бр. 07-00-544/2014-02 датум: 11. 3. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе В. П. из Д, против Дома здравља „Б“, а поводом конкурса за упис на специјализацију. Током поступка утврђено је да су Правилником о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ прописани критеријуми за упућивање на специјализацију и ужу специјализацију, и то: године живота, године радног стажа, просечна оцена на факултету, оцена из предмета из области за коју кандидат конкурише, познавање енглеског или другог светског језика, квалитет рада и поштовање правила пословног понашања и радне дисциплине. Анализа прописаних критеријума показала је да су године живота кандидата једини критеријум који се не односи на професионалне способности и остварења кандидата, а током поступка је утврђено, с обзиром на начин бодовања, да су очигледно стављене у неједнак положај особе старије од 36 година у односу на млађе кандидате и кандидаткиње. Повереница за заштиту равноправности је става да постављање критеријума који се односе на године живота кандидата није оправдано, јер године живота нису ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је применом критеријума који се односи на године живота на конкурсу који је Дом здравља „Б.“ расписао у новембру 2014. године, В. П, као и сви други кандидати и кандидаткиње старији од 36 година, дискриминисан на основу личног својства – старосног доба. Због тога је Дому здравља „Б.“ препоручено да из Правилника о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године, уклони критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља, као и да убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио В. П. из Д, поводом конкурса за упис на специјализацију који је расписао Дом здравља „Б.“.

1.2. У притужби је наведено:

– да је у новембру 2014. године Дом здравља „Б.“ расписао конкурс за упис на специјализацију у складу са Правилником о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године;
– да је овим правилником прописан дискриминаторан критеријум који се односи на старосно доба кандидата за специјализацију;
– да се у правилнику поред година радног стажа, просечне оцене са факултета, оцене из предмета из области за коју кандидат конкурише, познавање енглеског или другог језика, квалитета рада и поштовања правила пословног понашања и радне дисциплине, узимају у обзир и године живота, и то тако да кандидати од 27 до 36 година живота добијају 20 бодова, кандидати од навршених 36 година добијају 18 бодова, а за сваку наредну годину живота по два бода мање;
– да се оваквим прописивањем фаворизују млађи кандидати у односу на старије, при чему број година живота прави велику разлику у бодовима;
– да подносилац притужбе има 39 година и да није добио специјализацију искључиво због овог критеријума;
– да је прописивањем година живота као једног од услова за добијање специјализације, на начин на који је то прописано у Правилнику о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“, извршен акт дискриминације на основу личног својства – старосног доба.

1.3. Уз притужбу је доставио Правилник о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка па је у току поступка прибављено изјашњење од Г. М, директорa Дома здравља „Б.“.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је Правилник о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ усвојен пре расписивања конкурса за специјализацију и пре његовог ступања на дужност директора, те се не сматра одговорним за увођење овог критеријума;
– да је правилник у појединим деловима измењен у октобру 2014. године, али те измене нису утицале на спорни критеријум;
– да је разлог за прописивање критеријума који се односи на године живота кандидата, жеља да се школују кадрови који ће дуже радити у овој установи;
– да је овај разлог посебно разумљив уколико се узме у обзир чињеница да за време трајања специјализације, здравствена установа сноси трошкове школарине, зараде и накнаде за одвојени живот која сада износи 40% просечне плате у Србији, тако да сви ови трошкови указују да за једног специјалисту треба издвојити више милиона динара;
– да се из тога недвосмислено може закључити да су године старости одређене из економских разлога;
– да је Законом о здравственој заштити прописано да се уговором о специјализацији регулишу права између установе и специјализанта, тако да је обавеза специјализанта да остане двоструко дужи период од периода трајања специјализације у здравственој установи, довољна гаранција да ће здравствена установа имати користи од улагања у специјализанта. Међутим, у пракси се показало да специјализант остаје да ради у установи до одласка у пензију и у тој чињеници се огледа мотив здравствене установе да шаље млађе лекаре и стоматологе на специјализацију;
– да уколико је став Повереника за заштиту равноправности да овај критеријум представља повреду прописа о забрани дискриминације, Дом здравља је спреман да изврши корекције постојећег правилника.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Правилник о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године, утврђено је да је одредбама члана 10. прописано да су критеријуми на основу којих директор одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију следећи: године живота, године радног стажа, просечна оцена на факултету, оцена из предмета из области за коју кандидат конкурише, познавање енглеског или другог светског језика, квалитет рада и поштовање правила пословног понашања и радне дисциплине. Одредбама чл. 11. прописано је да је бодовање кандидата за критеријум године живота следећи:

– Кандидати са навршених 27 година живота до навршених 36 година живота добијају 20 бодова;
– Кандидати са навршених 36 година живота добијају 18 бодова;
– За сваку наредну годину живота кандидати добијају по два бода мање;
– Године живота се рачунају за календарску годину у којој се додељују специјализације а не по месецу у коме се навршавају.

Одредбама чл. 12. прописано је да на основу радног стажа кандидати са навршене 2 године радног стажа после положеног стручног испита добијају 2 бода, а за сваку наредну до навршених 10 година добијају по два бода више. Према члану 13. на основу просечне оцене на факултету кандидати ће добити 20 бодова за просечну оцену 9,00 – 10,00, 17 бодова за просечну оцену 8,00 – 8,99, 14 бодова за просечну оцену 7,00 – 7,99 и 10 бодова за просечну оцену 6,00 – 6,99. Одредбама чл. 14. прописано је да уколико се у току студија на факултету полаже предметни испит за специјализацију из огласа, кандидати ће добити следећи број бодова: за оцену 10 из предметног испита – 10 бодова; за оцену 9 из предметног испита – 8 бодова; за оцену 8 из предметног испита – 6 бодова; за оцену 7 из предметног испита – 4 бода и за оцену 6 из предметног испита – 2 бода. За критеријум познавање страног језика, сходно чл. 15. добија се 5 бодова, а одредбом чл. 17. прописано је да се по основу критеријума квалитет рада и поштовање правила пословног понашања и радне дисциплине, може доделити највише до 5 бодова, уколико по извршеном бодовању два или више кандидата имају једнак број бодова.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба чл. 6. којом је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице, или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај.

3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове оспособљавања, усавршавања и напредовања на послу.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Дом здравља „Б.“ прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију у Правилнику о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године, дискриминисао подносиоца притужбе на основу његовог личног својства – старосног доба. Због тога је било потребно размотрити да ли су подносиоцу притужбе ускраћена права која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се кандидати за упућивање на специјализацију различито бодују у односу на године живота.

3.7. Неспорно је да је Дом здравља „Б.“ расписао конкурс за упућивање на специјализацију у новембру 2014. године. На основу доказа који су достављени уз притужбу и изјашњење, утврђено је да су Правилником о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године, прописани критеријуми за упућивање на специјализацију, и то: године живота, године радног стажа, просечна оцена на факултету, оцена из предмета из области за коју кандидат конкурише, познавање енглеског или другог светског језика, квалитет рада и поштовање правила пословног понашања и радне дисциплине.

3.8. Евидентно је да је прописивање година живота као критеријума за специјализацију и утврђивање начина бодовања којим кандидати са навршених 27 година живота до 36 година живота добијају 20 бодова, кандидати који имају 36 година добијају 18 бодова а кандидати који имају преко 36 година добијају по 2 бода мање за сваку годину, доводи до смањења броја бодова сразмерно годинама живота, односно, старији кандидати добијају мање бодова. То значи да је оваквим начином бодовања, кандидатима који имају преко 36 година живота ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора за специјализацију, буду вреднована њихова стручна знања и професионалне компетенције. С обзиром на утврђено чињенично стање, потребно је испитати да ли је постављање критеријума и одређивање начина бодовања који се односи на године живота кандидата, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Да би се утврдило да ли је прописивањем критеријума и утврђивањем начина бодовања који се односи на године живота кандидата Дом здравља „Б.“, нарушио једнаке могућности за упућивање на специјализацију, потребно је испитати да ли се прописивање овог критеријума, може сматрати допуштеним и оправданим.

3.9. Неспорно је да је Дом здравља „Б.“, као и све друге здравствене установе, дужан да обезбеди стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника и да може да прописује услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за специјализацију у одређеним гранама медицине и стоматологије, као и да се при томе руководи потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада. У складу с тим, Дом здравља „Б.“, као послодавац, има право да издваја средства за различите облике усавршавања запослених, да утврђује критеријуме за усавршавање и да у складу са тим критеријумима врши избор кандидата. То право се ни на који начин не доводи у питање. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације и уже специјализације, допуштен и оправдан.

3.10. Имајући у виду оправдани и допуштени циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације, било је потребно испитати да ли су прописани критеријуми и начин на који се ти критеријуми бодују, допуштени и оправдани. Анализа критеријума је показала да су кандидати који имају више од 36 година бодовани са мањим бројем бодова у односу на млађе кандидате, што може резултирати исходом да млађи кандидати са истим професионалним компетенцијама имају већи број бодова и буду на вишем месту на ранг листи само због година живота. Такође, анализом прописаних критеријума утврђено је да је критеријум који се односи на године животе кандидата, једини критеријум који није у вези са професионалним способностима, искуством, експертизом и успешности у раду кандидата.

3.11. Од Дома здравља „Б.“, између осталог, затражено је да се посебно изјасни о разлозима због којих је као један од критеријума за упућивање на специјализацију прописано старосно доба кандидата. У изјашњењу је наведено да је разлог за прописивање критеријума који се односи на године живота кандидата, жеља да се школују кадрови који ће дуже радити у овој установи, као и из економских разлога с обзиром на високе трошкове специјализације.

Повереница за заштиту равноправности указује да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Стога је потребно испитати да ли у конкретном случају године живота кандидата представљају стварни и одлучујући услов, имајући у виду природу и особеност овог стручног усавршавања, као и да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Специјализација и ужа специјализација дефинисана је као стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника , те се може констатовати да је сврха специјализације управо стицање нових знања и савладавање конкретних вештина из одређене гране медицине или стоматологије. Повереница за заштиту равноправности указује да за стицање специјалистичког стажа из медицине или стоматологије, као и за друге видове стручног усавршавања, није од одлучујућег значаја старосно доба кандидата или запослене особе. Наиме, специјалистички стаж једнако стручно и адекватно могу да започну и заврше особе било ког старосног доба, уколико испуњавају остале услове који се односе на образовање и радно искуство. У вези са тим, Повереница констатује да Устав РС и релевантни законски прописи забрањују прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата и кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу њихових личних својстава, између осталих и старосног доба, тако да се изузеци од овог правила морају веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када је старосно доба стварни и одлучујући фактор за могућност, односно, немогућност обављања одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.

3.12. Одређивањем начина бодовања којим се, без оправданог разлога, већи број бодова даје млађим кандидатима, кандидати који имају преко 36 година живота стављени су у неравноправан положај у односу на кандидате који имају мање од 36 година, јер ће без обзира на професионалне квалификације добити мањи број бодова на основу старосног доба. Имајући у виду циљ и последице које овакав начин бодовања критеријума који се односи на године живота кандидата производи, Повереница је мишљења да старосно доба није ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Анализа је показала да прописивање критеријума који се односи на године живота кандидата и начин бодовања овог критеријума, није било оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које је изазвало.

3.13. Такође, Повереница за заштиту равноправности подсећа на чињеницу да здравствени радник може да упише специјализацију под условом да је запослен у здравственој установи и ако му здравствена установа одобри специјализацију, уз сагласност Министарства здравља. С обзиром на специфичност овог вида усавршавања, односно, немогућност да се специјалистички стаж оствари самостално и независно од здравствене установе, као што је то случај са мастер или докторским студијама, здравствена установа при прописивању критеријума мора обратити посебну пажњу како би се свим кандидатима и кандидаткињама омогућило да на једнакој основи буду вредновани. Потребно је напоменути и да је одредбом члана 184. ст. 9. и 10. Закона о здравственој заштити, прописано да је здравствени радник дужан да закључи уговор са здравственом установом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације и уже специјализације, а дужан је да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације. Имајући у виду да је самим законом прописано да се уговором регулишу међусобна права и обавезе здравственог радника и здравствене установе, уз обавезу здравственог радника да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, Повереница за заштиту равноправности указује да ове одредбе пружају довољне гаранције здравственој установи да ће имати користи од улагања у здравственог радника коме одобри специјализацију, без обзира на његове/њене године живота. Евентуално ограничење које се односи на старосно доба могло би имати оправдање у случајевима ако би здравствени радник који конкурише за специјализацију стекао услов за старосну пензију пре протека времена које је дужан да проведе у радном односу након специјализације, иако би и у том случају било потребно анализирати оправданост и сразмерност таквог ограничења, имајући у виду чињеницу да се уговором може прописати обавеза накнаде трошкова специјализације и накнаде штете, уколико здравствени радник не испуни своје законом прописане дужности.

3.14. На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да Дом здравља „Б.“ има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће упутити на специјализацију, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што Дом здравља „Б.“ не сме да чини јесте да поставља услове за упућивање на специјализацију који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем критеријума у Правилнику о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године, који се односи на године живота кандидата за специјализацију, Дом здравља „Б.“ прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације. Применом ових критеријума, Дом здравља „Б.“ дискриминисао је В. П, као и све остале кандидате који имају преко 36 година живота, на основу личног својства – старосног доба.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Дому здравља „Б.“ из Б. да:

5.1. Усклади текст Правилника о стручном усавршавању и оспособљавању здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених у Дому здравља „Б.“ бр. 837/13 од 19. априла 2013. године са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља „Б.“, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља „Б.“.

5.3. Убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи да од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на старосном добу или било ком другом личном својству.

Потребно је да Дом здравља „Б.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља „Б.“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба В. П. против Дома здравља због дискриминације по основу старосног доба у области рада