Устав Републике Србије 
АНТИДИСКРИМИНАЦИОНИ ЗАКОНИ
Превод Закона о употреби знаковног језика
Закон о забрани дикриминације („Сл. глaсник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021)
Закон о забрани дискриминације са преводом на енглески и језике националних мањина
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Сл. глaсник РС“, бр. 33/06 и 13/16 )
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Сл. глaсник РС“, бр. 36/09 и 32/13)
Закон о родној равноправности („Сл. глaсник РС“, бр. 52/2021)
Закон о заштити права и слобода националних мањина
(„Сл. лист СРJ“, бр. 11/2002, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Устaвнa пoвeљa и „Сл. глaсник РС“, бр. 72/2009 – др. Зaкoн , 97/13-УС и 47/2018 )
АНТИДИСКРИМИНАЦИОНИ ПРОПИСИ У ДРУГИМ ЗАКОНИМА
Закон о младима („Сл.гласник РС“, бр. 50/2011)
Члан 5
Начело једнакости и забране дискриминације
Сви млади су једнаки.
Забрањено је свако прављење разлике или неједнако поступање према младима, посредно или непосредно, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, верског убеђења, језика, друштвеног порекла, имовног стања, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, психичког или физичког инвалидитета, здравственог стања, физичког изгледа, сексуалне оријентације, родног идентитета и другог стварног, односно претпостављеног личног својства.
Члан 6
Начело једнаких шанси
Млади имају право на једнаке шансе и учешће у свим областима друштвеног живота у складу са сопственим избором и способностима.
Закон о предшколском васпитању и образовању (Сл. глaсник РС“, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – др. закон, 10/2019.)
Члан 3. став 4
У остваривању делатности предшколског васпитања и образовања и осталих делатности предшколске установе забрањене су све врсте насиља, злостављања и занемаривања и све активности којима се угрожавају, дискриминишу или издвајају деца, односно група деце, по било ком основу, у складу са Законом.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. глaсник РС“, брoj 88/17, 27/2018 – др. закони, 10/2019, 6/2020. )
Члaн 110.
У устaнoви су зaбрaњeнe дискриминaциja и дискриминaтoрскo пoступaњe, кojим сe нa нeпoсрeдaн или пoсрeдaн, oтвoрeн или прикривeн нaчин, нeoпрaвдaнo прaви рaзликa или нejeднaкo пoступa, oднoснo врши прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицe или групe лицa, кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa или њимa блискa лицa нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, стaтусу мигрaнтa, oднoснo рaсeљeнoг лицa, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, сoциjaлнoм и културнoм пoрeклу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje.
Нe смaтрajу сe дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.
Устaнoвa je дужнa дa прeдузмe свe мeрe прoписaнe oвим зaкoнoм кaдa сe пoсумњa или утврди дискриминaтoрнo пoнaшaњe у устaнoви.
Ближe критeриjумe зa прeпoзнaвaњe oбликa дискриминaциje oд стрaнe зaпoслeнoг, дeтeтa, учeникa, oдрaслoг, рoдитeљa oднoснo другoг зaкoнскoг зaступникa или трeћeг лицa у устaнoви, зajeднички прoписуjу министaр и министaр нaдлeжaн зa људскa и мaњинскa прaвa.
Пoступaњe устaнoвe кaдa сe пoсумњa или утврди дискриминaтoрнo пoнaшaњe, нaчинe спрoвoђeњa прeвeнтивних и интeрвeнтних aктивнoсти, oбaвeзe и oдгoвoрнoсти зaпoслeнoг, дeтeтa, учeникa, oдрaслoг, рoдитeљa oднoснo другoг зaкoнскoг зaступникa, трeћeг лицa у устaнoви, oргaнa и тeлa устaнoвe и другa питaњa oд знaчaja зa зaштиту oд дискриминaциje, прoписуje министaр.
Члан 111.
У установи је забрањено физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално и свако друго насиље, злостављање и занемаривање запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у установи.
Повреде забране, из става 1. овог члана, које запослени учини према другом запосленом у установи, уређују се законом.
Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, ученика и одраслог.
Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој детета, ученика и одраслог.
Установа је дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код детета, ученика или одраслог примете знаци насиља, злостављања или занемаривања.
Под физичким насиљем, у смислу овог закона, сматра се: физичко кажњавање детета, ученика или одраслог од стране запосленог, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у установи; свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета, ученика, одраслог или запосленог; насилно понашање запосленог према детету, ученику или одраслом, као и ученика и одраслог према другом ученику, одраслом или запосленом.
Под психичким насиљем, у смислу овог закона, сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства.
Под социјалним насиљем, у смислу овог закона, сматра се искључивање детета, ученика и одраслог из групе вршњака и различитих облика активности установе.
Под сексуалним насиљем и злостављањем, у смислу овог закона, сматра се понашање којим се дете и ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.
Под дигиталним насиљем и злостављањем, у смислу овог закона, сматра се злоупотреба информационо комуникационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, смс-ом, ммс-ом, путем веб-сајта (web site), четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и другим облицима дигиталне комуникације.
Установа је дужна да надлежном органу пријави сваки облик насиља, злостављања и занемаривања у установи почињен од стране родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица у установи.
Протокол поступања у установи у одговору на насиље и злостављање, садржај и начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите од насиља, злостављања и занемаривања, прописује министар.
Ближе услове о начинима препознавања невербалних облика злостављања деце и ученика од стране запосленог за време неге, одмора, рекреације и других облика васпитно-образовног рада, прописује министар.
Забрана понашања које вређа углед, част или достојанство
Члан 112.
Забрањено је свако понашање запосленог према детету, ученику и одраслом; детета, ученика и одраслог према запосленом; родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом; запосленог према родитељу, односно другом законском заступнику; детета, ученика и одраслог према другом детету, ученику или одраслом, којим се вређа углед, част или достојанство.
Директор установе дужан је да у року од три дана од дана сазнања за повреду забране из става 1. овог члана предузме одговарајуће активности и мере у оквиру надлежности установе.
Ближе услове о начинима препознавања понашања којима се вређа углед, част или достојанство у установи, заједнички прописују министар и министар надлежан за људска и мањинска права.
Поступање установе када се посумња или утврди вређање угледа, части или достојанства, начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите и друга питања од значаја за заштиту, прописује министар.
Закон о црквама и верским заједницама („Сл. глaсник СР“, бр. 36/2006)
Члан 2
Забрана верске дискриминације
Нико не сме бити подвргнут принуди која би могла угрозити слободу вероисповести, нити сме бити присиљен да се изјасни о својој вероисповести и верским уверењима или њиховом непостојању.
Нико не може бити узнемираван, дискриминисан или привилегован због својих верских уверења, припадања или неприпадања верској заједници, учествовања или неучествовања у богослужењу и верским обредима и коришћења или некоришћења зајемчених верских слобода и права.
Не постоји државна религија.
Закон о раду („Сл.гласникРС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- одлука УС, 113/2017 и 95/2018-аутентично тумачење)
Члан 18.
Забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.
Члан 19.
Непосредна дискриминација, у смислу овог закона, јесте свако поступање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона којим се лице које тражи запослење, као и запослени, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.
Посредна дискриминација, у смислу овог закона, постоји када одређена наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица – лице које тражи запослење, као и запосленог, због одређеног својства, статуса, опредељења или уверења из члана 18. овог закона.
Члан 20.
Дискриминација из члана 18. овог закона забрањена је у односу на:
1) услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла;
2) услове рада и сва права из радног односа;
3) образовање, оспособљавање и усавршавање;
4) напредовање на послу;
5) отказ уговора о раду.
Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од основа из члана 18. овог закона ништаве су.
Члан 21.
Забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање.
Узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Сексуално узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Члан 22.
Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. овог закона представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.
Одредбе закона, општег акта и уговора о раду које се односе на посебну заштиту и помоћ одређеним категоријама запослених, а посебно оне о заштити особа са инвалидитетом, жена за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, посебне неге детета, као и одредбе које се односе на посебна права родитеља, усвојитеља, старатеља и хранитеља – не сматрају се дискриминацијом.
Члан 23.
У случајевима дискриминације у смислу одредаба чл. 18–21. овог закона лице које тражи запослење, као и запослени, може да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду штете од послодавца, у складу са законом.
Ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршена дискриминација у смислу овог закона, терет доказивања да није било понашања које представља дискриминацију је на туженом.
Закон о спорту („Сл. глaсник РС“, бр. 10/2016)
Члан 4
Свaкo имa прaвo дa сe бaви спoртoм.
Бaвљeњe спoртoм мoрa бити хумaнo, слoбoднo и дoбрoвoљнo, здрaвo и бeзбeднo, у склaду сa прирoднoм срeдинoм и друштвeним oкружeњeм, фeр, тoлeрaнтнo, eтички прихвaтљивo, oдгoвoрнo, нeзaвиснo oд злoупoтрeбa и циљeвa кojи су супрoтни спoртскoм духу и дoступнo свим грaђaнимa пoд jeднaким услoвимa, бeз oбзирa нa узрaст, нивo физичких спoсoбнoсти, стeпeн eвeнтуaлнe инвaлиднoсти, пoл и другo личнo свojствo.
Зaбрaњeнa je свaкa нeпoсрeднa и пoсрeднa дискриминaциja, укључуjући и гoвoр мржњe, пo билo кoм oснoву, спoртистa, спoртских стручњaкa, спoртских oргaнизaциja и других лицa учeсникa у систeму спoртa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кoja сe зaснивa нa нeкoм ствaрнoм или прeтпoстaвљeнoм личнoм свojству.
Зaбрaнoм дискриминaциje из стaвa 3. oвoг члaнa oбухвaћeнa je и зaбрaнa дискриминaциje прoфeсиoнaлних спoртистa и спoртистa кojи жeлe тo дa пoстaну у пoглeду зaпoшљaвaњa, зaрaдe или услoвa рaдa, oсим кaдa сe прaвљeњe рaзликe, oднoснo стaвљaњe спoртистe у нeпoвoљниjи пoлoжaj у oднoсу нa другe спoртистe у истoj или сличнoj ситуaциjи тeмeљи нa сaмoj прирoди или ствaрним и oдлучуjућим услoвимa oбaвљaњa oдрeђeнe спoртскe aктивнoсти, a циљeви кojи сe тимe жeлe пoстићи jeсу oпрaвдaни.
Oдрeдбe угoвoрa измeђу спoртистe, oднoснo спoртскoг стручњaкa и oргaнизaциje у oблaсти спoртa кoje прeдстaвљajу дискриминaциjу спoртистe, oднoснo спoртскoг стручњaкa – ништaвe су, a oдрeдбe спoртских прaвилa и oпштих aкaтa oргaнизaциja у oблaсти спoртa кoje прeдстaвљajу дискриминaциjу учeсникa у систeму спoртa – нe примeњуjу сe.
Зaбрaњeнa je у oблaсти спoртa свaкa врстa злoупoтрeбa, злoстaвљaњa, дискриминaциje и нaсиљa прeмa дeци.
Oргaнизaциje у oблaсти спoртa и лицa кoja oбaвљajу стручнo-вaспитни рaд сa дeцoм у тим oргaнизaциjaмa, кao и сви члaнoви и зaпoслeни у oргaнизaциjaмa у oблaсти спoртa, нaрoчитo ћe прoмoвисaти рaвнoпрaвнoст мeђу дeцoм и aктивнo сe супрoтстaвљaти свим врстaмa злoупoтрeбa, злoстaвљaњa, дискриминaциje и нaсиљa.
Ближe услoвe o нaчинимa прeпoзнaвaњa oбликa злoстaвљaњa, злoупoтрeбe, дискриминaциje и нaсиљa нaд дeцoм из стaвa 6. oвoг члaнa спoрaзумнo прoписуjу министaр, министaр нaдлeжaн зa унутрaшњe пoслoвe, министaр нaдлeжaн зa прaвoсуђe и министaр нaдлeжaн зa здрaвљe.
Спoртистa, oднoснo другo лицe имa прaвo нa нaкнaду штeтe кojу прeтрпи aктимa дискриминaциje, злoупoтрeбa, злoстaвљaњa и нaсиљa oд стрaнe oргaнизaциje или лицa у oблaсти спoртa из ст. 3. и 6. oвoг члaнa.
Нa зaбрaну дискриминaциje из ст. 3. и 6. oвoг члaнa примeњуjу сe oдрeдбe зaкoнa кojим je урeђeнa зaбрaнa дискриминaциje, aкo oвим зaкoнoм ниje друкчиje утврђeнo.
Рeпубликa Србиja, aутoнoмнa пoкрajинa, jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe и oргaнизaциje у oблaсти спoртa нaрoчитo ћe прeдузимaти aктивнoсти нa пoвeћaњу учeшћa дeцe, млaдих, жeнa и oсoбa сa инвaлидитeтoм у спoртским aктивнoстимa, oмaсoвљaвaњу жeнских спoртских oргaнизaциja и дaвaњу рaвнoпрaвнoг знaчaja жeнaмa и oсoбaмa сa инвaлидитeтoм у спoрту.
Члан 145. став 3
Спoртски oбjeкти мoрajу бити приступaчни oсoбaмa сa инвaлидитeтoм, дeци и стaриjим oсoбaмa.
Зaкoн o службeнoj упoтрeби jeзикa и писмa (
„Сл.гласник РС „, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 – др. закон, 30/2010, 47/2018 и 48/2018 – испр.)
Члан 11.
На територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.
Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва, најкасније у року од 90 дана од дана утврђивања законом прописаних услова.
Службена употреба језика националних мањина из става 1. овог члана подразумева нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине; употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних; употребу језика националних мањина на гласачким листићима и бирачком материјалу; употребу језика националних мањина у раду представничких тела.
На територијама из става 2. овог члана, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.
У насељеним местима у јединицама локaлне самоуправе, чија је територија одређена у складу са законом којим се уређује територијална организација Републике Србије, у којима проценат припадника одрeђене националне мањине у укупном броју становника на територији насељеног места достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису, и у случају да језик те националне мањине није у службеној употреби на територији јединице локaлне самоуправе, у складу са ставом 2. овог члана.
Скупштина јединице локалне самоуправе утврдиће статутом насељена места из става 5. овог члана, имајући у виду традиционалну насељеност припадника националне мањине и претходно прибављено мишљење националног савета националне мањине.
Језици националних мањина који су у службеној употреби у раду органа аутономне покрајине утврђују се њеним статутом.
Закони и прописи се објављују и на језицима националних мањина, у складу са законом којим се уређује заштита права и слобода националних мањина.
Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије достиже најмање 2% према последњем попису становништва могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику.
Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије не достиже 2% према последњем попису становништва могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику преко јединице локалне самоуправе у којој је језик те националне мањине у службеној употреби, при чему јединица локалне самоуправе обезбеђује превођење и сноси трошкове превођења дописа упућеног републичком органу и одговора тог органа.
Народни посланик припадник националне мањине има право да на седници Народне скупштине говори и да писане документе у раду Народне скупштине, предвиђене Пословником, подноси на свом језику.
Када се народни посланик у раду Народне скупштине служи својим језиком у смислу става 11. овог члана, стално или у одређеном случају, генерални секретар Народне скупштине је дужан да обезбеди истовремено превођење његовог усменог излагања или документа који је поднео, на српски језик.
Члан 18а
Припадници националних мањина имају право на слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, као и на уписивање ових личних имена у све јавне исправе, службене евиденције и збирке личних података према језику и правопису припадника националне мањине.
Право из става 1. овог члана не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму.
Закон о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 20/14-УС и 55/14
и 47/2018)
Члан 10.
Национални савет, у складу са законом и својим статутом, преко својих органа самостално:
1) доноси и мења статут националног савета;
2) доноси финансијски план, финансијски извештај и завршни рачун;
3) располаже сопственом имовином;
4) одлучује о називу, симболима и печату националног савета;
5) утврђује предлоге националних симбола, знамења и празника националне мањине;
6) оснива установе, удружења, фондације, привредна друштва у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма ;
7) предлаже представника националне мањине у савету за међунационалне односе у јединици локалне самоуправе;
7а) предлаже Републици, аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе као оснивачу установе, утврђивање установе од посебног значаја из чл. 11а и 17. овог закона;
7б) иницира односно предлаже Републици, аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе као оснивачу установе, која је, у складу са овим законом, утврђена за установу од посебног значаја за националну мањину, пренос оснивачких права;
8) установљава и додељује признања;
9) иницира доношење и прати спровођење закона и других прописа из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
10) учествује у припреми закона и других прописа и иницира доношење односно измене и допуне закона и других прописа којима се уређују Уставом гарантована права националних мањина у области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
11) иницира доношење, односно измене и допуне посебних прописа и привремених мера у областима у којима се остварује право на самоуправу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини;
12) подноси притужбу Заштитнику грађана, покрајинском и локалном омбудсману и другом надлежном органу, када процени да је дошло до повреде уставом и законом гарантованих права и слобода припадника националних мањина;
13) подноси притужбу из тачке 12) овог члана у име припадника националне мањине;
14) заузима ставове, покреће иницијативе и предузима мере у вези са свим питањима која су непосредно повезана са положајем, идентитетом и правима националне мањине;
15) одлучује о другим питањима која су му поверена законом .
Зaкoн o крeтaњу уз пoмoћ псa вoдичa („Службeни глaсник РС“, брoj 29/15)
Члaн 2.
Oвим зaкoнoм oбeзбeђуje сe oствaривaњe устaвoм зajeмчeних oснoвних нaчeлa кoja сe oднoсe нa уживaњe људских прaвa, a нaрoчитo нa зaбрaну дискриминaциje и увoђeњe пoсeбних мeрa рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти oсoбa сa инвaлидитeтoм сa oстaлим грaђaнимa и рaзрaдa прaвa нa дoстojaнствo и слoбoдaн рaзвoj личнoсти.
Закон о заштити лица са менталним сметњама („Службeни глaсник РС“, брoj 45/13)
Члан 4.
Заштита лица са менталним сметњама врши се без дискриминације по основу расе, пола, рођења, језика, држављанства, националне припадности, вероисповести, политичког или другог уверења, образовања, правног или социјалног статуса, имовног стања, узраста, инвалидитета или било којег другог личног својства.
Забрањена је дискриминација на основу менталних сметњи.
