17. 07-00-244/2018-02 datum: 17.7.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe G. B. iz N. S, podnete protiv v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. Podnosilac pritužbe navodi da je došao do Instituta da se informiše o zdravstvenom stanju deteta, gde je obavešten da kao otac deteta, u skladu sa Odlukom Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. ne može biti pratilac deteta. Istakao je da se u ovoj odluci majka navodi kao pratilјa deteta, te da smatra da je na ovaj način izvršena diskriminacija očeva na osnovu pola. Analiza Odluke Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. broj 311 od 25. januara 2018. godine, pokazala je da je odluka doneta zbog aktuelne epidemiološke situacije gripa u AP Vojvodini i prethodnih mera u vezi sa epidemijom morbila, te da se u narednom periodu određuje mera zabrane posete pacijentima Instituta. Takođe u odluci se navodi da majka-pratilјa deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (zdrava majka, sa dokazima o vakcinalnom statusu), iz čega se zaklјučuje da je samo majkama dozvolјeno da budu pratilјe pacijenata. U izjašnjenju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. navedeno je da u redovnim okolnostima u Institutu pratioci hospitalizovanog deteta mogu da budu roditelјi kao i hranitelјi i staratelјi oba pola, te da se ne vrši diskriminacija na osnovu pola, kao i da se u navedenoj odluci pre svega imalo u vidu da prioritet imaju majke dojilјe. Zatim, istaknuto je da je u cilјu poštovanja rodne ravnopravnosti tekst odluke ispravlјen, te da sada u novoj Odluci Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. broj 1068 od 23. marta 2018. godine, stoji „pratilac deteta”, čime je omogućeno da oba roditelјa mogu da budu pratioci. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da su propisivanjem uslova da samo majka može biti pratilјa deteta u Odluci broj 311 od 25. januara 2018. godine, povređene odredbe čl. 6. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je v.d. direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. uvidela da postojeća odluka  nije u skladu sa zakonskim propisima i da je donela novu odluku kojom je otklonila povrede prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je v.d. direktoru Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu G. B. iz N. S. podnetu protiv v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. U pritužbi je, između ostalog, naveo:

• da je njegovo maloletno dete, 24. februara 2018. godine, primlјeno na imunološko odelјenje Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S;
• da je 25. februara 2018. godine došao do Instituta da se informiše o zdravstvenom stanju deteta, kada ga je medicinska sestra na infopultu obavestila da zbog zabrane poseta ne može da ide do imunološkog odelјenja bez potvrde o vakcinaciji kako bi bio obavešten o zdravstvenom stanju deteta;
• da je dobio informaciju da kao otac, zbog odluke v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. ne može biti pratilac deteta, a da se sa sadržinom odluke može upoznati tako što će otići do ulaznih vrata i pročitati je;
• da se odlukom određuje mera zabrane poseta pacijentima, u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom gripa u AP Vojvodini i prethodnim merama vezanim za epidemiju morbila;
• da se u odluci navodi majka kao pratilјa deteta, a da otac nije predviđen kao pratilac deteta, te da smatra da je na ovaj način izvršena diskriminacija očeva na osnovu pola;
• da roditelјsko pravo pripada i ocu i majci zajedno i da oba roditelјa imaju obavezu da podjednako aktivno učestvuju u vaspitanju i nezi deteta, a da prilikom odlučivanja o pravu na boravak pratioca u bolnici treba obezbediti jednak tretman za oba roditelјa, a da odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima, a ne na osnovu stereotipnih uverenja  ili prakse;
• da je Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. trebao da umesto termina „majka” koristi termin „roditelј” i roditelјima ravnopravno omogući da budu pratioci deteta, kako se ne bi vršila diskriminacija očeva, odnosno muškaraca;
• da ograničavanje prava  ocu, kao pratiocu deteta, posete deci, predstavlјa najbrutalniji oblik nasilјa prema detetu i ocu sa trajnim psihološkim  i socijalnim  posledicama, koje je u suprotnosti sa pravima deteta na oba roditelјa, a da se taj oblik nasilјa nesmetano sprovodi od zaposlenih u pojedinim zdravstvenim ustanovama;
• da to praktično znači da je prof. dr J. J. P. v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. lišila očeve roditelјskog prava.
  • U prilogu pritužbe dostavlјena je kopija Odluke broj 311 od 25. januara 2018. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. U izjašnjenju prof. dr J. J. P. v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. između ostalog, navedeno je:
• da G. B. 25. februara 2018. godine, nije mogao da poseti svog sina U.B, hospitalizovanog u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. jer je na snazi zabrana poseta pacijentima Instituta koja je uvedena zbog epidemiološke situacije: epidemije morbila proglašene na teritoriji Grada N. S. i povećanog broja obolelih od gripa;
• da su zbog epidemiološke situacije bile zabranjene sve posete, a boravak je bio dozvolјen pratiocima hospitalizovanog deteta uz obezbeđen dokaz da su vakcinisani sa dve doze MMR vakcine ili da imaju pozitivan IGG na morbile i da nemaju znake akutne infekcije disajnih puteva;
• da su zbog ograničenog kapaciteta za pratioce hospitalizovane dece, prioritet imale majke dojilјe i pratioci teško obolele dece čije je prisustvo bilo neophodno iz medicinskih razloga;
• da ograničavanje prijema pratilaca hospitalizovane dece i zabrane poseta ima za cilј da se zaštite svi hospitalizovani pacijenti od novih infekcija koje bi mogli uneti posetioci i pratioci;
• da je uz maloletnog U.B. već bila hospitalizovana njegova majka, koja je prema odluci suda staratelјka deteta, kao i da je podnositelј pritužbe dobio potpunu informaciju o zdravstvenom stanju svog sina;
• da u Institutu, u redovnim okolnostima, pratioci hospitalizovanog deteta mogu da budu roditelјi, kao i hranitelјi i staratelјi oba pola (roda), te da se ne vrši diskriminacija u odnosu na pol (rod);
• da je činjenica da je u odluci od 25. januara 2018. godine navedeno da „majka-pratilјa deteta” može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama, a pre svega imajući u vidu da prioritet imaju majke dojilјe;
• da je tekst ispravlјen kako bi se poštovala rodna ravnopravnost i sada u odluci stoji „pratilac deteta”.
  • Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a radi utvrđivanja potpunog činjeničnog stanja, v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u N. S. dopunila je izjašnjenje dopisom od 16. maja 2018. godine, u kojem je navela:
• da je odluka izmenjena 23. marta 2018. godine, te da Institut ni u jednom trenutku nije imao nameru da čini diskriminaciju po bilo kom osnovu;
• da se uvek postupa u najbolјem interesu (iz prava na zdravstvenu zaštitu) pacijenata Instituta.
  • Uz izjašnjenje je dostavlјena kopija Odluke broj 1068 od 23. marta 2018. godine.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u Odluku broj 311 od 25. januara 2018. godine, utvrđeno je da je v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. postupajući po preporuci Instituta za javno zdravlјe V. broj 04-1902/4 od 24. januara 2018. godine, u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom gripa u AP Vojvodini i prethodnim merama vezanim za epidemiju morbila, donela odluku da se narednom periodu određuje mera zabrane posete pacijentima Instituta, a da majka-pratilјa deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (zdrava majka, sa dokazima o vakcinalnom statusu).
• Uvidom u Odluku broj 1068 od 23. marta 2018. godine, utvrđeno je da je v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. postupajući po Preporuci Instituta za javno zdravlјe Vojvodine broj 04-1902/4 od 23. marta 2018. godine, u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom gripa u AP Vojvodini i prethodnim merama vezanim za epidemiju morbila, donela odluku da se u narednom periodu određuje mera zabrane posete pacijentima Instituta, a da pratilac deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (i sa dokazom o vakcinalnom statusu).

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

3. • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenio je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 15. propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti, dok je članom 65. Ustava Republike Srbije propisana ravnopravnost roditelјa prilikom ostvarivanja prava i dužnosti da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu.
• Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979)[4]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se između ostalog obavezala da preduzima sve podesne mere posebno radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena. U Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju[5] navedeno je da svi zdravstveni radnici i službe poštuju lјudska prava i da se pridržavaju etičkih, profesionalnih i rodno osetlјivih standarda, a kao jedna od mera za sprovođenje ovog cilјa navedeno je podsticanje muškaraca da jednako učestvuju u brizi o deci i u obavlјanju kućnih poslova, kao i da pružaju svoj deo finansijske podrške porodici.[6]
• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda[7] u članu 14. propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označava svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojoj neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Odredbom člana 20. ovog zakona određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Zakonom o ravnopravnosti polova[8] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. U članu 2. stav 4. propisano je da državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dužni su da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
• Odredbom člana 26. st. 1 i 2. Zakona o pravima pacijenata^[9] propisano je da dete do navršenih 15 godina života, ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelјa, usvojitelјa ili staratelјa, uvek kada je to moguće, kao i pravo na posete u najvećoj mogućnoj meri, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i najbolјim interesom. Članom 14. ovog zakona propisano je da tokom boravka u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pacijent ima pravo primanja posetilaca, u skladu sa kućnim redom zdravstvene ustanove, kao i pravo da zabrani posete određenom licu ili licima.
• Kućnim redom Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. propisano je da u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata (član 26.) i Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2017.[10], dete do navršenih 15 godina života, za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, ima pravo na pratioca (jednog od roditelјa, usvojitelјa ili staratelјa) uvek kada je to moguće, a da je medicinski neophodno. U navedenim slučajevima neophodan je poseban (overen) uput za pratioca.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Nakon utvrđivanja činjeničnog stanja i relevantnog pravnog okvira, bilo je potrebno ispitati da li je v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. donošenjem Odluke broj 311 od 25. januara 2018. godine, u kojoj je navedeno da majka-pratilјa deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (zdrava majka, sa dokazima o vakcinalnom statusu) diskriminisala podnosioca pritužbe na osnovu ličnog svojstva – pola.

3.11. Uvidom u priložene dokaze, utvrđeno je da je Odluka o zabrani posete pacijentima Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. doneta na osnovu preporuke Instituta za javno zdravlјe Vojvodine broj 04-1902/4 od 24. januara 2018. godine, a u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom gripa u AP Vojvodini i prethodnim merama vezanim za epidemiju morbila. Takođe, utvrđeno je da je ovom odlukom propisano da zabrana stupa na snagu odmah, kao i da majka-pratilјa deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiloškim merama (zdrava majka, sa dokazima o vakcinalnom statusu). Ova odluka je bila na snazi do 23. marta 2018. godine, kada je doneta nova Odluka broj 1068 od 23. marta 2018. godine, kojom je propisano da pratilac deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (i sa dokazom o vakcinalnom statusu).

3.12. Poverenik konstatuje da je evidentno da je u trenutku kada je dete podnosioca pritužbe bilo hospitalizovano u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. u ovoj zdravstvenoj ustanovi bila na snazi Odluka broj 311 od 25. januara 2018. godine, kojom su postavlјena ograničenja u pogledu pola roditelјa kao pratioca deteta smeštenog u ustanovi. Naime, pratilac deteta je, pod određenim uslovima, mogla da bude samo majka, dok je ta mogućnost uskraćena očevima dece. Ovakvim ograničenjem isklјučen je jedan od roditelјa (otac), isklјučivo na osnovu svog ličnog svojstva – pola.

3.13. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ne postoji ni jedan objektivni razlog za donošenje odluke da samo majke mogu da budu pratilјe deteta dok je dete smešteno u zdravstvenoj ustanovi, te da propisivanje ovakvog pravila predstavlјa postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja, koji su zasnovani na stereotipnim stavovima o ulozi polova, odnosno predstavlјaju diskriminaciju na osnovu pola, koja je izričito zabranjena.

3.14. Povodom navoda iz izjašnjenja da su zbog ograničenog kapaciteta za pratioce hospitalizovane dece, prioritet imale majke dojilјe i pratioci teško obolele dece čije je prisustvo bilo neophodno iz medicinskih razloga, kao i da ograničenje prijema pratilaca dece i zabrana poseta ima za cilј da se zaštite svi hospitalizovani pacijenti od novih infekcija koje bi mogli uneti posetioci i pratioci, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je na nadležnim službama Instituta, kao i ordinirajućim lekarima, da ocene da li je prisustvo pratioca svrsishodno i da li ometa druge pacijente, vodeći računa o principu najbolјeg interesa deteta, odnosno hospitalizovanih pacijenata, te se ovo ovlašćenje ne dovodi u pitanje. Međutim, u situacijama kada je nužno doneti odluku koji će od pratilaca ostati u bolničkoj sobi, ta odluka ne sme da bude zasnovana na polu pratioca pacijenta.

3.15. Kada je reč o navodima iz izjašnjenja da ni u jednom trenutku Institut nije imao nameru da čini diskriminaciju po bilo kom osnovu, potrebno je ukazati da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna.

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu i činjenicu da je Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. 23. marta 2018. godine doneo odluku kojom je propisano da pratilac deteta može da boravi uz dete, umesto navođenja da pratilac deteta može biti samo majka. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je pozitivno što je v.d. direktora Instituta uvidela da postojeća odluka nije u skladu sa zakonskim propisima, te ovakav njen postupak pokazuje da povreda ravnopravnosti nije uvek rezultat svesne namere, već da je često posledica nedovolјnog poznavanja pravnih standarda u domenu zaštite od diskriminacije.

3.17. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je veoma važno imati na umu činjenicu da oba roditelјa, imaju prava i obaveze da podjednako i aktivno učestvuju u vaspitanju, nezi i razvoju deteta. Stoga, prilikom odlučivanja o pravu na boravak pratioca u bolesničkim sobama, nužno je obezbediti jednak tretman, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima, a ne na osnovu zastarelih i stereotipnih uverenja ili prakse. Imajući sve ovo u vidu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi u potpunosti došlo do ostvarenja principa rodne ravnopravnosti.

4. MIŠLjENјE

Donošenjem Odluke broj 311 od 25. januara 2018. godine, u kojoj je navedeno da majka-pratilјa deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (zdrava majka, sa dokazima o vakcinalnom statusu), v.d. direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. prof. dr J. J. P. povredila je odredbe čl. 6. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imajući u vidu  da je u međuvremenu doneta nova oduka u skladu sa antidiskriminacionim propisima, preporučuje v.d. direktoru Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik  RS”, br. 98/06)

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ”, broj11/81).

[5] Usvojena na četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama 1995. godine.

[6] Strateški cilј V. 1. Platforme za akciju

[7] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/10

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 45/13

[10] „Službeni glasnik RS”, 8/17, član 11. stav 8.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

242-18 MP, G.B. protiv v.d. direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. U N. S. po osnovu pola u oblasti pružanja zdravstvenih usluga