бр. 07-00-508/2014-02   датум: 5.3.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе В. С, коју је поднео председник странке С. Ч, против Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије. У притужби jе наведено да је В. С. поднела захтев за упис промена у Регистру политичких странака и затражила, између осталог, да се назив странке упише на језику и писму влашке националне мањине. Министарство државне управе и локалне самоуправе није у потпуности поступило по захтеву В. С, односно, извршило је промену назива странке на српском језику али није уписало назив странке на влашком језику. У изјашњењу Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије наведено је да су неосновани наводи из притужбе јер министарство није одбило упис промене назива странке, као и да непостојање стандардизованог влашког језика онемогућава пуну примену Европске повеље о регионалним или мањинским језицима и представља препреку за његово увођење у све сфере друштвеног живота. У току поступка је утврђено да поред назива В. С. на српском језику, није исписан назив на влашком језику и писму, како је у захтеву тражено, а као разлог за то, између осталог, наведено је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило предмет Влашки говор са елементима националне културе а не Влашки језик са елементима националне културе. На основу анализе доказа и навода из изјашњења, Повереница за заштиту равноправности констатовала је да је у Регистар политичких странака уписано неколико странака националних мањина на језику националне мањине, али само уколико је тај језик стандардизован и уколико га је Република Србија признала као мањински језик ратификацијом Европске повеље о регионалним или мањинским језицима. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереницa за заштиту равноправности примила је притужбу С. Ч, председника В. С, поднету против Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије. У притужби jе наведено да је В. С. поднела Министарству правде и државне управе Републике Србије захтев за упис промена у Регистру политичких странака, којим је захтевано да се назив странке упише на језику и писму влашке националне мањине. Након консултација са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, донето је решење којим се одбија упис на језику и писму влашке националне мањине, а као разлог је наведено да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило предмет Влашки говор са елементима културе, а не Влашки језик са елементима културе.

1.2. У притужби је наведено:

– да је 12. фебруара 2014. године В. С. поднела Министарству правде и државне управе Републике Србије захтев за упис промена у Регистру политичких странака, којим је захтевана промена назива странке, односно, да се назив странке испише, осим на српском језику и писму и на језику и писму влашке националне мањине;

– да је Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије консултовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, те да је након добијања њиховог мишљења донело решење којим се одбија упис назива странке на језику и писму влашке националне мањине;

– да је разлог за одбијање уписа назива на језику и писму влашке националне мањине то што је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило предмет Влашки говор са елементима културе, а не Влашки језик са елементима културе;

– да је у „Службеном гласнику – Просветном гласнику РС“ бр. 14/2013, део текста Правилника о наставном плану и програму исписан влашким језиком и писмом;

– да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије усвојило План и програм, у коме после текста на српском језику, за сва четири разреда пише садржај Плана и програма и на влашком језику и писму;

– да је Завод за уџбенике Републике Србије издао уџбеник за предмет Влашки говор са елементима националне културе, који је написан влашким језиком и писмом;

– да је ромској странци дозвољен упис на ромском језику (који није стандардизован), буњевачкој странци дозвољен упис на буњевачком латиничном писму, да је Влашкој народној странци из Б. дозвољен упис на језику и писму друге националне мањине (румунске).

1.3. У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) решење Министарства правде и државне управе бр. 00-00-00019/2014-34/2 од 17. априла 2014. године, 2) одлука Националног савета Влаха о усвајању влашког писма бр. 022-4/2012/2 од 24. јануара 2012. године; 3) фотокопије „Службеног гласника – Просветног гласника“ бр. 14/2013 и 11/2014; 4) допис Министарства државне управе и локалне самоуправе бр. 00-00-00001/2014-13 од 26. септембра 2014. године и 5) уџбеник Vuorba ši kultura Vlaha.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије.

1.5. У изјашњењу Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, између осталог, наведено је:

– да су неосновани наводи из притужбе с обзиром да је увидом у списе предмета утврђено да не постоји решење министарства којим се одбија упис на језику и писму влашке националне мањине;

– да је поступајући по поднетој пријави и документацији, Министарство правде и државне управе указало С. Ч, председнику В. Д. С, на недостатке у пријави и позвало га да их у одређеном року отклони;

– да је С. Ч. 5. маја 2014. године доставио измењену пријаву за упис промене података у Регистру политичких странака;

– да је Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије 12. маја 2014. године донело решење бр. 00-00-00001/2014-13, о промени назива странке, тако да нови назив гласи: „В. С“.

– да Министарство државне управе и локалне самоуправе, приликом доношења тог решења, није могло имати у виду правилнике Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије донете 18. августа 2014. године, у којима је део текста исписан влашким језиком и писмом;

– да непостојање стандардизованог влашког језика онемогућава пуну примену Европске повеље о регионалним или мањинским језицима и представља препреку за његово увођење у све сфере друштвеног живота.

1. 6. Уз изјашњење Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије су поднети и следећи документи: 1) решење Министарства државне управе и локалне самоуправе o промени назива странке 00-00-00001/2014-13 од 12. маја 2014. године; 2) фотокопија дописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-00-00040/2014-06 од 28. фебруара 2014. године; 3) фотокопија Правилника о допуни Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања од 15. јула 2013. године; 4) фотокопија Правилника о допуни Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања од 18. августа 2014. године; 5) фотокопија Правилника о допуни Правилника о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања од 18. августа 2014. године и 6) фотокопија Правилника о допуни Правилника о наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања од 18. августа 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење Министарства правде и државне управе бр. 00-00-00019/2014-34/2 од 17. априла 2014. године, утврђено је:

 – да се Министарству правде и државне управе, 12. фебруара 2014. године, обратила В. Д. С, коју заступа др С. Ч, са захтевом за упис промене података у Регистру политичких странака, које се односе на назив В. Д. С, односно, да нови назив гласи: „В. С. – П.В.“;

– да је министарство утврдило одређене недостатке у поступку промене и позвало В. Д. С. да их отклони;

– да се странка поново обратила министарству 26. марта 2014. године и доставила Статут В. С, акт Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-00-00011/2014-06 од 15. јануара 2014. године и извод из Правилника о допуни Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 14/13);

– да је Министарство правде и државне управе, на основу садржине пријаве и достављене документације, а имајући у виду мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја, утврдило да нису испуњени услови да се изврши тражена промена података у Регистру политичких странака, у делу који се односи на део назива политичке странке на језику и писму влашке националне мањине. Министарство правде и државне управе донело је решење о упису новог назива странке (В. С.), без назива на језику влашке националне мањине. Као разлог одбијања уписа назива странке на језику влашке националне мањине, између осталог, наведено је мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја да у назив одобреног изборног предмета није Влашки језик и писмо, већ Влашки говор.

2.2. Увидом у допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 601-00-00040/2014-06 од 28. фебруара 2014. године утврђено је:

– да је то министарство проследило Министарству правде и државне управе информацију да је Национални просветни савет донео одлуку о давању позитивног мишљења на наставни програм за изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе, за први разред основног образовања и васпитања“;

– да је министарство донело Правилник о допуни правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 14/2013), у којем се додаје наставни програм: „Влашки говор са елементима националне културе  за други разред основног образовања и васпитања“.

2.3. Увидом у Правилник о допуни Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања, Правилник о допуни Правилника о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања и Правилник о допуни Правилника о наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 11/14), утврђено је да садржај Плана и програма исписан на српском језику и писму, а испод тога, влашким латиничним писмом.

2.4. Увидом у решење Министарства државне управе и локалне самоуправе бр. 00-00-00001/2014-13 од 12. маја 2014 године, утврђено је да је у Регистар политичких странака уписана промена назива странке, односно, да је уместо назива: В. ДС, уписан нови назив В. С, без уписане промене назива „П.В.“.

2.5. Увидом у извод политичких странака, може се констатовати да је Д. Л. Р. уписана у Регистар на ромском језику и писму (D l e R), Б. С. В. на латиничном писму, (B. S. V. и В. Н. С. из Б. на румунском језику и писму (P d a R din S).

2.6. Увидом у Одлуку о стандардизацији ромског језика може се констатовати да је ромски језик стандардизован.

2.7. Увидом у Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 3/11), утврђено је да Правилник садржи наставни програм за предмет Буњевачки говор са елементима националне културе.

2.8. Увидом у службену белешку од 3. марта 2015. године, утврђено је да је саветница Стручне службе Повереника за заштиту равноправности позвала телефоном М. Б., председника С. Б. Б. и том приликом дошла до сазнања да је Буњевачка странка В. уписана у Регистар политичких странака на латиничном писму, али не и буњевачком језику из разлога што „буњевачки језик није стандардизован, односно није у службеној употреби“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила  је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.5. Ратификацијом Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, Република Србија је прихватила да се за албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик примењују одређене одредбе ове Повеље, а прописано је и да свака држава чланица може у било ком тренутку прихватити обавезе које проистичу из одредаба Повеље, који нису одобрени у инструменту ратификације, као и да може применити одредбе у вези са прецизирањем регионалних језика или мањинских језика који су мање у употреби на територији или њеном делу за које жели да обезбеди примену одредаба Повеље.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањен је сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националним мањинама. Овим законом прописано је да је национална мaњинa свaкa групa држaвљaнa СРЈ кoja je пo брojнoсти дoвoљнo рeпрeзeнтaтивнa, иaкo прeдстaвљa мaњину нa тeритoриjи државе, припaдa нeкoj oд групa стaнoвништвa кoje су у дугoтрajнoj и чврстoj вeзи сa тeритoриjoм државе и пoсeдуje oбeлeжja кao штo су jeзик, културa, нaциoнaлнa или eтничкa припaднoст, пoрeклo или вeрoиспoвeст, пo кojимa сe рaзликуje oд вeћинe стaнoвништвa и чиjи сe припaдници oдликуjу бригoм дa зajeднo oдржaвajу свoj зajeднички идeнтитeт, укључуjући културу, трaдициjу, jeзик или рeлигиjу. Нaциoнaлним мaњинaмa, у смислу oвoг зaкoнa, смaтрaју сe свe групe држaвљaнa кojи сe нaзивajу или oдрeђуjу кao нaрoди, нaциoнaлнe и eтничкe зajeдницe, нaциoнaлнe и eтничкe групe, нaциoнaлнoсти и нaрoднoсти, a испуњaвajу услoвe из стaвa 1. oвoг члaнa.

3.7. Законом о политичким странкама прописано је да је политичка стрaнкa нaциoнaлнe мaњинe пoлитичкa стрaнкa чиje je дeлoвaњe […] пoсeбнo усмeрeнo нa прeдстaвљaњe и зaступaњe интeрeсa jeднe нaциoнaлнe мaњинe и зaштиту и унaпрeђeњe прaвa припaдникa тe нaциoнaлнe мaњинe у склaду сa устaвoм, зaкoнoм и мeђунaрoдним стaндaрдимa, урeђeнo oснивaчким aктoм, прoгрaмoм и стaтутoм пoлитичкe стрaнкe. Назив политичке странке мора бити на српском језику и ћириличном писму. Назив пoлитичкe стрaнкe нaциoнaлнe мaњинe, aкo je тo прeдвиђeнo стaтутoм, мoжe бити и нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe. Нaзив нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe уписуje сe у Рeгистaр политичких странака пoслe нaзивa нa српскoм jeзику и ћириличкoм писму.

3.8. У складу са одредбама Закона о министарствима, Министарство државне управе и локалне самоуправе надлежно је да води Регистар политичких странака, као и да, између осталог, врши упис политичких странака и промене назива странака. Упис у овај регистар врши се на основу пријаве за упис политичке странке у регистар. Такође, за упис промене података подноси се пријава за промену података у регистру, уз достављање прописаних докумената која се подносе уз пријаву. По пријему пријаве и документације, министарство доноси одлуку којом одобрава или одбија захтев за промену назива странке у Регистру. 

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно испитати да ли је Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, које је од Министарства правде и државне управе Републике Србије преузело права, обавезе, предмете и архиву за обављање послова државне управе који се односе на политичко и друго организовање, поступајући по пријави С. Ч, извршило акт дискриминације на основу националне припадности. То значи да је потребно утврдити да ли је Министарство државне управе и локалне самоуправе неоправдано ускратило В. С. право да изврши упис назива странке и на језику националне мањине. Повереница констатује да Министарство државне управе и локалне самоуправе није омогућило В. с. да изврши промену назива странке како је то захтевано пријавом, односно, тако да уместо „В. Д С“ буде уписан назив: „В. С – ПВ“.

3.10. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења министарства да је разлог за одбијањe уписа назива странке на језику влашке националне мањине, заснован на мишљењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја у којем је наведено да је назив одобреног изборног предмета „Влашки говор…“ а не „Влашки језик и писмо…“, као и да „непостојање стандардизованог влашког језика онемогућава пуну примену Европске повеље о регионалним или мањинским језицима и представља препреку за његово увођење у све сфере друштвеног живота“. По питању ових навода из изјашњења, Повереница за заштиту равноправности констатује да је потребно испитати на који начин Министарство државне управе и локалне самоуправе поступа у сличним случајевима, односно, потребно је наћи упоредника за В. С. – странку која се налази у истој или сличној ситуацији.  

С обзиром да је у притужби наведено да је р странци дозвољен упис на ромском језику који није стандардизован, б странци на буњевачком латиничном писму, а В. Н. С. из Б. дозвољен упис на језику и писму друге националне мањине (румунске), Повереница најпре констатује да В. Н. С. не може бити упоредник у конкретном случају, имајући у виду да је упис назива странке извршен на румунском језику, који је стандардизован и који је један од језика које је Република Србија признала као мањински језик ратификацијом Европске повеље о регионалним или мањинским језицима. Надаље, назив Д. Л. Р. уписан је у Регистар политичких странака на ромском језику и писму. С тим у вези, Повереница констатује да је ромски језик, такође, један од језика који је признат као мањински језик на територији Србије, у складу са ратификацијом Европске повеље о регионалним и мањинским језицима. Додатно, увидом у Одлуку о стандардизацији ромског језика може се констатовати да је ромски језик стандардизован, те да у конкретном случају, ни упис Д. Л. Р. не може бити адекватан за упоређивање са уписом В. С.

3.11. Повереница за заштиту равноправности указује да је Б. С. В, у конкретном случају, адекватан упоредник, с обзиром да су у питању странке националних мањина, код којих језик националне мањине није стандардизован. Б. С. В. уписана је у Регистар политичких странака латиничним писмом али не и на буњевачком језику, с обзиром да буњевачки језик није стандардизован. Чињеницу да буњевачки језик није стандардизован, утврђена је провером одлука о стандардизацији језика, као и на основу информације добијене од М. Б, председника С. Б. Б, који је навео да буњевачки језик није стандардизован нити је у службеној употреби. У прилог томе, Повереница указује да Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања садржи план и програм за предмете Ромски језик са елементима националне културе, Буњевачки говор са елементима националне културе и Влашки говор са елементима националне културе. Дакле, у називу предмета стандардизованог ромског језика коришћен је термин „језик“, док је за буњевачки и влашки коришћен термин „говор“. Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да је Министарство државне управе и локалне самоуправе поступало једнако према В. С. и Б. С. В, с обзиром да у оба случаја није уписало назив странке на језику који није стандардизован.

3.12. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, није неоправдано ускратило право В. С. да назив странке упише у Регистар политичких странака и на језику и писму влашке националне мањине.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби В. С, поднете против Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, утврђено је да Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба В.С. против Министарства државне управе и локалне самоуправе због дискриминације на основу националне припадности у поступку пред органима јавне власти