Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje internet portalu ( ___________________________________________________________)
preporuke mera poslate internet portalima upisanim u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje internet portalu ______________
- da preduzme sve potrebne mere u cilјu sprečavanja objavlјivanja sadržaja i komentara korisnika na internet portalu i profilima na društvenim mrežama, kao i uklanjanja onih komentara koji su već objavlјeni čime se takvi sadržaji i komentari čine dostupnim javnosti, koji po svojoj prirodi mogu da podstiču mržnju ili nasilјe protiv lica ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva ili izazivaju strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
Obrazloženje
Postupajući po pritužbi organizacije za zaštitu lјudskih prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uočio je da određeni internet portali, kroz različite kanale komunikacije onlajn medija i onlajn izdanja, na svojim profilima na društvenim mrežama objavlјuju sadržaje, kao i komentare korisnika, koji po svoj prirodi mogu da podstiču mržnju ili nasilјe protiv lica ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva ili izazivaju strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.
S tim u vezi, Poverenik podseća da Ustav Republike Srbije[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji diskriminaciju definiše kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Članom 11. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišlјenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način, dok je članom 12. propisano da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.
Zakonom o elektronskim medijima[3] u članu 4. stav 1. tačka 19. propisao je da elektronsko izdanje jeste uređivački oblikovana internet stranica ili internet portal. Članom 5. stav 1. propisano je da je Regulatorno telo za elektronske medije, osnovano ovim zakonom, samostalna nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilјu: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišlјenja i izražavanja; u cilјu zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu. Nadležnosti ovog tela utvrđene su članom 22. stav 1, pa je tako tačkom 8. propisano da Regulator, kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona. Istim zakonom, u članu 51. propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilјe zbog rase, boje kože, predaka, državlјanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavlјenih ličnih svojstava, dok je članom 54. Zakona propisano da pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pružalac ili drugo lice.
Zakonom o javnom informisanju i medijima[4] u članu 29. stav 1. propisano je da je medij sredstvo javnog obaveštavanja koje rečima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednički oblikovane informacije, ideje i mišlјenja i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pod medijem u smislu ovog zakona naročito podrazumevaju dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom. Istim zakonom, članom 30. stav 1. pripisano je i da medij, u smislu ovog zakona nije knjiga, film, nosač audio i audio-vizuelnog sadržaja, naučni i stručni časopis namenjen prvenstveno informisanju ili obrazovanju određene profesionalne grupe, ostale štampane publikacije, katalog koji sadrži isklјučivo obaveštenja, oglase, reklame i informacije namenjene tržištu ili bilten i slične publikacije namenjene internom informisanju, elektronska publikacija državnih organa i organizacija, ustanova, javnih preduzeća i privrednih društava, preduzetnika i njihovih udruženja, službeno glasilo, štampana stvar poput letaka, plakata i sličnih sredstava javnog obaveštavanja, druga publikacija u smislu propisa kojim se uređuje izdavaštvo, kao ni internet-pretraživači i agregatori. Stavom 2. istog člana propisano je da mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišlјenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom. Nadalјe, članom 31. stav 5. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se samostalno elektronsko izdanje smatra jednim medijem.
Dakle, iz citiranih članova Zakona o javnom iformisanju i medijima proizlazi da se internet portali smatraju medijima kojima se rečima, slikom, odnosno zvukom prenose urednički oblikovane informacije, ideje i mišlјenja i drugi sadržaji namenjeni javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika. Takođe, je propisano da se i samostalno elektronsko izdanje smatra posebnim medijem.
Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje i odgovornost urednika, odnosno odgovornog lica, za sadržaj koji se na internet portalima, kao vrsti medija objavlјuje, te je članom 48. utvrđeno da medij mora imati odgovornog urednika, da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, te da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje.
Navedenim zakonom, u članu 75. propisana je i obaveza svakog medija da vodi računa o sadržajima koje objavlјuje, odnosno da se idejama, mišlјenjem, odnosno informacijama, koje se objavlјuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredelјenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavlјivanjem učinjeno krivično delo.
Pored toga i Kodeksom novinara Srbije definisani su profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišlјenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše lјudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilјa. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišlјenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.
Prilikom objavlјivanja svakog sadržaja treba voditi računa da takav sadržaj ne podstiče diskriminaciju, mržnju ili nasilјe protiv lica ili grupe lica na osnovu nekog ličnog svojstva. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se provera sadržaja može vršiti na nekoliko načina, a naročito provera sadržaja koji kreiraju sami korisnici, poput komentara, a koji objavlјivanjem postaju sastavni deo sadržaja objavlјenog na internet portalu. U Smernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, preporučuje se da onlajn mediji i onlajn izdanja, bez obzira na vrstu moderacije koju koriste, izrade pravila objavlјivanja korisnički stvorenog sadržaja, u kojima će jasno navesti koje vrste sadržaja (ponašanja) na svojim kanalima komunikacije ne dozvolјavaju i objasniti kako funkcioniše sistem moderacije. U zavisnosti od tehničkih mogućnosti, internet portali mogu razviti sistem obaveštavanja korisnika o tome zašto određeni korisnički sadržaj nije objavlјen (prethodna moderacija), odnosno zašto je određeni korisnički sadržaj uklonjen (naknadna moderacija). U Smernicama je navedeno da korisnički sadržaj koji onlajn medij odluči da objavi potpada pod uredničku odgovornost medija. Pored toga, u Smernicama je naglašeno da se u slučaju korišćenja naknadne moderacije, uklanjanje spornog sadržaja obavlјa nakon saznanja da je sadržaj nedozvolјen, odnosno posle obaveštenja treće osobe, a da u slučaju da takav sadržaj nije otklonjen, smatraće se da potpada pod uredničku odgovornost medija.[5]
Portali najčešće imaju i svoje profile na društvenim mrežama koje prati veliki broj korisnika i putem kojih se objavlјuju različiti sadržaji i informacije. S obzirom da društvene mreže koristi sve veći broj korisnika i da su značajne kao kanal komunikacije, a da u skladu sa postojećim zakonskim odredbama nisu obuhvaćene kao medij, Poverenik ukazuje da je prilikom objavlјivanja sadržaja na ovim mrežama potrebno voditi računa da se objavlјivanjem ne podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Saglasno tome, u cilјu celishodne primene etičkih standarda i prevencije i smanjenja diskriminacije i govora mržnje, sadržaj korisnika koji se postavlјa na društvenim profilima onlajn medija treba obuhvatiti prethodnom ili naknadnom proverom. Naime, isti principi u pogledu etičkih standarda moraju važiti za sve vidove digitalne komunikacije kojima se sadržaji čine dostupnim javnosti i postaju deo javnog prostora. Ovo se posebno mora imati u vidu u situaciji u kojoj veliki broj korisnika prati određeni medij na njegovoj društvenoj stranici, jer se u tom slučaju potencijalno diskriminatoran sadržaj čini vidlјivim i dostupnim velikom broju građana i građanki, odnosno javnosti. Primera radi Savet za štampu, kada se radi o sadržaju koji je određeni medij učinio dostupnim na društvenoj mreži, utvrđuje povredu Kodeksa novinara. Savet za štampu konstatuje da je diskriminatoran sadržaj bio dostupan velikom broju čitalaca i da je redakcija bila u obavezi da ga nakon obaveštenja treće osobe ukloni, te da u ovom slučaju postoji odgovornost za objavlјene komentare.[6]
Pojedine zemlјe Evropske unije su usvojile zakonska rešenja prema kojima se društvene mreže obavezuju da uklanjaju sadržaje koji predstavlјaju govor mržnje ili druge nezakonite sadržaje sa svojih platformi, a u slučaju da to ne učine biće sankcionisane[7]. Pored toga, preporukom Evropske komisije o merama za suzbijanje nezakonitih sadržaja na internetu predviđeno je da bi trebalo utvrditi odredbe o mehanizmima za slanje obaveštenja o nezakonitim sadržajima na internetu, a koji bi bili lako dostupni i jednostavni za korišćenje, a putem kojih bi korisnici mogli da dostave precizne informacije na osnovu kojih bi se donela odluka o tome da li se taj sadržaj smatra nezakonitim, da li treba omogućiti pristup tom sadržaju ili ga treba ukloniti.[8] Takođe, Kodeksom o postupanju za borbu protiv nezakonitog govora mržnje na internetu kojim je predviđeno da se inetrnet preduzeća ( Facebook, Twitter, Youtube), koja su uklјučena u internet forum Evropske unije, zajedno sa drugim platformama snose kolektivnu odgovornost za promovisanje i omogućavanje slobode izražavanja na internetu. Prema ovom Kodeksu navedena internet preduzeća i države Evropske unije, prihvataju obavezu suzbijanja nezakonitog govora na internetu, pri čemu internet preduzeća naglašavaju da je ovaj Kodeks namenjen usmeravanju njihovih aktivnosti i preduzimanju vođstva u suzbijanju širenja nezakonitog govora mržnje na internetu. Ovim Kodeksom se utvrđuju obaveze poput toga da internet preduzeća treba da uspostave jasne i delotvorne postupke za ispitivanje obaveštenja o nezakonitom govoru mržnje u okviru svojih usluga, kako bi se onemogućio pristup takvom sadržaju ili da takav sadržaj uklone. Ukoliko internet preduzeće oceni da je takav sadržaj nezakonit, ukloniće ga u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o tome. [9]
Imajući u vidu ulogu medija Poverenik je u Redovnom godišnjem izveštaju za 2017. godinu na osnovu uvida stečenih u postupku po pritužbama tokom 2017. godine, kao i na osnovu drugih relevantnih dostupnih podataka o problemima u ostvarivanju ravnopravnosti istakao da posebnu pažnju treba posvetiti odgovornom izveštavanju koje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredlјivo izveštavanje. Mediji daju značajan doprinos diskusijama o mnogim pitanjima od javnog interesa, kao i u pružanju različitih informacija i stavova. Prema istraživanju javnog mnjenja Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji[10] koje je Poverenik sproveo u okviru Tvining projekta „Podrška unapređenju lјudskih prava i nulta tolerancija za diskriminaciju”, građani i građanke su kao jednog od najznačajnih aktera koji može da doprinese unapređenju ravnopravnosti u društvu, ali i povećanju diskriminacije, upravo naveli medije.
Imajući u vidu sve navedeno, internet portalima upisanim u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje ovu preporuku mera.
[1] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), član 33. stav 1. tač. 7. i 9.
[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06
[3] Zakon o elektronskim medijima „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 6/16
[4]Zakon o javnom informisanju i medijima „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15, 12/16-autentično tumačenje
[5] Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, Savet za štampu, 2016. Beograd, sadržaj dostupan na www.savetzastampu.rs/doc/smernice-za-primenu-kodeksa-novinara-srbije-u-onlajn-okruzenju.pdf
[6] Odluka dostupna na: http://www.savetzastampu.rs/latinica/zalbeni-postupci/4844
[7] Nemačka (Germany’s Network Enforcement Law, tzv. NetzDG sadržaj dostupan na: http://dip21.bundestag.de/dip21/btd/18/130/1813013.pdf
[8] Preporuka Komisije (EU) 2018/334 od 1. marta 2018. godine o merama za suzbijanje nezakonitih sadržaja na internetu
[9] sadržaj dostupan na: https://edri.org/files/privatisedenf/euhatespeechcodeofconduct_20160531.pdf
[10] Istraživanje je dostupno na: https://drive.google.com/file/d/0B1QaDisvv7K3c19yTVd3Z1ZuQ0U/view
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti za internet portale 
