Pritužba RIC protiv M. Đ. zbog diskriminaicje na osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medija

15. Aug 2017.

  1. 07-00-202/2017-02 datum: 15.8.2017.

 

 

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto povodom pritužbe U. R. i. c, Beograd, protiv M. Đ, a povodom teksta objavlјenog 13. aprila 2017. godine u dnevnom listu „Politika“, u rubrici „Pogledi“, pod naslovom „Školski priručnik za borbu protiv homoseksualizma“.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, tekst autora M. Đ, kao i poruke koje šalјe, uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst. Prilikom analize teksta Poverenik za zaštitu ravnopravnosti se nije upuštao u ocenu valјanosti obrazovnih priručnika, jer to nije predmet ove pravne stvari, nego u analizu teksta i poruka koje on šalјe sa aspekta antidiskriminacionih propisa. Imajući u vidu celokupan kontekst teksta, termina koji se dovode u vezu sa homoseksualnom orijentacijom, osporavanja donošenja propisa kojima se uređuje sprečavanje nasilјa, kao i zaklјučka teksta „Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice kad se zulum i nasilјe koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom, više se ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatornoj vakcinaciji, zakonom o nasilјu u porodici i ovim satanističkim obrazovnim paketima toj granici smo se opasno probližili.“ Poverenik je mišlјenja da su tekstom „Školski priručnik za borbu protiv homoseksualizma“, objavlјenog 13. aprila 2017. godine, autora M. Đ, u dnevnom listu „Politika“, u rubrici „Pogledi“, izraženi stavovi  koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime se stvara strah, neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje, te da je na taj način došlo do povrede odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je autoru teksta, M. Đ, preporučeno da objavi izvinjenje pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne iznosi stavove i ideje u svojim tekstovima, koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LGBT populacije

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo U. R. i. c. iz B, protiv M. Đ, a povodom teksta objavlјenog 13. aprila 2017. godine u dnevnom listu „Politika“, pod nazivom „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da su kolumnom M. Đ, objavlјenom 13. aprila 2017. godine u dnevnom listu „Politika“, pod nazivom „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, diskriminisani građani Republike Srbije na osnovnu seksualne orijentacije;

 

  • da se tvrdnjama, kao što su: “Imam sina od osam godina i ćerku od četiri koji uskoro treba da slušaju ove laži i skaradnosti i da postanu žrtve homoseksualne propagande, ispiranja mozga i čistih laži“, homoseksualnost stavlјa u kontekst skaradnosti, čime se vređaju i diskriminišu osobe homoseksualne orijentacije, a predstavlјanje homoseksualnosti kao normalne i prirodne orijentacije u kontekst čiste laži;

 

  • da se tvrdnjama, kao što su: „Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice kada se zulum i nasilјe koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom više ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatornoj vakcinaciji, zakonom o nasilјu u porodici i ovim satanističkim „obrazovnim paketima“ toj granici smo se opasno približili“, homoseksualnost stavlјa u kontekst satanističke, te se okrivlјuje za uništavanje porodice i na jedan perfidan način poziva na nasilјe.

1.3. Uz pritužbu je dostavlјen tekst autora M. Đ. „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, objavlјen 13. aprila 2017. godine, u dnevnom listu „Politika“ u rubrici „Pogledi“.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje M. Đ.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, M. Đ. je, između ostalog, naveo:

  • da je dobio pismo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojim mu je naloženo da se izjasni povodom pritužbe njemu nepoznate organizacije R. i. c, kao i da veruje da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra za obavezu da izađe u susret svim građanima i organizacijama, ali i da veruje i da on ima pravo da ga Poverenik ne maltretira i ne uznemirava ovakvim stvarima;

 

  • da je doktor filozofije, sa dugogodišnjim radnim stažom u nauci, pri čemu je pre dve godine dobio najviše naučno zvanje, naučnog savetnika. Takođe je istakao da je autor petnaestak knjiga iz oblasti o kojoj piše, te da važi za jednog od ozbilјnijih naučnika u ovoj zemlјi, pa i u regionu;

 

  • da je sa svojim stavovima prisutan u javnosti već skoro dve decenije, te da je kolumnista dnevnog lista „Politika“ od 2001. godine. Takođe je naveo da nije zaposlen u dnevnom listu „Politika“, kako je to u pritužbi pogrešno navedeno, već je to javna platforma u kojoj slobodno i argumentovano iznosi svoje poglede na javna pitanja i učestvuje u javnim debatama o najvažnijim problemima razvoja ovog društva;

 

  • da je naslov teksta dalo uredništvo dnevnog lista, a ne autor, te da je ovaj tekst upravo i doprineo da se povodom naznačenih obrazovnih paketa otvori javna debata i da se na kraju donese odluka o njihovom povlačenju, što smatra za veliki uspeh teksta kao i svog učešća u javnoj debati;

 

  • da je bio savetnik premijera Srbije, sekretar Državnog saveta za Kosovo i Metohiju, član Etičkog komiteta RRA i jedan od autora prvog Kodeksa emitera, kao i da sarađuje sa nizom državnih institucija, od kabineta predsednika Vlade, preko Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlјa, Ministarstva spolјnih poslova, pregovaračkog tima za EU integracije, bezbednosnih struktura države itd;

 

  • da nikada do sada, zbog svog rada, nije doživeo ovakvu vrstu uznemiravanja i da traženje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „da se izjasni“ doživlјava kao pritisak na sebe i svoju ustavom garantovanu slobodu mišlјenja, izražavanja i pre svega slobodu naučnog rada i stvaralaštva, te da će o tome obavestiti nadležno ministarstvo, Zajednicu instituta, sindikat naučnih radnika i javnost;

 

  • da smatra da je ovo presedan kojim je ugrožena sloboda nauke u Srbiji i slobodan status naučnika, te da svoj posao naučnika i javne ličnosti od integriteta ima nameru da obavlјa i nadalјe najpoštenije što može, boreći se kao i uvek za slobodu i protiv svih oblika totalitarnih tendencija koje bi da uguše slobodu govora.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je u dnevnom listu „Politika“, u rubrici „Pogledi“, 13. aprila 2017. godine objavlјen tekst pod nazivom „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, autora M. Đ, naučnog savetnika Instituta za evropske studije.

 

  • Na početku teksta autor ističe da je „Kada je prošlog novembra, po hitnom postupku, bez javne rasprave, usvajan takozvani Zakon o zaštiti od nasilјa u porodici, ukazao sam na to da će on biti iskorišćen za dalјe razaranje porodice i porodičnih odnosa u Srbiji. U zemlјi u kojoj je prosečna starost 43 godine i u kojoj se s pravom kuka da odumiremo kao nacija, donet je još jedan zakon koji destimuliše stupanje u brak i zasnivanje porodice“. Autor, dalјe, navodi da je donošenje ovog zakona iskorišćeno i kao „odskočna daska da se u prosvetni sistem provuku i druge stvari, koje sa temom nasilјa u porodici uglavnom nemaju ništa zajedničko“, a pod tim, pre svega, podrazumeva obrazovne pakete i posebne priručnike za ovu vrstu nastave kroz desetak predmeta.

 

  • Dalјe komentarišući ove obrazovne pakete i priručnike, autor teksta ističe: „Kad se međutim otvore ove pozamašne knjige uočava se da je takozvana borba protiv nasilјa u porodici zapravo zamišlјena i realizovana kao borba za promociju homoseksualizma i pornografije, podsticanje dečje seksualnosti i eksperimenata u tom polјu kao i za opanjkavanje tradicionalne porodice. Oko 50 odsto materijala promoviše homoseksualizam i pornografiju.“ Dalјe, autor ističe da je autorka ovog pripiručnika, D. P, dugogodišnja saradnica lezbejske organizacije „Labris“.

 

  • U nastavku teksta, autor govori da se u tekst „uvlači još jedan levičarski ideološki manipulativni instrument“ – podela na pol i rod, koji autor kritikuje, smatrajući da to znači da se svako dete podstiče da „bira rod“, odnosno „eksperimentiše sa svojom seksualnošću“. Odmah zatim, autor navodi: „Postoje brojni delovi priručnika koji podstiču na prihvatanje muškarca koji nosi suknju kao najnormalniju stvar, pa opisi Ace koji nema problem što mu se sviđaju dečaci i što sa 17 godina praktikuje biseksulnost, već je njegov problem što otac ne prihvata njegovo pravo na izbor. Religija se određuje kao jedan od osnovnih izvora muškog nasilјa nad ženama, masturbacija preporučuje kao nešto sasvim prirodno i potrebno. Deci se objašnjava da su seksualnost i seksualni izbor dinamične i nestalne kategorije koje stalno treba preispitivati itd.

 

  • Nakon toga, autor teksta, dalјe, navodi: „Imam sina od osam godina i ćerku od četiri koji treba da slušaju ove skaradnosti i da postanu žrtve homoseksualne propagande, ispiranja mozga i čistih laži.“ Autor ističe da ima pravo da svoju decu vaspitava i školuje u skladu sa sopstvenim uverenjima, te smatra da se ovakvim priručnicima direktno krše njegova Ustavom zagrantovana prava.

 

  • Na kraju, poslednjim pasusom teksta, autor zaklјučuje: „Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice koje kad se zulum i nasilјe koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom više ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatornoj vakcinaciji, zakonom o nasilјu u porodici i ovim satanističkim „obrazovnim paketima“ toj granici smo se opasno približili“, pozivajući nadležnog ministra da se izjasni da li zna za sve ovo i da li stoji iza ovakve „obrazovne politike“.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst autora M. Đ. pod nazivom „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, objavlјen 1 aprila 2017. godine, u dnevnom listu Politika, u rubrici „Pogledi“.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

 

  • Ustav Republike Srbije[4] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[5].

 

  • Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

 

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je M. Đ, stavovima izraženim u tekstu „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, koji je objavlјen 13. aprila 2017. godine u dnevnom listu „Politika“, u rubrici „Pogledi“ uznemirio i ponizio grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se stavovima izraženim u ovom tekstu stvara strah, neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike LGBT populacije. Prilikom analize teksta Poverenik za zaštitu ravnopravnosti se nije upuštao u ocenu valјanosti obrazovnih priručnika, jer to nije predmet ove pravne stvari, nego u analizu teksta i poruka koje on šalјe sa aspekta antidiskriminacionih propisa.

 

3.7. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je najpre cenio navod iz izjašnjenja M. Đ. da je dobio pismo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojim mu je naloženo da se izjasni povodom pritužbe njemu nepoznate organizacije R. i. c, kao i da veruje da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra za obavezu da izađe u susret svim građanima i organizacijama, ali i da veruje i da on ima pravo da ga Poverenik ne maltretira i ne uznemirava ovakvim stvarima.

Postupak pred Poverenikom je propisan Zakonom o zabrani diskriminacije, te je tako odredbom člana 35. stav 4. propisano da Poverenik dostavlјa pritužbu licu protiv koga je podneta u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Odredbama člana 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije pored ostalog je propisano da se lice protiv kojeg je pritužba podneta može izjasniti o navodima pritužbe. Jasno je da je cilј ovih odredaba omogućavanje licu protiv koga je pritužba podneta da se izjasni o svim navodima pritužbe i da pruži činjenice i dokaze da svojim postupanjem nije povredilo odredbe ovog zakona. Pored toga, odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Udruženje „R. i. c.“, odnosno udruženje koje je podnelo pritužbu Povereniku u ovom predmetu, u skladu sa navedenim članom 35. Zakona o zabrani diskriminacije je organizacija koja se bavi zaštitom lјudskih prava i kao takva je upisana u Registar udruženja pri Agenciji za privredne registre i ima pravo da podnese pritužbu Povereniku.

3.8. Poverenik je analizom teksta „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“ utvrdio da ovaj tekst sadrži i stavove kojima se ukazuje da će usvojen  „takozvani Zakon o zaštiti od nasilјa u porodici“ koji autor na kraju teksta naziva „Zakon o nasilјu u porodici“, „biti iskorišćen za dalјe razaranje porodice i porodičnih odnosa u Srbiji“, kao i da je „donet još jedan zakon koji destimuliše stupanje u brak i zasnivanje porodice“. Autor teksta, Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici koji uređuje sprečavanje nasilјa u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilјa u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilјa u porodici i koji ima za cilј da na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilјa u porodici i bržu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilјa u porodici[7], naziva takozvanim, karakterišući donošenje zakona kao nešto negativno i nepotrebno. Obaveza Republike Srbije da zakonom normira sistem suzbijanja nasilјa u porodici proizlazi iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila. Pre svega,  nacionalni zakonski okvir je usklađen sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženama i nasilјa u porodici, donetom u Istambulu 11. maja 2011. godine, koju je Republika Srbija ratifikovala u oktobru 2013.[8] U Obrazloženju datom u postupku usvajanja Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, kao razlog za donošenje zakona, na samom početku Obrazloženja, istaknuto je da je nasilјe u porodici široko rasprostranjena pojava koja dovodi do negativnih fizičkih, psiholoških, socijalnih i finansijskih posledica po žene, decu, porodicu i društvenu zajednicu.[9] Prema Godišnjem izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu o radu centara za socijalni rad u toku 2016. godine CSR je evidentirao 23.218 prijava porodičnog i partnerskog nasilјa. U skoro 97% prijava, nasilјe se dešava u biološkim porodicama, dok je broj prijava nasilјa u hranitelјskim, usvojitelјskim ili drugim porodicama,  veoma mali i iznosi 3% svih prijava. Prema uzrasnoj strukturi, 45% prijava odnosi na nasilјe nad odraslima, 30% nad decom, 13% nad starijima i 9% nad mladima. U svim uzrasnim kategorijama kao žrtve dominiraju osobe ženskog pola.[10] Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, policija je donela 2.626 hitnih mera; razmatrano je 2430 slučajeva nasilјa u porodici, tužilaštva su izrekla 1.800 hitnih mera, od čega su sudovi usvojili 1.300 mera zabrane prilaska žrtvi i udalјenje nasilnika iz stana.[11]

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da, pre započinjanja analize teksta „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“ sa aspekta antidiskriminacionih propisa, treba da ukaže na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja i eventualnog ograničenja ovog veoma važnog lјudskog prava. Naime, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava, kao i prostorni i vremenski  kontekst u kome su one date kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu.[12]

 

3.10. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u svakom konkretnom slučaju potrebno podrobno analizirati poruke koje tekst šalјe čitaocima, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date, kako bi se utvrdilo da li određeni tekst predstavlјa odraz slobode mišlјenja i iznošenja ličnih stavova, ili se njime, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Drugim rečima, izvesno je da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišlјenje i lične stavove, što predstavlјa osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

 

Analizirajući prostorni i vremenski kontekst kada je sporni tekst objavlјen, potrebno je ukazati na položaj LGBT populacije koja je jedna od najmarginalizovanih i najstigmatizovanijih društvenih grupa. Nesumnjivo je da tekstovi ovakve sadržine negativno utiču na već loš položaj ove društvene grupe, koja se često suočava sa nasilјem, neprihvatanjem i brojnim drugim problemima. U prilog navedenom, govore istraživanja javnog mnjenja prema kojima kao jedna od grupa prema kojima postoji socijalna distanca izdvaja upravo LGBT populacija. Naime, čak četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina njih ne želi da se sa njima druži (34%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (47%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom[13]. Predrasude prema LGBTI populaciji su široko rasprostranjene, a o tome konkretno govori istraživanje koje navodi da čak 80% ukupne populacije u Srbiji ne bi želelo da im komšija bude LGBTI osoba, dok petina tvrdi da zna i komunicira sa nekom LGBTI osobom. Ukupno 26% ispitanika veruje da bi prestali da komuniciraju sa osobom iz bliskog okruženja ukoliko bi otkrili da je osoba drugačije seksualne orijentacije. U istom istraživanju, 23% anketiranih LGBTI osoba je navelo da je doživelo fizičko nasilјe.[14] Poslednji izveštaj Evropske komisije navodi da su pripadnici LGBTI populacije, pored Roma, najdiskriminisanija kategorija stanovništva.[15] Najnoviji izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije[16] takođe potvrđuje da beleženje, ispitivanje i kažnjavanje zločina iz homofobije i transfobije treba pobolјšati. Podaci istraživanja iz 2016. godine potvrđuju da se pripadnici LGBT zajednice osećaju manje bezbedno od pripadnika većinskog stanovništva i da nemaju poverenja u rad policije.[17]  Takođe, o ovome govori i ranije sprovedeno Istraživanje koncepta rodno zasnovanog nasilјa kao, i stavova prema rodno zasnovanom nasilјu kod srednjoškolaca u Srbiji koje je sprovela organizacija „Centar E8“, a koje je uklјučilo 1461 mladića, uzrasta od 14-19 godina, u 16 gradova Srbije, pokazalo je da čak 38% mladih muškaraca smatra da je nasilјe prema homoseksualcima uvek opravdano, a 58% njih je izjavilo da nikada ne bi imali druga koji je homoseksualac[18]. Tekstovi kojima se šire stereotipi i predrasude prema LGBT populaciji, povećavaju već postojeću distancu prema ovim osobama i predstavlјaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј povredu dostojanstva ove društvene grupe.

 

3.11. Presudom Evropskog suda za lјudska prava u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske[19] sud je istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbilјna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovolјni kako bi se vlasti opredelile da suzbijaju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilјa ili druga krivična dela. U konkretnom slučaju, podnosioci predstavke su ostavili oko 100 letaka u graderobnim ormarićima učenika jedne srednje škole, u kojima se tvrdilo da homoseksualnost predstavlјa „devijantnu seksualnu sklonost“. Navedeni leci su imali za cilј da pokrenu debatu o odsustvu objektivnosti u švedskom obrazovanju. Vrhovni sud Švedske je u svojoj presudi stao na stanovište da učenici nisu mogli da odbiju prijem letaka i da je svrha predočavanja argumenata koji bi đacima mogli da posluže u debati mogla biti ostvarena i bez posezanja za uvredlјivim izjavama. Evropski sud za lјudska prava uvažio je stav Vrhovnog suda Švedske, da čak iako je cilј podosilaca predstavke bio da pokrenu debatu o odsustvu objektivnosti u obrazovanju u švedskim školama kao prihvatlјiv cilј, pažnja je morala biti usmerena i na to koji se izrazi koriste u spornim lecima. U njima je između ostalog nevedno da homoseksualnost predstavlјa „devijantnu seksualnu sklonost“, ima „moralno pogubno dejstvo“ na društvo i odgovorna je za razvoj HIV-a i side. Sve te tvrdnje predstavlјale su teške navode pune predrasuda, čak iako nisu bile neposredni poziv na dela mržnje.

 

Takođe, Apelacioni sud u Beogradu je u svojoj presudi zauzeo stav da je sloboda mišlјenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva i da predstavlјa i slobodu govora, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. Sloboda informacija ne podrazumeva samo one „informacije“ koje su opšte prihvaćene i koje se smatraju bezopasnim ili beznačajnim, već i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju lјude, jer su to zahtevi pluralizma i tolerancije. Nadalјe, sud u obrazloženju ove presude navodi i da tuženi, kao ugledna politička ličnost, ima pravo na sopstveno mišlјenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaklјučuje i da pružanje zaštite tužiocu, ne predstavlјa cenzuru, niti predstavlјa ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišlјenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlјa zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu i razvoj društva u celini. [20]

3.12. Nakon ukazivanja na značaj prava na slobodu izražavanja, ali i granice ove slobode, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti detalјno je analizirao tekst M. Đ, posebno ceneći da li se porukama koje ovaj tekst šalјe stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za LGBT osobe. Naime, ovaj tekst se bavi kritikom rešenja propisanih u Zakonu o sprečavanju nasilјa u porodici, kao i setom mera i priručnika predstavlјenih kroz obrazovne pakete, a koji, po autorovom mišlјenju, predstavlјaju „borbu za promociju homoseksualizma i pornografije, za podsticanje dečje seksualnosti i eksperimenata u tom polјu, kao i za opanjkavanje tradicionalne porodice“. Kako autor navodi, „oko 50 odsto materijala promoviše homoseksualizam i pornografiju“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da M. Đ, kao i drugi autori i kolumnisti, ima potpuno pravo i slobodu da komentariše promene u obrazovnom sistemu i da se sa njima ne slaže, odnosno, da ih kritikuje. Stoga je sasvim legitimno što je M. Đ. izrazio svoje neslaganje sa tzv. obrazovnim paketima koji, kako je navedeno, obrađuju i teme nasilјa u porodici i teme vezane za seksualnost, posebno imajući u vidu da su priručnici koji prate ovaj obrazovni paket izazvali brojna protivrečna mišlјenja u društvu, te Poverenik ističe da je javna debata o ovakvim pitanjima uvek poželјna i predstavlјa temelјnu vrednost jednog demokratskog društva. Međutim, ono što je nedopustivo je da se stav o određenoj društvenoj pojavi, koliko god taj stav bio kritikujući, iskazuje uvredom cele jedne društvene grupe samo zbog toga što imaju određeno lično svojstvo, kao što je, u konkretnom slučaju, seksualna orijentacija. Pravo na slobodu govora, bez obzira što predstavlјa osnov svakog demokratskog društva, nije neograničeno, već kako je predviđeno i članom 21. Ustava Republike Srbije, može zakonom ograničiti, a naročoto ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.13. Imajući u vidu celokupan kontekst teksta autora M. Đ, termina koji se dovode u vezu sa homoseksualnom orijentacijom, osporavanja donošenja propisa kojima se uređuje sprečavanje nasilјa, kao i završne reči teksta „Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice kad se zulum i nasilјe koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom, više se ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatornoj vakcinaciji, zakonom o nasilјu u porodici i ovim satanističkim obrazovnim paketima toj granici smo se opasno probližili.“, Poverenik je mišlјenja da su tekstom „Školski priručnik za borbu protiv homoseksualizma“, autora M. Đ, izražene ideje i stavovi koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime se stvara strah, neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Analiza teksta „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, sa aspekta antidiskriminacionih propisa, pokazala je da je M. Đ. ovim tekstom poslao čitaocima nekoliko poruka: da se homoseksualnost može „širiti“ putem propagande, zatim, da činjenica da je neko drugačije seksualne orijentacije od hetroseksualne predstavlјa abnormalno seksualno ponašanje i treba da predstavlјa problem za LGBT osobu, te da je Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici iskorišćen za razaranje porodice i porodičnih vrednosti.

 

3.14. Naime, autor u tekstu navodi da „ideološki manipulativni instrument“ – podela na pol i rod, prema njegovom mišlјenju znači „da se svako dete podstiče da „bira rod“, odnosno da ekperimentiše sa svojom seksualnošću“. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 2. tačka 1. propisuje da je zabranjena diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, pored ostalog, i na osnovu pola i rodnog identiteta, kao ličnih svojstava. Dakle, Zakon u pomenutom članu propisuje ova dva lična svojstva kao posebna i oba su zaštićena. Ovakvim navodima autor dovodi u pitanje rod odnosno rodni identitet kao lično svojstvo koje štiti Zakon o zabrani diskriminacije i širi predrasude i stereotipe po ovom pitanju. Takođe ovakvim navodima autor izražava mišlјenje da je seksualnost izbor određene osobe, čime širi stereotipe i u pogledu seksualnosti kao izbora i odluke, a ne kao neurobiološke karakteristike date na rođenju. U tom kontekstu treba naglasiti da je ovaj naučni stav zauzet na 21. okuplјanju Evropskog neurološkog društva u Lisabonu[21]. Takođe, Svetska zdravstvena organizacija, je 1990. godine uklonila homoseksualnost sa liste bolesti (ICD-10), te se od tada homoseksualnost zvanično smatra jednim od oblika seksualnosti, odnosno, jednom od seksualnih orijentacija[22]. Dalјe, M. Đ. ističe da obrazovni priručnici promovišu „homoseksualizam i pornografiju“, te da je zabrinut da njegova deca ne postanu žrtve „homoseksualne propagande, ispiranja mozga i čistih laži“, te ističe da je autorka priručnika D. P, naročito ukazujući da je ona dugogodišnja saradnica lezbejske organizacije „Labris“. Autor ovim stavom homoseksualnu orijentaciju doveo u vezu sa ideologijom i propagandom, koju „ubacuju“ aktivisti LGBT organizacija, kao i sa pornografijom i sredstvom za opanjkavanje tradicionalne porodice. Nadalјe, autor teksta ukazuje da priručnik sadrži opis Ace „koji nema problem što mu se sviđaju dečaci i što sa 17 godina praktikuje biseksualnost, već je njegov problem što otac ne prihvata njegovo pravo na izbor“. Ovakvim stavom, autor iznosi stav da bi dečaci koji su drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne trebalo da imaju problem sa tim, odnosno da svoju seksualnost treba da shvate kao seksualnu abnormalnost.

 

3.15. Na kraju teksta, autorova retorika eskalira rečima: „Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice kad se zulum i nasilјe koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom više ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatarnoj vakcinaciji, zakonom o nasilјu u porodici i ovim satanističkim „obrazovnim paketima“ toj granici smo se opasno približili“. Analizirajući ovaj navod, dat u zaklјučku teksta, u kome autor na tendeciozan način Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici naziva „zakonom o nasilјu u porodici“ stiče se utisak da autor na indirektan način šalјe poruku kojom opravdava i podstiče eventualno nasilјe. Ovo naročito treba uzeti u obzir ako se ima u vidu vremenski okvir kada je tekst objavlјen, odnosno da su u aprilu i maju ove godine žrtve nasilјa bili i pripadnici LGBT populacije[23], pa je nesumnjivo da ovakvi tekstovi ne mogu doprineti širenju kulture nenasilјa i negovanju prihvatanja različitosti. Autor dovodi u vezu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nazivajući ga zakonom o mandatornoj vakcinaciji, Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici nazivajući ga zakonom o nasilјu u porodici sa obrazovnim paketima nazivajući ih satanističkim obrazovnim paketima, iako se ne odnose na istu materiju, te šalјe poruku da ovi propisi i priručnik „guraju“ građane Srbije preko granice trplјenja. Poverenik, takođe, ukazuje i na to da se upotreba reči „satanistički“ u pogledu priručnika koji, prema autorovom stavu, ima za cilј da pomogne sprovođenje Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, a čiji se pojedini delovi bave seksualnošću, uklјučujući i homoseksualnost, nedopustiva, s obzirom na to da ovaj termin ima izrazito negativnu konotaciju i označava nešto što širi i promoviše zlo.

 

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je prilikom postupanja u ovom predmetu imao u vidu značaj i ulogu u oblikovanju javnog mišlјenja u jednom društvu, i činjenicu da je tekst objavlјen u dnevnom listu „Politika“, koji se distribuira na celoj teritoriji Republike, kao i činjenicu da je autor teksta naučni radnik sa najvišim naučnim zvanjem naučnog savetnika koji u svom tekstu homoseksualnost, kojom se između ostalog bave priručnici o kojima se u tekstu govori, stavlјa u negativan kontekst može izazvati posledicu da osobe različite seksualne orijentacije od heteresokseulane postaju nepoželјne u društvu, što je posebno opasno kada se zna da su pripadnici LGBT populacije jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se često susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Navedeno važi i za donošenje zakona kojim se uređuje sprečavanje nasilјa u porodici koje je takođe stavlјeno u negativan kontekst.

 

3.17. Poverenik je cenio i navod iz izjašnjenja da je postupak pred Poverenikom „presedan kojim je ugrožena sloboda nauke u Srbiji“, te da autor teksta izjašnjavanje na pritužbu smatra „pritiskom na sebe“,i na „Ustavom garantovanu slobodu mišlјenja i izražavanja i pre svega slobodu naučnog rada i stvaralaštva“, te činjenicu da je autor teksta doktor filozofije, sa dugogodišnjim radnim stažom u nauci i najvišim naučnim zvanjem naučnog savetnika. Prilikom ocene ovih navoda Poverenik je razmatrao i navode koje je autor teksta dao u svom izjašnjenju da „Politika njemu nije radno mesto, već javna platforma u kojoj slobodno, argumentovano iznosi svoje poglede na javna pitanja i učestvuje u javnim debatama o najvažnijim problemima razvoja ovog društva.“ Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti[24] članom 3. propisano je da naučnoistraživačka delatnost, u smislu ovog zakona, jeste sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s cilјem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ovaj tekst ne može smatrati naučnoistraživačkom delatnošću, kao i da stavovi koji su izneti u tekstu ne predstavlјaju naučno utemelјene stavove, već njime autor iznosi sopstveni vrednosni sud u odnosu na sadržinu obrazovnih priručnika kao i na sam Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici. Čak, i ukoliko bi se i stalo na stanovište da su stavovi izneti u tekstu naučno utemelјeni stavovi, a ne vrednosni sud autora, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti[25] članom 7. stavom 1. koji nosi naziv „Naučne slobode“ propisano da je naučni rad slobodan i ne podleže nikakvim ograničenjima, osim onih koji proizlaze iz poštovanja standarda nauke i etičnosti u naučnoistraživačkom radu, zaštite lјudskih prava, kao i zaštite životne sredine. Imajuću u vidu ovako postavlјenu odredbu zakona, može se zaklјučiti da i sloboda naučnog rada nije apsolutna, nego da je, između ostalog, ograničena zaštitom lјudskih prava.

 

  1. MIŠLjENјE

Tekstom „Školski priručnik za borbu protiv homoseksualizma“, objavlјenog 13. aprila 2017. godine u dnevnom listu „Politika“, u rubrici „Pogledi“, autora M. Đ, izraženi su stavovi koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime se stvara strah, neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje, te je na taj način došlo do povrede odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje M. Đ:

5.1. Da objavi pisano izvinjenje pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije zbog stavova izraženih u tekstu „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“ u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

5.2. Da se ubuduće suzdrži od davanja izjava, širenja ideja i stavova kojima se omalovažavaju pripadnici LGBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama.

Potrebno je da M. Đ. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. Đ. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[7] Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici („Službeni glasnik RS”, broj 94/16), čl. 1. i 2.

[8] Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici-Obrazloženje dato u postupku usvajanja zakona, II. Razlozi za donošenje Zakona i cilјevi koji se njime ostvaruju

[9] Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici-Obrazloženje dato u postupku usvajanja zakona, II. Razlozi za donošenje Zakona i cilјevi koji se njime ostvaruju

[10] Godišnji  izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu o radu centara za socijalni rad za 2016. godinu, str.44, dostupno na http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/izvestaj2017/CSR%202016_final.pdf

[11] http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/aktuelno/aktivnosti/  saopštenje ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića i  ministarke pravde i predsednice Saveta za suzbijanje nasilјa u porodici Nela Kuburović, 20.7.2017.

[12] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[13] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2016. godine, Beograd

[14]  National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[15]Evropska komisija, Izveštaj o napretku- Republika Srbija, Brisel: 2016. str. 19.dostupno na : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[16]  Izveštaj EKRI o Srbiji, (Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, 16. maj, 2017, str. 10) dohttp://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Serbia/SRB-CbC-V-2017-021-SRP.pdf

[17] Radoman i dr, Kako reforma sektora bezbednosti utiče na lјudsku bezbednost u Srbiji: ponovna procena uticaja reforme sektora bezbednosti na LGBTI populaciju, (Centar za istraživanje javnih politika, Beograd: 2016.)

[18] Centar E8, Beograd 2012. Izdavač: Centar E8, autorke: Ivana Jakovlјev i Branislava Arsenov

[19] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, predstavka broj 1813/07, presuda od 09.02.2012. godine

[20] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž.br.2426/14 od 11. juna 2014. godine

[21] https://neuronewsinternational.com/the-neurobiological-dimension-of-sexual-orientation/

[22] http://www.who.int/bulletin/volumes/92/9/14-135541.pdf/ The ICD-10 cassification of mental and behavioural disorders: Clinical description and diagnostic guidelines, Geneva; World Health Organization, 1992.

[23]  https://ravnopravnost.gov.rs/rs/saopstenje-povodom-medunarodnog-dana-borbe-protiv-transfobije-i-homofobije/

[24] “Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06, 18/10 i 112/15

[25] „Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06, 18/10 i 112/15

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-iconPritužba RIC protiv M. Đ. zbog diskriminaicje na osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medijaDownload

 

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top