1209-2018 Mišljenje sa preporukom po pritužbi C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“ protiv Jablaničkog upravnog okruga zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta pri korišćenju objekta i javnih površina

15. Apr 2019.

  1. 07-00-01407/2018-02 datum: 12.2.2019.

 

 

MIŠLjENјE

 

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“ protiv Jablaničkog upravnog okruga, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da objekat u kome se nalazi služba Jablaničkog upravnog okruga u ulici P. Đ. u Leskovcu nije pristupačan za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste invalidska kolica, zbog postojanja arhitektonskih barijera. U izjašnjenju Jablaničkog upravnog okruga navedeno je da Jablanički upravni okrug nije vlasnik objekta, već da je vlasnik objekta Republika Srbija, a korisnik Grad Leskovac koji je ustupio jedan broj prostorija Jablaničkom upravnom okrugu na korišćenje, ali da nije zaklјučen poseban ugovor o tome već da su prostorije ustuplјene na korišćenje na osnovu usmene saglasnosti. Dalјe je navedeno da jedan broj prostorija koristi Matična služba gradske uprave, te da objekat u kojem se nalazi služba Jablaničkog upravnog okruga izgrađen 1920. godine, da je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, da ima dva ulaza od kojih je ulaz koji koristi Jablanički upravni okrug „takav da je u građevinskom smislu nemoguće napraviti pristup“. U toku postupka, Poverenik je utvrdio da Jablanički upravni okrug nije dostavio nijedan dokaz kojim bi osporio navode pritužbe. U skladu sa odredbom člana 2. tačka 4. Zakona o zabrani diskriminacije, Jablanički upravni organ spada u organe javne vlasti, dok je članom 17. stav 2. ovog zakona propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, odnosno objektima u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti. Stoga, je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti po sprovedenom postupku, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, dao mišlјenje da ulaz u objekat u kojem se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga u ulici P. Đ. u Leskovcu nije pristupačan osobama sa invaliditetom, čime je došlo do povrede odredaba čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Jablaničkom upravnom okrugu je data preporuka da preduzme mere u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti sedišta Jablaničkog upravnog okruga osobama sa invaliditetom, kao i da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

 

 

TOK POSTUPKA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu U.P.S. i organizacije „C.R.D.“ protiv Jablaničkog upravnog okruga. U pritužbi je navedeno da je objekat u kome se nalazi služba Jablaničkog upravnog okruga u ulici P.Đ. u Leskovcu, nije pristupačan osobama sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica, zbog postojanja stepenica koje predstavlјaju trajnu, nesavladivu prepreku za ove osobe, čime im je onemogućeno da samostalno, bez pomoći drugih lica uđu u objekat u kojem se nalaze službe ovog okruga.
  • U prilogu pritužbe dostavlјena je fotografija ulaza u objekat u kome je sedište Jablaničkog upravnog okruga.
  • U cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka pribavlјeno je izjašnjenje Jablaničkog upravnog okruga.
  • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja na pritužbu Jablaničkog upravnog između ostalog, navedeno je:
  • da Jablanički upravni okrug nije vlasnik objekta u ulici P.Đ., već da je vlasnik objekta Republika Srbija, a korisnik Grad Leskovac koji je ustupio jedan broj prostorija Jablaničkom upravnom okrugu na korišćenje, dok „jedan broj prostorija“ koristi sam Grad, odnosno Matična služba gradske uprave;
  • da navedeni objekat ima dva ulaza od kojih je ulaz koji koristi Jablanički upravni okrug „takav da je u građevinskom smislu nemoguće napraviti pristup“;
  • da predlažu, a imajući u vidu da je „najveći broj stranaka usmeren ka matičnoj službi i uzimajući u obzir arhitektonske uslove koji postoje na tom drugom ulazu, odnosno mogućnost za izgradnju prilaza i ulaza u objekat, da se za rešavanje ove zakonske obaveze obratite Gradu Leskovcu“;
  • da je objekat sagrađen 1920. godine, da je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, kao i da ne postoji sačuvana tehnička i druga dokumentacija o objektu o čemu je konsultovan Istorijski arhiv u Leskovcu;
  • da je Grad Leskovac ustupio jedan deo prostorija Jablaničkom upravnom okrugu na korišćenje, ali da nije zaklјučen poseban ugovor o tome sa Gradom već su prostorije ustuplјene na korišćenje na osnovu usmene saglasnosti tadašnjeg rukovodstva.
    • Imajući u vidu izjašnjenja Jablaničkog upravnog okruga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio dopis podnositelјima pritužbe da se izjasne da li menjaju ili proširuju pritužbu i na Grad Leskovac. Uvidom u rešenje potražnice br. 2840333 i br.284031 od 6. februara 2018. godine, utvrđeno je da su pošilјke uručene primaocima 17. januara 2019. godine.

 

 

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Među stranama je nesporno da ulaz u objekat u kome se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga nije pristupačan osobama sa invaliditetom zbog postojanja arhitektonskih barijera.
  • Uvidom u fotografiju koja je dostavlјena u prilogu pritužbe, utvrđeno je da je na fotografiji prikazan ulaz u zgradu u kojoj je sedište Jablaničkog upravnog okruga u Leskovcu i da se između trotoara i ulaza u zgradu nalazi pet stepenika.
  • Uvidom u Informator o radu Jablaničkog upravnog okruga[2] na zvaničnoj internet prezentaciji ovog organa utvrđeno je da Stručna služba Jablaničkog upravnog okruga ima sedište u Leskovcu, u ulici P. Đ.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[4].

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[5] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[6].

3.3. Poverenik dalјe ukazuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[7], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[8]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uklјučujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.

3.4. U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u  društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravlјenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalјe, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim lјudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima[9] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[10] (član 5 f).

3.5. Takođe, Zaklјučna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[11] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavlјanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikuplјanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.[12] Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovolјno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uklјuči organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Pored toga, odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Odredbom člana 2. tačka 4. je propisano da izraz “organ javne vlasti” označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju lјudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[13], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti, dok je stavom 2. propisano da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovorilo drugačije. Stavom 3. istog člana propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilјu zadovolјavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.

(4) Organ nadležan za izdavanje upotrebne dozvole za objekte u javnoj upotrebi izdaće ovu dozvolu ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog člana.

3.8. Zakonom o planiranju i izgradnji[14] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemlјišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3.9. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[15] detalјno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje. Odredbom člana 2. pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju i objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Osobe smanjene pokretlјivosti su prema odredbama člana 3. ovog pravilnika osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, dok je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim lјudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. pravilnika propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Pravilnikom je dalјe objašnjeno na koje načine prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

3.10. Odredbom člana 38. Zakona o državnoj upravi[16] propisano je da se upravni okrug obrazuje radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave. U upravnom okrugu organi državne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vrše jedan ili više sledećih poslova državne uprave: da rešavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno o žalbi kad su u prvom stepenu rešavali imaoci javnih ovlašćenja, da vrše nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja i da vrše inspekcijski nadzor. Organ državne uprave koji odluči da u upravnom okrugu vrši jedan ili više poslova državne uprave obrazuje aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta svoju okružnu područnu jedinicu.

3.11. Odredbom člana 3. Uredbe o upravnim okruzima[17] propisano je koji su poslovi državne uprave dopušteni u upravnom okrugu, odnosno organu državne uprave dopušteno je da u upravnom okrugu rešava u upravnim stvarima u prvom stepenu, da rešava o žalbi kad su u prvom stepenu rešavali imaoci javnih ovlašćenja, da vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja i da vrši inspekcijski nadzor. Takođe, odredbom člana 9. Uredbe propisano je da u upravnom okrugu postoji stručna služba upravnog okruga koja je zadužena za stručnu i tehničku potporu načelniku upravnog okruga i za poslove zajedničke svim okružnim područnim jedinicama organa državne uprave. Sedište stručne službe upravnog okruga je u sedištu upravnog okruga.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.12. Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je neobezbeđivanjem, odnosno propuštanjem obezbeđivanja pristupačnosti ulaza u objekat u kome se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga, došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

3.13. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da je među stranama nesporno da ulaz u objekat u ulici P. Đ. u Leskovcu u kome se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga nije pristupačan osobama sa invaliditetom.

3.14. Za postupanje po pritužbi od važnosti je primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju podnosioci pritužbe, C.U.P.S. i organizacija „C.R.D.“ treba da učine verovatnim da je Jablanički upravni okrug izvršio akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspeju, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti leži na Jablaničkom upravnom okrugu.

3.15. Imajući u vidu navode iz pritužbe i dostavlјene dokaze, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim da ulaz u objekat u kome se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga nije pristupačan za osobe sa invaliditetom. Stoga, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti snosi Jablanički upravni okrug. Saglasno tome, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice koje je Jablanički upravni okrug ponudio u svojim izjašnjenjima, pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da postupanjem Jablaničkog upravnog okruga nije došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja da je objekat u kojem je sedište Jablaničkog upravnog okruga izgrađen 1920. godine, da je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu i da je ulaz koji koristi Jablanički upravni okrug „takav da je u građevinskom smislu nemoguće napraviti pristup“ za osobe sa invaliditetom. Povodom ovih navoda, Poverenik za zaštitu najpre ukazuje da je usvojenim dokumentima međunarodnog prava, ali i domaćim pravnim propisima, prvenstveno Ustavom Republike Srbije, kao i Zakonom o zabrani diskriminacije utvrđeno da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, u koje između ostalog spadaju objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture i slično. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da Jablanički upravni okrug nije dostavio nijedan dokaz kojim bi osporio navode pritužbe (na primer fotografije, tehničku i drugu dokumentaciju i slično kojim bi dokazao da je neki od ulaza u objekat u kojem se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga pristupačan za osobe sa invaliditetom).

3.17. Dalјe, u izjašnjenju je navedeno da je vlasnik objekta u ulici P.Đ. Republika Srbija, a korisnik objekta Grad Leskvovac koji je ustupio jedan deo prostorija Jablaničkom upravnom okrugu na korišćenje, o čemu nije zaklјučen poseban ugovor sa Gradom, već su prostorije ustuplјene na korišćenje na osnovu usmene saglasnosti tadašnjeg rukovodstva. S tim u vezi Poverenik ukazuje na zakonsku obavezu iz člana 17. stav 2. a u vezi člana 2. tačka 4. Zakona o zabrani diskriminacije da sedišta organa javne vlasti moraju biti pristupačna za osobe sa invaliditetom u skladu sa zakonom. Uvidom u zvaničnu internet prezentaciju Jablaničkog upravnog okruga utvrđeno je da je kao sedište organa navedena adresa objekta u ulici P. Đ. u Leskovcu, koja činjenica nije osporena ni u izjašnjenju ovog organa. Poverenik takođe podseća i na preporuku Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom koja je Republici Srbiji data nakon predstavlјanja Inicijalnog izveštaja o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom a koja se odnosi na obavezu obezbeđivanja pristupačnosti. Naime, Komitet UN je Republici Srbiji između ostalog preporučio da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na član 9. Konvencije, kao i da odredi dovolјno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti. Saglasno navedenom, Poverenik ističe da Jablanički upravni okrug nije preduzeo konkretne aktivnosti sa cilјem obezbeđivanja pristupačnosti objekta u kojem se nalazi sedište ovog okruga, te da činjenica da nije vlasnik objekta i da nema zaklјučen poseban ugovor o korišćenju, ne može i ne sme biti opravdanje za nepristupačnost sedišta organa javne vlasti, koji mora biti dostupan svim građanima i građankama pod jednakim uslovima.

3.18. S tim u vezi, Poverenik podseća da je Zakonom o planiranju i izgradnji[18], pored obaveze projektovanja i izgradnje objekata za javnu upotrebu, odnosno zgrada javne i poslovne namene, propisana i obaveza održavanja ovih objekata, tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogući nesmetan pristup, kretanje i boravak, dok je odredbama člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano između ostalog da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi. Dakle, Jablanički upravni okrug bio je u obavezi da preduzme sve potrebne mere kako bi se osobama sa invaliditetom omogućio nesmetan i bezbedan prilaz i ulaz u zgradu u kojoj se nalazi sedište ovog organa.

3.19. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti nije i ne sme da bude individualna borba osoba sa invaliditetom, već da je obaveza svakog da u okviru svoje nadležnosti preduzima mere na obezbeđivanju pune pristupačnosti, posebno imajući u vidu da pristupačnost predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života na ravnopravnoj osnovi sa drugima.

 

  1. MIŠLjENјE

 

Ulaz u objekat u kojem se nalazi sedište Jablaničkog upravnog okruga u ulici P. Đ. u Leskovcu nije pristupačan osobama sa invaliditetom, čime je došlo do povrede odredaba čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Jablaničkom upravnom okrugu:

 

5.1.  Da preduzme mere u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti sedišta Jablaničkog upravnog okruga osobama sa invaliditetom.

5.2. Da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Jablanički upravni okrug obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Jablanički upravni okrug ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] http://jablanicki.okrug.gov.rs/dokumenti_skidanje/Informator-o-radu.pdf

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[4] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[6] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 21.

[7] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)

[8] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[9] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

[10] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)

[11] www.ljudskaprava.gov.rs

[12] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[13] „Službeni glasnik RSˮ, br. 33/06 i 13/16

[14] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14 i 83/18

[15] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

[16] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon

[17] „Službeni glasnik RS“, broj  15/06

[18] „SlužbeniglasnikRS“,br.72/09,81/09,64/10,24/11,121/12,42/13,50/13,98/13,132/14 i 145/14

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 

microsoft-word-icon1209-2018 Mišljenje sa preporukom po pritužbi C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“ protiv Jablaničkog upravnog okruga zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta pri korišćenju objekta i javnih površina Download

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top