2. 07-00-390/2018-02 datum: 2.8.2018.

 

 

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja „D.S.Z. “, podnete protiv odgovornog urednika „M.T.: I.i.Z.“, M.B.. Pritužba je podneta povodom teksta „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјenog 3. maja 2018. godine u elektronskom izdanju ovog magazina. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da se pomenutim tekstom šire predrasude prema licima drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, predstavlјajući ih kao manjinu koja upravlјa većinom, te da je u tekstu navedeno da treba „pružiti otpor užasnom plesu smrti, divlјanju Sodome i Gomore, pederastiji, gej brakovima, agresivnoj transeksualnoj propagandi i pedofiliji“. U izjašnjenju na pritužbu je, između ostalog, navedeno da je odredbom člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Istaknuto je da sloboda posedovanja sopstvenog mišlјenja predstavlјa preduslov za druge slobode koje su garantovane članom 10. Konvencije i da ovo pravo uživa skoro apsolutnu zaštitu u smislu da se na nju ne mogu primeniti moguća ograničenja navedena u stavu 2. člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda, te da dosadašnja praksa Evropskog suda za lјudska prava jasno navodi da u vezi slobode posedovanja sopstvenog mišlјenja, bilo kakva ograničenja u odnosu na ovo pravo nisu u skladu sa prirodom demokratskog društva. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, sadržaj teksta „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјen u „M.T.: I. i Z.“, poruke koje su ovim tekstom poslate, kao i praksu Evropskog suda za lјudska prava. Prilikom analize ideja i stavova iznetih u ovom tekstu, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i zabranu uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja propisanu odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, sa druge strane. Prilikom donošenja mišlјenja Poverenik je imao u vidu i odredbu člana 48. stav 3. Zakona o javnom informisanju i medijima kojim je propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje, kao i član 75. navedenog zakona kojim je propisana zabrana objavlјivanja ideja, informacija i mišlјenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredelјenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavlјivanjem učinjeno krivično delo. Poverenik je dao mišlјenje da je idejama i stavovima iznetim u tekstu „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјenom u elektronskom izdanju „M.T.: I. i Z.“ od 3. maja 2018. godine, povređene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je odgovornom uredniku „M. T.: Istine i zablude“ preporučeno da se u „M.T.: I. i Z.“ objavi izvinjenje pripadnicima LGBT populacije, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, te da ubuduće ne objavlјuje priloge kojima se stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće ili uvredlјivo okruženje za pripadnike LGBT populacije.

 

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje „D.Z“ iz Beograda, pritužbom protiv M.B., odgovornog urednika „M.T.: I. i Z.“. Pritužba je podneta povodom teksta „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјenog 3. maja 2018. godine u elektronskom izdanju ovog magazina.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da se u celom tekstu „Kuda ide ovaj svet?“ lica različite seksualne orijentacije od heteroseksualne dovode u vezu sa razvratom, izopačenošću i drugim negativnim pojavama;
• da se u tekstu šire ideje i predrasude prema pripadnicima LGBT populacije, tako što su predstavlјeni kao manjina koja upravlјa većinom i vlada svetom, te čijim će delovanjem i postojanjem svet biti uništen;
• da je u tekstu, između ostalog, navedeno da „treba pružiti otpor užasnom plesu smrti, divlјanju Sodome i Gomore, pederastiji, gej brakovima, agresivnoj transeksualnoj propagandi, pedofiliji...“;
• da smatraju da je na ovaj način povređeno dostojanstvo lica drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime se stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za LGBT osobe.
  • Uz pritužbu je dostavlјen tekst „Kuda ide ovaj svet?“ kao i link ka sajtu na kojem je tekst obavlјen.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje odgovornog urednika „M. T.: I. i Z.“, M. B..
  • U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
• da dopis Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nije svojeručno potpisao Poverenik, niti stoji ime lica koje ga zastupa, te da je dopis upućen na ime „M. T.“, a da takav medij nije upisan u registar medija koji vodi Agencija za privredne registre;
• je sporni tekst reprint teksta koji je objavlјen pre tri godine, na koji nije reagovalo nadležno tužilaštvo koje je obavezno da prati pisanje svih medija;
• da je odredbom člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja;
• da, kako proističe iz generalnih principa člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita prava na slobodu izražavanja nalazi se u osnovi demokratije. Sloboda izražavanja doprinosi raspravama o pitanju javnog značaja i podstiče sveukupan razvoj svakoj pojedinca;
• da, nasuprot tome, arbitrarne zabrane prava na slobodu izražavanja karakterišu totalitarne režime, gde se individualno izražavanje smatra opasnim po društveno jedinstvo;
• da prava zaštićena članom 10. Konvencije obuhvataju ne samo pravo da se neko izrazi o nekom pitanju, već i da prima informacije i da ima mišlјenje. Pretpostavka za tako nešto je društvo koje dozvolјava slobodnu razmenu informacija kroz brojne medije, uklјučujući štampu, televiziju, radio, knjige, časopise i slično;
• da je sloboda posedovanja sopstvenog mišlјenja preduslov za druge slobode koje su garantovane članom 10. Konvencije i da ovo pravo uživa skoro apsolutnu zaštitu u smislu da se na nju ne mogu primeniti moguća ograničenja navedena u stavu 2. člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda;
• da dosadašnja praksa Evropskog suda za lјudska prava jasno navodi da u vezi slobode posedovanja sopstvenog mišlјenja, bilo kakva ograničenja u odnosu na ovo pravo nisu u skladu sa prirodom demokratskog društva;
• da što se tiče slobode saopštavanja informacija, ideja, ona je komplementarna sa slobodom primanja tih istih informacija i ideja, i to važi kako za štampana sredstva informisanja, tako i za elektronske medije;
• da iako se u članu 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda izričito ne spominje sloboda štampe, Evropski sud za lјudska prava razvio je bogatu praksu koja sadrži niz principa i pravila kojima se štampi dodelјuje povlašćen status u uživanju sloboda sadržanih u ovom članu. Dopunski argument u prilog ovom stavu je i činjenica da su žrtve povrede prava na slobodu izražavanja od javnih vlasti uglavnom novinari, a ne drugi pojedinci;
• da je nesumnjivo da Evropski sud za lјudska prava daje slobodi štampe veću zaštitu kada se o stvarima od javnog interesa, osim političkih, vodi i javna rasprava. Kada je u pitanju sloboda štampe, bitno je i objavlјivanje glasina i optužbi koje novinari nisu u mogućnosti da dokažu;
• da je u predmetu Thorgson, Evropski sud za lјudska prava izričito naglasio, na tvrdnju države da u članicama podnosioca predstavke nema objektivnije činjenične osnove budući da on nije mogao dokazati istinitost tužbi, da je zahtev države u pogledu dokazivanja istinitosti nerazuman, pa čak i nemoguć zadatak, navodeći da štampa ne bi mogla skoro ništa da objavi ako bi se od nje zahtevalo da objavlјuje samo u potpunosti proverene činjenice. Odatle proizlazi zaklјučak da je stvari od javnog interesa neophodno vratiti u sam kontekst javnih rasprava;
• da stav 2. člana 10. Evropske konvencije dozvolјava određena ograničenja u slobodi izražavanja sve dok su ona u skladu sa posebnim kriterijumima, a naročito ako su ta ograničenja propisana zakonom, „neophodna u demokratskom društvu” i da teže jednom od „legitimnih cilјeva” naznačenih u stavu 2. U određivanju da li je zabrana dozvolјena sud je dozvolio državama takozvano „diskreciono pravo”. Ovaj pojam dozvolјava državama određenu slobodu u određivanju da li se ograničenje može smatrati neophodnim ili ne, imajući u vidu okolnosti u toj državi ili u određenoj situaciji. Međutim, diskreciono pravo ne sprečava Evropski sud za lјudska prava da ispituje ograničenja slobode izražavanja, a na sudu je da odluči da li su obrazloženja koja je država dala dovolјna, s obzirom na njeno diskreciono pravo;
• da zaštita „ugleda i prava drugih“ predstavlјa „legitiman cilј“ koji domaće vlasti najčešće koriste da ograniče slobodu izražavanja. Veoma često se one na nju pozivaju da bi zaštitile od kritike političare i državne službenike. Iz tog razloga je pod ovom stavkom Evropski sud za lјudska prava razvio bogatu sudsku praksu koja pokazuje visok nivo zaštite koja se dodelјuje slobodi izražavanja, a naročito štampi;
• da, što se tiče jezika, Evropski sud je prihvatio žestoku i oštru kritiku, kao i slikovite izraze koji imaju tu prednost što skreću pažnju na pitanja koja su predmet rasprave. Od značaja je i stav Evropskog suda za lјudska prava iznet u slučaju Thoma v. Luxembourg iz 2001. godine, koji se odnosi na rad državnih službenika u ovoj državi, gde je Evropski sud izričito naglasio da državni službenici koji postupaju po službenoj dužnosti, kao i političari, podležu kritici. Granice prihvatlјive kritike u pogledu njih su šire nego u pogledu običnih pojedinaca;
• da je u slučaju NanLuzŠe, Evropski sud za lјudska prava, u paragrafu 50. odluke, naglasio da sloboda izražavanja obuhvata i one sadržaje koji mogu da „uvrede, zapanje i uznemire kako državu, tako i određenu grupu lјudi“;
• da živimo u društvu u kojem su „razne spodobe zauzele klјučna mesta u ovoj državi, koja je zemlјa mraka i neslobode“;
• da napominju da se „pomenuto udruženje“ nije oglasilo zahtevom da se uklјuči u polemiku sa stavovima autora, da njihov stavove ospori dokumentima, dokazima, sopstvenim mišlјenjem, već se ponaša kao parasudski organ vlasti koji proganja novinare;
• da „pretnja“ koju im je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti „naznačio“ obavezuje da se „konačno obračunamo sa institucijom koju predstavlјate, kao produžena ruka jednog zločinačkog režima“.

 

2. ČINјENIČNO STANјE

 

2.1. Uvidom u tekst „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјenog 3. maja 2018. godine u elektronskom izdanju medija „M.T.: I. i Z.“, utvrđeno je da je naslov ovog teksta propraćen nadnaslovom u kojem je navedeno: „Kuga Trećeg milenijuma: Da li je pobeda smrti, sodomije, pedofilije i uništenje porodice, konačni cilј Evropske unije, ili je to njen kraj?“

2.2.  Tema teksta „Kuda ide ovaj svet?“ pojašnjena je u sažetku, odnosno podnaslovu teksta. Naime, u sažetku, odnosno podnaslovu članka navedeno je sledeće: „Zahvalјujući sumanutoj politici koju sprovode srpski vlastodršci, Srbija srlјa u pravcu pridruživanja Evropskoj uniji, najbolesnijoj zajednici koju je evropski kontinent imao, još od vremena Inkvizicije. Mada tamo nikada neće stići, čak i ako ova zajednica nekim čudom opstane, sve snage postojećeg političkog kupleraja u Srbiji dale su se na posao da unište ono što je ostalo od ove zemlјe, samo da bi ona bila bliže epicentru velikog zla koje je snašlo evropske narode. I ne samo Evropska unija, nego i ceo Zapad, danas su potonuli u mrak pederastije, pedofilije, istopolnih brakova, razbijanja porodice i uništenja svega što je evropsku i hrišćansku civilizaciju održalo do danas. Vlada Aleksandra Vučića, ponosi se brojem gejeva među ministrima, kako bi što više ličila na evropske vlade i njene diplomatije u kojima glavnu reč vode homoseksualci, transseksualci i osobe koje se izjašnjavaju kao “bespolne”. Treba li ova suluda stranputica Srbiji? Kuda ide ovaj svet?“

2.3. Zatim, tekst počinje sledećim rečima: „Sistematsko uništenje etičkog, moralnog, hrišćanskog i uopšte lјudskog u evropskoj civilizaciji, približilo se svome vrhuncu. Ili će ovaj kontinent čiju sudbinu deli i Srbija, pružiti otpor užasnom plesu smrti, divlјanju Sodome i Gomore, pederastije, gej-brakova, agresivne transeksualne propagande, pedofilije, ili ga više neće biti“.

 

2.4. Nakon pojašnjenja da su prve žrtve globalnog nasilјa postale porodice i najmlađi naraštaji, a preko njih države i društva, autor teksta navodi: „Da bi ovaj užasni projekat uspeo, ubrzano se menja i profil ličnosti na čelnim pozicijama u evropskim institucijama. Gej-diplomatija, postala je deo evropskog političkog bića, a pripadnici takozvane gej-lezbo zajednice, precizno su raspoređeni u administraciji EU, na mestima odakle se donose sudbinske odluke za sve zemlјe članice i one koje to hoće da budu. Ubrzano se menjaju zakoni, pa i ustavna načela na štetu porodice i braka (…)“

 

2.5. Zatim, na  sledećoj strani, govoreći o pravima homoseksualaca i „Paradi ponosa“ u drugim državama, autor navodi: „Tako se u Srbiji zakonima koji štite prava homoseksualaca i takozvanih “transrodnih” manjina, pretvorio u teror te manjine nad većinom. Načela o slobodi pojedinca ili manjine, zapisana još u Francuskoj buržoaskoj revoluciji, danas su zgaženi u ime sodomije, pedofilije i prava izopačenih. Zakoni koji su sankcionisali ovo zlo, polako ustupaju mesto zakonima koji ga glorifikuju. Srbija i srpsko zakonodavstvo, prate ovaj “trend…“ Dalјe, autor se, govoreći o legalizaciji homoseksualnih brakova u Irskoj i ustanovalјavanju novih „oblika porodice“ pita: „Kakve su posledice ove pošasti?“, te u sledećem pasusu konstatuje: „Seksualna izopačenost postala je u zapadnim društvima zaštićena od strane svih organizacija koje se bave lјudskim pravima. Za homoseksualce i lezbijke su osnovane posebne asocijacije i organizacije koje sa ogromnim budžetima i armijama advokata, štite ili zastupaju njihove interese“.

 

2.6. U nastavku teksta, autor govori o praksi britanskog suda vezanoj za troškove operacije promene pola i uticaju ove odluke na britansko društvo, potom ukazuje na stav ruskog društva o homoseksualnosti, te ističe kako je pod parolom “prava čoveka na izopačenost” – prirodni pol prestao da se zove prirodnim i normalnim. Na kraju teksta, saradnik lista „T.“, G. Đ. dao je svoje viđenje „sociološke i istorijske pozadine problema koji danas satire Evropu i hrišćane…“

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavlјeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[2].

 

• Ustav Republike Srbije^[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih^[4].

 

3.3. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

3.5. Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima^[6] propisano je da medij mora imati glavnog urednika, dok je stavom 3. istog člana propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje. Odredbom člana 75. navedenog zakona propisana je zabrana objavlјivanja ideja, informacija i mišlјenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredelјenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavlјivanjem učinjeno krivično delo.

3.6. Odredbom člana 51. Zakona o elektronskim medijima^[7] propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilјe zbog rase, boje kože, predaka, državlјanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavlјenih ličnih svojstava.

Analiza priloga  sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li ideje i stavovi izneti u tekstu „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјenim u elektronskom izdanju „M. T.: I.i Z.“, 3. maja 2018. godine, predstavlјaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se njima stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike i pripadnice LGBT populacije.

3.8. Pre započinjanja analize navedenog teksta sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je pritužba podneta protiv odgovornog urednika „M.T.: I. i Z.“, M. B., te ukazuje na relevantne zakonske propise kojima se uređuje odgovornost urednika medija. Naime, odredbom člana 48. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da medij mora imati odgovornog urednika, dok je stavom 3. istog člana propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da je odgovorni urednik za pojedino izdanje odgovoran za sadržaj koji uređuje, bez obzira ko je autor određenog teksta.

3.9. Zatim, Poverenik je razmatrao i navod iz izjašnjenja da dopis Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nije svojeručno potpisao Poverenik, niti stoji ime lica koje ga zastupa, te da je dopis upućen na ime „M. „T.“, a da takav medij nije upisan u registar medija koji vodi Agencija za privredne registre. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbom člana 37. Zakona o zabrani dskriminacije propisano da po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica, te da se lice protiv kojeg je pritužba podneta može izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema. Takođe, odredbom člana 32. stav 1. ovog zakona propisano je da Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Pored toga, odredbom člana 3. stav 2. Odluke o obrazovanju i radu Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti^[8] propisano je da Poverenik donosi pravilnike, uputstva, odluke o načinu rada i izvršavanju poslova Stručne službe i rešenja o pravima i obavezama zaposlenih. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je donela rešenje kojim je zaposlenu u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ovlastila da u njenom odsustvu potpiše dopis kojim se pritužbe dostavlјaju na izjašnjenje. Stoga, dopis koji odgovorni urednik spominje u svom izjašnjenju, a za koji tvrdi da ne sadrži tačne podatke i potpis ovlašćenog lica, zapravo predstavlјa zahtev koji je Poverenik uputio uredniku „M. T.: I.i Z.“, kojim ga je pozvao da se izjasni na navode iz pritužbe, a koji je potpisala ovlašćena zaposlena u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i na kojem je jasno naznačeno da je dopis potpisan po ovlašćenju poverenice, pri čemu je navedeno ime i prezime ovlašćenog lica. Takođe, ovaj dopis je naslovlјen na „M. T.“ a ne „T.“[9], kako je to navedeno u izjašnjenju.

3.10. U izjašnjenju na pritužbu, odgovorni urednik „M.T.: I. i Z.“ istakao da je odredbom člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Kako je naveo, sloboda posedovanja sopstvenog mišlјenja predstavlјa preduslov za druge slobode koje su garantovane članom 10. Konvencije i da ovo pravo uživa skoro apsolutnu zaštitu u smislu da se na nju ne mogu primeniti moguća ograničenja navedena u stavu 2. člana 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda, te da dosadašnja praksa Evropskog suda za lјudska prava jasno navodi da u vezi slobode posedovanja sopstvenog mišlјenja, bilo kakva ograničenja u odnosu na ovo pravo nisu u skladu sa prirodom demokratskog društva. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja i eventualnog ograničenja ovog veoma važnog lјudskog prava.

3.11. Naime, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropskom Konvencijom za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda^[10], članom 10, regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.12. Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava, kao što je i sam odgovorni urednik „M.T.: I. i Z.“ u svom izjašnjenju ispravno primetio. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava i poruka koje se šalјu, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu^[11].

• Imajući u vidu obaveznost i značaj presuda Evropskog suda za lјudska prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je posebno cenio navod iz izjašnjenja odgovornog urednika „M.T.: I. i Z.“ da dosadašnja praksa Evropskog suda za lјudska prava jasno navodi da u vezi slobode posedovanja sopstvenog mišlјenja, bilo kakva ograničenja u odnosu na ovo pravo nisu u skladu sa prirodom demokratskog društva, te da je nesumnjivo da Evropski sud za lјudska prava daje slobodi štampe veću zaštitu kada se o stvarima od javnog interesa, osim političkih, vodi i javna rasprava. Istakao je da kada je u pitanju sloboda štampe, bitno je i objavlјivanje glasina i optužbi koje novinari nisu u mogućnosti da dokažu.

 

Nesporno je da član 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda^[12] garantuje slobodu izražavanja i propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća. Stavom 2. istog člana Konvencije propisano je da pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu između ostalog i radi zaštite ugleda ili prava drugih. Evropski sud za lјudska prava je zauzeo stav da se svaki od slučajeva mora posmatrati zasebno i izolovano, uz podrobnu analizu poruke koji tekst šalјe čitaocima, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date. Samo na taj način se sa sigurnošću može utvrditi da li određeni prilog predstavlјa odraz novinarske slobode i slobode izražavanja, ili se njime, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva.

 

Analizirajući navode iz izjašnjenja gde M.B., odgovorni urednik „M.T.: I. i Z.“ ističe da Evropski sud za lјudska prava u presudi Thorgeir Thorgeirson v. Iceland[13] kaže da je zahtev države u pogledu dokazivanja istinitosti narezuman, pa čak i nemoguć zadatak, navodeći da štampa ne bi mogla skoro ništa objaviti ako bi se od nje zahtevalo da objavlјuje samo u potpunosti proverene činjenice, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da iako mediji uživaju širok opseg zaštite ne smeju prekoračiti postavlјene okvire, između ostalog,  i zbog zaštite ugleda i časti drugih. Nјihova dužnost je pružanje informacija i mišlјenja od javnog interesa. Pravo iz člana 10. Evropske konvencije o lјudskim pravima nije apsolutno već kvlifikovano pravo, što znači da mešanje u slobodu izražavanja ne predstavlјa nužno i povredu člana 10.[14]  Pored toga, informacije koje mediji objavlјuju, a koje potpadaju pod opseg člana 10. mogu uticati na privatni život neke osobe ili grupe lica. Zaštita koju član 10. pruža novinarima u pogledu izveštavanja o pitanjima od opšteg interesa uslovlјena je time da oni postupaju u dobroj veri kako bi saopštavali tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom.

 

Kako  je u svakoj od presuda koje su navedene u izjašnjenju, reč o izjavama koje su date u sredstvima javnog informisanja, Evropski sud za lјudska prava je u svakoj od njih naglasio važnost i značaj novinarske profesije i objektivnost izveštavanja.

 

Presudom Evropskog suda za lјudska prava u slučaju Tammer v. Estonia[15] Sud je ukazao na  potrebu procene upotreblјenih reči u okolnostima svakog konkretnog slučaja. Sud je takođe bio kritičan po pitanju upotrebe nepotrebno uvredlјivih izraza i smatao je da je to opravdalo kaznu. Spajanjem reči „pederastije“ i „pedofilije“ ove reči su dobile izrazito negativnu konotaciju čime je poslata negativna poruka o pripadnicima LGBT populacije, te se stiče utisak da drugačija seksualna orijentacija od heteroseksualne predstavlјa nešto loše. Treba imati u vidu da je reč „preder“, kao i sve njene izvedenice uvredlјiva za LGBT populaciju. Evropski sud je isto odlučio i u predmetu  Pavel Ivanov against Russia[16] gde je žestoko osudio napad na jednu etničku grupu koji je usmeren protiv osnovnih vrednosti Konvencije, naročito tolerancije, društvenih mera i nediskriminacije.

 

Shodno tome, podnosilac predstavke ne može da očekuje zaštitu predviđenu članom 10.  Nema sumnje da će svaki komentar usmeren protiv osnovne vrednosti Konvencije biti uklonjen iz zaštite člana 10. (sloboda izražavanja) članom 17. (zabrana zloupotrebe prava).[17]Treba obatiti pažnju i na način na koji se određeni sadržaj saopštava javnosti (audio, vizuelno, štampanim putem..) ali i na teritoriju i populaciju koja će biti u prilici da bude izložena konkretnim sadržajima.

 

U izjašnjenju odgovornog urednika magazina navedeno je da je Evropski sud za lјudska prava, u paragrafu 50. odluke, naglasio da sloboda izražavanja obuhvata i one sadržaje koji mogu da „uvrede, zapanje i uznemire kako državu, tako i određenu grupu lјudi“, ukazujući na presudu Handyside v. The United Kingdom[18]. S tim u vezi Poverenik podseća da je u drugom slučaju Evropski sud za lјudska prava, u presudi Vejdeland and others v. Sweden[19] ukazao da i ukoliko je postojala namera da se pokrene debata o određenoj temi  mora posebno da se obrati pažnja na korišćenje izraza koji mogu biti uvredlјivi za određeno lice ili grupu lica. Evropski sud je u presudi istakao da diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije predstavlјa tešku diskriminaciju.

 

• Dalјe Poverenik ističe, da je u svojoj bogatoj praksi Evropski sud za lјudska prava razvio standarde koje primenjuje u slučajevima kada podnosioci predstavke tvrde da je povređeno pravo propisano članom 10. Konvencije, a na osnovu kojih procenjuje da li je ograničenje ovog prava bilo opravdano i neophodno u demokratskom društvu. Zapravo, Evropski sud za lјudska prava u svojim presudama, koje se odnose na eventualnu povredu člana 10. Konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda, na prvom mestu konstatuje da je pravo na izražavanje jedno od osnovnih prava koje konstituiše osnove demokratskog društva i jedno od uslova za njegov napredak i napredak pojedinca u njemu, te da se zaštita prava odnosi na sve informacije ili ideje, čak i u slučajevima kada su one uvredlјive, šokiraju ili uznemiruju javnost. Međutim, Evropski sud za lјudska prava dalјe navodi da ovako široko postavlјena zaštita ima i određena ograničenja, koja moraju biti neophodna, pri čemu se pre svega misli na postojanje „hitne društvene potrebe“^[20]. Tako, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz člana 10. Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava, kao i prostorni i vremenski kontekst u kome su one date^[21]. Klјučna činjenica koju sud mora da utvrdi je da li je ograničenje bilo proporcionalno cilјu koji se njime želi postići, kao i da li su razlozi za takvo ograničenje slobode izražavanja dovolјni i relevantni.

 

Kada je odlučivao po predstavkama vezanim za izjave objavlјene u sredstvima javnog informisanja, Evropski sud za lјudska prava je u svojim presudama naglasio važnost i značaj novinarske profesije i objektivnog izveštavanja, navodeći pri tom da novinari ne mogu preći određene granice, koje se pre svega tiču prava drugih, ugleda, te zaštite izvora informacije^[22]. U presudi Surek v. Turkey^[23] navedeno je da u slučajevima kada takvo izveštavanje podstiče nasilјe, stigmatizaciju druge strane ili širenje predrasuda, ograničenja koja postoje u pogledu širenja takvih informacija su opravdana. Naime, uloga novinara i medija, koji utiču na formiranje javnog mišlјenja, je da svojim izveštavanjem ne doprinose dalјem razvoju konflikata, podela i tenzija u društvu, a time se ne dira u slobodu izražavanja, kao i obavezu koju novinari imaju da objektivno doprinose dijalogu u društvu i podstiču debate od javnog interesa. Sloboda medija i novinara omogućava javnosti da formira svoje mišlјenje o društvenim događajima i njegovim akterima. Međutim, mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom^[24]. To faktički, znači da novinari uživaju slobodu izražavanja garantovanu članom 10. Konvencije, sve dok postupaju u skladu sa profesionalnim standardima.

 

• S tim u vezi, i Kodeksom novinara Srbije definisani su profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišlјenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše lјudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilјa. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišlјenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Savet za štampu je povodom teksta koji je predmet ove pritužbe doneo odluku[25] i jednoglasno izrekao javnu opomenu u kojoj je navedeno da je tekstom: „Kuda ide ovaj svet“, M.T. prekršio tačku 1. Odelјka 4. (odgovornost Kodeksa novinara Srbije) o obavezi novinara da se suprostavi svima koji krše lјudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilјa, kao i da je prekršio tačku 4. Odelјka 5. (novinarska pažnja) po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da izbegne diskriminaciju između ostalog i na osnovu seksualne orijentacije.

 

3.16. Kada je reč o prostornom i vremenskom kontekstu, potrebno je ukazati na položaj LGBT populacije u našem društvu. Naime, predrasude prema LGBTI populaciji su široko rasprostranjene, a o tome konkretno govore različiti izveštaji i istraživanja. Primera radi u Trećem periodičnom izveštaju Komiteta za lјudska prava o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 2017. godine, kada je Komitet usvojio i Zaklјučna zapažanja[26] i obavezao Srbiju da do 29. marta 2021. godine dostavi naredni periodični izveštaj, navedeno je da Komitet konstatuje da i dalјe postoji visok nivo diskriminacije i nasilјa nad LGBTI osobama. U Izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije[27] navedeno je da se LGBT osobe suočavaju sa visokim nivoom predrasuda i da je bezbednost za njih svakodnevni razlog za zabrinutost. Takođe, u ovom izveštaju se navodi da su pripadnici LGBTI populacije, pored Roma, najdiskriminisanija kategorija stanovništva. Pored toga, u istraživanju Kako reforma sektora bezbednosti utiče na lјudsku bezbednost u Srbiji: ponovna procena uticaja reforme sektora bezbednosti na LGBTI populaciju navedeno je da čak 80% ukupne populacije u Srbiji ne bi želelo da im komšija bude LGBTI osoba, dok petina tvrdi da zna i komunicira sa nekom LGBTI osobom. Ukupno 26% ispitanika veruje da bi prestali da komuniciraju sa osobom iz bliskog okruženja ukoliko bi otkrili da je osoba drugačije seksualne orijentacije. U istom istraživanju, 23% anketiranih LGBTI osoba je navelo da je doživelo fizičko nasilјe^[28]. Poslednji izveštaj Evropske komisije navodi da su pripadnici LGBTI populacije, pored Roma, najdiskriminisanija kategorija stanovništva.^[29] Podaci istraživanja iz 2016. godine potvrđuju da se pripadnici LGBT zajednice osećaju manje bezbedno od pripadnika većinskog stanovništva.^[30] Stoga, tekstovi kojima se šire stereotipi i predrasude prema LGBT populaciji, povećavaju već postojeću distancu prema ovim osobama i predstavlјaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј povredu dostojanstva ove društvene grupe.

3.17. Stoga, Poverenik je detalјno analizirao tekst „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјen u u elektronskom izdanju „M.T.: I. i Z.“, kako bi utvrdio da li poruke koje su čitalačkoj publici poslate ovim tekstom predstavlјaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije ili, pak, u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja granice slobode govora. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ističe da „M.T.: I. i Z.“, kao i drugi mediji, ima potpuno pravo i slobodu da objavi stavove i mišlјenja novinara o najrazličitijim društvenim pojavama i događajima. Međutim, ono što je nedopustivo je da se stav o određenoj društvenoj pojavi, koliko god taj stav bio kritikujući, iskazuje uvredom cele jedne društvene grupe samo zbog toga što imaju određeno lično svojstvo, kao što je, u konkretnom slučaju, seksualna orijentacija. Pravo na slobodu govora, bez obzira što predstavlјa osnov svakog demokratskog društva, nije neograničeno, već kako je propisano članom 46. Ustava Republike Srbije, može se zakonom ograničiti, a naročito ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Drugim rečima, Poverenik ukazuje da svako ima pravo da iznosi svoje mišlјenje i lične stavove o svim društvenim pojavama, međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

3.18. Analizirajući sadržaj teksta „Kuda ide ovaj svet?“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su autori teksta, navodom:  „I ne samo Evropska unija, nego i ceo Zapad, danas su potonuli u mrak pederastije, pedofilije, istopolnih brakova, razbijanja porodice i uništenja svega što je evropsku i hrišćansku civilizaciju održalo do danas (.…), homoseksualnu orijentaciju nazvali uvredlјivim terminom „pederastija“ i doveli je u vezu  sa pedofilijom, te su poslali poruku da su pripadnici LGBT populacije doprineli razbijanju porodice i uništenju svega što predstavlјa pozitivnu vrednost u jednom društvu. Takođe, autori započinju tekst sledećim navodom: „Sistematsko uništenje etičkog, moralnog, hrišćanskog i uopšte lјudskog u evropskoj civilizaciji, približilo se svome vrhuncu. Ili će ovaj kontinent čiju sudbinu deli i Srbija, pružiti otpor užasnom plesu smrti, divlјanju Sodome i Gomore, pederastije, gej-brakova, agresivne transeksualne propagande, pedofilije, ili ga više neće biti. Ne, onakvog kakav je bio tokom svoje duge i burne istorije…“. Iz navedenog se može zaklјučiti da je cilј bio da se ukaže da homoseksualna orijentacija označava zlo („ples smrti“), te da, pored drugih negativnih pojava, predstavlјa takav vid opasnosti za društvo da je neophodno da joj se „pruži otpor“, jer će u suprotnom nestati sve što je pozitivno i lјudsko u evropskoj civilizaciji. Pored toga, u nastavku teksta se može uočiti da autori teksta pripadnike LGBT populacije nazivaju izopačenim, dok legalizaciju homoseksulanih brakova u drugim evropskim zemlјama označavaju kao „pošast“.

Iznošenjem i objavlјivanjem ovakvih stavova i pogrdnih kvalifikacija, vrlo tendeciozno je poslata poruka čitaocima da su osobe homoseksualne orijentacije „izopačene”, da njihova seksualna orijentacija predstavlјa zlo slično pedefoliji, te da je potrebno pružiti otpor, jer će u suprotnom sve dobro i vredno u evropskoj civilaziciji nestati. Imajući u vidu položaj pripadnika/ca LGBT populacije, odnosno prostorni i vremenski kontekst, Poverenik ukazuje da je svako dovođenje osoba seksualne orijentacije drugačije od heteroseksualne u kontekst zla, pretnje i izopačenosti, kojoj je potrebno pružiti otpor, veoma zabrinjavajuće, naročito kada se ovakve poruke iznose putem sredstava javnog informisanja. Ovakvi stavovi i ideje podstiču diskriminaciju i stigmatizaciju pripadnika LGBT populacije i osećaj izolovanosti od većinske populacije samo zato što je njihova seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne.

 

3.19. U izjašnjenju odgovornog urednika „M.T.: I. i Z.“ navedeno je i da „pretnja“ koju im je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti „naznačio“ obavezuje da se „konačno obračunamo sa institucijom koju predstavlјate, kao produžena ruka jednog zločinačkog režima“. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je dopisom od 30. maja 2018. godine od odgovornog urednika „M.T.: I. i Z.“ zatražio da se u roku od 15 dana od dana prijema navedenog dopisa izjasni o navodima i osnovanosti prtužbe, te ga je upoznao sa odredbom člana 45. Zakona o zabrani dikriminacije kojim je propisano pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Takođe, u dopisu je naznačeno da će, ukoliko izjašnjenje ne bude dostavlјeno u ostavlјenom roku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno zakonu, odlučiti na osnovu činjenica i dokaza kojima raspolaže. Iz ovoga ostaje nejasno šta je od navedenog odgovorni urednik „M.T.: I. i Z.“ doživeo kao pretnju, te Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navod vezan za „konačni obračun sa institucijom koju predstavlјate, kao produžena ruka jednog zločinačkog režima“ predstavlјa neprimeren način obraćanja jednoj državnoj instituciji i pokazatelј je nedovolјnog poznavanja kulture komunikacije, koja takođe predstavlјa okosnicu demokratskog društva, za koju se, kako navodi odgovorni urednik, i „M.T.: I. i Z.“ zalaže.

 

 

4. MIŠLjENјE

 

Idejama i stavovima iznetim u tekstu „Kuda ide ovaj svet?“, objavlјenom u elektronskom izdanju „M.T.: I. i Z.“ od 3. maja 2018. godine, povređene su odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

5. 5. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje odgovornom uredniku „M.T.: I. i Z.“ da se:

5.1. U „M. T.: I. i Z.“ objavi izvinjenje pripadnicima LGBT populacije, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

5.2. Ubuduće ne objavlјuju prilozi kojima se stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće ili uvredlјivo okruženje za pripadnike LGBT populacije.

Potrebno je odgovorni urednik „M.T.: I. i Z.“, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko odgovorni urednik „M.T.: I. i Z.“, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Ustav Republike Srbije, član 46.

[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon

[8] „Službeni glasnik RS” br. 8/11 i 32/13

[9] Dopis broj 07-00-390/2018-02 od 30. maja 2018. godine, koji je odgovorni urednik „Magazina Tabloid: Istine i Zablude“  primio 15. juna 2018. godine

[10] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/10)

[11] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[12] Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[13] Thorgeir Thorgeirson v. Iceland broj 13778/88 od 25. jula 1992. godine

[14] Priručnik o sudskoj praksi Evropskog suda za lјudska prava; Sloboda izražavanja i pravo na privatnost prema Evropskoj konvenciji o lјudskim pravima, The AIRE Centre,  str. 20

[15] Tammer v. Estonia, predstavja br, 41205/98 od 06. februara 2001. godine

[16] Pavel Ivanov against Russia, predstavka br. 35222/04 od 20. februara 2007. godine

[17] Seurot c. France, predstavka br. 57383/00 od 18. maja 2004. godine

[18] Handyside v. The United Kingdom, predstavka br. 5493/72 od 7. decembra 1976. godine

[19] Vejdeland and others v. Sweden, predstavka br. 1813/07 od 09. februara 2012. godine

[20] eng.„pressing social need

[21] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[22] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[23] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[24] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[25] Javna opomena doneta na sednici Saveta za štampu, održanoj 30.7.2015. godine

[26] Izveštaj države i Zaklјučna zapažanja na: http>&&www.ljudskaprava.gov.rs/sr/node/141

[27] Izveštaj EKRI o Srbiji (peti ciklus monitoringa), objavlјen 16. maja 2017. godine  CRI(2017)21 Serbian version

[28] National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[29] Evropska komisija, Izveštaj o napretku- Republika Srbija, Brisel: 2016. str. 19. dostupno na : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[30] Radoman i dr, Kako reforma sektora bezbednosti utiče na lјudsku bezbednost u Srbiji: ponovna procena uticaja reforme sektora bezbednosti na LGBTI populaciju, (Centar za istraživanje javnih politika, Beograd: 2016.)

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 

---

381-18 Mišljenje po pritužbi DSZ protiv MB zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja, mediji

---