br. 021-01-478/2024-02 datum: 14. 2. 2024.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Školskoj upravi Kosovska Mitrovica
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE
U cilju ostvarivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik preporučuje Školskoj upravi Kosovska Mitrovica da:
- U skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pruži operativnu i stručnu podršku osnovnim školama: OŠ „Desanka Maksimović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Braća Mihajlović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica i OŠ „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica, kao i OŠ „Branko Radičević“ Obilić i OŠ „Sveti Sava“ Plemetina, Obilić u preduzimanju mera i aktivnosti u procesu desegregacije.
Potrebno je da o preduzetom Školska uprava Kosovska Mitrovica obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.
Obrazloženje
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se obratilo Udruženje „Vojvođanski romski centar“ u saradnji sa Evropskim centrom za prava Roma ukazujući na segregaciju učenika romske nacionalnosti u osnovnim školama: OŠ „Desanka Maksimović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Braća Mihajlović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica i OŠ „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica, kao i OŠ „Branko Radičević“ Obilić i OŠ „Sveti Sava“ Plemetina, Obilić. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije vodio postupke za zaštitu od diskriminacije po pritužbama Vojvođanskog romskog centra iz procesnih razloga, međutim, u skladu sa odredbama člana 33. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio preporuke za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije navedenim školama.
Udruženje je u pritužbama ukazalo da je, prema informacijama dobijenih od škola, broj romskih učenika sledeći: OŠ „Desanka Maksimović“ školske 2023/2024 godine pohađa deset učenika i svi učenici su romske nacionalnosti; OŠ „Dositej Obradović“ školske 2023/2024. godine pohađa 46 učenika i svi učenici su romske nacionalnosti; OŠ „Vlado Ćetković“ školske 2023/2024. godine pohađa 259 učenika i svi učenici su romske nacionalnosti; OŠ „Branko Radičević“ Obilić u školskoj 2023/2024. godini ukupno pohađa 21 učenik od kojih su 20 učenici romske nacionalnosti. Dalje je navedeno da je broj romskih učenika koji pohađaju OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica u školskoj 2023/24 godini – sedam učenika, 2022-23 godine je pohađalo sedam učenika, 2021-2022 godine pohađalo 10 učenika, 2020-2021 godine pohađalo 10 učenika, 2019-2020 godine pohađalo 10 učenika. Podatke za OŠ „Braća Mihajlović“ Kosovska Mitrovica nisu dostavili jer, kako je navedeno, škola nije odgovorila na zahtev za informacije od javnog značaja.
Zatim je u pritužbama navedeno da pet škola koje pohađaju samo Romi u Kosovskoj Mitrovici formiraju „samo jednu školu (jedno odeljenje u svakoj godini/osam odeljenja ukupno)“ i da romska deca od predškolskog do četvrtog razreda „zakonski pripadaju“ školi „Vlado Ćetković“ K. Mitrovica, dok su romski učenici iz viših razreda zvanično upisani u škole „Desanka Maksimović“ K. Mitrovica, „Dositej Obradović“ K. Mitrovica, „Braća Mihajlović“ K. Mitrovica i „Veljko Banašević“ K. Mitrovica; da su škole koje pohađaju samo romski učenici privremeno smeštene u zgradu škole „Branko Radičević“ u Severnoj Mitrovici i da nastavu organizuju u prepodnevnim časovima, a da deca (učenici škole „Branko Radičević“) pohađaju nastavu u popodnevnim časovima, nakon završetka prve smene. Dalje je navedeno da su srpske škole evakuisane (zaposleni i nastavna oprema) iz južnog dela u severni deo Kosovske Mitrovice zbog zategnutih međuetničkih odnosa u gradu, dok su romski učenici nastavili da pohađaju škole koje su sada locirane samo u severnom delu grada, kao i da je učenicima iz romskog naselja, iz bezbednosnih razloga obezbeđen prevoz autobusom „koji plaća Vlada Republike Srbije“. U pritužbama su naveli da jedini učenici koji i dalje žive na jugu Mitrovice a idu u srpske škole su učenici romskog etničkog porekla. Roditelji srpske dece iz područja sa juga grada upisuju svoju decu u škole „Branko Radičević“ i „Sveti Sava“ Kosovska Mitrovica i kao rezultat toga, većinski romska škola je postala samo romska škola. Navedeno je da kada se romska deca upisuju u osnovnu školu, ili čak predškolsko, uglavnom se smatra i prihvata od strane svih aktera poput roditelja, dece, školske uprave, nastavnika, opštinske uprave, da će pohađati romsku školu.
U jednoj od pritužbi je navedeno da na teritoriji opštine Obilić ima četiri osnovne škole smeštene ne mnogo daleko jedna od druge: 1. OŠ ,,Branko Radičević“ u Obiliću koju pohađaju samo romski učenici; 2. OŠ ,,Sveti Sava“ u Plemetini koju pohađa etnički mešana grupa učenika; 3. OŠ ,,Dositej Obradović“ u Crkvenoj Vodici – ujutru je samo srpska, popodne samo albanska i 4. Škola ,,Milan Rakić“ u Babinom Mostu – pohađaju samo srpski učenici (Romi su emigrirali). Dalje je navedeno da je u OŠ „Branko Radičević” u Obiliću ukupan broj učenika 40, od toga je 39 Roma i jedan Bošnjak i svi učenici su Romi iz sela Plemetina. Navedeno je da se oni prevoze autobusom, koji finansira Ministarstvo prosvete, kao i da prema rečima direktora škole, razlog zbog kojeg roditelji biraju ovu školu umesto one koja im je u blizini je taj što je škola ,,Branko Radičević” jednostavno bolja. Takođe navode da je u ovoj školi dozvoljen upis deteta čak i ako roditelji ne mogu da kompletiraju neophodnu dokumentaciju za upis deteta u školu. U pritužbi je dalje navedeno da je prema rečima roditelja, njihova odluka da pošalju decu u školu ,,Branko Radičević” utemeljena u činjenici da svi učenici govore romski jezik i pomažu jedni drugima tokom nastave. Dalje je navedeno da administrativni sistem udružen sa nemogućnošću roditelja da sakupi adekvatna dokumenta i uz njihovu finansijsku motivaciju, kreira segregisanu romsku školu.
Dalje je navedeno da u školi ,,Sveti Sava“ u Plemetini postoje dokazi o segregaciji unutar škole. U školi ima dva odeljenja drugog razreda i dva odeljenja trećeg razreda. Po jedno odeljenje drugog i trećeg razreda potpuno je romsko, dok u preostalim odeljenjima ima vrlo malo romske dece. U pritužbi je dalje navedeno da su, prema rečima direktora škole, učenici podeljeni u dva odeljenja zbog neprisustva romske dece u predškolskom obrazovanju unutar redovnih škola i zbog neuspeha da se izvrši upis unutar predviđenog roka. Prvi razred škole „Sveti Sava“ ima dva odeljenja u kojima su svi učenici zajedno. Ipak, u mešanim odeljenjima škole „Sveti Sava“ javlja se drugačija forma izdvajanja – romski učenici sede zajedno u poslednjim klupama i/ili u odvojenim redovima. U pritužbi je navedeno da je nastavnik opravdao ovakvu vrstu izdvajanja kao izbor koji su napravili roditelji i deca.
Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[2]
Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3] koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje na osnovu jednakih mogućnosti, kao i da država ugovornica ima obavezu da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci. Članom 29. stav 1. Konvencije definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
UNESKO Konvencija protiv diskriminacije u vaspitanju i obrazovanju propisuje da diskriminacija predstavlja svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti zasnovano na rasi, boji kože, polu, veri, političkom ili nekom drugom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, ekonomskom statusu ili rođenju, sa ciljem osporavanja ili ugrožavanja prava na jednakost u vaspitanju i obrazovanju, naročito osporavanje bilo kojoj osobi ili grupi pristup bilo kojoj vrsti ili stepenu vaspitanja i obrazovanja, ograničavanje bilo koje osobe ili grupe na niži vaspitno-obrazovni standard, osnivanje ili održavanje odvojenih vaspitno-obrazovnih sistema ili ustanova za osobe ili grupe i dovođenje bilo koje osobe ili grupe u položaj koji je nespojiv s ljudskim dostojanstvom.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 5. stav 2 ovog zakona propisano je da je segregacija svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva iz člana 2. ovog zakona, kao i da dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja diskriminaciju. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje (član 3. stav 1. i 2). Odredbama člana 7. propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije i visok kvalitet obrazovanja za sve.
Odredbama člana 31. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je propisano da je za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora, spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova, davanje podrške razvojnom planiranju i unapređivanju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedišta Ministarstva – školske uprave, u skladu sa zakonom. Ministarstvo u okviru školske uprave, između ostalog, planira i sprovodi stručno-pedagoški nadzor u ustanovama; daje podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog, školskog i vaspitnog programa i unapređivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao podrška samovrednovanju i sprovođenju spoljašnjeg vrednovanja; učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana školska uprava i prati njegovo ostvarivanje; sarađuje sa svim nadležnim organima, službama i organizacijama na teritoriji za područje za koje je školska uprava obrazovana; učestvuje u planiranju mreže ustanova.
Odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[6] propisano je da segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva, i to kada se u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Dalje je navedeno da ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.
Pravilnikom je dalje propisano da direktor postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena segregacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. Smatra se da je direktor savesno postupao na desegregaciji i u slučaju kada je, nakon iscrpenih mogućnosti u ustanovi, zahtevao u pismenom obliku pomoć i uključivanje: nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, nadležne školske uprave Ministarstva, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana. Dalje je propisano da u slučajevima gde je prepoznata segregacija, osmišljavanje, koordinaciju, izveštavanje praćenje ovih aktivnosti koordinira tim za zaštitu, a nadležna školska uprava Ministarstva prati efekte primene plana desegregacije i o njima izveštava ministra.
U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine kao izazovi u oblasti obrazovanja navedeno je između ostalog i da su deca romske nacionalnosti segregisana u određene redovne škole i odeljenja i postoji trend povećanja ove pojave. Negativni stereotipi prema Romima i Romkinjama su rašireni u društvu i među zaposlenima u obrazovnom sistemu, a pojavljuju se i u obrazovnim materijalima, što rezultira različitim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. [7]
Dalje, na osnovu Istraživanja odnosa građana i građanki prema diskriminaciji[8] koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pripadnici romske nacionalne manjine su, prema mišljnju ispitanika, jedna od grupa prema kojoj postoji najveća socijalna distanca građana i građanki. Petina ispitanika je navela da ne želi da im Rom bude komšija, a 11% ispitanika ne bi izabralo Roma za saradnika na poslu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo i istraživanje i objavio publikaciju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“[9]. Prema rezultatima ovog istraživanja siromaštvo odnosno imovinski status se smatra jednim od glavnih razloga diskriminacije romske zajednice. Iz perspektive romske zajednice osiguranje materijalne egzistencije putem ravnopravnog uključivanja na tržištu rada je preduslov za obrazovanje koje se smatra ključem opšte ravnopravnosti.
Segregacija romske dece u obrazovnom sistemu može se javiti u više oblika: a) izdvajanje u posebne školske zgrade, tzv. Romske škole (geto škole) koje pohađaju pretežno ili isključivo učenici romske nacionalnosti i posledica su rezidencijalne segregacije, kao i ispisivanja ili povlačenja većinske dece iz škole (tzv. White flight); b) unutarškolska segregacija, kao izdvajanje dece u posebna odeljenja unutar jedne škole; v) izdvajanje marginalizovane dece unutar odeljenja u homogenu podgrupu koja biva tretirana drugačije od druge dece (npr. sedenje u zadnjoj klupi, odvajanje u poseban, izdvojen red ili deo prostorije i sl.). Poseban oblik segregacije romske dece je izdvajanje dece u specijalne škole kao rezultat pogrešno, nestručno ili pristrasno dijagnostikovane mentalne zaostalosti i vrlo je čest u zemljama Evrope koje su zadržale sistem specijalnog obrazovanja. Ukoliko specijalno obrazovanje donosi dodatne prednosti porodici (npr. besplatni obroci, prevoz do škole, udžbenici) postoji opasnost da nedovoljno informisani roditelji prihvate mogućnost upućivanja svog deteta u specijalnu školu, a ukoliko sistem obrazovanja finansijski podržava postojanje specijalnog obrazovanja, zaposleni u ovom sistemu će dobijati podsticaje da osiguraju upis romske dece u ove škole.[10]
Poverenik ukazuje na slučajeve pred Evropskim sudom za ljudska prava u kojima je sud utvrdio povredu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U predmetu H i drugi protiv Albanije (predstavke br. 73548/17 i 45521/19) navedeno je da učenici romske ili egipćanske nacionalnosti čine 89-100% učenika u jednoj osnovnoj školi, uprkos činjenici da čine manjinsku populaciju grada u kojem žive. Podnosioci predstavke su u postupku pred Evropskim sudom, pozivajući se na član 1. Protokola br. 12 (opšta zabrana diskriminacije) Evropske konvencije, ukazali na diskriminaciju i segregaciju zbog prevelike zastupljenosti egipćanskih i romskih učenika u ovoj albanskoj osnovnoj školi. Sud je utvrdio da država nije navela ni jedan objektivan razlog za nesprovođenje mera koje bi verovatno mogle da podstaknu neke od romskih/egipatskih učenika da se prebace u druge škole ili da izvrše spajanje „Romske škole“ sa drugim školama. Takvo spajanje škola je moglo da doprinese stvaranju škola u kojima je odnos između Roma/Egipćana i drugih učenika bio razumno proporcionalan u odnosu na veličinu grada. Evropski sud je utvrdio povredu pomenutog člana Konvencije, ističući da princip nediskriminacije ne sprečava države članice da preduzmu mere u cilju promovisanja pune i efektivne jednakosti, pod uslovom da takve mere imaju razumno i objektivno opravdanje[11].
Slučaj Elmazova i dr. protiv Severne Makedonije (predstavke 11811/20 i 13550/20) se odnosi na segregaciju učenika romske nacionalnosti u dve državne osnovne škole u Bitolju i Štipu, pri čemu su, što se tiče prve, smešteni u školu koja je samo romska, a u vezi sa drugom smešteni su u odeljenjima samo za Rome. Sud ne smatra da se podnosioci predstavke smatraju odgovornim za situaciju na koju se žale zbog toga što nisu tražili premeštaj u druge škole. Prvenstveno je na državi da preduzme pozitivne efikasne mere da ispravi činjeničnu nejednakost podnosilaca predstavke i izbegne ponavljanje diskriminacije koja je rezultat njihove prevelike zastupljenosti u konkretnoj školi, čime se prekida krug marginalizacije i omogućava im da žive kao ravnopravni građani od ranih faza svog života. Sud je utvrdio da država nije dala nikakvo objašnjenje zašto nije preduzeta nikakva mera da se ispravi neravnoteža u etničkom sastavu dve dotične škole, ili da se ponovo podeli mapa školskog okruga, ili zašto nije preduzeta nikakva druga odgovarajuća mera desegregacije, uprkos ponovljenim preporukama od strane ombudsmana s tim u vezi. Sud smatra da je došlo do povrede člana 14. Konvencije u vezi sa članom 2. Protokola br. 1 uz Konvenciju.[12]
Poverenik posebno želi da se osvrne na navode pritužbe da nastavno osoblje u OŠ „Sveti Sava“ Plemetina objašnjava da učenici romske nacionalnosti sede odvojeno od ostale dece jer je to izbor dece ili roditelja, kao i na navode da se roditelji dece romske nacionalnosti opredeljuju za upisivanje dece u segregisane škole motivisani finansijskom podrškom“. Poverenik ukazuje na postojanje odgovornosti obrazovnih ustanova u sprečavanju segregacije u ustanovama obrazovanja. Čak i kada razlozi zbog kojih dolazi do izdvajanja dece i učenika ne proizlaze iz loših namera i posledica su neuočavanja rizika od segregacije, ove negativne pojave predstavljaju kršenje ljudskih prava dece. Zbog toga, čak ni stav i želja roditelja da njihova deca pohađaju nastavu odvojeno od ostale dece, po ovom pitanju nije relevantan. U vezi sa tim, Evropski sud za ljudska prava je u slučaju Oršuš protiv Hrvatske[13] zauzeo stav da „roditelji, koji su i sami pripadnici jedne zajednice koja je u nepovoljnom položaju i često i sami slabo obrazovani, nisu bili kadri da sagledaju sve aspekte te situacije i posledice svog pristanka na takvo raspoređivanje. Pored toga, neprihvatljivo je svako odricanje od prava svakog čoveka da ne bude podvrgnut rasnoj diskriminaciji jer bi to bilo u suprotnosti sa važnim javnim interesom“.
S obzirom na zadatak školske uprave da pružaju operativnu i stručnu podršku školama, a u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, uloga školske uprave nakon prijave da postoji rizik, sumnja ili postojanje segregacije jeste da pruža stručnu pomoć i podršku ustanovama; sarađuje sa prosvetnom inspekcijom prilikom utvrđivanja segregacije u ustanovi; pruža stručnu podršku ustanovi tokom izrade plana desegregacije; aktivno učestvuje u radu tokom zajedničkih sastanaka sa predstavnicima jedinice lokalne samouprave i sa drugim školama i prati sprovođenje mera i aktivnosti, prati efekte primene plana desegregacije i o tome izveštava Ministarstvo prosvete.
Ministarstvo prosvete je prepoznalo pojačani rizik od diskriminacije kojoj su izloženi učenici romske nacionalnosti pogotovo kada je u pitanju rizik od segregacije, odnosno odvajanje učenika romske nacionalnosti od ostalih učenika u obrazovnom sistemu i u cilju preventivnog i interventnog delovanja ustanova, donela Vodič za sprečavanje segregacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i preduzimanje mera za desegregaciju, koji je dostupan na sajtu Ministarstva prosvete.[14] U Vodiču Ministarstva prosvete je navedeno: „Sveobuhvatna i održiva inkluzija sve dece u sistem obrazovanja donosi višestruke dobiti i na individualnom planu i na planu ustanove obrazovanja i vaspitanja, kao i dobrobiti za širu društvenu zajednicu. Inkluzivnu školu karakterišu principi pravednosti i otvorenosti, što znači da škola obezbeđuje ravnopravne mogućnosti za napredovanje za svu decu i učenike, vodeći računa o deci koja nemaju istu startnu poziciju kao druga deca, među kojom su i deca i učenici pripadnici romske nacionalne manjine, izbeglice/migranti i tražioci azila, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Učenje kroz neposrednu i kontinuiranu interakciju u vršnjačkoj grupi koja podstiče različitost doprinosi jačanju osećaja samopouzdanja kod dece i razvijanju osećanja pripadnosti. Kad se ovome pridoda upoznavanje i prihvatanje različitih kultura, razvijanje razumevanja za različitost – etničku, jezičku, kulturološku, razvijanje kritičkog mišljenja, dobijamo budućeg korisnog člana društva. Škola mora biti sigurno mesto za učenje, uzajamno uvažavanje, druženje i lični razvoj svakog deteta. Dobrobit od razbijanja segregacije ima i lokalna zajednica, kroz ulaganje u desegregaciju u obrazovanju, kontinuiranu podršku lokalnih usluga i potenciranje sinergijskog delovanja u cilju eliminisanje ove negativne društvene pojave.“
Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u saradnji sa UNICEF-om izdao priručnik Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija škola i odeljenja: međunarodna iskustva i predlozi za unapređenje prakse u Srbiji, koji se nalazi na internet stranici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i koji može biti od pomoći obrazovnim ustanovama i jedinicama lokalne samouprave u delovanju protiv segregacije romskih učenika[15].
U skladu sa navedenim, a imajući u vidu ciljeve i principe obrazovanja i vaspitanja, pre svega suzbijanje segregacije romske dece u obrazovanju, Poverenik upućuje ovu preporuku mera Školskoj upravi Kosovska Mitrovica za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije da u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pruži operativnu i stručnu podršku osnovnim školama: OŠ „Desanka Maksimović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Dositej Obradović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Braća Mihajlović“ Kosovska Mitrovica, OŠ „Veljko Banašević“ Kosovska Mitrovica i OŠ „Vlado Ćetković“ Kosovska Mitrovica, kao i OŠ „Branko Radičević“ Obilić i OŠ „Sveti Sava“ Plemetina, Obilić u preduzimanju mera i aktivnosti u procesu desegregacije.
Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje Školskoj upravi Kosovska Mitrovica preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)
[2] član 21. Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21
[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97))
[4] član 2.
[5] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja „Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 65/2018
[7]„Službeni glasnik RS“, broj 23/22
[8] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji 2019. godine, dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja-odnos-gradana-i-gradanki-prema-diskriminaci-cir/
[9] Percepcija romske zajednice o diskriminaciji, dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/
[10] Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija škola i odeljenja: međunarodna iskustva i predlozi za unapređenje prakse u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2016., dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/
[11] Slučaj H protiv Albanije, 31. maja 2022. godine, više na: https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22001-217624%22]}
[12]Slučaj Elmazova i dr. protiv Severne Makedonije, presuda od 13. decembra 2022. godine https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22fulltext%22:[%22macedonia%20education%2012%22],%22documentcollectionid2%22:[%22GRANDCHAMBER%22,%22CHAMBER%22],%22itemid%22:[%22001-221503%22]}
[13] Presuda Velikog veća u slučaju Oršuš i drugi protiv Hrvatske 16. mart 2001. predstavka broj 15766/03
[14] „Ka pravednom obrazovanju“, vodič za sprečavanje segregacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i preduzimanje mera za desegregaciju, Ministarstvo prosvete, Beograd, 2022. dostupno na https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/12/vodic-za-sprecavanje-sagregacije.pdf
[15] Prevencija segregacije, razvoj inkluzivnih upisnih politika i desegregacija škola i odeljenja: međunarodna iskustva i predlozi za unapređenje prakse u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2016., dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
90-24 Preporuka mera Školskoj upravi Kosovska Mitrovica zbog segregacije romske dece u osnovnim školama 
