Mišljenje na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

16. Oct 2017.

  1. 011-00-57/2017-03 datum:  16. oktobar  2017.godine

 

 

 

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenica za zaštitu ravnopravnosti,  daje

MIŠLjENјE

na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

 

Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, dopisom broj 011-00-622/2017-21 od 2. oktobra 2017. godine, dostavilo je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (u dalјem tekstu: Poverenik), radi davanja mišlјenja novi Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti (u dalјem tekstu: Nacrt zakona), zbog usaglašavanja i pripreme Nacrta zakona za javnu raspravu. Postupajući po ovom zahtevu, dajemo mišlјenje sa aspekta delokruga rada Poverenika.

 

Najpre želimo da ukažemo da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima, pa i rodne ravnopravnosti. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]  Odredbama člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je i šta se smatra diskriminacijom, odnosno, diskriminatornim postupanjem. Izrazi diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima[3]. Diskriminacija na osnovu pola je propisana kao poseban slučaj diskriminacije, koji postoji kada se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno, načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjuje, takođe, i fizičko i drugo nasilјe, eksploataciju, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova[4].

 

Zakon o zabrani diskriminacije izričito navodi pol i rodni identite kao lična svojstva odnosno osnove diskriminacije. Takođe odredbama člana 33. ovog zakona propisano je da Poverenik podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite od diskriminacije. Važno je napomenuti i da je članom 48. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Godišnji izveštaj Poverenika sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje. Izveštaj sadrži navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja zaštite od diskriminacije. Izveštaj sadrži sažetak koji se objavlјuje u Službenom glasniku Republike Srbije. Pored toga po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine Poverenik Narodnoj skupštini podnosi i poseban izveštaj (član 49. Zakona o zabrani diskriminacije). Tako je Poverenik u maju 2015. godine Narodnoj skupštini podneo Poseban izveštaj o diskriminaciji žena.

 

Imajući u vidu navedeno ističemo da u Nacrtu zakona položaj i uloga Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ne odgovara njegovom položaju u pravnom sistemu Republike Srbije u oblasti unapređenja ravnopravnosti i zaštite od rodne diskriminacije, jer ovaj zakon treba da bude dopuna sistemskom antidiskriminacionom okviru koji treba da bude zaokružen. S tim u vezi dajemo načelne primedbe na Nacrt zakona, odnosno mišlјenja smo da odredbe Nacrta zakona, a naročito odredbe koje se odnose na zaštitu od diskriminacije (član 52. Nacrta zakona), praćenje i unapređenje rodne ravnopravnosti (član 53. Nacrta zakona), saradnje i izveštavanja organa javne vlasti (čl. 56, 57, 58. i 59. Nacrta zakona)  treba uskladiti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije kao sistemskim zakonom koji uređuje zaštitu od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti.

 

Pored toga ističemo da u Nacrtu zakona  definicija rodno zasnovane diskriminacije polazi od ličnih svojstava – pola i roda, pri čemu je definicija roda različito definisana od definicije tog pojma u Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženama i nasilјa u porodici[5]. Odredbama člana 3. ove konvencije, propisano je da rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik smatra da bi, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim standardima, kao i odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o zabrani diskriminacije, definiciju roda u Nacrtu zakona trebalo uskladiti bilo širim definisanjem ovog pojma bilo navođenjem i rodnog identiteta kao ličnog svojstva.

Takođe načelno ukazujemo da je javna rasprava prilika i da se razmotri da li je formalno pravno prihvatlјivo da se u Nacrtu zakona pojedine odredbe ponavlјaju iz ranije već usvojenih zakona, kao što su primera radi Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici, Zakona o zabrani diskriminacije i dr. Od donošenja Zakona o ravnopravnosti polova usvojeni su pojedini zakoni koji posebno regulišu određene oblasti, kao što je npr. Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici te je potrebno razmotriti da li je neophodno ponavlјanje određenih odredaba. S tim u vezi potrebno je da se pribavi mišlјenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, daje sledeće primedbe:

 

  1. U odredbi člana 1. Nacrta zakona, između ostalog, propisano i da se „obezbeđuje stvaranje jednakih mogućnosti za učešće žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života”, čime se može postaviti i pitanje predmeta Nacrta zakona. Poverenik smatra da je potrebno da se o usklađenosti naziva i predmeta uređivanja Nacrta zakona pribavi mišlјenje Republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo.
  2. U članu 4. stav 1. Nacrta zakona, navedeno je lično svojstvo „pol odnosno rod“, dok je na pojedinim mestima kao lično svojstvo naveden samo pol, ili rod. S obzirom na to da su u pitanju različita lična svojstva, mišlјenja smo da ta lična svojstva treba odrediti kao „pol i/ili rod“, kako u navedenom članu, tako i u celom tekstu Nacrta zakona gde se navode ova lična svojstva.
  3. Članom 5. Nacrta zakona, data je definicija neposredne i posredne rodne diskriminacije koja se naročito u slučaju definisanja posredne diskriminacije razlikuje od definicije neposredne i posredne diskriminacije propisane čl. 6. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije. Mišlјenja smo da se na ovaj način dovodi u pitanje dostignuti nivo lјudskih prava iz razloga što Zakon o zabrani diskriminacije, posebno kod posredne diskriminacije šire definiše ovaj oblik diskriminacije. S tim u vezi mišlјenja smo da je potrebno uskladiti Nacrt zakona sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
  4. U članu 6. Nacrta zakona, data je definicija Višestruke (ukrštene) rodne diskriminacije kao diskriminacije koja postoji kada je lice ili grupa lica izložena diskriminaciji po osnovu pola odnosno roda i po osnovu još jednog ili više ličnih svojstava, dok je članom 13. Zakona o zabrani diskriminacije kao jedan od teških oblika diskriminacije navedena diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija. Zakonom o zabrani diskriminacije je propisana alternacija: višestruka ili ukrštena diskrimnacija iz razloga što ove dva pojma nisu sinonimi kao što je predstavlјeno u Nacrtu zakona. Ukrštena diskrimnacija je samo jedna vrsta višestruke diskriminacije.
  5. Poverenik je mišlјenja da je definiciju pojma rodno zasnovanog nasilјa navedenu u članu 8. stav 1. tačka 6) Nacrta zakona, potrebno usaglasiti u celom tekstu Nacrta zakona, imajući u vidu da je uočeno da su na više mesta date različite definicije rodno zasnovanog nasilјa (čl. 43, 44. i 46. Nacrta zakona). Pojam nasilјa vrlo često se navodi uopšteno, čime se rodno zasnovano nasilјe, kao poseban oblik nasilјa, relativizuje. Takođe Poverenik ukazuje da je u Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženama i nasilјa u porodici (2011), u članu 3. data definicija nasilјa nad ženama, kao i rodno zasnovanog nasilјa nad ženama. Nasilјe nad ženama u skladu sa ovom konvencijom označava kršenje lјudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlјa sva dela rodno zasnovanog nasilјa koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvolјno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu, dok rodno zasnovano nasilјe nad ženama označava nasilјe, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene. Strane ugovornice podstiču se da primenjuju ovu konvenciju na sve žrtve nasilјa u porodici. Smernicama za intervenciju protiv rodno zasnovanog nasilјau humanitarnim akcijama, IASC data je definicija rodno zasnovanog nasilјa kao nasilјa koje se odnosi na štetne postupke izvršene protiv volјe osobe, koji su zasnovani na društveno pripisanim (tj. rodnim) razlikama između muškaraca i žena. Ono podrazumeva postupke koji nanose fizičku, seksualnu ili mentalnu štetu ili patnju, pretnje takvim postupcima, prinudu, i razne vidove lišavanja slobode. Imajući u vidu sve navedeno predlažemo da se još jednom razmotri definicija rodno zasnovanog nasilјa.

 

  1. Dalјe, u članu 8. stav 1. tačka 9) Nacrta zakona, propisano je „podsticanje na rodnu diskriminaciju“. Poverenik smatra da bi termin podsticanje na diskriminaciju trebalo zameniti terminom „navođenje na diskriminaciju“, što je u skladu sa međunarodnim standardima, odnosno, Direktivom Saveta 2000/43/ES o jednakom tretmanu osoba bez obzira na njihovo rasno ili etničko poreklo i Direktivom Saveta 2000/78/ES o ravnopravnom tretmanu u zapošlјavanju i profesiji.
  2. U članu 9. stav 1. tačku 1) Nacrta zakona koja glasi: „1) uskraćivanje, isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva licu ili grupi lica, na otvoren ili prikriven način, zasnovano na polu odnosno rodu;“ potrebno je usaglasiti sa definicijom diskriminacije koja je propisana Zakonom o zabrani diskriminacije i navesti da je u pitanju „neopravdano“ uskraćivanje, isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva. Samo neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje zasnovano na ličnom svojstvu predstavlјa diskriminaciju. Ustav Republike Srbije[6] u članu 21. stav 2. propisuje kada je pravlјenje razlike opravdano radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju.
  3. 8. Odredbama člana 30. stav 2. Nacrta zakona, propisano je da je „odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na: …3) vraćanje na poslove, odnosno radno mesto na kome je radio pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno  radno mesto, ali ne pod nepovolјnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i sl),  osim u slučajevima i uz uvažavanje činjenica iz stava 1. ovog člana“, Mišlјenja smo da je ovu odredbu potrebno još jednom razmotriti, jer praksa Poverenika ukazuje na to da poslodavci često koriste organizacione promene kao alibi za premeštaj trudnica, porodilјa, kao i lica koja odsustvuju sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta, na neodgovarajuće radno mesto.
  4. 9. Članom 33. stav 1. tačka 2) Nacrta zakona propisano je da organi javne vlasti koji obavlјaju poslove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite su dužni da obezbede poštovanje rodne ravnopravnosti u pružanju socijalne i zdravstvene zaštite pre svega, kada su u pitanju pripadnici posebno ranjivih, ugroženih i marginalizovanih grupa, uklјučujući: 2) organizovanje i realizaciju programa za prevazilaženje problema rane trudnoće i zasnivanje partnerskih zajednica među i sa licima mlađim od 16. godina koja pripadaju tim grupama. Imajući u vidu da je u stavu 1. ovog člana navedeno da se obaveza organa javne vlasti koji obavlјaju poslove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite kada je u pitanju poštovanje rodne ravnopravnosti odnosi na sve građane i građanke, sa posebnim akcentom na marginalizovane grupe, Poverenik je mišlјenja da je u tački 2) ovog stava potrebno brisati reči: „koja pripadaju tim grupama.”
  5. Članom 45. Nacrta zakona definisane su posebne mere i programi koji se neće smatrati diskriminacijom, a koje su pored ostalog, namenjene žrtvama nasilјa, učiniocima nasilјa i drugim licima. Poverenik je mišlјenja da navedenu odredbu treba uskladiti sa članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije kojim su definisane posebne mere i propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
  6. Povodom odredbe člana 50. Nacrta zakona, koja se odnosi na prevenciju nasilјa, mišlјenja smo da je značajno što je ovaj zakon prepoznao važnost i uticaj prevencije, međutim smatramo da je ovu odredbu potrebno pojasniti u pogledu finansiranja i nadležnosti organa javne vlasti u smislu sprovođenja mera prevencije.
  7. Odelјkom VII Nacrta zakona, regulisana je sudska zaštita od diskriminacije. Kao što smo već napomenuli Poverenik za zaštitu ravnopravnosti osnovan je Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima, pa i rodne ravnopravnosti. S tim u vezi mišlјenja smo da je potrebno izmeniti naziv ovog odelјka tako da umesto reči: „Sudska zaštita” treba da stoje reči: „Zaštita od rodne diskriminacije“, a u članu 52. Nacrta zakona reči: „Sudska zaštita u parničnom postupku lica ili grupe lica koja su izložena rodnoj diskriminaciji”, zameniti rečima: „Zaštita od rodne diskriminacije”. Navedenu izmenu je potrebno izvršiti iz razloga kako bi se ukazalo da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisan i postupak zaštite koji sprovodi Poverenik i koji pored postupka po pritužbama građana i građanki, podnosi i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, pokreće parnice za zaštitu od diskriminacije kao stranka u postupku, u svoje ime i uz saglasnost diskriminisanog lica, podnosi krivične prijave i dr. Takođe, odredbom stava 2. ovog člana je propisano da u postupku u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola, tužilac je oslobođen prethodnog plaćanja troškova postupka, koji se isplaćuju iz sredstava suda. Ova odredba je sadržana i u sada važećem Zakonu o ravnopravnosti polova. Na ovaj način se podstiče i čini lakšim ostvarivanje pravne zaštite u slučajevima diskriminacije po osnovu pola, što je svakako pohvalno ali se može postaviti pitanje zašto se oslobođenje daje samo u slučajevima građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola a ne i u slučajevima građanskopravne zaštite zbog diskriminacije i po drugim osnovima. S tim u vezi smatramo da bi bilo od značaja ovu odredbu uvesti za sve osnove diskriminacije. Polazeći od činjenice da je Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja predlagač Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, i da u sardnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti preduzima određene aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlјe 23, predlažemo da se ovo oslobođenje predvidi za sve parnice koje se pokreću zbog zaštite od diskriminacije.
  8. Odredbama člana 53. Nacrta zakona navedeni su organi koji su zaduženi za kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređenje politika za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. S obzirom na funkciju koju Poverenik ima saglasno Zakonu o zabrani diskriminacije Poverenik je mišlјenja da je u članu 53. Nacrta zakona u listu organa koji kreiraju, sprovode, prate i unapređuju politike za ostvarivanje rodne ravnopravnosti potrebno navesti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i izdvojiti ga od drugih organa javne vlasti, imajući u vidu nadležnosti i delokrug ovog organa koji je upravo i osnovan sa zadatkom da prati i unapređuje stanje u oblasti ravnopravnosti po svim osnovima, pa i po pitanju rodne ravnopravnosti. Bez obzira što Poverenik već saglasno Zakonu o zabrani diskriminacije ima ovlašćenje da prati stanje i daje ocenu rada organa javne vlasti i drugih lica mišlјenja smo da, s obzirom da je ceo odelјak IX Nacrta zakona posvećen institucionalnom okviru za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, neophodno navesti i Poverenika. Takođe, odredbama istog člana, koje se odnose na ulogu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje je prema članu 54. stav 1. tačka 4) Nacrta zakona, definisano kao povremeno radno telo Vlade, ovom telu se Nacrtom zakona daju i druga ovlašćenja koja se ne odnose na tela koja obrazuje Vlada. Stoga, Poverenik ukazuje da se povremena tela Vlade, osnivaju odlukom Vlade a ne zakonom, jer se zakonom osnivaju samo državni organi. Primera radi ukazujemo na to da je Savet za rodnu ravnopravnost („Službeni glasnik RS”, broj 35/13) osnovan kao povremeno radno telo Vlade na osnovu člana 33. st. 2. i 3. Zakona o Vladi, kao što je slučaj i sa drugim povremenim radnim telima.
  9. Takođe, Poverenik smatra da je nejasno i propisivanje obaveze odredbom člana 57. stav 4. tačka 3) Nacrta zakona, da se Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost dostavlјaju izveštaji o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti, imajući u vidu da, saglasno članu 13. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) stanje u određenoj oblasti može da prati samo državni organ. Poverenik podseća da je Zakonom o zabrani diskriminacije već ustanovlјen državni organ – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji između ostalog, ima zadatak da prati i izveštava o stanju u oblasti zaštite od diskriminacije, uklјučujući i rodnu diskriminaciju.
  10. 15. Članom 59. stav 7. Nacrta zakona, propisano je da „Ministarstvo, na osnovu primlјenih izveštaja, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i koordinatorima, priprema zbirni izveštaj o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i dostavlјa ga Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodne dve godine, radi usvajanja.ˮ Poverenik smatra da je navedni član potrebno izmeniti i propisati da nadležno ministarstvo ovaj izveštaj dostavlјa i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, s obzirom da Poverenik ima obavezu da izveštava Narodnu skupštinu o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti. Poverenik podnosi redovan godišnji izveštaj koji sadrži ocenu stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti i koji pored ostalog sadrži i sve relevantne izveštaje u ovoj Stoga, Poverenik smatra da treba razmotriti i datum dostavlјanja zbirnog izveštaja o stanju u oblasti ravnopravnosti, jer kako je propisan (najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodne dve godine), predstavlјa rok koji nije u saglasnosti sa terminima predaje svih drugih izveštaja, pri čemu treba imati u vidu da je Poverenik, kao i drugi nezavisni organi, dužan da podnese Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti najkasnije do 15. marta tekuće godine za prethodnu godinu. S tim u vezi predlažemo da rok bude do 31. januara tekuće godine za prethodne dve godine. Imajući u vidu navedene primedbe potrebno je dopuniti i član 56. stav 3. Nacrta zakona dodavanjem reči: „kao i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti”. Takođe je potrebno dopuniti i član 58. stav 5. Nacrta zakona i posle reči: „Ministarstvu” dodati reči: „i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti“.

Na kraju, Poverenik konstatuje da Nacrt zakona predstavlјa nesporno unapređenje u oblasti rodne ravnopravnosti, ali smatra i da je zakon postavio veoma visoke standarde koje želi da postigne. Naime, Poverenik smatra da se može postaviti pitanje koliko je realno očekivati da svi organi i organizacije na koje se zakon odnosi, u tako kratko propisanom roku od šest meseci, postupe u skladu sa propisanim obavezama i zadacima, odnosno da primera radi imenuju koordinatore, izmene sistematizacije, potom da političke stranke, sindikati i strukovna udruženja prvi plan delovanja sa posebnim merama donesu najkasnije do 31. decembra 2017. godine i slično, te u tom smislu predlaže da se za pojedine aktivnosti propiše duži rok.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), član 2. stav 1. tačka 1)

[4] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), član 20.

[5] „Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 12/13

[6] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-iconMišljenje na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnostiDownload

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top