5. 07-00-102/2018-02 datum: 5.7.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela B. V. iz B., u ime maloletne kćerke N. V, protiv OŠ „J. R.” u B. i direktora škole M. Ć, zbog diskriminacije maloletne N. V. na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je maloletna N. V. učenica četvrtog razreda OŠ „J. R.” u B. i da je korisnica invalidskih kolica. Podnositelјka pritužbe je, takođe, navela da škola ima rampu za osobe sa invaliditetom koja je postavlјena na neadekvatnom mestu, jer je potrebno obići celo školsko dvorište kako bi se došlo do pristupačnog ulaza u školu, kao i da su vrata na ulazu na kojem je postavlјena rampa stalno zaklјučana, zbog čega je učenica N. V. prinuđena da sa ličnom pratitelјkom čeka da ih tetkica otklјuča. Pritužilјa je istakla da je direktoru škole uputila molbu da se izgradi još jedna rampa na centralnom ulazu u školu. U izjašnjenju direktora škole navedeno je da je OŠ „J. R.” u B. izgrađena 2010. godine i da se rampa za osobe sa invaliditetom nalazi na zadnjem ulazu u školu, do kojeg se dolazi kroz dvorište koje je asfaltirano i betonirano. Dalјe je navedeno da je povodom molbe majke učenice N. V. da se izgradi rampa za osobe sa invaliditetom na glavnom ulazu u OŠ „J. R.” u B, škola preduzela određene aktivnosti u pravcu pronalaženja adekvatnog rešenja. U prilog ovih tvrdnji svedoči i dopis koji je OŠ „J. R.” u B. uputila Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda, sa pitanjem da li škola može da adaptira deo ulaza sa prednje strane i izgradi rampu. Tokom postupka, utvrđeno je da je dipl. inž. arh. Đ.V., autor objekta OŠ „J. R.” u B, odgovarajući na zahtev Sekretarijata, naveo da nije saglasan da se izgradi još jedna pristupna rampa, jer za to ne postoji posebno opravdanje, imajući u vidu da bi izgradnja rampe štetila propusnoj moći ulaza, funkciji i arhitekturi objekta, iziskujući troškove koji se ne mogu na razložan način opravdati. Istakao je i da je postojeća rampa izgrađena u skladu sa standardima pristupačnosti, te da se pri njenoj izgradnji vodilo računa o što povolјnijim uslovima korišćenja u periodu vremenskih nepogoda, kao i o blizini lifta. Takođe, tokom postupka utvrđeno je da je prosvetna inspekcija grada Beograda izvršila vanredni inspekcijski nadzor u OŠ „J. R.” u B, te da je u zapisniku konstatovano da je utvrđeno da je direktor škole preduzeo potrebne radnje i aktivnosti u cilјu još većeg olakšanja ulaska u školu učenici N.V, kao i da su dalјe radnje i aktivnosti u toku. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da Osnovna škola „J. R.ˮ u B. i direktor škole M. Ć. nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se B. V. iz B, u ime svoje maloletne kćerke N. V, pritužbom protiv OŠ „J. R.” u B. i direktora M. Ć, zbog diskriminacije maloletne V. na osnovu invaliditeta.
   • U pritužbi B. V, između ostalog, navedeno je:

• da je njena kćerka V. učenica četvrtog razreda OŠ „J. R.” u B. i da je korisnica invalidskih kolica;
• da OŠ „J. R.” u B. ima rampu za osobe sa invaliditetom, ali je ova rampa postavlјena na neadekvatnom mestu, jer je potrebno obići celo školsko dvorište kako bi se došlo do pristupačnog ulaza u školu;
• da su vrata na ulazu na kojem je postavlјena rampa stalno zaklјučana, zbog čega je N.V. prinuđena da sa ličnom pratitelјkom čeka po kiši i po snegu da ih tetkica otklјuča;
• da je podnositelјka pritužbe stupila u kontakt sa predstavnikom opštine Palilula na čijoj se teritoriji škola nalazi, kao i da je on rekao da će opština sve finansirati uz napomenu da direktor škole prethodno mora da ispuni zakonom propisane procedure koje se tiču tendera;
• da školska uprava i direktor škole nemaju razumevanje za probleme sa kojima se susreće maloletna N.V;
• da je sa problemom upoznat i roditelј koji je u Školskom savetu i koji je obećao da će problem izložiti na sednici saveta, ali da kako o navedenom nema saznanja smatra da je problem zataškan;
• da je u konkretnom slučaju reč o „diskriminaciji deteta koje se muči da dođe do rampe, a da sva druga deca ulaze na prednji ulaz škole koji je mnogo bliži“;
• da je podnela predstavku i Prosvetnoj inspekciji grada Beograda i istovremeno kontaktirala i Grupu za školsku inkluziju i diskriminaciju Ministarstva prosvete.
  • U prilogu pritužbe dostavlјene su i fotografije objekta OŠ „J. R.” u B. i izjava lične pratitelјke maloletne N.V, V. K.
  • U dopuni pritužbe B. V, između ostalog, navedeno je:
• da ju je direktor škole, M. Ć, kontaktirao telefonskim putem u vezi „usmenog dogovora o rampi”;
• da je direktor postavio pitanje na kom mestu bi oni kao roditelјi N.V. želeli da se izgradi nova rampa za osobe sa invaliditetom, budući da škola ima više ulaza;
• da je direktoru predloženo da se rampa izgradi na centralnom ulazu u školu koji je konstantno otvoren i na koji ulaze sva deca;
• da je direktor u usmenom razgovoru nagovestio „da bi on otvorio tendere, pokrenuo proceduru, ali da ne zna koliko će čekati građevinsku dozvolu”;
• da usmeni razgovori i dogovori sa direktorom škole nemaju „nikakvu težinu do momenta dok ne ispuni izgradnju rampe”.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje M. Ć, direktora OŠ „J. R.” u B.
  • U izjašnjenju direktora škole, između ostalog, navedeno je:
• da se B. V., majka učenice N. V, obratila školi sa molbom za izgradnju rampe za osobe sa invaliditetom na ulazu u školu;
• da ga je majka učenice N. V. obavestila da je kontaktirala opštinu Palilula od koje je „dobila načelnu saglasnost za finansiranje potrebnih radova u školi”;
• da je povodom molbe majke učenice N. V, upućen dopis Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda radi davanja saglasnosti za izvođenje radova, o čemu je upoznat i školski odbor, na čiji se poziv da prisustvuje sednici i iznese problem, majka učenice N. V. nije odazvala;
• da je 21. marta 2018. godine sa majkom učenice N. V. održao sastanak u školi na kojem je ona obrazložila svoj zahtev da se što hitnije izvrši postavlјanje rampe na glavnom ulazu u školu za koji ima pisanu saglasnost opštine Palilula, koja će u potpunosti finansirati projekat;
• da je na sastanku upoznao majku učenice N. V sa činjenicom da je Grad Beograd „zadužen za sve eventualne prepravke na objektu i da je neophodna saglasnost projektanta da bi se uopšte razmatrala ideja o izdavanju neophodne građevinske dozvole, koja mora prethoditi građevinskim radovima”, kao i da će pokušati da što hitnije dobije saglasnost od projektanta škole, kao i da će ukoliko ona bude pozitivna, sačekati građevinsku dozvolu i raspisati tender za izvođenje građevinskih radova;
• da je OŠ „J. R.” u B. izgrađena 2010. godine, a da je maloletna N. V. pohađa od 2015. godine;
• da je majka učenice N. V. na sastanku „ostala uporna u tvrdnji da postoji velika greška projektanta koji je postavio rampu na unutrašnjoj strani dvorišta, prema sportskim terenima, a ne frontalnoj”;
• da je 2. aprila 2018. godine, postupajući po predstavci majke učenice N. V, u školu došla prosvetna inspekcija, ali i autor projekta školske zgrade, koji je 13. aprila 2018. godine dostavio odgovor da nije saglasan da se na ulazu u školsku zgradu izgradi još jedna rampa;
• da će se truditi da učenici V. i ostalim učenicima škole pruži bezbedan ulazak i boravak u zgradi škole, kao i da će majci učenice N. V. ponuditi klјuč od ulaznih vrata u školu na kojima postoji pristupna rampa za osobe sa invaliditetom.
  • U prilogu izjašnjenja dostavlјeni su: 1) dopis OŠ „J. R.” u B. del. 678 od 29. septembra 2017. godine upućen Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda; 2) odgovor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda VII-01 broj: 031-894/2017 od 10. oktobra 2017. godine; 3) zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru godine VII-06 broj: 614-269/2018 od 4. aprila 2018. godine; 4) dopis Đ. V, autora objekta OŠ „J. R.” u B..

2. ČINјENIČNO STANјE

• Među stranama je nesporno da ulaz u zgradu OŠ „J. R.” u B. ima izgrađenu rampu za osobe sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica, te da se ova rampa nalazi na ulazu koji je dijagonalno postavlјen od glavnog ulaza u školsko dvorište.
• Uvidom u sedam fotografija koje je dostavila podnositelјka pritužbe, utvrđeno je da pet fotografija prikazuju ulaze u zgradu OŠ „J. R.” u B, dok dve fotografije prikazuju asfaltiran put kroz dvorište škole.
• Uvidom u izjavu lične pratitelјke N.V, V. K, utvrđeno je da je pratitelјka izjavila da je potrebno „jako puno vremena da bi se obišlo celo školsko dvorište da bi se došlo do rampe u zadnjem delu škole“, kao i da su vrata ispred kojih se nalazi rampa zaklјučana i da se dodatni problem javlјa kada su vremenski uslovi loši.
• Uvidom u dopis del. br. 678 od 29. septembra 2017. godine, utvrđeno je da se OŠ „J. R.” u B., nakon molbe B. V. od 1. juna 2017. godine, obratila Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda sa pitanjem da li škola može da menja izgled zgrade, odnosno, da li škola može da prepravi deo ulaza u školu i izgradi rampu.
• Uvidom u dopis VII-01 broj: 031-894/2017 od 10. oktobra 2017. godine, utvrđeno je da se postupajući po dopisu škole, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda izjasnio da je OŠ „J. R.” u B. projektovana i izgrađena u skladu sa standardima pristupačnosti, odnosno, da postoji rampa za osobe sa invaliditetom sa dvorišne strane škole, kao i da je za izgradnju nove rampe potrebno pribaviti saglasnost autora objekta na idejno rešenje i saglasnost Sekretarijata za imovinske i pravne poslove u skladu sa potpisanim ugovorom o davanju na korišćenje nepokretnosti.
• Uvidom u zapisnik prosvetne inspekcije grada Beograda o vanrednom inspekcijskom nadzoru OŠ „J. R.” u B. VII-06 broj: 614-269/2018 od 4. aprila 2018. godine, utvrđeno je da je prosvetna inspektorka izvršila terenski kontrolni nadzor 2. aprila 2017. godine, postupajući po predstavci B. V, majke učenice N.V. Predmet inspekcijskog nadzora bilo je postupanje direktora škole u vezi sa N.V, učenicom četvrtog razreda, te navodi iz predstavke majke učenice N.V. da škola ima pristupnu rampu na neadekvatnom mestu. Prosvetna inspektorka je utvrdila sledeće činjenično stanje: 1. da školska zgrada ima 6 ulaza, a učenici koriste 4 ulaza (2 sa prednje i zadnje strane); 2. da se rampa za osobe sa invaliditetom nalazi na ulazu koji je dijagonalno postavlјen od glavnog ulaza u školsko dvorište, a da je oko škole kružni betonski put; 3. da se učionica u kojoj se izvodi nastava prvog ciklusa koju pohađa učenica V. nalazi bliže glavnom, prednjem ulazu u školu; 4. da će od školeske 2019/2020. godine, N.V. pohađati nastavu drugog ciklusa koja će se izvoditi bliže mestu na kojem postoji rampa, kao i liftu; 5. da je prema usmenoj izjavi direktora, a prema saznanjima dobijenim od Đ. V, glavnog projektanta škole, jedina mogućnost da se izgradi nova rampa na ulazu sa prednje strane, pored podstanice, jer ima potrebnu dužinu od 15m do betonskog dela dvorišta; 6. da nije izvodlјiva izgradnja betonske rampe na glavnom ulazu, jer dužina do betonskog dela dvorišta (10m) nije dovolјna za izgradnju potrebne kosine rampe i 7. da nastavnici i pomoćno osoblјe redovno dežuraju pored svakog ulaza, o čemu postoji sačinjen raspored. Na kraju, u zapisniku je navedeno da je utvrđeno da je direktor škole preduzeo potrebne radnje i aktivnosti u cilјu još većeg olakšanja ulaska u školu učenici N.V, kao i da su dalјe radnje i aktivnosti u toku.
• Uvidom u dopis inž. arh. Đ. V, autora objekta OŠ „J. R.” u B, utvrđeno je da je u svom dopisu naveo da nije saglasan da se izgradi još jedna pristupna rampa, jer za to ne postoji posebno opravdanje, zatim, da bi izgradnja rampe štetila propusnoj moći ulaza, funkciji i arhitekturi objekta iziskujući troškove koji se ne mogu na razložan način opravdati, kao i da je postojeća rampa izgrađena u skladu sa standardima pristupačnosti i da se pri njenoj izgradnji vodilo računa o što povolјnijim uslovima korišćenja u periodu vremenskih nepogoda i o blizini lifta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavlјene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[2].

3.2. Ustav Republike Srbije[3] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].

3.3. Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5] čiji je jedan od principa i princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava, garantovana konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelјa ili zakonskih staratelјa. Odredbom čl. 28. konvencije propisano je da dete ima pravo na obrazovanje, te da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Cilјevi obrazovanja, definisani članom 29. Konvencije, propisuju da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Republika Srbija ratifikovala je i Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom[6] koja u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode. Takođe, članom 24. konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima i učenje tokom čitavog života usmereno na pun razvoj lјudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja lјudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među lјudima, razvijanje ličnosti, talenata i umnih i fizičkih sposobnosti osoba sa invaliditetom do punog stepena njihovih potencijala, sa cilјem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Takođe, članom 9. konvencije propisana je obaveza država da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom, na ravnopravnoj osnovi, osigurale pristup izgrađenom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, prostorima i uslugama namenjenim javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim područjima. Te mere, koje uklјučuju i identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupačnosti, odnose se, između ostalog i na škole.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije po osnovu invaliditeta bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7]. Naime, odredbama člana 19. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.6. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. izričito je zabranjena diskriminaciju na osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi. Pod objektima u javnoj upotrebi, između ostalog smatraju se i objekti u oblasti obrazovanja. Odredbom člana 13. stav 5. tačka 2. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovolјnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlјe osobe sa invaliditetom ili drugog lica. Takođe, odredbom člana 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da obezbedi pristup objektu, a ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja.

3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, kao i kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama svakog. Odredbom člana 7. ovog zakona propisani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, među kojima je jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovana na socijalnoj pravdi i  principu jednakih šansi bez diskriminacije. Takođe, odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, statusu migranta, odnosno raselјenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

3.8. Propis koji bliže utvrđuje tehničke standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom jeste Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[10]. Ovim pravilnikom se detalјno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. ovog pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju škole. Pravilnikom su definisani obavezni elementi pristupačnosti, pa je članom 5. propisano da je jedan od ovih elemenata pristupačnost za savlađivanje visinskih razlika. Odredbama člana 6. propisano je da se savladavanje etažnih visinskih razlika vrši liftovima, dok se savladavanje visinske razlike do 76 cm između pešačke zone i objekta vrši izgradnjom rampe, a savladavanje visinske razlike veće od 76 cm vrši izgradnjom podizne platforme.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li su OŠ „J. R.” u B. i direktor M. Ć. propuštanjem da izgrade rampu za osobe sa invaliditetom na centralnom (glavnom) ulazu u školu stavili učenicu N. V. u nepovolјniji položaj na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta.

3.10. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije učenice N. V. i povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, dok eventualne povrede nekih drugih prava nisu u nadležnosti Poverenika.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da je među stranama nesporno da OŠ „J. R.” u B. ima izgrađenu rampu za osobe sa invaliditetom koja se nalazi na zadnjem ulazu u školu.

3.12. Međutim, prema navodima podnositelјke pritužbe, iako škola ima rampu za osobe sa invaliditetom, ova rampa je postavlјena na neadekvatnom mestu, jer je potrebno obići celo školsko dvorište kako bi se došlo do pristupačnog ulaza u zgradu. Podnositelјka pritužbe je, takođe, navela da su vrata na ovom ulazu stalno zaklјučana, zbog čega je učenica N. V.  prinuđena da sa ličnom pratitelјkom čeka po kiši i snegu da tetkica otklјuča vrata. Sa druge strane, u izjašnjenju direktora škole navedeno je da je OŠ „J. R.” u B. izgrađena 2010. godine i da se rampa za osobe sa invaliditetom nalazi na zadnjem ulazu u školu, a da se do ovog ulaza dolazi kroz dvorište koje je asfaltirano i betonirano. Takođe, u izjašnjenju direktora škole navedeno je da je, postupajući po molbi majke učenice N. V. da se izgradi nova rampa na glavnom ulazu škole, škola preduzela odgovarajuće aktivnosti, u prilog čemu svedoči i dopis upućen Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda.

3.13. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je i dopis Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda u kome je između ostalog navedeno da je OŠ „J. R.” u B. projektovana i izgrađena u skladu sa standardima pristupačnosti i da je za izgradnju nove rampe za osobe sa invaliditetom potrebno pribaviti saglasnost autora objekta na idejno rešenje, kao i saglasnost Sekretarijata za imovinsko i pravne poslove, u skladu sa potpisanim ugovorom o davanju na korišćenje nepokretnosti. S tim u vezi, Poverenik je analizirao i dopis dipl. inž. arh. Đ. V, autora objekta, u kojem navodi da nije saglasan da se izgradi još jedna pristupna rampa, da za to ne postoji posebno opravdanje, te da bi izgradnja takve rampe štetila propusnoj moći ulaza, funkciji i arhitekturi objekta iziskujući troškove koji se ne mogu na razložan način opravdati, kao i da je postojeća rampa izgrađena u skladu sa standardima pristupačnosti i da se pri njenoj izgradnji vodilo računa o što povolјnijim uslovima korišćenja u periodu vremenskih nepogoda, kao i o blizini lifta.

3.14. Takođe, uvidom u zapisnik prosvetne inspekcije grada Beograda o vanrednom inspekcijskom nadzoru u OŠ „J. R.” u B, VII-06 broj: 614-269/2018 od 4. aprila 2018. godine, utvrđeno je da je prosvetna inspektorka konstatovala da je direktor škole preduzeo potrebne radnje i aktivnosti u cilјu još većeg olakšanja ulaska u školu učenici N.V, kao i da su dalјe radnje i aktivnosti u toku.

3.15. Zatim, imajući u vidu navode podnositelјke pritužbe da su vrata na ulazu na kojem je postavlјena rampa stalno zaklјučana, zbog čega učenica N. V. sa ličnom pratitelјkom čeka tetkicu po kiši i snegu da ih otklјuča, Poverenik je analizirao zapisnik prosvetne inspekcije grada Beograda o vanrednom inspekcijskom nadzoru OŠ „J. R.” u B., VII-06 broj: 614-269/2018 od 4. aprila 2018. godine, u delu u kojem je direktor škole u toku inspekcijskog nadzora izjavio da nastavnici i pomoćno osoblјe redovno dežuraju pored svakog ulaza i da o tome postoji sačinjen raspored, kao i da će majci N.V. ponuditi klјuč od ulaznih vrata na kojim se nalazi rampa.

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da međunarodni ugovori, Ustav Republike Srbije i zakonski okvir nesumnjivo nameću dužnost nadležnih organa da preduzmu sve potrebne mere radi obezbeđivanja pristupa objektima i površinama u javnoj upotrebi, uklјučujući obrazovne ustanove, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da deca i odrasli sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju lјudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je u toku postupka utvrđeno da su OŠ „J. R.” u B. i direktor škole M. Ć. ispunili svoju zakonsku obavezu u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti škole za učenike sa invaliditetom, kao i da su preduzeli sve aktivnosti koje su bile u nadležnosti škole radi izgradnje dodatne rampe za osobe sa invaliditetom.

4. MIŠLjENјE

U postupku koji je sproveden po pritužbi B. V., podnete u ime maloletne kćerke N.V, utvrđeno je da Osnovna škola „J. R.ˮ u B. i direktor škole M. Ć, nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član 21.

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[7]  „Službeni glasnik RS“, broj 22/09, član 2.

[8] „Sl. glasnik RS“, br. 33/06

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakoni

[10] „Sl. glasnik RS“, br. 22/15

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

97-2018 B. V. iz B., u ime maloletne kćerke N. V protiv OŠ „J. R.“ zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina