Povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koristi priliku da još jednom upozori javnost na nedopustivu sveprisutnost govora mržnje, ponižavajućeg i uvredljivog postupanja i drugih vrsta neprimerenog govora na našoj javnoj i političkoj sceni.
Janković ističe da se ovakav govor mržnje ne pojavljuje više samo na marginama, on dolazi sa govornica, iz institucija, sa nacionalnih frekvencija i profila sa desetinama hiljada pratilaca, najviše od onih koji imaju javnu vidljivost ili politički uticaj. Na njegovoj meti su gotovo svi: novinari i novinarke, organizacije civilnog društva, aktivisti, akademska zajednica, studenti, bilo oni u blokadi ili oni koji su protiv, političari, umetnici, sportisti, oni koje nazivaju nacistima, fašistima, ustašama i sl, dok se u gradovima Srbije pojavljuju transparenti i grafiti sa uvredljivim porukama i simbolima, poput kukastih i keltskih krstova, ustaških i drugih zabranjenih simbola. Za svaku osudu su i targetiranja, pretnje i fizički napadi i obračuni koji su neretko posledica ovakvog govora. Ona je, takođe podsetila da je tokom prethodnih godina institucija Poverenika izrekla više od stotinu upozorenja, podnela više krivičnih prijava i inicirala strateške parnice zbog govora mržnje i ponižavajućeg i uvredljivog postupanja.
Obim i normalizacija ovakvog govora, relativizacija kroz različite spinove, kao i nedostatak adekvatne reakcije i sankcije dovodi do nepoverenja u institucije i obesmišljava Ustavom i zakonima zabranjen govora mržnje i ponižavajuće i uvredljivo postupanje po bilo kom osnovu, naglašava poverenica.
Koliko god da je teška situacija, ona može postati još teža i dovesti do nesagledivih posledica, ukoliko se hitno svi ne vrate u zakonske okvire i ukoliko se ne postigne društveni konsenzus o neprihvatljivosti i osudi govora mržnje i svim njegovim pojavnim oblicima koji podstiču netrpeljivost i nasilje. Ovakav govor mora da prestane da bude deo jezičke matrice koja duboko polarizuje društvo jer je tanka linija između govora mržnje i zločina iz mržnje i drugih oblika fizičkog nasilja, pa i konflikata, upozorava poverenica.
Borba protiv govora mržnje počinje poštovanjem zakona, bez izuzetaka, ali ni jedan zakon ne može zameniti ljudsku i moralnu obavezu da se uzdržimo od komunikacije koja podstiče netrpeljivost, podele, stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, normalizuje diskriminaciju i nasilje. Samo istinski dijalog, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava vode ka zdravijem, tolerantnijem društvu u kome se svi osećamo sigurno, zaključila je Janković.
