- 07-00-583/2018-02 datum: 27.12.2018. godine
MIŠLjENјE
Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je u ime i uz saglasnost H. A. M. iz Iraka, kome je odobren azil u Republici Srbiji, podnela organizacija C. Z. P. T. A, protiv ... U pritužbi je između ostalog navedeno da je … odbio da pruži telekomunikacionu uslugu i zaklјuči postpaid pretplatnički ugovor o korišćenju usluga u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži … sa H. A. M, s obzirom na njegovo lično svojstvo izbeglice, odnosno lica kome je odobren azil u Republici Srbiji. U izjašnjenju … je između ostalog navedeno da se iz prepiske koja je priložena kao dokaz navodne diskriminacije vidi da predstavnica podnosioca pritužbe ubeđuje zaposlenu … da je lična karta državlјana Republike Srbije isto što i lična karta lica kome je odobren azil, odnosno da H. A. M. ima ličnu kartu. Takođe je navedeno da je … privatna kompanija koja samostalno donosi odluke o zaklјučivanju bilo kog ugovora, a u skladu sa slobodom ugovoranja, kao osnovnim principom obligacionog i ugovornog prava. U toku postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, propisanom odredbom člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, utvrdio da … nije pružio činjenice, niti dostavio dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklјučiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema H. A. M. u odnosu na druga lica. Naime, uvidom u sve dostavlјene dokaze, utvrđeno je da je jedini razlog odbijanja pružanja usluge H. A. M. činjenica da se radi o licu sa statusom lica kome je odobren azil, odnosno utočište u Republici Srbiji, te je stoga posledica mera koje je preduzela kompanija … dovela do toga da je H. A. M. kome je odobren azil u Republici Srbiji stavlјen u nepovolјniji položaj u odnosu na ostala stalno naselјena lica, bez ulaženja u procenu da li ispunjava uslove za zaklјučenje ugovora o pretplatničkom odnosu. Stoga, Poverenik je dao mišlјenje da, odbijanjem da pruži uslugu H. A. M. na osnovu njegovog ličnog svojstva – statusa lica kojem je odobren azil, … povredio odredbe člana 8. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je ovom mobilnom operateru preporučio da pod jednakim uslovima, a na osnovu identifikacionog dokumenta H. A. M., koji je izdat kao licu kome je odobreno utočište u Republici Srbiji, primi i razmotri zahtev za pružanje telekomunikacione usluge, odnosno da H. A. M. omogući da u redovnoj proceduri bude izvršena njegova pojedinačna procena kao potencijalnog klijenata kompanije u skladu sa propisima i aktima kompanije.
- TOK POSTUPKA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je 13. jula 2018. godine pritužbu, odnosno 27. septembra 2018. godine dopunu pritužbe koju je organizacija C. P. T. A. podnela u ime i uz saglasnost H. A. M, izbeglice iz Iraka, protiv ... U pritužbi i dopuni pritužbe je između ostalog navedeno:
– da je pritužba podneta zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga, zato što je … odbio da pruži telekomunikacionu uslugu i zaklјuči postpaid pretplatnički ugovor o korišćenju usluga u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži … sa H. A. M, s obzirom na njegovo lično svojstvo lica kome je odobren azil u Republici Srbiji, čime je H. stavlјen u nepovolјniji položaj u odnosu na druge strance koji zakonito borave u Republici Srbiji;
– da se M. L, službenica C. Z. P. T. A, 12. decembra 2017. godine, u prisustvu H. A. M, obratila operateru .., na prodajnom mestu u Ulici … br. …, kako bi H. zaklјučio postpaid pretplatnički ugovor o korišćenju usluga u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži ..;
– da je tom prilikom H. prezentovao svoju ličnu kartu za lice kome je odobren azil br. … i uverenje o evidencionom broju za strance, koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kancelarija za azil;
– da je službenica … tom prilikom istakla da mora da proveri sa nadređenima da li izbeglica može da zaklјuči postpaid korisnički ugovor za telekomunikacione usluge, te da ih je nakon „telefonske provere kod nadređenihˮ obavestila da H. ne može da zaklјuči pretplatnički ugovor ukoliko nema važeću ličnu kartu i pasoš;
– da je službenica C. Z. P. T. A. pokušala da objasni da H. ima ličnu kartu za lice kome je odobren azil, izdatu od domaćih organa, koja predstavlјa njegovu dozvolu boravka i sa kojom ostvaruje ista prava kao i domaći državlјani, a da pasoš Iraka ne poseduje jer je izbeglica;
– da ih je službenica … potom uputila da se putem imejla obrate korisničkom servisu … radi dobijanja obrazloženja;
– da se potom C. Z. P. T. A. 9. januara 2018. godine putem imejla obratio korisničkom servisu … pitanjem zbog čega je licu kojem je odobren azil i koje poseduje važeću ličnu kartu za lice kojem je odobren azil uskraćeno pravo da zaklјuči postpaid korisnički ugovor sa … pod istim uslovima kao i drugim stalno nastanjenim strancima (samo sa ličnom kartom), odnosno, zbog čega se od ovog lica zahteva da dodatno priloži i pasoš;
– da je na to pitanje … odgovorio 16. januara 2018. godine krajnje nejasno navodeći da strani državlјani koji imaju prijavlјeno prebivalište u Republici Srbiji i lična dokumenta izdata od „naših“ institucija, mogu zasnivati pretplatnički odnos za korišćenje postpaid usluga bez ugovorne obaveze, pod uslovom da boravak važi najmanje još 6 meseci od trenutka aktivacije, te da klijentu C. Z. P. T. A. ne mogu ponuditi zasnivanje pretplatničkog odnosa;
– da je, s obzirom na to da se radi o strancu koji je u pogledu boravka izjednačen sa stalno nastanjenim strancima i koji poseduje lična dokumenta izdata od strane domaćih organa, C. Z. P. T. A. zahtevao dodatna pojašnjenja;
– da je … dostavio odgovor u kome se navodi da strani državlјani koji imaju prijavlјeno prebivalište u Republici Srbiji mogu zasnivati pretplatnički odnos bez zasnivanja ugovorne obaveze odnosno bez mogućnosti uzimanja telefona iz ponude … ili korišćenja aktuelne promocije, dok licima koja poseduju dokumenta namenjena „azilantimaˮ … nije u mogućnosti da ponudi zaklјučenje bilo kakvog pretplatničkog odnosa (ni sa ni bez ugovorne obaveze);
– da se iz navedenog jasno vidi da je … stavio H. A. M. u neravnopravan položaj u odnosu na druge strance koji zakonito borave u Republici Srbiji, s obzirom na njegovo lično svojstvo izbeglice odnosno lica kome je odobren azil u Republici Srbiji, što je jasno i nedvosmisleno potvrdio u imejl komunikaciji, istakavši da sa „azilantimaˮ neće zaklјučiti bilo kakav pretplatnički ugovor;
– da je H. lice kome je priznato utočište u Republici Srbiji i koji je u skladu sa odredbama Zakona o azilu izjednačen u pogledu stalnog nastanjenja sa stalno nastanjenim strancima, te da poseduje ličnu kartu za lice kome je odobren azil (sa rokom važenja do 17. jula 2020. godine), sa prebivalištem na adresi …;
– da je … prvo odbio da sa izbeglicom, koja ima prijavlјeno prebivalište u Republici Srbiji i koja poseduje lična dokumenta izdata od strane državnih organa Republike Srbije, zaklјuči postpaid pretplatnički ugovor za korišćenje usluga u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži .., tražeći dodatni dokument (pasoš), pored važeće lične karte, za koji je moglo da se pretpostavi da ga H. ne može pribaviti budući da bi to podrazumevalo obraćanje državi porekla za koju je utvrđeno da progoni podnosioca, da bi potom odbio zaklјučenje bilo kakvih ugovora sa „azilantimaˮ za pružanje javnih usluga mobilne telefonije (bez obzira na posedovanje pasoša);
– da je ... na ovaj način diskriminisao H. A. M. po osnovu ličnog svojstva izbeglice odnosno lica kome je odobren azil u Republici Srbiji, te da mu je uskratio svoje telekomunikacione usluge koje je dužan da pruži svim stranim i domaćim državlјanima, bez pravlјenja razlike po osnovu njihovih ličnih svojstava, čime je povredio član 17. Zakona o zabrani diskriminacije.
1.2. Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavlјeni su sledeći dokazi: 1) saglasnost H. A. M. od 10. jula 2018. godine da C. Z. P. T. A. u njegovo ime podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; 2) izveštaj sa terena M. L; 3) kopija lične karte H. A. M. za lice kome je odobren azil, registarski br. …, izdata 17. jula 2015. godine; 4) kopija uverenja … br. … Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Uprave granične policije, Kancelarije za azil od 13. novembra 2017. godine; 5) kopija imejl prepiske između O. Đ, advokatkinje iz C. Z. P. T. A. i T. B. iz korisničkog servisa … od 9, 16. i 19. januara 2018. godine.
1.3. Sprovodeći postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4 i članom 37. stav 2 Zakona o zabrani diskriminacije[1], Poverenik je od D. T, direktora .., zatražio izjašnjenje o navodima i osnovanosti pritužbe.
1.4. U izjašnjenju D. Č, zastupnika .., između ostalog, navedeno je:
– da u dostavlјenoj dokumentaciji ne postoji nijedan dokaz da je H. A. M. ovlastio bilo koga od zaposlenih u C. Z. P. T. A, čiji je zastupnik R. Đ, te da smatraju da to prethodno treba utvrditi;
– da je saglasnost koja je priložena sačinjena na srpskom jeziku, a nema dokaza da je potpisana uz prisustvo sudskog tumača, niti ima dokaza da je H. upoznat sa sadržinom saglasnosti, te da smatraju da ne predstavlјa punomoć, odnosno ovlašćenje za zastupanje u ovom postupku. Navedeni dokument je neophodno pribaviti pre prihvatanja pritužbe u rad i dostavlјanja dopisa … na izjašnjenje, te da od Poverenika traže da pribave punomoć i da ga dostave … u kopiji;
– da se iz dopisa Poverenika br. 07-00-583/2018-02 od 6. novembra 2018. godine i pritužbe ne vidi o kakvoj navodnoj diskriminaciji se radi, te da je priložena prepiska vođena putem imejla između radnika korisničkog servisa … i advokata O. Đ, ali da ona sama po sebi ne može govoriti o bilo kakvoj diskriminaciji, a nema nijednog dokaza o navodnoj diskriminaciji bilo koga;
– da je … deo multinacionalne …, koja izričito zabranjuje bilo koji vid diskriminacije i nikada je ne vrši, te da „svaku pritužbu u navedenom smislu, a posebno paušalnu kao što je predmetnaˮ, smatraju više nego uvredlјivom;
– da, kako se vidi iz prepiske koja je priložena kao dokaz navodne diskriminacije, O. Đ, advokat, ubeđuje zaposlenu ... da je lična karta državlјana Republike Srbije isto što i lična karta lica kome je odobren azil, odnosno da H. A. M. ima ličnu kartu;
– da i Poverenik u svom dopisu navodi da u prilogu dostavlјa ličnu kartu H. A. M;
– da postavlјaju pitanje kako je moguće da na osnovu takve prepiske bilo ko, a posebno Poverenik, posumnja u diskriminaciju koju navodno vrši kompanija kao što je ..;
– da postavlјaju pitanje kojim propisom Republike Srbije je određeno da je lična karta isto što i lična karta lica kome je odobren azil;
– da od Poverenika traže da im dostave mišlјenje Ministarstva unutrašnjih poslova da „je to istoˮ i da je H. A. M. izdata lična karta državlјana Republike Srbije i da mu je dato državlјanstvo Republike Srbije;
– da je ... privatna kompanija i da samostalno donosi odluke o zaklјučivanju bilo kog ugovora, a u skladu sa slobodom ugovoranja, kao osnovnim principom obligacionog i ugovornog prava, a da su procedure za zaklјučenje ugovora iste za sve korisnike, te da je cilј ... kao i svakog mobilnog operatera da ima što više zadovolјnih korisnika, pa su tvrdnje iz predmetne pritužbe čak i nelogične;
– da od Poverenika traže da pre bilo kakvog dalјeg postupanja naloži „podnosiocu pritužbe da dostavi validno punomoćje H. A. M. izdato R. Đ, koji je potpisnik pritužbe, kao i dokaz da je R. Đ. koji je potpisao pritužbu advokat, jer pružanje pravne pomoći u Republici Srbiji, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije, mogu vršiti samo advokatiˮ.
1.5. U prilogu izjašnjenja dostavlјeno je punomoćje kojim ... ovlašćuje D. Č. da zastupa ... i preduzima sve neophodne radnje pred svim sudovima, organima vlasti i trećim licima.
- ČINјENIČNO STANјE
2.1. U cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, Poverenik je u toku postupka zatražio izjavu M. L. povodom sačinjenog izveštaja sa terena i događaja opisanog u pritužbi. U izjavi M. L. od 29. novembra 2018. godine, između ostalog, navedeno je:
– da je sačinila izveštaj sa terena povodom odlaska u poslovnicu ... sa H. A. M, te da se događaj opisan u izveštaju dogodio 12. decembra 2017. godine;
– da je sa H. otišla u poslovnicu ... na adresi …, kako bi H. potpisao postpaid korisnički ugovor za telefonske usluge;
– da su tom prilikom priložili svu potrebnu dokumentaciju (fotokopiju lične karte za lice kome je odobren azil, uverenje o evidencijskom broju stranca), a službenica ... je rekla da mora da proveri sa nadređenima;
– da je nakon provere putem telefona službenica ... rekla da ugovor sa H. ne može biti skloplјen, jer nema ličnu kartu i pasoš;
– da je objasnila da je H. lična karta važeća, da je izdata od državnog organa, da predstavlјa njegovu dozvolu boravka i da njom ostvaruje ostvaruje ista prava kao i domaći državlјani svojim ličnim kartama, te da irački pasoš ne poseduje jer je izbeglica;
– da navedeno „nije vredeloˮ, te je zatražila kontakt službe koje može da im dâ objašnjenje;
– da su joj dali imejl koji je prosledila pravnicima u C. Z. P. T. A. radi preduzimanja dalјih koraka.
2.2. Uvidom u saglasnost od 10. jula 2018. godine, koju je potpisao H. A. M, utvrđeno je da je H. saglasan da nevladina organizacija C. Z. P. T. A. iz B, u njegovo ime, podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv .., zbog diskriminacije u pružanju javnih usluga i preduzme sve pravne radnje za koje nađe da su u njegovom najbolјem interesu.
2.3. Uvidom u ličnu kartu za lice kome je odobren azil utvrđeno je da ovaj dokument glasi na ime H. A. M, čija je adresa …, te da je izdat od Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za azil. Navedeni dokument je izdat 17. jula 2015. godine, sa rokom važenja do 17. jula 2020. godine.
2.4. Uvidom u uverenje … br. … Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Uprave granične policije, Kancelarije za azil od 13. novembra 2017. godine, utvrđeno je da je H. A. M, državlјanin Iraka, imalac lične karte za lice kome je odobren azil br. …, te lice koje poseduje evidencijski broj stranca (EBC) ….
2.5. Uvidom u kopiju imejla koji je 9. januara 2018. godine O. Đ, advokatkinja iz C. Z. P. T. A, uputila .., utvrđeno je da je tom prilikom navela: „Službenica naše organizacije je dana 12. decembra 2017. godine, zajedno sa našim klijentom, izbeglicom iz Iraka, kojem je odobren status izbeglice u Srbiji i koji ima ličnu kartu za lica kojima je odobren azil u Srbiji, otišla na prodajno mesto … u Ulici …, …, a radi zaklјučenja postpaid korisničkog ugovora. Zaposlena u ... je tom prilikom istakla da mora da proveri sa nadređenima da li izbeglica može da zaklјuči postpaid korisnički ugovor i nakon telefonskog razgovora je rekla da ne može da zaklјuči ugovor ukoliko nema važeću ličnu kartu i pasoš. Službenica nas je dalјe uputila da se javimo na imejl korisničkom servisu radi dobijanja obrazloženja. S obzirom da je naš klijent lice kome je odobren azil i koji ima važeću ličnu kartu za lica kojima je odobren azil, kao i da je njegov status u Srbiji izjednačen stalno nastanjenom strancima, molimo Vas da nas obavestite zbog čega je našem klijentu uskraćeno pravo da zaklјuči postpaid korisnički ugovor sa ... po istim uslovima kao i drugi stalno nastanjeni stranci, odnosno samo sa ličnom kartom, već se od njega zahteva da dodatno priloži i pasoš.ˮ
2.6. Uvidom u kopiju imejla koji je 16. januara 2018. godine T. B. iz korisničkog servisa ... uputila O. Đ, utvrđeno je da je tom prilikom navela: „Zasnivanje pretplatničkog odnosa u trajanju od 24 meseca dostupno državlјanima Republike Srbije. Strani državlјani koji imaju prijavlјeno prebivalište u Republici Srbiji, kao i lična dokumenta izdata od strane naših institucija, mogu zasnovati pretplatnički odnos za korišćenje postpaid usluga bez ugovorne obaveze, pod uslovom da boravak važi najmanje još 6 meseci od trenutka aktivacije usluge. U skladu sa navedenim, na žalost nismo u mogućnosti da ponudimo zasnivanje pretplatničkog odnosa.ˮ
2.7. Uvidom u kopiju imejla koji je 16. januara 2018. godine O.Đ. uputila T. B, utvrđeno je da je tom prilikom navela: „Iz Vašeg imejla nije mi jasno da li strani državlјani koji imaju prijavlјeno prebivalište u Republici Srbiji, kao i lična dokumenta izdata od strane naših institucija, mogu zasnovati pretplatnički odnos za korišćenje postpaid usluga pod uslovom da boravak važi najmanje još 6 meseci od trenutka aktivacije usluge ili ne? Vi navodite da mogu zasnovati pretplatnički odnos za korišćenje postpaid usluga bez ugovorne obaveze, pa mi nije jasno kako to mislite bez ugovorne obaveze? Po kom onda osnovu plaćaju svoj postpaid račun?“
2.8. Uvidom u kopiju imejla koji je 19. januara 2018. godine T. B. uputila O. Đ, utvrđeno je da je tom prilikom navela: „Stranim državlјanima sa prijavlјenim prebivalištem u Srbiji je omogućeno zasnivanje pretplatničkog odnosa bez ugovorne obaveze od 24 meseca odnosno bez mogućnosti uzimanja telefona iz naše ponude ili korišćenja trenutno aktuelnih promocija. Licima koja poseduju dokumenta namenjena azilantima nažalost nismo u mogućnosti da ponudimo zasnivanje pretplatničkog odnosa, ni sa ni bez ugovorne obaveze.ˮ
2.9. Uvidom u Opšte uslove ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekominikacione mreže … utvrđeno je da je odredbama člana 4. između ostalog propisano da će pretplatnik, prilikom podnošenja zahteva za stupanje u pretplatnički odnos, dati na uvid ... i/ili od ... ovlašćenom licu, svoje identifikacione dokumente (lična karta ili pasoš). Odredbama člana 5.2. Opštih uslova propisano je da je ... ovlašćen da odbije zahtev (za stupanje u pretplatnički odnos) ukoliko nastupi jedan od sledećih događaja: a) ako je tokom prethodnih godina ... ili bilo koji drugi pružalac telekomunikacionih usluga raskinuo pretplatnički odnos sa datim pretplatnikom zbog kršenja ugovornih uslova od strane pretplatnika, a naročito onih koji se odnose na bezbednost javnih telekomunikacija i zaštitu trećih lica; b) ako je poslovna sposobnost pretplatnika ograničena na bilo koji način, a nije obezbeđena punovažna saglasnost i izjava o odgovornosti zakonskog zastupnika; c) ako postoje osnovi sumnje da informacije o identitetu pretplatnika kao fizičkog lica, o njegovoj pravnoj sposobnosti ili o identitetu pravnog lica, njegovoj platežnoj sposobnosti i nedostatka u ovlašćenju ili pravu zastupanja, nisu istinite i tačne; d) ako je protiv pretplatnika pokrenut postupak stečaja, likvidacije ili poravnanja, ili ako je pretplatnik postao nesolventan ili prezadužen; e) ako postoje osnovi sumnje da pretplatnik ili treće lice zloupotreblјava ili nastoji da zloupotrebi telekomunikacione usluge koje pruža .., ili ako omogući zloupotrebu ovih usluga trećim licima, ili ako je sam pretplatnik već zloupotrebio, prikrio ili nije prijavio prevarne radnje trećih lica; f) ako pretplatnik nije uplatio obezbeđenje plaćanja prema zahtevu ..; g) ako je pretplatnik koristio ili omogućio korišćenje telekomunikacionih uređaja ili telekomunikacionih usluga u svrhe koje nisu izričito predviđene ugovorom; h) ako je pretplatnik primio ili pokušao da primi telekomunikacione usluge ili uređaje od ... na protivzakonit način; i) ukoliko procenjena kreditna sposobnost pretplatnika ili zakonskog zastupnika ukazuje na verovatnu nesposobnost plaćanja ili na to da pretplatnik ne ispunjava obaveze prema trećim licima; j) ako je pretplatnik ostvario preko ... mreže bilo kakav saobraćaj protivno članovima 7.6, 7.7. ili 7.8. ovih Opštih uslova.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavlјene priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom.[2] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[3]
3.3. Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima.[5] Odredbama člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 17. stav 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi.
3.5. Odredbama člana 35. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu (Povereniku) može podneti organizacija koja se bavi zaštitom lјudskih prava ili drugo lice.
3.6. Zakonom o opštem upravnom postupku propisano je da je u upravnom postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo na način utvrđen zakonom.[6] Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke ili drugog učesnika u postupku, a oni ne razumeju srpski jezik, prevodi im se, na njihov zahtev, tok postupka i omogućava obaveštavanje na njihovom jeziku i pismu, odnosno jeziku i pismu koji razumeju.[7] Odredbama člana 49. stav 2. ovog zakona propisano je da se punomoćje daje u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik. Ako posumnja u istinitost punomoćja, organ nalaže stranci da podnese overeno punomoćje.
3.7. Odredbama člana 4. tačka 10. Zakona o elektronskim komunikacijama[8], između ostalog, propisano je da je elektronska komunikaciona usluga koja se po pravilu pruža uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretežno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrežama, uklјučujući telekomunikacione usluge.
- Zakonom o obligacionim odnosima[9], odredbom člana 10. propisano je da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volјi.
3.9. Odredbom člana 5. tačka 24. Zakona o zaštiti potrošača[10] određene su usluge elektronske komunikacije kao usluge od opšteg ekonomskog interesa, dok prema odredbama člana 83. ovog zakona, potrošači imaju prava na uredno i neprekidno snabdevanje uslugama od opšteg ekonomoskog interesa, bez diskriminacije.
3.10. Zakon o strancima[11] se ne primenjuje na strance koji: 1) su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je u Republici Srbiji odobren azil ili privremena zaštita, ako zakonom nije dugačije određeno; 2) po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete u delu koji je tim privilegijama i imunitetima isklјučen; 3) su stekli izbeglički status u smislu Zakona o izbeglicama.[12]
3.11. Odredbama člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti[13] propisano je da je azil pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kojem je, odlukom nadležnog organa, odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu. Odredbama tačke 7. stava 1. istog člana propisano je da je pravo na utočište pravo na boravak i zaštitu koje se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da opravdano strahuje od progona u državi porekla ili državi uobičajenog boravišta.
3.12. Prema odredbama člana 59. stav 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, lice kojem je odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu ima pravo na: 1) boravak; 2) smeštaj; 3) slobodu kretanja; 4) zdravstvenu zaštitu; 5) obrazovanje; 6) pristup tržištu rada; 7) pravnu pomoć; 8) socijalnu pomoć; 9) svojinu; 10) slobodu veroispovesti; 11) spajanje porodice; 12) isprave u skladu sa članom 87. ovog zakona; 13) pomoć pri integraciji. Pravo na boravak u Republici Srbiji utvrđuje se rešenjem o odobrenom pravu na utočište, odnosno o odobrenoj supsidijarnoj zaštiti, a dokazuje se ličnom kartom za lice kome je odobreno pravo na azil.[14] Odredbama člana 87. ovog zakona propisano je da Ministarstvo unutrašnjih poslova licu koje je registrovano u evidencijama Ministarstva, licu koje je podnelo zahtev za azil i licu kojem je odobreno pravo na azil izdaje sledeće isprave: 1) potvrdu o registraciji lica koje je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil; 2) ličnu kartu za tražioca azila; 3) ličnu kartu za lice kojem je odobreno pravo na utočište; 4) ličnu kartu za lice kojem je odobrena supsidijarna zaštita; 5) ličnu kartu za lice kojem je odobrena privremena zaštita; 6) putnu ispravu za izbeglice. Licu kojem je odobreno pravo na azil ili privremena zaštita u Republici Srbiji Kancelarija za azil izdaje ličnu kartu na propisanom obrascu.[15]
Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavlјenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.13. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika bio je da ispita da li je .., odbijanjem pružanja usluge H. A. M. povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Drugim rečima, bilo je potrebno utvrditi da li je ... odbio da pruži uslugu H. A. M. isklјučivo zbog njegovog ličnog svojstva – statusa lica kojem je odobren azil U Republici Srbiji.
3.14. U konkretnom slučaju, prema navodima pritužbe i dostavlјenih dokaza, H. A. M. i M. L, službenica C. Z. P. T. A, 12. decembra 2017. godine, su se obratili zaposlenima ... na prodajnom mestu u … ulici u …, radi zaklјučenja postpaid pretplatničkog ugovora između ... i H. A. M, ali u tome nisu imali uspeha i pored prezentovanja važećeg indentifikacionog dokumenta H. A. M. (lične karte za lice kome je odobren azil) i uverenja kojim se potvrđuje da je H. lice koje poseduje evidencijski broj stranca. Zaposleni u poslovnici pravnog lica protiv kojeg je podneta pritužba su nakon konsultacija sa nadređenima odbili da pristupe zaklјučenju ugovora jer su tvrdili da H. A. M. nema važeću ličnu kartu i pasoš, a tokom kasnije komunikacije putem elektronske pošte C. Z. P. T. A. je obavešten da „licima koja poseduju dokumenta namenjena „azilantima“ ... nije u mogućnosti da ponudi zasnivanje pretplatničkog odnosa (ni sa ni bez ugovorne obaveze)ˮ. Važno je ukazati da u svom izjašnjenju ... nije negirao ove činjenične navode.
3.16. Kada je reč o navodima iz izjašnjenja da je saglasnost koja je priložena uz pritužbu sačinjena na srpskom jeziku, a nema dokaza da je potpisana uz prisustvo sudskog tumača, niti ima dokaza da je H. upoznat sa sadržinom saglasnosti, te da smatraju da je adekvatno punomoćje neophodno pribaviti pre prihvatanja pritužbe u rad i dostavlјanja dopisa ... na izjašnjenje, Poverenik, najpre, podseća da je odredbom člana 40. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se na postupak pred Poverenikom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Zakonom o opštem upravnom postupku propisano je da je u upravnom postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo na način utvrđen zakonom.[17] Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke ili drugog učesnika u postupku, a oni ne razumeju srpski jezik, prevodi im se, na njihov zahtev, tok postupka i omogućava obaveštavanje na njihovom jeziku i pismu, odnosno jeziku i pismu koji razumeju.[18] Zatim, odredbama člana 49. stav 2. ovog zakona propisano je da se punomoćje daje u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik. Ako posumnja u istinitost punomoćja, organ nalaže stranci da podnese overeno punomoćje. U skladu sa odredbama člana 59. stav 2. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti lice kojem je odobreno pravo na azil dužno je da poštuje Ustav, zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije, dok je stavom 3. ovog člana propisano da lice kome je odobreno pravo na azil je dužno da pohađa časove srpskog jezika i pisma u Republici Srbiji. Imajući u vidu da je uz pritužbu organizacije koja se bavi zaštitom lјudskih prava – C. Z. P. T. A, koja je ovlašćena da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, priložena potpisana saglasnost H. A. M. za pokretanje postupka pred ovim državnim organom, te kako je predmet postupka zaštita njegovih prava, imajući u vidu dužinu boravka u Republici Srbiji (2015. godine mu je izdata lična karta u Republici Srbiji) a u smislu propisane obaveze iz Zakona o azilu i privremenoj zaštiti u pogledu učenja jezika, Poverenik nije imao osnova da posumnja u istinitost priloženog punomoćja, odnosno saglasnosti, te stoga nije zatražio podnošenje overenog dokumenta.
3.17. Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je ... izvršio akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na ... Imajući u vidu da je ... odbio da zaklјuči ugovor o pretplatničkom odnosu sa H. A. M. i pored toga što je imao važeći identifikacioni dokument – ličnu kartu za lice kojem je odobren azil/utočište i uverenje kojim se potvrđuje da je H. lice koje poseduje evidencijski broj stranca, kao i da se predstavnica .., u elektronskoj komunikaciji, decidno izjasnila „da licima koja imaju dokumenta namenjena „azilantima“, … nije u mogućnosti da ponudi zasnivanje pretplatničkog odnosa (ni sa ni bez ugovorne obaveze)“, Poverenik konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi ... U skladu sa tim, Poverenik je cenio da li činjenice i dokazi koje je ... ponudio u svom izjašnjenju pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da postoji objektivno i razumno opravdanje da se H. A. M. uskrati mogućnost zaklјučenja postapid pretplatničkog ugovora. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilј, odnosno posledica preduzetih mera dopušten i opravdan i b) da li se cilј mogao postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se tim merama ostvaruje.
3.18. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je nesporno da je kompanija .., kao i sve druge kompanije koje pružaju usluge korisnicima, ovlašćena da donosi interne akte kojima uređuje svoje poslovanje. Takođe, kompanija ... ima pravo da, kako je to u izjašnjenju navedeno, samostalno donosi odluke o zaklјučivanju bilo kog ugovora, zahtevajući pri tome od svojih klijenata ispunjenje određenih uslova. Ovo pravo služi zaštiti kapitala kompanije i ono je, kao takvo, dopušteno i opravdano. Takođe, imajući u vidu navode iz izjašnjenja, kao i Opšte uslove ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekominikacione mreže .., u kojima se navodi da lica koja žele zaklјučenje pretplatničkog ugovora treba da prilože svoje identifikacione dokumente, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra opravdanom potrebu operatera da utvrdi identitet potencijalnih korisnika, te se i ovaj cilј kompanije ... smatra dopuštenim i opravdanim.
3.19. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja da H. A. M, kao lice koje je htelo da zaklјuči ugovor, nije imao ličnu kartu i da se lična karta lica kome je odobren azil ne može smatrati ličnom kartom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je odredbom člana 1. stav 1. i 2. Zakona o ličnoj karti[19] propisano da je lična karta javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju identitet, te da služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane. Imajući u vidu da je pravo na izdavanje lične karte ograničeno na državlјane Republike Srbije, član 4. Zakona o ličnoj karti upućuje da se izdavanje lične karte stranim državlјanima i licima bez državlјanstva koji borave na teritoriji Republike Srbije regulište posebnim zakonom. U skladu sa tim, primera radi, Zakon o strancima propisuje postojanje lične karte za stranca kome je odobreno stalno nastanjenje.[20] Ovim zakonom je takođe propisano da se Zakon o strancima ne primenjuje na strance koji su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je u Republici Srbiji odobren azil ili privremena zaštita[21]. S tim u vezi, Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti propisano je izdavanje lične karte za tražioca azila, lične karte za lice kome je odobreno pravo na utočište, lične karte za lice kojem je odobrena supsidijarna zaštita i lične karte za lice kojem je odobrena privremena zaštita[22]. Na taj način, kreiran je čitav spektar posebnih vrsta ličnih dokumenata za sve kategorije lica koja borave na teritoriji Republike Srbije, a postojanje svih ovih identifikacionih dokumenata je direktno ili indirektno predviđeno samim Zakonom o ličnoj karti. Osnovna svrha lične karte je utvrđivanje identiteta njihovog imaoca i pružanje informacija o njima, te lična karta za lica kojima je odobreno pravo na utočište, iako se izdaje samo određenoj kategoriji lica, imajući u vidu specifičnost njihovog položaja u Republici Srbiji, nesumnjivo predstavlјa identifikacioni dokument lica kojima je odobreno pravo na utočište, a koji im služi kao isprava na osnovu koje, između ostalog, ostvaruju različita prava i obaveze. Važno je, pri tome, imati na umu osobenosti položaja lica kojima je odobren azil u Republici Srbiji. U skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti azil je pravo na boravak i supsidijarnu zaštitu. U skladu sa tačkom 7. ovog člana pravo na utočište je pravo na boravak i zaštitu koje se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da opravdano strahuje od progona u državi porekla ili državi uobičajenog boravišta. U skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, kao i skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti lice kome je odobreno utočište uživa posebnu zaštitu i čitav spektar prava koja po svom obimu u pojedinim slučajevima se izjednačavaju sa pravima državlјana. Takođe treba napomenuti da je odredbom člana 68. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, između ostalog propisano da lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu pod istim uslovima kao i stalno nastanjeni stranac u Republici Srbiji.
3.20. Imajući u vidu sve navedeno, ne postoji razumno objašnjenje za odluku da licu koje ima ispravu podobnu za utvrđenje ličnog identiteta ne bude razmatran zahtev za zaklјučenje pretplatničkog ugovora kao i svim drugim licima stalno nastanjenim u Republici Srbiji. I sami Opšti uslovi ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekominikacione mreže … predviđaju da će pretplatnik, prilikom podnošenja zahteva za stupanje u pretplatnički odnos, dati na uvid ... i/ili od ... ovlašćenom licu, svoje identifikacione dokumente (ličnu kartu ili pasoš), te kako je H. A. M. to učinio, ostaje nejasno zašto mobilni operater ... nije nastavio sa postupkom razmatranja mogućnosti za zaklјučenje ugovora na isti način kako bi to učinio sa drugim licima koja učine dostupnim svoja identifikaciona dokumenta. To svakako automatski ne znači i da bi H. A. M. bilo i odobreno pružanje tražene telekomunikacione usluge, ali mu, kao i svim drugim klijentima, mora biti dostupna mogućnost da se razmotri ispunjenost svih objektivnih uslova, propisanih Opštim uslovima ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekominikacione mreže .., što bi trebalo da se procenjuje u svakom konkretnom slučaju i u odnosu na svakog pojedinačnog klijenta.
3.21. Prilikom utvrđivanja dopuštenosti i opravdanosti cilјa kompanije ... ne dovodi se u pitanje pravo ove kompanije da samostalno donosi odluke o zaklјučivanju ugovora sa potencijalnim klijentima. Naime, odredbama člana 5.2. Opštih uslova propisano je da je ... ovlašćen da odbije zahtev (za stupanje u pretplatnički odnos) ukoliko nastupi jedan od sledećih događaja: a) ako je tokom prethodnih godina ... ili bilo koji drugi pružalac telekomunikacionih usluga raskinuo pretplatnički odnos sa datim pretplatnikom zbog kršenja ugovornih uslova od strane pretplatnika, a naročito onih koji se odnose na bezbednost javnih telekomunikacija i zaštitu trećih lica; b) ako je poslovna sposobnost pretplatnika ograničena na bilo koji način, a nije obezbeđena punovažna saglasnost i izjava o odgovornosti zakonskog zastupnika; c) ako postoje osnovi sumnje da informacije o identitetu pretplatnika kao fizičkog lica, o njegovoj pravnoj sposobnosti ili o identitetu pravnog lica, njegovoj platežnoj sposobnosti i nedostatka u ovlašćenju ili pravu zastupanja, nisu istinite i tačne; d) ako je protiv pretplatnika pokrenut postupak stečaja, likvidacije ili poravnanja, ili ako je pretplatnik postao nesolventan ili prezadužen; e) ako postoje osnovi sumnje da pretplatnik ili treće lice zloupotreblјava ili nastoji da zloupotrebi telekomunikacione usluge koje pruža .., ili ako omogući zloupotrebu ovih usluga trećim licima, ili ako je sam pretplatnik već zloupotrebio, prikrio ili nije prijavio prevarne radnje trećih lica; f) ako pretplatnik nije uplatio obezbeđenje plaćanja prema zahtevu ..; g) ako je pretplatnik koristio ili omogućio korišćenje telekomunikacionih uređaja ili telekomunikacionih usluga u svrhe koje nisu izričito predviđene ugovorom; h) ako je pretplatnik primio ili pokušao da primi telekomunikacione usluge ili uređaje od ... na protivzakonit način; i) ukoliko procenjena kreditna sposobnost pretplatnika ili zakonskog zastupnika ukazuje na verovatnu nesposobnost plaćanja ili na to da pretplatnik ne ispunjava obaveze prema trećim licima; j) ako je pretplatnik ostvario preko ... mreže bilo kakav saobraćaj protivno članovima 7.6, 7.7. ili 7.8. ovih Opštih uslova. Međutim, iz dokaza dostavlјenih u ovom postupku, može se zaklјučiti da kompanija ... nije utvrđivala ispunjenost ni jednog od ovih uslova kada je reč o H. A. M, već je saznavši za njegov status lica kojem je odobren azil, obavestila podnosioca pritužbe da „licima koja poseduju dokumenta namenjena „azilantima“ ... nije u mogućnosti da ponudi zasnivanje pretplatničkog odnosa (ni sa ni bez ugovorne obaveze)ˮ. Iz navedenog se može zaklјučiti da je jedini razlog odbijanja pružanja usluge činjenica da se radi o licu sa statusom azilanta, te stoga Poverenik konstatuje da je posledica mera koje je preduzela kompanija ... dovela do toga da su lica kojima je odobren azil u Republici Srbiji stavlјena u nepovolјniji položaj u odnosu na ostala lica, bez ulaženja u procenu da li ispunjavaju uslove za zaklјučenje ugovora o pretplatničkom odnosu.
3.22. Poverenik ističe da je odredbom člana 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, (neopravdano) odbije pružanje usluge (…), dok je odredbom člana 10. Zakona o obligacionim odnosima[23] propisano da su strane u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volјi, ali u granicima prinudnih propisa (…). Iz navedenog jasno proizlazi da odluke mobilnog operatera ni u kom slučaju ne smeju dovesti do neopravdanog nejednakog tretmana klijenata na osnovu bilo kog njihovog stvarnog ili pretpostavlјenog ličnog svojstva, već se procena pružaoca usluge mora zasnivati isklјučivo na uporedivim i objektivnim kriterijumima vezanim za svakog pojedinačnog klijenta.
3.23. Kako odobrenje azila podrazumeva čitav spektar prava[24] među kojima je i pravo lica da zasniva radni odnos i stiče imovinu i prihode – što čak predstavlјa i poželјno ponašanje u cilјu efikasnije integracije pojedinaca u njihovo novo okruženje, i imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da ... nije pružio činjenice niti dostavio dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaklјučiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema H. A. M. u odnosu na druga lica, već je utvrđeno da je .., po automatizmu, odbio da zaklјuči postpaid pretplatnički ugovor sa H. A. M. isklјučivo zbog njegovog statusa lica kojem je odobren azil, imajući u vidu da je u mejlu poslatom podnosiocu pritužbe, čija sadržina nije osporena u izjašnjenju, navedeno da kompanija ... ne zasniva nikakav vid preplatničkog odnosa sa „azilantima“. Zbog toga, postavlјanjem ovakvog ograničenja koje se apriori odnosi na sva lica kojima je odobreno pravo na utočište, a imajući u vidu posledicu koje ovo ograničenje proizvodi, Poverenik je mišlјenja da je potrebno da kompanija ... sprovede proceduru procene svakog pojedinačnog klijenta, nakon što dostave identifikaciona dokumenta, uklјučujući ličnu kartu za lice kome je odobreno pravo na utočište, kako bi na osnovu objektivnih kriterijuma donela odluku o eventualnom zaklјučenju ugovora o pružanju telekomunikacionih usluga. Stoga, primenom pravila o prepraspodeli tereta dokazivanja ... nije dokazao da njegovo postupanje prema H. A. M. ima objektivno i razumno opravdanje, jer nije dokazao da je procenjivao razmatrao zahtev H. A. M. kao potencijalnog klijenta, te na taj način ovakvo postupanje nije opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledice koju proizvodi.
- MIŠLjENјE
Odbijanjem pružanja usluge H. A. M. na osnovu njegovog ličnog svojstva – statusa lica kojem je odobren azil u Republici Srbiji, … povredio je odredbe člana 8. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje … da pod jednakim uslovima, a na osnovu identifikacionog dokumenta H. A. M, koji je izdat kao licu kome je odobreno utočište u Republici Srbiji, primi i razmotri zahtev za pružanje telekomunikacione usluge, odnosno da H. A. M. omogući da u redovnoj proceduri bude izvršena njegova pojedinačna procena kao potencijalnog klijenata kompanije u skladu sa propisima i aktima kompanije.
Potrebno je da … obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko … ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] („Službeni glasnik RS“, br. 22/09)
[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09), član 1. stav 2.
[3] Ibid., član 33.
[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 98/06), član 21.
[5] Zakon o zabrani diskriminacije(„Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09), član 2.
[6] Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RSˮ, broj 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), član 4. stav 1.
[7] Ibid., član 55. stav 1.
[8] „Službeni glasnik RSˮ, broj 44/10, 60/13 – odluka US, 62/14 i 95/18 – dr. zakon
[9] „Službeni list SFRJ”, broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, broj 31/93 i „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelјa
[10] „Službeni glasnik RSˮ, broj 62/14, 6/16 – dr. zakon i 44/18 – dr. zakon
[11] „Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18
[12] Zakon o strancima („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18), član 2. stav 1.
[13] „Službeni glasnik RS”, broj 24/18
[14] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 24/18), član 60. stav 1.
[15] Ibid., član 90. stav 1.
[16] „Službeni glasnik RS”, broj 34/11
[17] Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), član 4. stav 1.
[18] Ibid., član 55. stav 1.
[19] „Službeni glasnik RSˮ, broj 62/06 i 36/11
[20] Zakon o strancima („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18), član 102.
[21] Ibid., član 2.
[22] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18), član 87.
[23] „Službeni list SFRJˮ, broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJˮ, broj 31/93 i „Službeni list SCGˮ, broj 1/03 – Ustavna povelјa
[24] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18), član 59.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
731-18 C.Z.P.T.A. protiv … zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – statusa lica kojem je odobren azil u RS prilikom pružanja javnih usluga 
