Pritužba organizacije D. protiv dnevnog lista I. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja

14. Aug 2017.

  1. 07-00-101/2017-02 datum: 3.7.2017.

 

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja D, protiv I. d.o.o. B,  povodom teksta „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“, objavljenog 15. marta 2017. godine na internet stranici dnevnog lista I. Analiza ovog teksta pokazala je da je ovaj prilog objavljen povodom prijave koju je udruženje D. podnelo Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, zbog uvredljive terminologije korišćene u predizbornom spotu, jer se na kraju spota na stadionu skandira „Vučiću pederu“, sa obrazloženjem da skandiranje ovakve sadržine može podstaći dalju diskriminaciju i socijalnu distancu prema LGBT populaciji. U nastavku, autor teksta ističe da se ovo udruženje zalaže za odbranu gej populacije u Srbiji od spota predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, ali da se nije oglašavao u sličnim situacijama kada su prava pomenute populacije bila ugrožena, pri čemu im smeta predizborni spot “Vučiću, pederu”, u čijem sadržaju „nema ni jedne jedine reči kojom se poziva na diskriminaciju gejeva“, a ne smeta im kada se na tribinama fudbalskih stadiona ili na skupovima opozicionih partija koristi isti izraz. Na kraju teksta, istaknuto je da je očigledno da se ovde radi o nečemu drugom. „Recimo, o političkoj kampanji sa ciljem da se diskriminiše jedan predsednički kandidat. I to ne otvoreno, nego u formi navodne zaštite prava LGBT popualcije, onako podmuklo-pederski“. U vezi sa tim, Poverenik je stava da je legitimno što je dnevni list I. izrazio svoje neslaganje sa činjenicom da je podnosilac pritužbe podneo prijavu protiv spota jednog predsedničkog kandidata, kao i što je izrazio stav da je ovo udruženje trebalo da štiti prava LGBT osoba i u drugim situacijama. Međutim, ono što je nedopustivo je što je ovaj medij svoj stav o aktivnostima udruženja D. poentirao kvalifikacijom da je ono što su preduzeli bilo „podmuklo-pederski“, čime je svoje neslaganje sa ovim udruženjem iskazao uvredom prema celoj LGBT populaciji. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da su u tekstu „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“,  koji je objavljen 15. marta 2017. godine na internet stranici dnevnog lista I, izražene ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika LGBT populacije, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Objavljivanjem ovog teksta I. d.o.o. B, dnevni list I, prekršio je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista I. preporučeno da objavi izvinjenje pripadnicima LGBT populacije u dnevnom listu „I.” u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na LGBT osobe. 


  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje D. iz B, protiv I. d.o.o. B, a povodom teksta objavljenog na internet stranici dnevnog list I, pod nazivom: „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“,  objavljenog 15. marta 2017 godine.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da je u ovom tekstu napisano i sledeće: „Očigledno je ovde reč o nečemu drugom. Recimo, o političkoj kampanji sa ciljem da se diskriminiše jedan predsednički kandidat. Ali ne otvoreno, nego u formi navodne zaštite prava LGBT populacije, onako podmuklo- pederski.“
  • da se u tekstu koristi izraz podmuklo-pederski, gde se pridev „pederski“ koristi u negativnoj konotaciji, i izjednačen je sa „podmuklošću“;
  • da se ovakvim izjavama podstiče dalja stigmatizacija LGBT populacije;
  • da takva izjava predstavlja govor mržnje prema LGBT ljudima.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen tekst „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“, objavljen 15. marta 2017. godine, na internet stranici dnevnog list I.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i čllanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje dnevnog lista  I, preko punomoćnika B.B, advokata iz B.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

  • da organizacija koja je podnela pritužbu nema aktivnu procesnu legitimaciju, odnosno, ne može biti pritužilac. Naime, članom 35. Zakona o zabrani diskriminacije navedeno je da pritužbu može podneti organizacija u ime i u uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, te da uz podnetu pritužbu takva saglasnost nije priložena, niti je određeno lice čije je pravo povređeno. Stoga je pritužba neuredna i treba je odbaciti usled procesnih nedostataka za njeno podnošenje, u skladu sa članom 35. Zakona o zabrani diskriminacije;

 

  • da se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pogrešno poziva na odredbu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, koji određuje pravila o teretu dokazivanja, jer se ta norma primenjuje samo u sudskom postupku koji ovde nije pokrenut;

 

  • da novinari, koji su i autori predmetnog teksta, imaju svojstven stil pisanja, a u tekstu je korišćena hiperbola, kao i neke druge stilske figure, što predstavlja legitiman način novinarskog izražavanja, te da su se korišćeni termini skoro odomaćili u javnosti;

 

  • da je u praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu zauzeto stanovište da novinari nisu dužni da utvrđuju istinitost činjenica, na isti način kao i sudovi i drugi državni organi, kao i da sloboda izražavanja podrazumeva i pribegavanje preterivanju i provokaciji;

 

  • da sloboda izražavanja podrazumeva obavezu društva da toleriše individualna gledišta, čak i u slučajevima kada ona šokiraju većinu, kada su nepristojna, gruba, kada vređaju većinu ili državu, što zahtevaju nalozi pluralizma, tolerancije i širokogrudosti;

 

  • da „novinarska sloboda podrazumeva i pribegavanje izvesnom stepenu preterivanja ili čak provokacije“ (Dichad and others v. Austria, application no 23168/95, 26.02.2002. godine), te da su „javna glasila slobodna da koriste hiperbolu, satiru i slikovito izražavanje radi prenošenja određene poruke“ (Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, application no. 21980/93, 20.05.1999. godine);

 

  • da sloboda izražavanja štiti sva mišljenja i sve informacije (Handyside v. United Kingdom, application no. 5493/72, 07.12.1972. godine);

 

  • da se navedenim informacijama u spornom tekstu ne podstiče diskriminacija i mržnja prema LGBT populaciji, i da je maliciozna tvrdnja da se izjavom „podmuklo-pederski“ podstiče stigmatizacija LGBT populacije.

 

  1. 2. ČINJENIČNO STANJE

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je 15. marta 2017. godine, na ineternet stranici dnevnog lista I, objavljen tekst „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“.

 

  • Uvidom u ovaj tekst, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je tekst objavljen povodom činjenice da je udruženje D. podnelo prijavu Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, zbog uvredljive terminologije korišćene u predizbornom spotu Srpske napredne stranke, jer se na kraju spota na stadionu skandira „Vučiću pederu“, sa obrazloženjem da skandiranje ovakve sadržine može podstaći dalju diskriminaciju i socijalnu distancu prema LGBT populaciji. Takođe, u tekstu je prenet sadržaj prijave Udruženja D, u kome se navodi da je reč „peder“ uvredljiva, i da se koristi isključivo u negativnom kontekstu, te da kao takva, nesumnjivo vređa pripadnike LGBT populacije.

 

  • U nastavku teksta navedeno je da se podnosilac pritužbe zalaže za odbranu gej populacije u Srbiji od spota predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, ali da se nije oglašavao u sličnim situacijama kada su prava pomenute populacije bila ugrožena, pri čemu im smeta predizborni spot “Vučiću, pederu”, u čijem sadržaju „nema ni jedne jedine reči kojom se poziva na diskriminaciju gejeva“, a ne smeta im kada se na tribinama fudbalskih stadiona ili na skupovima opozicionih partija koristi isti izraz.

 

  • U poslednjem pasusu teksta navedeno je da ovakva selektivna zaštita prava predstavlja političku kampanju protiv jednog od predsedničkih kandidata i to ne otvoreno, nego u formi navodne zaštite prava LGBT populacije, „onako podmuklo- pederski“.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst objavljen 15. marta 2017. godine, na internet stranici dnevnog lista I, pod nazivom: „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].

 

  • Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje  i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

 

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.6. Odredbom čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[4],  propisana je zabrana objavljivanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

3.7. Odredbom čl. 51. Zakona o elektronskim medijima[5] propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.

 

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.8.   Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst objavljen 15. marta 2017. godine, na internet stranici dnevnog lista I, pod nazivom: „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“ predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja da  pritužilac nema aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, jer ne postoji saglasnost diskriminisanih lica, niti su takva lica određena u pritužbi u čije ime podnosilac pritužbe istupa. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je odredbom čl. 3. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Iz odredbe čl. 2. st. 1. tač. 2. proizlazi da to mogu biti i pravna lica, a članom 15. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti[6], izričito je propisano da u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje je pretrpelo diskriminaciju. U vezi sa tim, Poverenik ukazuje da Udruženje D. nije podnelo pritužbu zbog diskriminacije neke određene osobe, koja je drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, već zbog diskriminacije grupe lica – pripadnika LGBT populacije. Zbog toga Udruženje D, koje se bavi zaštitom ljudskih prava, ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

 

Imajući u vidu da specifična pravila u slučajevima diskriminacije, uprkos tome što su sadržana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska zaštita, nisu procesnopravne, već materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlučuje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju, potrebno je ukazati da je u st. 2. čl. 46. Zakona o zabrani diskriminacije propisan poseban uslov pod kojim organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mogu podneti tužbu za zaštitu od diskriminacije. Naime, izričito je propisano: „Ako se diskriminatorno postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku“. Prema tome, iz ove sasvim jasne odredbe nedvosmisleno proizlazi da je potrebna saglasnost za podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije samo kada je u pitanju diskriminacija koja je isključivo izvršena prema određenom (konkretnom) licu. Na takav zaključak upućuje i dikcija same odredbe, koja počinje rečima „Ako se..“. Radi se, dakle, o posebnom uslovu za podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije koji važi samo u slučajevima diskriminacije koja je izvršena isključivo prema određenom licu. Razlog ovakvog pravila je sasvim jasan: ako je konkretno lice isključiva žrtva diskriminatornog ponašanja, treba mu omogućiti da samo proceni svoju poziciju i potrebu za sudskom zaštitom i da na osnovu toga donese autonomnu odluku o tome da li je vođenje parnice u skladu sa njegovim interesima; pošto se diskriminatorno postupanje odnosi isključivo na određeno lice, njegova se volja mora poštovati, nezavisno od toga koliko su snažni razlozi  zbog kojih konkretnu parnicu treba pokrenuti u javnom (opštem interesu). Argumentum a contrario, pristanak nije potreban ukoliko se isti akt diskriminacije odnosi na dva ili više lica. Imajući sve ovo u vidu, jasno proizlazi da organizaciji za zaštitu ljudskih prava nije potrebna saglasnost za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, ukoliko se akt diskriminacije odnosi na grupu lica.

  • U odnosu na tvrdnje iz izjašnjenja da se pravila o preraspodeli tereta dokazivanja primenjuju samo u sudskom postupku, a ne i postupku koji se vodi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, potrebno je najpre ukazati na činjenicu da su pravila o preraspodeli tereta dokazivanja u diskriminacionim postupcima specifična i da odstupaju od opštih pravila o teretu dokazivanja, a da je njihov cilj i smisao da se onome ko tvrdi da je diskriminisan olakša dokazivanje diskriminacije i time obezbedi delotvorna zaštita od diskriminacije. Pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja primenjuje se i u postupku koji se vodi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a u prilog tome govori činjenica da Zakon o zabrani diskriminacije ne isključuje mogućnost da se ova pravila primenjuju u postupku pred Poverenikom. S druge strane, specifična pravila o preraspodeli tereta dokazivanja u slučajevima diskriminacije, uprkos tome što su sadržana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska zaštita od diskriminacije, nisu procesnopravne, već materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlučuje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju. Naime, prema pravilima o teretu dokazivanja sadržanim u članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, onaj ko tvrdi da je diskriminisan treba da ponudi činjenice i dokaze kojima će diskriminaciju učiniti verovatnom, a ako u tome uspe, onda onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju treba da dokaže da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti. Imajući u vidu materijalnopravnu prirodu ovih pravila, evidentno je da se ona primenjuju i u postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

 

  • Analiza teksta „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“ pokazala je da je ovaj tekst objavljen povodom prijave koju je udruženje D. podnelo Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, zbog uvredljive terminologije korišćene u predizbornom spotu Srpske napredne stranke, jer se na kraju spota na stadionu skandira „Vučiću pederu“, sa obrazloženjem da skandiranje ovakve sadržine može podstaći dalju diskriminaciju i socijalnu distancu prema LGBT populaciji. U nastavku, autor teksta ističe da se ovo udruženje zalaže za odbranu gej populacije u Srbiji od spota predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, ali da se nije oglašavao u sličnim situacijama kada su prava pomenute populacije bila ugrožena, pri čemu im smeta predizborni spot “Vučiću, pederu”, u čijem sadržaju „nema ni jedne jedine reči kojom se poziva na diskriminaciju gejeva“, a ne smeta im kada se na tribinama fudbalskih stadiona ili na skupovima opozicionih partija koristi isti izraz. Na kraju teksta, istaknuto je da je očigledno da se ovde radi o nečemu drugom. „Recimo, o političkoj kampanji sa ciljem da se diskriminiše jedan predsednički kandidat. I to ne otvoreno, nego u formi navodne zaštite prava LGBT popuacije, onako podmuklo- pederski“.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ovim tekstom poslata poruka čitalačkoj publici da aktivnosti koje je Udruženje D. preduzelo u ime i radi zaštite prava LGBT populacije, time što je podnelo prijavu nadležnom organu zbog izbornog spota, za koji je smatralo da je uvredljiv, nisu transparentne, već su „podmukle i „pederske“. Naime, u tekstu je izraz „pederski“ doveden u direktnu vezu sa pridevom podmuklo, pri čemu su navedene reči upućene organizaciji koja se bavi zaštitom prava LGBT osoba u čije ime je ova organizacija podnela prijavu Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Spajanjem reči „pederski“ i „podmukao“ ove reči su dobile izrazito negativnu konotaciju i poslata je negativna poruka o pripadnicima LGBT populacije, te se stiče utisak da drugačija seksualna orijentacija od heteroseksualne nužno predstavlja nešto loše i manipulativno. Takođe, treba imati u vidu da je reč „peder“, kao i sve njene izvedenice, uvredljiva za LGBT populaciju i njeno korišćenje u tekstu koji analizira i kritikuje rad udruženja koje se bavi zaštitom LGBT ljudskih prava je nedopustivo u medijskom prostoru. Pored toga, analizirajući kontekst celog teksta, Poverenik konstatuje da ovakav način izveštavanja produbljuje jaz između pripadnika LGBT populacije i većinskog stanovništva, razdvajajući ih na „nas“ i „njih“, o čemu svedoči i deo naslova teksta: „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU (..)“

 

  • Poverenik, dalje, ističe da dnevni list I, kao i drugi mediji, ima potpuno pravo i slobodu da komentariše rad organizacija civilnog društva, i da se sa njihovim aktivnostima ne slaže, odnosno, da ih kritikuje. Stoga je sasvim legitimno što je dnevni list I. izrazio svoje neslaganje sa činjenicom da je podnosilac pritužbe podneo prijavu protiv spota jednog predsedničkog kandidata, kao i što je izrazio stav da je ovo udruženje trebalo da štiti prava LGBT osoba i u drugim situacijama. Međutim, ono što je nedopustivo je što je ovaj medij svoj stav o aktivnostima udruženja D. poentirao kvalifikacijom da je ono što su preduzeli bilo „podmuklo-pederski“, čime je svoje neslaganje sa ovim udruženjem iskazao uvredom prema čitavoj LGBT populaciji, koju ovo udruženje zastupa.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno je cenio navod iz izjašnjenja da se na osnovu prakse Evropskog suda za ljudska prava može zaključiti da sloboda izražavanja podrazumeva i pribegavanje preterivanju i provokaciji, uz navođenje niza presuda, donetih u postupcima pred ovim sudom (Dichand and others v. Austria, Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, Handyside v. United Kingdom). Međutim, iako je nesporno da čl. 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda[7] garantuje slobodu izražavanja i propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća. Stavom 2. istog člana Konvencije propisano je da pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta. Zbog toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da se ne može generalozaviti stav Evropskog suda za ljudska prava da sloboda izražavanja predstavlja slobodu da se drugi provociraju i da se novinari služe „preterivanjem“ u svakom tekstu, već se svaki od slučajeva mora posmatrati zasebno i izolovano, uz podrobnu analizu poruke koji tekst šalje čitaocima, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date. Samo na taj način se sa sigurnošću može utvrditi da li određeni prilog predstavlja odraz novinarske slobode i slobode izražavanja, ili se njime vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog od njihovih ličnih svojstava.

 

  • Naime, u svojoj bogatoj praksi, Evropski sud za ljudska prava razvio je standarde koje primenjuje u slučajevima kada podnosioci predstavke tvrde da je povređeno pravo propisano članom 10. konvencije, a na osnovu kojih procenjuje da li je ograničenje ovog prava bilo opravdano i neophodno u demokratskom društvu. Zapravo, Evropski sud za ljudska prava u svojim presudama, koje se odnose na eventualnu povredu čl. 10. Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na prvom mestu konstatuje da je pravo na izražavanje jedno od osnovnih prava koje konstituiše osnove demokratskog društva i jedno od uslova za njegov napredak i napredak pojedinca u njemu, te da se zaštita prava odnosi na sve informacije ili ideje, čak i u slučajevima kada su one uvredljive, šokiraju ili uznemiruju javnost. Međutim, Evropski sud za ljudska prava dalje navodi da ovako široko postavljena zaštita ima i određena ograničenja, koja moraju biti neophodna, pri čemu se pre svega misli na postojanje „hitne društvene potrebe“[8]. Tako, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz čl. 10 konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava, kao i prostorni i vremenski kontekst u kome su one date[9]. Ključna činjenica koju sud mora da utvrdi je da li je ograničenje bilo proporcionalno cilju koji se njime želi postići, kao i da li su razlozi za takvo ograničenje slobode izražavanja dovoljni i relevantni.

 

Kako je u svakoj od presuda koje su navedene u izjašnjenju, reč o izjavama koje su objavljene u sredstvima javnog informisanja, Evropski sud za ljudska prava je u svakoj od njih naglasio važnost i značaj novinarske profesije i objektivnog izveštavanja, navodeći pri tom da novinari ne mogu preći određene granice, koje se pre svega tiču prava drugih, ugleda, te zaštite izvora informacije[10]. U slučajevima kada takvo izveštavanje podstiče nasilje, stigmatizaciju druge strane ili širenje predrasuda[11], ograničenja koja postoje u pogledu širenja takvih informacija su opravdana. Uloga novinara i medija, koji utiču na formiranje javnog mišljenja, je da svojim izveštavanjem ne doprinose daljem razvoju konflikata, podela i tenzija u društvu, a time se ne dira u slobodu izražavanja, kao i obavezu koju novinari imaju da objektivno doprinose dijalogu u društvu i podstiču debate od javnog interesa. Sloboda medija i novinara omogućava javnosti da formira svoje mišljenje[12] o društvenim događajima i njegovim akterima. Ali, mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom[13]. To, faktički, znači da novinari uživaju slobodu izražavanja garantovanu čl. 10. Konvencije, sve dok postupaju u skladu sa profesionalnim standardima.

 

  • U vezi sa tim, i Kodeksom novinara Srbije definisani su profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

 

3.17. Poverenik, takođe, ukazuje da da je ovaj državni organ tokom prethodnih godina u svojim mišljenjima i saopštenjima konstantno isticao da mediji daju značajan doprinos diskusijama o mnogobrojnim pitanjima od javnog interesa, kao i u pružanju različitih informacija i stavova. Istinito, blagovremeno i potpuno informisanje javnosti putem medija doprinosi negovanju različitosti, razmeni informacija, tolerancije i ljudskih prava. Nesporno je da je novinari imaju pravo da izražavaju stavove, da prikupljaju informacije i objavljuju ih, ne pribegavajući senzacionalizmu, čime doprinose razvoju demokratskih vrednosti u društvu. Oni mediji koji su slobodni u svom izveštavanju drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju informacija. Svoje izvore i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije[14]. Ovo je od naročitog značaja, ako se ima u vidu istraživanje percepcije građana/ki o ulozi različitih aktera u društvu koji doprinose diskriminaciji, gde kao najveće aktere koji doprinose diskriminaciji prepoznaju medije. Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u savremenom društvu već jasno i nesporno da je nazivanje pripadnika LGBT populacije „pederi“ uvredljivo, pa su neprihvatljivi navodi iz izjašnjenja da su se takvi nazivi „već skoro odomaćili u društvu“, naročito kada se ova formulacija koristi u opisivanju aktivnosti jednog udruženja koje se bavi zaštitom LGBT prava. Činjenica da se određeni nazivi koriste u društvu, ne znači da su oni u svakom pojedinačnom slučaju prihvatljivi i opravdani. Stoga, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova, nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

3.18. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu imao na umu značaj slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i položaj LGBT populacije u našem društvu, sa druge strane. Tako, imajući u vidu moć medija da oblikuje svest javnosti u jednom društvu, a s obzirom da tekst onda kada govori o aktivnostima udruženja da zaštiti prava LGBT populacije, dovodi u vezu reč „podmuklo“ sa izrazom „pederski“, može izazvati posledicu da osobe drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne postaju nepoželjne u društvu, što je posebno opasno kada se zna da su pripadnici LGBT populacije jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, kao i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. U prilog tome govore istraživanja javnog mnjenja prema kojima kao jedna od grupa prema kojima postoji socijalna distanca izdvaja upravo LGBT populacija. Naime, čak četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina njih ne želi da se sa njima druži (34%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (47%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom[15]. Veća socijalna distanca prema pojedinim društvenim grupama pokazatelj je niskog nivoa socijalne komunikacije i interakcije, a samim tim predstavlja potencijalnu opasnost za diskriminaciju pripadnika tih grupa. Takođe, istraživanje koje je sprovela organizacija „Centar E8“ tokom 2013. godine, a koje je uključilo 1461 mladića, uzrasta od 14-19 godina, u 16 gradova Srbije,  pokazalo je da čak 38% mladih muškaraca smatra da je nasilje prema homoseksualcima uvek opravdano, a 58% njih je izjavilo da nikada ne bi imali druga koji je homoseksualac[16].

 

Stoga, imajući u vidu ovakve pokazatelje u društvu, a naročito i dalje visok procenat među mladima koji smatraju da je nasilje prema LGBT populaciji opravdano (mladi su kao društvena grupa najizloženiji uticajima medija i sredine, u uzrastu kada lako primaju sugestije[17]),  kao i činjenicu da su mediji moćno sredstvo u širenju tolerancije  i ravnopravnosti, da pomažu razbijanju predrasuda i stereotipa u društvu u suzbijanju diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti očekuje da će dnevni list I. u svojim izdanjima nastojati da kroz tekstove koje objavljuje razvija svest od jednakosti i ravnopravnosti, kao i da će uticati na izmenu uvreženih obrazaca i prakse koja uslovljava stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na LGBT populaciju.

 

  1. MIŠLJENJE

 

U tekstu „JEL NAS OVI ZAJEBAVAJU – Smeta im Vučićev spot, a ne smeta im kada na tribinama viču „Vučiću pederu!“,  koji je objavljen 15. marta 2017. godine na internet stranici dnevnog lista I, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika LGBT populacije, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Objavljivanjem ovog teksta I. d.o.o. B, dnevni list I, prekršio je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista „I.” da:

5.1. Objavi izvinjenje pripadnicima LGBT populacije u dnevnom listu „I.” u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.

 

5.2. Ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na LGBT osobe.

Potrebno je da glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „I.” obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „I.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 34/11

[7] Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[8] eng.„pressing social need

[9] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[10] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[11] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[12] Animal defenders international v.The United Kingdom, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[13] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[14] „Priručnik za novinare i novinarke, Borba za ravnopravnost”, B. Janković, prof. dr.I. Krstić, A. Andonov i T.Jakobi

[15] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „ Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2016. godine, Beograd

[16] http://e8.org.rs/services/e8-dokumenta/

[17] Vejdeland and others v.Sweden, predstavka br. 1813/07, presuda od 9. februara 2012. godine

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon Pritužba organizacije D. protiv dnevnog lista I. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanjaDownload

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top