27. 07-00-630/2016-02 datum: 27.3.2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela A. M. iz B, u ime maloletnog sina N. M, protiv OŠ „P. P. Nј.” u B. i nastavnice razredne nastave J. D. U pritužbi je navedeno da je N. M. učenik prvog razreda i dete sa dijagnostikovanim pervazivnim razvojnim poremećajem, kao i da mu je prilikom upisa u školu zatražena dodatna dokumentacija – novo mišlјenje interresorne komisije, čime mu je otežan upis. Uz izjašnjenje direktorke škole dostavlјeni su i iskazi obe nastavnice razredne nastave, sekretarke i pedagoškinje škole. U izjašnjenjima direktorke i sekretarke škole navedeno je da prilikom upisa u školu, nije bilo nikakvih dodatnih zahteva, već samo neslaganja u datumima dokumenata. U izjašnjenjima direktorke i nastavnice razredne nastave navedeno je da je učenik uklјučen u redovan obrazovno-vaspitni proces, da se prema njemu postupa jednako kao prema drugim učenicima, da je integrisan u kolektiv, kao i da ravnopravno učestvuje u svim nastavnim i vannastavnim aktivnostima. U toku postupka je utvrđeno da svojim izjašnjenjima OŠ „P. P. Nј.” u B. nije dokazala da postupanje prilikom upisa nije bilo uslovlјeno ličnim svojstvom učenika, odnosno da škola nije otežavala upis dečaka sa smetnjama u razvoju tražeći dodatna dokumenta. Dalјe, utvrđeno je da sva deca kada pođu u prvi razred osnovne škole imaju određen period adaptacije na novu sredinu i nove uslove i pravila ponašanja, i da u tom smislu N.M. nije bio izuzetak, kao i da je N.M. uklјučen u sve aktivnosti u koje su uklјučena i druga deca.  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišlјenje da su direktorka škole i sekretarka škole postavlјanjem posebnih zahteva prilikom upisa u prvi razred učeniku N.M. otežale upis u OŠ „P. P. Nј.” u B. na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju i time prekršile zabranu propisanu članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije. Na osnovu predloženih i izvedenih dokaza u konkretnom slučaju nije bilo moguće utvrditi da je stručno pedagoškim radom nastavnice J. D, učenik N.M. stavlјen u nepovolјniji položaj u odnosu na druge učenike i učenice prvog razreda na osnovu njegovog ličnog svojstva. Zbog toga je OŠ „P. P. Nј.” u B. preporučeno da  u toku školovanja  učenika N.M. u OŠ „P. P. Nј.” u B, učeniku N.M. pravovremeno obezbedi otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, kao i da preduzme druge potrebne mere na pravovremenom planiranju podrške učeniku u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjem, uz uklјučivanje roditelјa i drugih aktera koji dobro poznaje dete u skladu sa zakonom; da ubuduće prilikom upisa dece iz ranjivih grupa, kao i prilikom vršenja drugih poslova iz svoje nadležnosti, ne vrše povredu Zakon o zabrani diskriminacije, kao i da organizuje obuke i edukacije za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se A. M. iz B, u ime svog maloletnog sina N.M., pritužbom protiv OŠ „P. P. Nј.” u B. i J. D, nastavnice razredne nastave.
• U pritužbi A. M, između ostalog, navedeno je:

• da je osmogodišnji dečak M. od 1. septembra 2016. godine učenik prvog razreda u OŠ „P. P. Nј.” u B, kao i da mu je dijagnostifikovan pervazivni razvojni poremećaj, zbog čega mu je na osnovu mišlјenja interresorne komisije bio odložen upis u školu za jednu godinu;
• da je majka prilikom upisa dečaka u školu u aprilu 2016. godine dostavila dokumentaciju potrebnu za upis, kao i mišlјenje interresorne komisije od 30. juna 2014. godine kao dokaz da je upis deteta u školu bio odložen za godinu dana;
• da je sekretarka škole nakon uvida u mišlјenje interresorne komisije utvrdila da se radi o detetu sa smetnjama u razvoju i odbila upis deteta u školu, a potom objasnila da je neophodno novo mišlјenje interresorne komisije u kojem bi bilo navedeno da dete može da se upiše u redovnu školu;
• da se direktorka škole nakon razgovora sa sekretarkom škole saglasila da je potrebno novo mišlјenje interresorne komisije u kojem bi bilo navedeno da dete može da se upiše u redovnu školu, nakon čega je majka pozvala telefonom predsednicu interresorne komisije D. Fi, od koje je dobila informaciju da nije potrebno novo mišlјenje interresorne komisije;
• da je direktorka škole izjavila „Ipak ćemo ga primiti, iako je za upis u školu potrebno novo mišlјenje interresorne komisije”;
• da je otežan upis deteta u školu zahtevanjem dokumentacije i nepružanjem podrške pri upisivanju u školu deteta sa smetnjama u razvoju čime je izvršena diskriminacija;
• da je nastava organizovana kao celodnevna nastava tako da rad sprovode dve nastavnice razredne nastave: J. D. i M. P, dok je odelјenska starešina J. D;
• da je M. P. postupala prema dečaku u skladu sa preporukama i instrukcijama majke, dok je nastavnica J. D. postupala neadekvatno iznoseći da nije stručna za rad sa „takvom” decom i da joj za vaspitno-obrazovni rad sa učenikom nisu dovolјna uputstva i saveti koje dobija od majka učenika, da nastavnica ima nejasne i nedosledne zahteve u pogledu disciplinovanja i dečakovog učešća u školskim aktivnostima;
• da nastavnica J. D. neretko pred drugima iznosi stav da očekuje da učenik N.M. ne dostigne standarde i ishode obrazovanja, neopravdano i unapred snižava kriterijum prema njemu, sužava ili skraćuje nastavni plan, kao i da iznosi mišlјenje da učenik nije sposoban za redovno školovanje; da podstiče celodnevno ili poludnevno izostajanje učenika iz škole i potpuno izostajanje sa rekreativne nastave učenika N.M.;
• da svakodnevno dozvolјava učeniku da veći deo vremena tokom nastave ustaje, šeta po učionici, stoji pored prozora i gleda napolјe, leži na klupi, provodi vreme sam u hodniku, ulazi u susedne učionice, čak i samostalno i bez nadzora izađe iz škole u prazno školsko dvorište; da je učenik usled toga razvio poremećaj navika i ponašanja;
• da je nastavnica J. D. utvrdila „potrebu” za donošenjem individualno obrazovnog plana (IOP) za M, iako pre toga nisu prikuplјeni podaci od roditelјa, članova porodice i stručnjaka van obrazovne institucije koji dobro poznaju dete;
• da su stavovi i postupci J. D. doveli do regresije u domenu ponašanja, pažnje i komunikacije koja se manifestuje impulsivnim reagovanjem i agresivnošću učenika prema nastavnici sa kojom nema zadovolјavajuću saradnju, kao i prema drugima u školi (ne i u drugom okruženju);
• da je 16. decembra 2016. godine nastavnica J. D. rekla da je smatrala da N. M. neće doći u školu posle impulsivnog reagovanja prethodnih dana;
• da je na kontrolnom pregledu defektologa-oligofrenologa i psihologa utvrđeno da je kod učenika došlo do regresije u ponašanju, da je takva regresija „posledica produžene i ponovlјene diskriminacije i zanemarivanja”, odnosno da je do nje došlo usled ne stimulativnog pristupa; kao i da je neophodno da nastavnica J. D. i ostali zaposleni u školi što pre uspostave adekvatan pristup i realizaciju redovnog školovanja.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa su u toku postupka pribavlјena izjašnjenja V. B, direktorke škole, J. D. i M. P, nastavnica razredne nastave, kao i izjašnjenja Lj. K, sekretarke škole i pedagoškinje B. K.
  • U izjašnjenju V. B, direktorke škole u B, između ostalog je navedeno:
• da prilikom upisa u školu, nije bilo nikakvih dodatnih zahteva, niti je bilo čime bio uslovlјen upis deteta u školu, već je majka bila na razgovoru da bi se „razjasnile neke nejasnoće vezane za datume na dokumentaciji, a ne da bi se odlučivalo da li će se dete upisati u školu ili ne”;
• da se majka učenika nikada nije obratila niti pedagoškinji, niti direktorki škole sa primedbama na rad nastavnica ili komunikaciju sa bilo kojom od njih;
• da je kroz pedagoško instruktivni rad i razgovor sa nastavnicima doznala da je N.M. veoma pripremlјen, da uspešno ostvaruje zadatke, kao i da povremeno postoje teškoće u istrajavanju u radu što je očekivano za učenika prvog razreda; da sa majkom postoji dobra saradnja;
• da je D, nastavnica razredne nastave dala objašnjenje da nije smanjivala zahteve N.M., jer je došao u školu pripremlјen, da zna i može ono što se očekuje od učenika prvog razreda tokom prvog polugodišta; što se tiče disciplinovanja učitelјica daje vremena svim učenicima prvog razreda da se priviknu na školski rad, omogućava im da rade svojim tempom, jer im je potrebno privikavanje; učitelјica ističe da učenik nikada nije bio bez nadzora niti je izašao van školske zgrade; pored razrednih učitelјa, u hodnicima i dvorištu su uvek prisutni i dežurni nastavnici koji vode računa o bezbednosti svih učenika;
• da je u školi formiran Stručni tim za inkluzivno obrazovanje i plan rada stručnog tima je sastavni deo Godišnjeg plana rada škole;
• da je procedura donošenja individualnog obrazovnog plana i svih radnji koje prethode planu, rezultat odluke timskog rada svih učesnika u obrazovanju deteta u koji se obavezno uklјučuje i majka deteta, te da ne može nikako biti rezultat odluke jedne učitelјice;
• da sve analize i rezultati koje su iznosili nastavnici koji mu predaju i pedagoškinja škole pokazuju da učenik N.M. napreduje, dobro se uklapa, kao i da će se dalјe samo prikuplјati informacije i pratiti njegovo učenje i ponašanje u školi;
• da će pedagoškinja škole zajedno sa nastavnicima koji učestvuju u vaspitno-obrazovnom radu napraviti skicu pedagoškog profila sa kojim će upoznati majku učenika i zatražiti dodatne informacije i tek nakon konsultacija sa njom doneti odluku o eventualnoj izradi individualnog obrazovnog plana, ali ne pre drugog polugodišta;
• da škola i zaposleni u njoj nisu ni svesno ni namerno počinili bilo šta čiji bi cilј bio da diskriminacija po bilo kom osnovu i neprihvatanje deteta;
• da je neophodno da se majka učenika obrati prvo školi radi prevazilaženja eventualnih teškoća u radu, kako bi se došlo da zaklјučka a to je svakako dobrobit deteta;
• da će škola kao odgovorna institucije preduzeti sve mere kako bi se ostvario cilј – rad u najbolјem interesu deteta; da je škola u postupku eksternog vrednovanja ocenjena najvišom ocenom;
• da su različiti pristupi i prilagođene tehnike i metode rada uobičajen način rada, naročito sa učenicima prvog razreda čija je neujednačenost u predznanjima i pripremlјenosti još uvek izražena, kao i da to ne predstavlјa uskraćivanje prava na jednakost već poštovanje individualnih različitosti i usklađivanje nastavnih metoda sa njima, a sve u cilјu razvoja deteta.
  • U izjašnjenju J. D, nastavnice razredne nastave, između ostalog navedeno je:
• da radi kao nastavnica razredne nastave 27 godina i da u odelјenju koji pohađa N.M. predaje srpski jezik, matematiku, likovnu kulturu i čuvare prirode; da je N. M. prihvatila kao i sve ostale učenike i čini sve da ga prihvate i ostali učenici i njihovi roditelјi;
• da ju je N.M. majka informisala o činjenicama koje su značajne za rad sa N.M, kao i da N.M. ima terapeutkinju sa kojom je postigao dobre rezultate, i da je majka preporučila saradnju sa terapeutkinjom radi primene efikasnih načina rada;
• da se nikad nije susrela ni sa jednim od terapeuta koji su sa N.M. dugo radili, jer se do sada „nikada nisu obraćali školi i tražili saradnju u smislu praćenja napredovanja učenika”;
• da je rad u prvom razredu specifičan jer je polazak u školu velika promena u životu svakog deteta i da ih je potrebno upoznavati, sagledavati njihove potrebe, prepoznati njihove osobine i svakom od njih je potrebna podrška u različitim segmentima i na različitim nivoima; da je potrebno vreme i da se ništa ne postiže na silu i na brzinu;
• da se učenici prvog razreda tokom celodnevne nastave umore, zbog čega im ona dozvolјava da ustanu, prošetaju (da zarežu olovku, popiju vode), prislone glavu na klupu, sednu na klupicu koja se nalazi na kraju učionice, jer posle toga lakše i bolјe rade; da N.M. nije izuzetak u ovome, da je ovo način rada sa svom decom; da se N.M. posle kratkog predaha vraćao na mesto najčešće sam, nekada ga je trebalo opomenuti, a nekada dati dodatni zadatak (da prospe zarezač, da izvadi neko slovo iz džepa velike slovarice);
• da je učenik N.M. od početka uklјučivan u sve aktivnosti u kojima su učestvovala i druga deca, da izlazi na veliki odmor i aktivnosti u dvorištu, kao i da je njegovo odelјenje bilo na predstavi u kojoj on igra kao član muzičke radionice koju pohađa van škole;
• da je skoro svakodnevno razgovarala sa N.M. majkom i obaveštavala je šta se dešavalo, na koji način su rešili neki zadatak i sl; da je svakodnevno razgovarala i razmenjivala iskustva i sa koleginicom M. P. koja predaje ostale predmete tom odelјenju, kao i sa nastavnicom T. R, koja predaj engleski i sa veroučitelјem T. I;
• da je veliki stepen uznemirenosti učenik pokazivao u periodu od 9. do 16. decembra, a da niko od nastavnika nije mogao da prepozna pravi uzrok, često je plakao i burno reagovao na sve što bi zatekao u blizini; da je prvog dana majka bila pozvana, međutim ni ona nije uspela da ga umiri i odvela je dečaka kući;
• da je tih dana činila sve što je do tada primenjivala i znala kako bi ga ponovo uklјučila u rad i socijalnu interakciju sa decom, kao i da je u svojoj pedagoškoj dokumentaciji detalјno opisala svaki taj dan i svaki događaj;
• da učenik nikada nije bio tokom boravka u školi bez nadzora, kao i da ni na koji način nije ponižavan, diskriminisan, zanemarivan; da nije snižavala zahteve prema N.M, niti je dozvolјavala da prekida i ne prati nastavu već je dinamiku rada prilagođavala kao i većini učenika prvog razreda;
• da nikad nije vršen pritisak na majku učenika da ga upiše u specijalnu školu, kao i da nikad nije majci rečeno da prestane da gaji iluziju da će učenik biti socijalno dobro prilagođena osoba, niti da bi ga trebalo smestiti u ustanovu za decu sa smetnjama u razvoju;
• posle novogodišnjih i božićnih praznika N.M. je odmoran nastavio da radi bez problema kao i prva tri meseca po polasku u školu;
• da nikad nije postojala namera da na bilo koji način učenik N.M. stavi u neravnopravan položaj u odnosu na ostale učenike, a ako je nekada u nečemu pogrešila to nije bilo s namerom da povredi bilo čije pravo.
  • U izjašnjenju M. P, profesorke razredne nastave, između ostalog navedeno je:
• da se sa učenikom N.M. radi po Nastavnom planu i programu, koristeći metode i uputstva i uvažavajući specifičnosti predmeta i učenika;
• da se redovno obavlјaju konsultacije i razmenjuju iskustva sa nastavnicom J. D. u vezi sa specifičnim potrebama učenika; da postoji dobra saradnja sa majkom učenika i da su njeni saveti dragoceni za podršku u vaspitno-obrazovnom radu;
• da N.M. uspešno prati nastavu iz predmeta koje ona predaje; kada je potrebno sprovodi individualni rad u vidu pojašnjenja zahteva ili usmerenih potpitanja, podstiče razvoj njegovih motoričkih sposobnosti i poseban akcent stavlјa na njegovu socijalizaciju;
• da se ponašanje učenika vidno pogoršalo u decembru bez vidlјivog razloga, da je bio uznemiren, da je udarao drugu decu i nastavnike; da ga je u tim trenucima tešila, grlila i skretala pažnju na neku drugu aktivnost;
• da se posle novogodišnjih praznika ponašanje učenika popravilo, kao i da dobro i uspešno prati nastavu.
  • U izjašnjenju Lj. K, sekretarke škole, između ostalog navedeno je:
• da je prilikom upisa u prvi razred učenika N.M. „u prvom obraćanju roditelјa dokumentacija bila nepotpuna s tim da je u roku od nekoliko dana upotpunjena i učenik je upisan u prvi razred 20. aprila 2016. godine”;
• da je 10. maja 2016. godine, na majčin zahtev izdata potvrda o upisu učenika u prvi razred radi ostvarivanja prava na pedagoškog asistenta i ličnog pratioca.
  • U izjašnjenju B. K, pedagoškinje škole, između ostalog navedeno je:
• da je sa N.M. obavila proveru spremnosti za polazak u školu 10. maja 2016. godine i da je iz intervjua sa majkom učenika i dokumentacije došlo do saznanja da je N.M. učenik kome je potrebna dodatna podrška u vaspitno-obrazovnom radu;
• da je u intervju sa majkom saznala u čemu se sastoje teškoće i problemi u razvoju deteta, da je učenik od druge godine uklјučen u logopedski, psihološki i defektološki tretman, kao i da je pohađao predškolsku ustanovu od treće godine; da je majka rekla da očekuje poteškoće u školi vezano za socijalizaciju i pažnju koja se otežano usmerava, kao i da očekuje jasne i nepopustlјive zahteve u pogledu discipline kako bi se kod njega razvijala samokontrola, osećaj granice i pozitivno ponašanje;
• da majci učenika nije rečeno da će učenik „ipak” biti primlјen u školu, niti da će nastava biti organizovana tako što će on za vreme nastave provoditi vreme u dvorištu, niti da može izostajati iz škole ukoliko ne bude „raspoložen” za nastavu;
• da je u školi formiran Tim za inkluzivno obrazovanje, kao i da je ona članica tima; da se u šesnaestogodišnjem radu kontinuirano usavršavala kako bi doprinela osnaživanju ličnih kompetencija za rad sa učenicima, roditelјima i nastavnicima, kao i za pružanje dodatne podrške učenicima; da škola ima dobru pedagošku praksu kojoj se učenicima pružaju jednaki uslovi za školovanje zasnovani na važećem nastavnom planu i programu i smernicama za realizaciju istog;
• da učenik napreduje kontinuirano, da je uklјučen u sve nastavne i vannastavne aktivnosti, da nikad nije bio bez nadzora, kao i da je dobro prihvaćen od strane drugih učenika;
• da se majka učenika nikada nije obratila sa primedbom o neadekvatnim postupcima učitelјica, niti je ukazala na regresiju u ponašanju učenika N.M.;
• da se psiholog i defektolog-oligofrenolog čiji su nalazi dati uz pritužbu, nikada nisu obraćali školi radi saradnje i praćenja rada i razvoja učenika;
• da će se nastaviti sa prikuplјanjem podataka radi sačinjavanja pedagoškog profila uz uklјučenje majke učenika radi dobijanja neophodnih informacija i izrade pedagoškog profila, a sve u najbolјem interesu deteta.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Među stranama nije sporno da N.M, od 1. septembra 2016. godine, pohađa prvi razred OŠ „P. P. Nј.” u B. u odelјenju razredne starešine J. D, kao i da mu je dijagnostikovan pervazivni razvojni poremećaj i da mu je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.
• U nalazu defektologa-oligofrenologa I. K. G. od 20. decembra 2016. godine konstatovano je da je dečak doveden na kontrolni pregled usled pogoršanja u domenu ponašanja i pažnje, kao i da se oligofrenološki tretman sprovodi od njegove druge godine. U nalazu je navedeno da se, u odnosu na ranija defektološko-oligofrenološka praćenja razvoja i tretmane uočava regresija u domenu ponašanja, pažnje i komunikacije. Mišlјenje defektološkinje je „da je usled ne stimulativnog pristupa došlo do regresije kod dečaka i da je neophodno što pre uspostaviti adekvatnu akomodaciju u pristupu i realizaciji predviđenog plana i programa od strane učitelјice”. U nalazu je navedeno da se nalaz odnosi na N.M, rođenog 2008. godine.
• Uvidom u nalaz psihološkinje G. T, Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović” u Beogradu od 21. decembra 2016. godine, utvrđeno je da je N.M. dolazi u Zavod od 2011. godine, i da se od kada je započeto školovanje, dečak javlјa na redovne kontrole. Na kontrolnim pregledima je, uglavnom dobro raspoložen, sarađuje i u skladu sa svojim mogućnostima odgovara na pitanja o aktivnostima u školi. Na poslednjoj kontroli (19. decembra 2016. godine) majka daje podatke o povremenom impulsivnom reagovanju dečaka prema učitelјici sa kojom nema odgovarajuću saradnju, a zatim i prema drugoj deci, kao i da je došlo do promene opšteg raspoloženja – plačlјiv je, razdražlјiv, odbija da ide u školu. Naznačeno je da je ovakvo ponašanje uočeno i u toku opservacije. U nalazu je dato mišlјenje da je potrebno nastaviti redovno školovanje uz prilagođavanje zahteva i pristupa aktuelnim problemima i mogućnostima deteta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su cilјevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
• Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišlјeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz lјudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima lјudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremlјeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.
• Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 9[4] u kome je konstatovano da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbilјnim teškoćama i preprekama u punom uživanju prava koje garantuje Konvencija. Ukazano je da teškoće ne predstavlјa sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Komitet je naveo da je pravo na nediskriminaciju klјučno pravo za decu sa smetnjama u razvoju. Države su dužne da obezbede da sva deca pod njihovom jurisdikcijom uživaju u svim pravima iz Konvencije, bez diskriminacije bilo koje vrste. Ova obaveza podrazumeva da države preduzmu odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uklјučujući i diskriminaciju na osnovu smetnji u razvoju. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetlјivijih grupa dece. Komitet napominje i da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilј obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isklјučivanja iz opšteg obrazovnog sistema.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[5] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im države, u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilјu punog razvoja lјudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja lјudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među lјudima, kao i u cilјu razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, sa cilјem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Propisano je i da će u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklјučene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklјučena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.
• Ustav Republike Srbije[6] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[7]
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, kao i kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama svakog. Odredbom člana 6. ovog zakona propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje i da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku u školi. Takođe, odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredelјenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Odredbama člana 98. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisan je upis učenika u osnovnu školu. Između ostaloga, propisano je da se u prvi razred osnovne škole upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina, da uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelј dostavlјa i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta, kao i da se izuzetno, kada je to u najbolјem interesu deteta, detetu može odložiti upis za godinu dana od strane pedagoga i psihologa, a na osnovu mišlјenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mere dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.
• Odredbama člana 3. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje[10] propisano je da vaspitač, nastavnik, odnosno stručni saradnik pored već datih podataka o detetu, odnosno učeniku, prikuplјa podatke iz različitih izvora (od roditelјa, odnosno staratelјa deteta ili učenika, stručnjaka van obrazovne ustanove koji dobro poznaje dete, odnosno učenika, od vršnjaka i samog deteta, odnosno učenika, na način na koji je to moguće), pri čemu se koriste različite tehnike (sistemsko posmatranje aktivnosti deteta, odnosno učenika u različitim situacijama, testiranje, kao i intervjuisanje i popunjavanje upitnika od strane učenika i drugih koji poznaju dete, odnosno učenika). Na osnovu prikuplјenih podataka i dokumentacije stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom izrađuje pedagoški profil deteta, odnosno učenika. Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta, odnosno učenika i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada sa detetom, odnosno učenikom.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je N.M. prilikom upisa u osnovnu školu OŠ „P. P. Nј.” u B. i kasnije tokom prvog polugodišta, diskriminisan na osnovu svog ličnog svojstva – smetnje u razvoju. Potrebno je utvrditi da li su direktorka i sekretarka škole prilikom upisa N.M. u prvi razred postavlјale dodatne uslove za upis, odnosno da li je J. D, nastavnica razredne nastave, svojim postupanjem stavili u nejednak položaj učenika N.M. na osnovu njegovog ličnog svojstva u odnosu na druge učenike u pogledu ostvarivanja prava na obrazovanje.
• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije deteta sa smetnjama u razvoju, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa koji sadrže antidiskriminacone odredbe. Stoga, eventualne propuste u pedagoškim pristupima i metodama rada sa decom sa smetnjama u razvoju i decom generalno, ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa u ovom postupku nije analizirano da li su, s pedagoškog aspekta korišćeni odgovarajući pristupi i metode obrazovanja i vaspitanja, što je u nadležnosti drugih državnih organa (na pr. prosvetnih savetnika i dr.).
• Da bi se utvrdilo da li je postupanje škole prilikom upisa N. M. u prvi razred u aprilu 2016. godine bilo diskriminatorno, od klјučne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelјka pritužbe treba da učini verovatnim da je škola izvršila akt diskriminacije prema dečaku sa smetnjama u razvoju, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, leži na školi. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da je podnositelјka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije. Iz praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti može se zaklјučiti da među nastavnim osoblјem i rukovodstvom obrazovno-vaspitnih ustanova, ima i onih koji ne vide dobrobit od inkluzivnog obrazovanja, koji decu sa smetnjama u razvoju vide kao otežavajuću okolnost u radu, odnosno, koji smatraju da inkluzivni sistem ne doprinosi ni jednoj grupi dece^[11]. Saglasno tome, mora se ceniti da li činjenice koje je škola ponudila u prilog svojim tvrdnjama da nije izvršila diskriminaciju N.M. prilikom upisa pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da se događaji povodom kojih je pritužba podneta nisu desili na način opisan u pritužbi, odnosno, da postupci i ponašanje direktorke i sekretarke škole ne predstavlјaju otežavanje ili onemogućavanje upisa u obrazovnu ustanovu zasnovano na ličnom svojstvu.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode pritužbe i izjašnjenja povodom navoda da je N.M. diskriminisan prilikom upisa u školu. U pritužbi je navedeno da je prilikom upisa majka dostavila mišlјenje interresorne komisije od 30. juna 2014. godine kao dokaz da je upis deteta odložen za godinu dana. Po navodima pritužbe sekretarka škole, a kasnije i direktorka, tražile su da majka pribavi novo mišlјenje interresorne komisije u kojem bi bilo navedeno da dete može da se upiše u redovnu školu. U izjašnjenju direktorke škole, navedeno je da prilikom upisa nije bilo nikakvih dodatnih zahteva, već da je sastanak sa majkom organizovan da bi se otklonile „nejasnoće vezane za datume na dokumentaciji, a ne da bi se odlučivalo da li će se dete upisati ili ne”. Takođe, u izjašnjenju sekretarke škole navedeno je da je „dokumentacija bila nepotpuna, s tim što je u roku od nekoliko dana dokumentacija upotpunjena i učenik je upisan u prvi razred 20. aprila 2016. godine.” U prilogu navoda izjašnjenja direktorke i sekretarke nisu dostavlјeni nikakvi dokazi koji bi potvrdili navode da je sporan bio samo datum na dokumentu (nije navedeno ni o kojem dokumentu se radi) i da postupanje sekretarke i direktorke škole nisu bili usmereni na otežavanje upisa dečaka sa smetnjama u razvoju, odnosno odustajanje majke dečaka sa smetnjama u razvoju da dečaka upiše u OŠ „P. P. Nј.” u B. Indikativno je da ni u jednom od ova dva izjašnjenja nije spomenuto o kojim dokumentima se radi, odnosno nije objašnjeno koji datumi su bili sporni, iz kojih razloga je dokumentacija bila nepotpuna i na koji način je dokumentacija upotpunjena.

S obzirom na navedeno, i u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja propisanim članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, svojim izjašnjenjima školska uprava nije dokazala da postupanje prilikom upisa nije bilo uslovlјeno ličnim svojstvom učenika, odnosno da škola nije postavlјala dodatne uslove za upis čime je otežavala upis dečaka sa smetnjama u razvoju.

• Takođe, zadatak Poverenika je da utvrdi da li su zaposleni u školi, postupanjem ili propuštanjem da postupaju, stavili N. M. u neravnopravan položaj u odnosu na drugu decu u školi i na taj način mu uskratili pravo na obrazovanja ili otežali ostvarivanje ovog prava, a sve zbog njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.
• Analizirajući navode pritužbe da je J. D, nastavnica razredne nastave iznosila stavove kojim iskazuje niska očekivanja od učenika N.M., njegovu nesposobnost za redovno školovanje, stavove kojim je podsticala majku učenika da ga upiše u specijalnu školu ili u ustanovu za zbrinjavanje dece sa smetnjama u razvoju, Poverenica konstatuje da o ovim navodima podnositelјka pritužbe nije dostavila dokaze koji ih potkreplјuju. Nastavnica J. D. u svom izjašnjenju osporava ove navode podnositelјke pritužbe, navodeći da nije davala ovakve iskaze, da nije vršila pritisak na majku da upiše sina u specijalnu školu, niti da ga smesti u ustanovu za decu sa smetnjama u razvoju. Takođe, navodi izjašnjenja direktorke, nastavnice razredne nastave i pedagoškinje škole nisu protivurečni i podudaraju se u navodima da škola ima dobru pedagošku praksu, da učenik N.M. dobro prati nastavu, da je dobro prihvaćen u školi, kao i da mu se ponašanje vidno pogoršalo u decembru a popravilo posle novogodišnjih praznika. Navodi izjašnjenja su saglasni i u tome da su različit pristup i prilagođene tehnike i metode rada uobičajene, naročito sa učenicima prvog razreda, kao i da se nastavne metode usklađuju sa individualnim različitostima učenika. S obzirom na protivrečnost iskaza pritužbe i izjašnjenja, kao i da ne postoje drugi dokazi koji potvrđuju navode A. M, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz činjenica koji su ponuđene ne može utvrditi da li je nastavnica razredne nastave J. D. iznosila stavove navedene u pritužbi.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napominje da postoji više oblika diskriminacije. Tako, direktna diskriminacija postoji kada je neko lice stavlјeno u nepovolјniji položaj zbog svog ličnog svojstva, dok posredna diskriminacija postoji kada se neko lice stavlјa u nepovolјniji položaj radnjom koja je prividno zasnovana na načelu jednakosti, međutim zbog ličnog svojstva lica ovakvo postupanje izaziva nepovolјne posledice za to lice. Posredna diskriminacija dakle, postoji kada se određene ranjive grupe tretiraju na jednak način kao pripadnici većinske populacije. Drugačije rečeno, diskriminacija predstavlјa nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima[12]. U konkretnom slučaju, potrebno je utvrditi da je J. D. drugačije postupala prema N.M. i na taj način ga stavila u nejednak položaj u odnosu na druge učenike i učenice, kao i da li je J. D. jednakim postupanjem prema N.M. kao prema svoj drugoj deci u odelјenju, N. M. zbog njegovog ličnog svojstva – smetnje u razvoju, stavila u neravnopravan položaj.
• Analizirajući navode izjašnjenja J. D, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da J. D. ima isti odnos prema svim učenicima prvog razreda, iz razloga što sva deca kada pođu u prvi razred osnovne škole imaju određen period adaptacije na novu sredinu i nove uslove i pravila ponašanja, i da u tom smislu N.M. nije bio izuzetak. Takođe, nastavnica navodi i da N.M. nije snižavala zahteve, kao i da nije dozvolјavala da prekida nastavu, već je prema njemu prilagođavala dinamiku rada, kao i većini učenika prvog razreda. Pored toga, navodi izjašnjenja direktorke, pedagoškinje i nastavnice M. P, ukazuju da je rad sa N.M. prilagođavan uvažavajući specifičnosti predmeta i učenika, da je po potrebi sprovođen individualni rad sa njim, kao i da je N.M. uklјučen u sve aktivnosti u koje su uklјučena i druga deca, kako u toku nastave, tako i u toku odmora, vannastavne aktivnosti, da je prijavlјen za rekreativnu nastavu u aprilu, kao i da uspešno ostvaruje zadatke.
• Nesporno je da je N.M. u periodu od 9. do 16. decembra pokazao veliki stepen uznemirenosti, kada ni nastavno osoblјe ni majka nisu prepoznali šta je uzrok ove promene, koja je prestala posle novogodišnjih praznika. Nalazi psihološkinje i defektološkinje ukazuju da je uočena regresija u domenu ponašanja, pažnje i komunikacije i opšte promene raspoloženja. Zaklјučak defektološkinje je da je usled nestimulativnog pristupa došlo do regresije i da je potrebna „akomodacija u pristupu i realizaciji predviđenog plana i programa od strane učitelјice”, dok je zaklјučak psihološkinje da je „potrebno da nastavi redovno školovanje uz prilagođavanje zahteva i pristupa aktuelnim potrebama i mogućnostima deteta”. Ni u jednom od nalaza nije ukazano koje postupanje je dovelo do regresije, odnosno šta je „nestimulativni pristup”.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju nije u mogućnosti da utvrdi da li je navedenim stručno pedagoškim radom nastavnice J. D, N. M. stavlјen u nepovolјniji položaj. Ni iz navoda psihološkinje i defektološkinje koji su dostavlјeni uz pritužbu, ne može se sa sigurnošću utvrditi da li je i koje je postupanje dovelo do regresije u ponašanju dečaka. Nesporno je da rad sa N.M. mora biti individualizovan, da zahtevi koji mu se postavlјaju i pristup potrebama moraju biti prilagođeni detetu. Iz navoda svih dostavlјenih izjašnjenja proizlazi da je N.M. uklјučen u sve aktivnosti, da dobro prati nastavu i da je prihvaćen od vršnjaka. Procenu da li je, u kojoj meri i kada jednak pristup nastavnice J. D. prema N.M. doveo do uskraćivanja ostvarivanja njegovog prava na obrazovanje, nije moguće izvršiti bez odgovarajućih kompetencija iz oblasti pedagogije i psihologije deteta.
• Vrednovanje kvaliteta rada obrazovne ustanove i stručno pedagoški nadzor vrši se na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove i standarda kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja. Poslove stručno pedagoškog nadzora vrši prosvetni savetnik[13] na osnovu predloga nadležnih organa, ustanova, roditelјa, učenika, građana ili neposrednog saznanja prosvetnog savetnika[14]. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema profesionalnih kompetencija iz oblasti pedagogije i nije ovlašćen da procenjuje koji je stručno-pedagoški pristup u radu sa učenikom sa smetnjama u razvoju adekvatan u konkretnoj situaciji.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja nastavnice razredne nastave i direktorke da nisu imali nameru da diskriminišu učenika N.M. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
• U toku postupka su analizirani i navodi nastavnice J. D. i pedagoškinje B. K. da terapeuti koji dugo rade sa N.M. „nikada nisu obraćali školi i tražili saradnju u smislu praćenja napredovanja učenika”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da bi iniciranje saradnje sa stručnim licima koja izvan škole dugi niz godina rade sa učenikom bilo profesionalno i od koristi pre formiranja pedagoškog profila, kao i u toku pružanja podrške učeniku. S obzirom da deca sa smetnjama u razvoju imaju lošiju startnu poziciju sa koje ulaze u obrazovni sistem u takvim uslovima škola i nastavno osoblјe imaju pojačanu ulogu, da deci koja nisu u jednakom položaju, pruže jednaku mogućnost da koriste svoje zakonsko pravo na obrazovanje.

4. MIŠLjENјE

Postavlјanjem posebnih zahteva prilikom upisa u prvi razred osnovne škole, otežan je  upis učeniku N.M. u OŠ „P. P. Nј.” u B. na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju čime su prekršene odredbe člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

Na osnovu predloženih i izvedenih dokaza u konkretnom slučaju nije bilo moguće utvrditi da je stručno pedagoškim radom nastavnice J. D, učenik N.M. stavlјen u nepovolјniji položaj u odnosu na druge učenike i učenice prvog razreda na osnovu njegovog ličnog svojstva.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, OŠ „P. P. Nј.” u B. preporučuje da:

5.1. U toku školovanja učenika N.M. u OŠ „P. P. Nј.” u B, učeniku N.M.  pravovremeno obezbedi otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, kao i da preduzme druge potrebne mere na pravovremenom planiranju podrške učeniku u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjem, uz uklјučivanje roditelјa i drugih aktera koji dobro poznaje dete u skladu sa zakonom.

5.2. Ubuduće prilikom upisa dece iz ranjivih grupa, kao i prilikom vršenja drugih poslova iz svoje nadležnosti, ne vrše povredu Zakon o zabrani diskriminacije.

5.3. Organizuje obuke i edukacije za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

Potrebno je da OŠ „P. P. Nј.” u B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „P. P. Nј.” u B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] UN, Opšti komentar broj 9: Prava dece sa invaliditetom, CRC/C/GC/9, 27. februar 2007. godine.

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[7] član 21. Ustava Republike Srbije

[8] član 2.

[9] „Službeni glasnik RS”, br, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 76/10

[11] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, 103. strana

[12] Praktikum za zaštitu od diskriminacije, Beograd 2012.

[13] član 151. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

[14] Pravilnik o stručno-pedagoškom nadzoru (Službeni glasnik RS”, broj 34/12)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba A.M. protiv OŠ PPNj u B. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja