дел. бр. 07-00-498/2013-02 датум: 11. 10. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе В. Б, законске заступнице П. Б, против ОШ „Т. Р.“ у Ч, због дискриминације детета на основу сметњи у развоју и инвалидитета. У току поступка је утврђено да је П. Б. дете са сметњама у развоју и да наставу похађа по индивидуалном образовном плану. Он је завршио пети разред школске 2012/13 године у ОШ „Т. Р.“, али је оцењен само из четири предмета, док из осталих предмета нема оцене и нема уписано са којим општим успехом је завршио пети разред. Индивидуални образовни план за П. Б. је израђен за четири предмета из којих је оцењен на крају године, а наставу из осталих предмета није похађао. Због тога је Школска управа у Ч. препоручила ОШ „Т. Р.“ да поштује прописе којима је регулисана израда индивидуалног образовног плана, да изради индивидуални образовни план за све предмете и створи услове који ће омогућити да П. Б. буде укључен у наставу из свих предмета, у оној мери која је за њега оптимална. Међутим, ОШ „Т. Р.“ није створила услове који би омогућили да П. Б. буде оцењен из свих предмета у школској 2012/13 години, чиме је ставила П. Б. у неповољнији положај у односу друге ученике на основу његовог личног својства – сметњи у развоју. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ОШ „Т. Р.“ у Ч, пропуштањем да створи услове који би омогућили да П. Б. буде оцењен из свих предмета у школској 2012/13 години, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Основној школи „Т. Р.“ препоручено је да предузме све неопходне радње и мере којима ће створити услове да П. Б. буде оцењен из свих предмета у школској 2013/14 години, да организује обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила В. Б, законска заступница П. Б, због дискриминације у ОШ „Т. Р.“ у Ч.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је П. Б. кренуо у пети разред школске 2012/13 године и да је наставу похађао по индивидуалном образовном плану (у даљем тексту: ИОП);
– да је препорука тима за израду индивидуалног образовног плана била да се ИОП уради за предмете за које П. Б. показује највише интересовања, са циљем што бољег прилагођавања промени насталој преласком у пети разред, јер је до тада је имао једног учитеља и настава се одвијала у једној учионици;
– да је планирано да се у другом полугодишту уради ревизија ИОП-а, како би се дете постепено укључило у наставу из свих предмета;
– да на крају првог полугодишта родитељи П. Б. нису обавештени када је родитељски састанак, а дечак није добио ни „листић“ са оценама из предмета из којих је похађао наставу;
– да у другом полугодишту није урађена ревизија ИОП-а, због чега су се родитељи обратили начелнику Школске управе у Ч. и координатору за ИОП;
– да је Школска управа у Ч. обавестила родитеље да ће организовати састанак у ОШ „Т. Р.“ са циљем да се П. Б. пружи додатна подршка. Састанак је одржан 9. априла 2013. године, присутни су били М. Ј, Р. Г, С. М, чланице Мреже подршке инклузивном образовању, начелник школске управе Д. Б, координаторка за ИОП С. М, директор школе, тим за израду ИОП-а, персонални асистент и родитељи П. Б;
– да су том приликом запослени у школи изјавили да не знају како да оцене П. Б. по ИОП-у, због чега су се обратили и В. Ф, помоћници министра, тражећи од ње инструкције за даље поступање, али да до тог тренутку нису добили њен одговор;
– да су родитељи П. Б. на истом састaнку сазнали да је наставница разредне наставе потписала да је урађена ревизија ИОП-а 16. фебруара 2013. године и да ће дете наставити да похађа наставу само из појединих предмета;
– да су чланице Мреже подршке инклузивном образовању покушале да објасне да се крши закон, да постоји Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, да постоји Приручник за планирање и писање ИОП-а, као и да постоји Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању;
– да се ни након састанка ништа није променило, П. Б. је наставио да похађа наставу само из појединих предмета што је довело до тога да на крају петог разреда нема уписане оцене у ђачку књижицу;
– да су родитељи о свему обавестили начелника Школске управе у Ч. Д. Б, сматрајући да се таквим поступањем школе врши занемаривање и дискриминација П. Б;

1.3. Уз притужбу су достављени и следећи прилози: 1) педагошки профил ученика, 2) садржај индивидуалног образовног плана (ИОП) бр. 620 од 12. октобра 2012. године, 3) сведочанство П. Б. бр. 422 од 25. јуна 2013. године и 4) допис Школске управе у Ч. директору ОШ „Т. Р.“ од 23. априла 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „Т. Р.“ у којем је наведено следеће:

– да је притужба неоснована;
– да је П. Б. са једанаест година уписан у ОШ „Т. Р.“ а да до тог момента није био укључен у образовни систем. Да његови родитељи не сарађују са школом већ да комуникацију са школом обављају преко просветних инспектора, просветних саветника, Заштитника грађана и чланица Мреже за инклузивно образовање;
– да је П. Б. школску 2011/12 годину започео 14. новембра 2011. године, а да је завршио четврти разред по плану који је договорен са родитељима, Школском управом и представницима Мреже за инклузивно образовање;
– да је 10. новембра 2012. године израђен план прилагођавања који није имао образовне циљеве, већ интеграцију П. Б. у ученички колектив и навикавање на школску средину. Овај план је подразумевао да дете долази сваки дан по два часа, на часове музичке културе, физичког васпитања, ликовне културе, грађанског васпитања и одељенске заједнице, јер је процењено да ће наведени предмети омогућити остваривање постављених циљева;
– да је на састанку 25. јануара 2012. године евалуиран план прилагођавања и договорена је израда ИОП-а у коме би акценат и даље био на социјализацији и навикавању на школске услове, јер се „још увек нису стекли услови за постављање образовних циљева“;
– да је након тога израђен педагошки профил и да су родитељи П. Б. 20. марта 2012. године, потписали „пристанак“ за примену ИОП-а којим је планиран боравак на наведеним часовима и то уз присуство једног родитеља;
– да је 2. јуна 2012. године евалуиран ИОП, да је тада констатовано да постоји помак у моторици шаке и да П. Б. може да ухвати добачену лопту. Представници Школске управе напоменули су да би дете требало оценити, као и да је потребно организовати разредни испит за који ће писмено проследити упутство за реализацију, с обзиром да ученик нема образовних циљева у свом школовању;
– да школа није добила ово упутство, али и да родитељи нису имали никаква очекивања тим поводом, као и да су изразили задовољство сарадњом са учитељем и његовим радом са П. Б;
– да је школске године 2012/13, П. Б. похађао пети разред и то у смени по избору његових родитеља. На састанку који је одржан 18. септембра 2012. године, поред родитеља присуствовали су и представници Школске управе, учитељ, педагог школе и предметни наставници. Учитељ је предложио да П. Б. настави похађање наставе из истих предмета, јер се нису стекли услови за постављање образовних циљева и нема промена у педагошком профилу. Родитељи и саветници Школске управе били су сагласни са свим наведеним;
– да школа поштује законе и правилнике у вези са оцењивањем ученика, али и да Школска управа није доставила упутство за оцењивање П. Б. То је био разлог да се школа обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја почетком школске 2012/13 године. Надлежно министарство је обавестило школу да су предвиђене измене и допуне Правилника о евиденцијама, којима ће се дефинисати начин и место евидентирања рада и оцена ученика у педагошкој документацији ученика који раде по ИОП-у;
– да су састанку 9. априла 2013. године присуствовали представници Мреже за инклузивно образовање, начелник ШУ Ч, просветна саветница С. М, родитељи, одељенски старешина С. М-К, предметни наставници, педагог школе и директор. Тема састанка је била оцењивање П. Б. Том приликом су родитељи први пут захтевали оцене из предмета које П. похађа, али и из оних које не похађа;
– да и поред тога што Правилник о оцењивању ученика нема дефинисано оцењивање ученика који се школују по ИОП-у а који не садржи образовне циљеве, школа има најбољу вољу да изађе у сусрет родитељима. Ово пре свега јер се ради о школи са великим искуством и успехом у инклузивном образовању, о првој школи у округу а могуће и шире која је још 2007/08 израдила ИОП који је успешно реализован. Од тада до данас школа успешно израђује и реализује ИОП-е за четрнаест ученика од првог до шестог разреда, који напредују и са чијим родитељима школа има успешну сарадњу;
– да школа није добила конкретно упутство за оцењивање П. Б. и поред континуираних захтева, да је поново иницирала састанак одељенског већа, стручне службе, директора и Школске управе. Састанак је одржан 4. јуна 2013. године, а на њему су саветнице ШУ предложиле реализовање разредних испита и „да се заједно са родитељима договори шта да наставници оцене, с обзиром да П. нема образовне циљеве у свом ИОП-у“. Родитељи се нису појавили на заказаном састанку 11. јуна 2013. године, због чега је заказан састанак и за 25. јуни 2013. године, када су родитељи одбили предлог Школске управе за разредни испит, инсистирајући да се изда сведочанство и занемарујући сваки покушај школе да се успостави квалитетна комуникација зарад добробити П. Б;
– да Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање регулише израду педагошког профила ученика, који садржи опис његове образовне ситуације и основ је за израду ИОП-а. На основу педагошког профила П. Б, у чијој изради су учествовали и родитељи детета, његов ИОП предвиђа похађање четири предмета, нема образовне циљеве, већ је циљ његова социјализација и навикавање на боравак у школи. У изради овог ИОП-а учествовали су родитељи и својим потписом га одобрили. „ИОП П. Б. нема образовних циљева зато што у његовом педагошком профилу нема карактеристика које то омогућавају“;
– да се школа придржава Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању „у мери у којој је дефинисано оцењивање ученика који на основу педагошког профила, у свом ИОП-у немају као циљ (очекивану промену) усвојене образовне стандарде за крај обавезног образовања (образовни циљеви)“;
– да није било дискриминације ни по ком основу, као и да је школа спремна да по писменом упутству релевантне институције, превазиђе законске недостатке и изађе у сусрет родитељима П. Б, и поред недостатака одговарајућих правилника и мањкавости постојећих.

1.5 Уз изјашњење на притужбу достављени су и допис школе заменици Заштитника грађана од 12. децембра 2011. године и молба и одговор помоћника министра како оценити ученика у чијем ИОП-у не постоје образовни стандарди од 6. септембра и 16. октобра 2012. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Повереница за заштиту равноправности констатује да међу странама није спорно да је П. Б. ученик ОШ „Т. Р.“ који наставу похађа по ИОП-у.

2.2. Увидом у сведочанство П. Б. бр. 422 од 25. јуна 2013. године, утврђено је да је завршио пети разред али да је оцењен само из четири предмета, и то из: ликовне културе, музичке културе, физичког васпитања и грађанског васпитања, а да из осталих предмета нема оцене, као и да није уписано са којим општим успехом је завршио пети разред основне школе.

2.3. На основу увида у садржај ИОП-а бр. 620 од 12. октобара 2012. године утврђено је да је за П. Б. потребна подршка развоја и образовне ситуације у социјалним вештинама, вербалној комуникацији и моторици. Утврђено је и да су родитељи дали сагласност на спровођење ИОП-а.

2.4. Увидом у допис Школске управе у Ч. од 23. априла 2013. година, утврђено је да је школи препоручено да се држи прописаних процедура у изради ИОП-а, да изради ИОП за све предмете и створи услове који ће омогућити да ученик буде укључен на наставу из свих предмета у оној мери која је за њега оптимална. Такође, школа треба да се придржава Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању и да планира и реализује активности и методе којима ће створити услове за оцењивање овог ученика, а родитељи треба да буду укључени у израду, праћење и ревидирање ИОП-а. Из истог дописа је утврђено да Школска управа сматра да у колективу школе постоје извесни отпори у односу на конкретно питање, због чега је указано на обавезе прописане Законом о основама система образовања и васпитања и због чега је препоручено да запослени у школи прођу обуке на тему инклузивног образовања и подршку развоја личности ученика.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о правима детета (у даљем тексту: Конвенција), а један од њених општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Одредбом чл. 28. Конвенције прописано је да дете има право на образовање, те је држава, стога, дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Циљеви образовања, дефинисани су чл. 29. којим је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.4. Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9 у коме је констатовано да се деца са сметњама у развоју суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама у пуном уживању права које гарантује Конвенција. Указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних, становишних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Комитет је навео да је право на недискриминацију кључно право за децу са сметњама у развоју. Државе су дужне да обезбеде да сва деца под њиховом јурисдикцијом уживају у свим правима из Конвенције, без дискриминације било које врсте. Ова обавеза захтева од државе да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу сметњи у развоју. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет напомиње и да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.

3.5. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у чл. 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да, равноправно са другом децом, у пуној мери уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.

3.6. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.7. Уставна забрана дискриминације даље је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Овим законом посебно је забрањена дискриминација у области образовања и прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.8. Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвамa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Прописано је да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, а да се не сматрају дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Овим законом прописани су и општи принципи система образовања и васпитања , па се наводи да систем мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Право на образовање и васпитање регулисано је одредбама чл. 6. тако што је наведено да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитања у редовном систему уз појединачну, односно групну подршку или у посебној школи, у складу са законом.

3.9. Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање ближе су прописана упутства за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање у установи с циљем постизања оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад и његово напредовање и осамостаљивање у вршњачком колективу. Прописано је да ИОП садржи личне податке и кратак опис развоја и образовне ситуације ученика, циљ образовно-васпитног рада, операционализован опис подршке кроз низ појединачних активности, односно, корака и њихов редослед у васпитној групи и на часовима у одељењу, као и опис и распоред рада изван одељења када је то потребно, посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предмете у школи, односно исходе тих активности које кроз поступан процес доводе до циља додатне подршке, као и лица која ће пружати подршку током реализације појединачних планираних активности, временски распоред, а садржај је дат на посебном обрасцу (образац 3, који је саставни део правилника). Правилником је регулисана примену ИОП-а , тако што је прописано да се ученик који стиче образовања у току примене ИОП-а, и оцењује према ИОП-у, у складу са прописом о оцењивању ученика у основном и средњем образовању и васпитању. Прописане су и врсте ИОП-а , који се израђује према образовним потребама ученика и може да буде по прилагођеном програму у коме се прецизно планира циљ пружaњa пoдршкe кoja сe oднoси нa прилaгoђaвaњe и oбoгaћивaњe прoстoрa и услoвa у кojимa сe учи, прилaгoђaвaњe мeтoдa рaдa, уџбeникa и нaстaвних срeдстaвa тoкoм oбрaзoвнo-вaспитнoг прoцeсa, aктивнoсти и њихoв рaспoрeд кao и лицa кoja пружajу пoдршку. Поред тога може бити и пo измeњeнoм прoгрaму у кoмe сe, oсим наведеног код прилагођеног програма, прeцизнo плaнирa и прилaгoђaвaњe oпштих исхoдa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, прилaгoђaвaњe пoсeбних стaндaрдa пoстигнућa учeникa у oднoсу нa прoписaнe и прилaгoђaвaњe сaдржaja зa jeдaн, вишe или зa свe прeдмeтe. ИОП се може израдити и за ученике са изузетним способностима са обогаћеним и проширеним програмом.

3.10. Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању утврђен је нaчин, пoступaк и критeриjуми oцeњивaњa успeхa из пojeдинaчних нaстaвних прeдмeтa и влaдaњa и другa питaњa oд знaчaja зa oцeњивaњe учeникa. Oцeњивaњeм се oбeзбeђуje стaлнo прaћeњe oствaривaњa прoписaних циљeвa, исхoдa и стaндaрдa пoстигнућa учeникa у тoку сaвлaдaвaњa шкoлскoг прoгрaмa. Овај правилник прописује и принципе оцењивања, међу којима су објективност, релевантност, коришћење разноврсних техника и метода, правичност, редовност и благовременост, као и оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу. Међу принципима оцењивања налази се и уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

Анализа навода и доказа из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ОШ „Т. Р.“ различито третирала П. Б. на основу сметњи у развоју, у односу на друге ученике а у погледу оцењивања на крају школске 2012/13 године.

3.12. Неопходно је најпре констатовати да је Повереник за заштиту равнoправности државни орган у чијој надлежности је да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације. Сагласно томе, анализа овог предмета ограничена је само на наводе из притужбе и изјашњења, као и доказе који се односе на повреду антидискриминационих прописа, док евентуалне повреде других прописа нису анализиране јер не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности. У том смислу, нису анализирани прилози који се не односе на оцењивање П. Б. на крају школске 2012/13 године.

3.13. У изјашњењу школе је наведено да је П. Б. уписан у ОШ „Т. Р.“ са једанаест година, а да до тог момента није био укључен у образовни систем. Ова чињеница није од значаја за одлучивање у конкретном предмету, с обзиром да је школи упућен захтев да се изјасни на притужбу, односно, да наведе из којих разлога П. Б. на крају школске 2012/13 године није оцењен из свих предмета. Повереница за заштиту равноправности је става да разлог за неоцењивање не може да буде то што је П. Б. уписан у школу са једанаест година, као и што раније није био укључен у образовни систем, јер инклузиван систем образовања подразумева да је образовни систем у стању да сваком детету пружи квалитетно образовање, као и да се прилагоди образовним потребама деце која до тада нису могла да се уклопе у постојећи образовни процес. Такође, наводи из изјашњења да родитељи П. Б. не сарађују директно са школом већ да комуникацију обављају преко просветних инспектора, просветних саветника, Заштитника грађана и чланица Мреже за инклузивно образовање, немају утицаја на одлучивање у овом предмету. Међутим, из овако формулисаних навода школе може се закључити да школа има осуђујући став према родитељима који користе постојеће механизме заштите, те да нису успостављени добри односи на релацији школа-родитељи детета. Повереница за заштиту равноправности указује да механизми заштите и постоје да би могли да се покрену/употребе када је то неопходно у циљу заштите интереса детета. С друге стране, механизми заштите су веома корисни и за саму образовну институцију. Окончањем поступака који су покренути, могу настати две ситуације: 1) школа добија потврду да је поступала у складу са прописима или 2) утврђују се одређене неправилности, а школа добија могућност да исправи своје евентуалне грешке. Без обзира на исход поступка, заштитни механизми служе за побољшање положаја детеа у систему образовања, односно, представљају операционализацију принципа најбољег интереса детета, што треба да буде крајњи циљ и жеља сваке школе и сваког запосленог у образовном систему. Кад је у питању поступак пред Повереником за заштиту равноправности, његова сврха јесте да се испита да ли одређено поступање школе представља дискриминацију, те да се, уколико је до дискриминације дошло, школи дају препоруке о начину уклањања штетних последица дискриминације и спречавању даљег дискриминаторног поступања.

3.14. Надаље, увидом у достављене прилоге, утврђено је да индивидуални образовни план за П. Б. донет 28. септембра 2012. године и да су њиме предвиђене активности из области социјалних вештина, вербалне комуникације и моторике. Планирано је да се ове активности спроводе током школске године, а ревизија ИОП-а је планирана за јануар 2013. године. Ревизија ИОП-а је урађена, али је забрињавајућа чињеница да се из ИОП-а не може утврдити ниједан елемент ревизије, већ је само констатовано: „16. јануара. 2013. урађена ревизија ИОП. Ученик наставља школску годину по истом плану“, уз потпис одељенског старешине. Дакле, из индивидуалног образовног плана не може се утврдити које од планираних активности су биле предмет анализе, зашто нема никаквих измена у ИОП-у, као ни на основу којих чињеница је одељенски старешина одлучио да дете треба да настави школску годину по истом плану. Такође, не може се утврдити ни ко је све учествовао у ревизији, као ни зашто родитељи нису укључени у ревидирање ИОП-а. Повереница за заштиту равноправности изражава наду да је у питању само неадекватно евидентирање предузетих активности приликом ревизије индивидуалног образовног плана за П. Б, као и да ту активност није обавио разредни старешина сам, без сарадње са осталим члановима ИОП тима. Међутим, Повереница указује да је учешће родитеља од изузетног значаја, како за израду тако и за ревизију ИОП-а, као и да се мора поштовати право родитеља и детета да учествују у свим поступцима који их се тичу.

3.15. Као што је наведено, Повереник за заштиту равноправности надлежан је за сузбијање свих облика и видова дискриминације и остваривање равноправности у друштвеним односима. Стога је у надлежности Повереника само утврђивање да ли је дошло до повреде антидискриминационих прописа, док процењивање да ли је школа поступала у складу са другим прописима не спада у надлежности Повереника. Због тога, у конкретном случају, Повереница констатује да није даље анализирала да ли је школа поступила у свему са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања и подзаконских аката, али је узела у обзир мишљења и препоруке које су школи дали надлежни органи. С тим у вези, на основу дописа Школске управа у Ч. од 23. априла 2013. године, утврђено је да је Школска управа препоручила школи да поштује прописане процедуре у изради ИОП-а, да изради ИОП за све предмете, као и да створи услове који ће омогућити П. Б. да буде укључен на часове свих предмета у оној мери која је за њега оптимална. Даље, школи је препоручено да поштује Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, да планира и реализује активности и методе којима ће створити услове за оцењивање П. Б, као и укључи родитеље у израду, праћење и ревидирање ИОП-а.

3.16. Имајући у виду досадашњу анализу, потребно је утврдити зашто П. Б. није оцењен на крају школске 2012/13 године, као што су оцењени сви други ученици, односно, да ли је различито третиран у односу на другу децу на основу свог личног својства-сметњи у развоју. У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности констатује да је увођење инклузивног образовања у образовни систем Републике Србије велики корак у остваривању права сваког детета на квалитетно образовање, а такође представља и поштовање међународних обавеза које је држава преузела. Инклузиван образовни систем јесте такав систем који се прилагођава детету, уважавајући индивидуалне специфичности, уз поштовање принципа недискриминације. Из прилога који су достављени уз притужбу и изјашњење, утврђено је да П. Б. има сметње у развоју и да му је био потребан индивидуалан образовни план. Међутим, његов ИОП није израђен за све предмете, већ је испланирано да иде на часове музичке културе, физичког васпитања, ликовне културе, грађанског васпитања и одељенске заједнице. Имајући у виду прописе којима је регулисана израда индивидуалног образовног плана, а сходно одредби члана 5. став 3. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање, којом је прописано да ИОП у школи може да се донесе за део или област у оквиру наставног предмета, један наставни предмет, групу наставних предмета или за све садржаје, односно, наставне предмете за разред који ученик похађа, као и за ваннаставне активности, из ИОП-а П. Б. могло би се закључити да му је индивидуални образовни план потребан само за предмете за које је донет, а да му прилагођавање наставе за друге предмете није потребно, односно, да њих похађа по редовном наставном програму. Међутим, из навода из притужбе и изјашњења произлази да П. Б. није уопште похађао наставу из других предмета, као сва друга деца. Такође, Повереница указује да су наводи школе да се „још увек нису стекли услови за постављање образовних циљева“, потпуно неприхватљиви и да доводе у неравноправан положај децу којима је потребна додатна подршка у образовању у односу на другу децу.

3.17. У току поступка је утврђено да је П. Б. похађао наставу само из предмета за које је имао израђен ИОП, док наставу из других предмета није похађао, што је довело до последице да на крају школске године није имао оцене из свих предмета, као друга деца. У изјашњењу школе је наведено да се школа, почетком школске 2012/13, обратила Министарству просвете, науке и технолошког развоја, јер од Школске управе у Ч. није добила упутство за оцењивање П. Б. У изјашњењу је даље наведено да је од министарство обавестило школу да су планиране измене и допуне Правилника о евиденцијама, којима ће се дефинисати начин и место евидентирања рада и оцена ученика у педагошкој документацији ученика који раде по ИОП-у. Међутим, Повереница указује да је школа у обавези да примењује важеће прописе, уз потпуно разумевање потребе да се одређени прописи унапреде. Стога је школа била у обавези да поступа у складу са одредбама Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање којим је прописано да се ученик који стиче образовања у току примене ИОП-а и оцењује према њему, а у складу са прописом о оцењивању ученика у основном и средњем образовању и васпитању. При томе, основни принципи на којима Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању почива су: уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија, а прописано је и да се оцењивање врши без дискриминације по било ком основу. Такође, одредбама члана 7. ст. 1. и 3. овог правилника прописано је да се ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, оцењује се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана, а када ученик стиче образовање и васпитање по прилагођеним стандардима постигнућа, оцењује се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда постигнућа. Приликом анализе и одлучивања у овом предмету, Повереница је посебно имала у виду чињеницу да је дописом од 23. априла 2013. године, Школска управа у Ч. дала препоруке ОШ „Т. Р.“ да поштује Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању и да створи услове за оцењивање П. Б.

3.18. На крају, потребно је још указати на да ОШ „Т. Р.“ изводи погрешан закључак да је притужба неоснована, наводећи да П. Б. није оцењен јер његов ИОП нема образовне циљеве. Иако Повереница за заштиту равноправности није анализирала евентуалне мањкавости и неправилности индивидуалног образовног плана П. Б, оно што је евидентно јесте да је школа пропустила да обезбеди услове да П. Б. буде оцењен из свих предмета на крају школске године, као сви други ученици. С друге стране, имајући у виду наводе школе, није јасно на основу чега је родитељима П. Б. предложено током јуна 2013. године да припреме П. за разредни испит. Повереница констатује да је овај предлог веома нелогичан, с обзиром да школа тврди да П. није могао бити оцењен током године и на крају године, па се поставља питање на који начин би ово оцењивање било могуће на разредном испиту. Додатно је потребно нагласити да су поједини наводи из изјашњења потпуно неприхватљиви, као што је нпр. „П. ИОП нема образовних циљева зато што у његовом педагошком профилу нема карактеристика које то омогућавају“, односно, указују на неразумевање специфичности положаја детета са сметњама у развоју у редовном образовном систему. Повереница за заштиту равноправности наглашава да ученици не смеју да сносе последице неблаговременог и неадекватног поступања школе, односно, указује да ако је било могуће створити услове да П. Б. буде оцењен на разредном испиту, било их је могуће створити и пре тога, током школске године.

3.19. Сагледавајући све околности овог случаја, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је „ОШ Т. Р.“, пропуштајући да створи услове који би омогућили да П. Б. буде оцењен из свих предмета у школској 2012/13 години, ставила П. Б. у неповољнији положај у односу друге ученике на основу његовог личног својства – сметњи у развоју.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем ОШ „Т. Р.“ из Ч. да створи услове који би омогућили да П. Б. буде оцењен из свих предмета у школској 2012/13 години, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује ОШ „Т. Р.“ у Ч. да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере којима ће створити услове да П. Б. буде оцењен из свих предмета у школској 2013/14 години.

5.2. Организује обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

5.3. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
Потребно је да ОШ „Т. Р.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „Т. Р.“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa В.Б. прoтив oснoвнe шкoлe T. Р. збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти oбрaзoвaњa