatnu pravnu pomoć nisu ni formirane, ili postoje samo formalno, bez adekvatnih kapaciteta da odgovore na potrebe građana zbog čega se preporukom pozivaju lokalne samouprave koje još uvek nisu formirale službe besplatne pravne pomoći da to učine bez odlaganja, kao i da preduzmu mere u cilju boljeg informisanja građana i građanki o tome kako i gde mogu da ostvare svoje pravo.
Bez dostupne besplatne pravne pomoći, pravda ostaje privilegija onih koji imaju sredstava da je priušte, a ne univerzalna vrednost, ističe poverenica i ukazuje da neogranizovanje ove službe i nedostatak podrške građanima slabijeg imovnog stanja u kritičnim trenucima – kada su suočeni sa deložacijom, nasiljem, diskriminacijom, gubitkom posla ili ličnih dokumenata – može dovesti do diskriminacije po osnovu imovnog stanja i njihovog potpunog isključenja iz društvenog, ekonomskog i pravnog sistema.
Obaveza je jedinica lokalne samouprave da u skladu sa zakonom osiguraju da ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć bude stvarno, a ne deklarativno, odnosno da ostvarivanje ovog prava bude dostupno onima zbog kojih je i uvedeno, jer je to suštinsko pravo na ravnopravnost, zaključuje poverenica.
