Femicid je jedan od najvećih globalnih, ali i naših nacionalnih društvenih problema koji zahtevaju koordiniranu, permanentnu reakciju i delovanje svih nadležnih organa u sistemu, istakla je poverenica za zaštitu ravnorpavnosti Brankica Janković na drugom Regionalnom forumu o sprečavanju femicida, koji su zajednički organizovali FemPlatz, Misija OEBS u Srbiji. i UN Women.
Prema rečima poverenice, podaci sugerišu da je porast ubistava žena porastao uprskos padu ukupnog broja ubistava. U Srbiji je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica, a najveći broj njih ubijen je u svom domu.
Neadekvatan institucionalni i procesni tretman žrtve nakon prijavljivanja, neizvesnost odgovornosti i kažnjavanja, neujednačenost sudske prakse, nepostojanje osude čitavog društva, a posebno uže zajednice, neki su od razloga za porast femicida. Nasilnici smatraju da žena ne sme i ne treba da slobodno da donosi odluke, već je to njegov prerogativ – on odlučuje da li će dozvoliti da ga ona napusti ili će joj „presuditi“, navela je Janković.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji se odnose na profil žene žrtve partnerskog nasilja, ukazuju da ona ima 49,5 godina, živi u gradskom naselju bez ličnih prihoda, razvedena je ili formalno rastavljena i ima nepotpuno i osnovno obrazovanje. Ovi podaci nedvosmisleno ističu značaj ekonomskog osnaživanja žena i njihovog osamostaljivanja u pogledu mogućnosti samostalnog i nezavisnog života i rada.
Poverenica je podsetila da još uvek nije uspostavljen nacionalni kontrolni mehanizam za praćenje slučajeva femicida, koji je važan za sistemsko rešavanje nasilja nad ženama. Jedno takvo telo bi pratilo rasprostranjenost nasilja i detaljno analiziralo svaki slučaj rodno zasnovanog ubistva, kako bi se doprinelo poboljšanju zaštite i razvoju preventivnih mera. Janković je istakla i da je važno kontinuirano raditi na unapređivanju koordinisanog i efikasnog delovanja svih institucija sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Od velike važnosti je postupanje zaposlenih u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite s obzirom da potencijalno prvi dolaze u neposredni kontakt sa žrtvama, a sistem obrazovanja je ključan za buduće izmene, jer treba otkloniti i dekonstruisati sve predrasude o rodno određenim ulogama. Neophodno je raditi na socijalizaciji i dečaka i devojčica u pravcu usvajanja i razvijanja stavova o ravnopravnosti, ali i boljih odnosa u porodici, zaključila je Janković.
