дел. бр. 07-00-00362/2012-01 датум: 22. 2. 2013.
МИШЉЕЊЕ БР. 461/2012
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела невладина организација P. из Б. против ОШ „Ј. Ј. З.“ у С.и – измештено четворогодишње одељење у М. и директорке Д. М, као одговорног лица, због дискриминације ромске деце.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 9. октобра 2012. године обратила невладина организација P. из Б. против ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. – измештено четворогодишње одељење у М. и директорке Д. М, као одговорног лица, због дискриминације ромске деце.
1.2. У притужби се наводи следеће:
– да припадници ромске националне мањине спадају у социјално и образовно најугроженију мањину у Србији; да живот у дубоком сиромаштву, најчешће у неформалним насељима и без могућности да испуне минималне услове за развој и образовање своје деце само погоршавају већ лош образовни статус ромске популације;
– да су недостатак друштвеног интересовања за проблеме ромске популације, адекватне стимулације и припремљености за школовање допринели да је већина припадника ромске националне мањине потпуно или функционално неписмена;
– да се измештено одељење ОШ „Ј. Ј. З.“ налази у месту М, у непосредној близини ромског насеља;
– да су приликом посете НВО P. ромском насељу у М, Роми чија деца похађају наставу у одељењу ОШ „Ј. Ј. З.“ скренули пажњу на дискриминаторно понашање запослених према деци ромске националности;
– да је ромској деци експлицитно стављено до знања да бесплатне уџбенике, које добијају сва деца од првог до четвртог разреда основне школе, не смеју носити својим кућама и да се ова забрана односи искључиво на ромску децу, не и на осталу децу;
– да наставничко особље овај поступак оправдава лошим условима живота ромских породица и претпоставци да ће књиге које ромска деца добију бити уништене или у знатној мери оштећене и да из тих разлога ромска деца могу користити уџбенике само у школи, за време трајања наставе, за разлику од неромске деце која уџбенике слободно могу носити својим кућама; према речима родитеља ромских ученика, ова забрана не важи ни за једно неромско дете чији су родитељи лошег имовног стања;
– да су током трајања наставе ромска деца физички одвојена од остале деце; да су последње клупе у учионици намењене искључиво за ромску децу, а заједно у школској клупи могу седети само деца која су исте националности и да распоред седења није питање жеље детета, већ учитељи/це задржавају дискреционо право да направе распоред седења на својим часовима;
– да се трећи вид дискриминаторног понашања односи на другачије методе рада и ниска очекивања учитеља/ица од ученика ромске националности; да ромска деца нису укључена у рад на часовима и у савладавање новог градива, чиме им је пружен знатно нижи квалитет знања у поређењу са неромском децом;
– да се ромској деци свакодневно сугерише да могу напустити наставу и да не морају долазити на часове до краја школског дана ако то не желе, док им је забрањено да присуствују часовима енглеског језика под изговором да тешко могу да савладају тај предмет;
– да се оваквим поступањем наставног особља доприноси искључивању ромске деце из система обавезног основног образовања и за последицу има немогућност ромске деце из ромског насеља у М. да наставе школовање, пошто је већина њих и након завршеног четвртог разреда основне школе готово неписмена.
1.3. У притужби су наведена и имена и контакт телефон родитеља чија деца похађају наставу у ОШ „Ј. Ј. З.“ у М. и који су предложени као сведоци: С. И, Д. П, А. А, С. И. и Ј. И.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „Ј. Ј. З.“ у М.
1.5. У изјашњењу директорке Д. М, наведено је:
– да ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. у свом саставу има Издвојено одељење у М. у коме се изводи четвороразредна настава; да школу у М. похађа 90 ученика/ца, од тога 47 ученика/ца ромске националности (I разред – 13 ученика/ца, II разред – 22 ученика/ца, III разред – 4 ученика/ца и IV разред – 8 ученика/ца);
– да у Издвојеном одељењу наставу изводе четворо учитеља/ица, а додатну помоћ и подршку ученицима и наставницима пружа педагошки асистент Д. Р;
– да је тачно да деца ромске националности долазе из ромског насеља „у којем влада беда и сиромаштво и нехумани услови за живот и одрастање деце“; да због великог броја деце ромске националности и због осетљивости ове популације школа посебне напоре улаже са циљем да се у подручном одељењу у М. ромској деци олакша школовање;
– да педагошки асистент два пута недељно одлази у Издвојено одељење у М, редовно обилази ромско насеље, обавља разговоре са родитељима ученика и редовно о свим проблемима и потребама ромске деце обавештава школу; такође води рачуна о редовности похађања наставе и упознаје школу са подацима добијеним на терену где се ученици који не похађају наставу налазе;
– на сваки указани проблем школа приступа његовом решењу, даје неопходне упутства и инструкције, а све у сврху да се сваком ученику створе неопходни услови за образовање;
– да је школа, путем донација, добила помоћ у неопходном школском прибору; да је педагошки асистент сагледао потребе ученика и да је сваки ученик добио неопходан школски прибор на почетку школске године;
– да су поред школског прибора ученици добили и помоћ у одећи и обући коју је донирала хуманитарна организација Црвени крст;
– да ученици добијају бесплатне уџбенике у складу са Стручним упутством о дистрибуцији, коришћењу и враћању уџбеника које финансира Влада Републике Србије; уџбеници се дају деци на коришћење на основу потврде о преузимању, коришћењу и враћању уџбеника коју прописује Министарство просвете, а коју потписује родитељ ученика коме се даје уџбенички комплет на коришћење и да су сви ученици чији су родитељи потписали потврду о преузимању, коришћењу и враћању уџбенике, без обзира на националну припадност, добили бесплатне уџбенике и користе их без икаквог ограничења и у школи и код куће;
– да је школа предузела све мере како би испитала околности и остале наводе из притужбе;
– да су 25. октобра 2012. године узете писане изјаве од учитеља/ица које раде у Издвојеном одељењу у М;
– да је заказан заједнички родитељски састанак 25. октобра 2012. године коме су присуствовали директорка школе Д. М, учитељи/це који раде у Издвојеном одељењу у М, секретар школе и педагошки асистент и да се одазвало 12 родитеља деце ромске националности;
– да су на родитељском састанку родитељи истакли да деца слабије напредују у школовању, али да на питање да ли редовно похађају наставу, сваки родитељ понаособ истиче своје разлоге за нередовно похађање наставе;
– да ниједан од родитеља није истакао дискриминаторни однос наставника према ученицима, као што је забрана присуства часовима и искључивање из наставног процеса и групе вршњака;
– да је увидом у распоред седења ученика ромске националности у одељењу, и на основу изјава учитеља/ица утврђено да ученици ромске националности не седе само у задњим клупама и да распоред седења, по изјавама учитеља/ица, зависи од физичких и здравствених карактеристика ученика;
– да на основу изјава учитељица и наставнице енглеског језика не постоји никакво дискриминаторно понашање према ромској деци по питању савладавања наставног градива; учитељи/це раде по плану и програму, примењују све наставне методе и све облике рада једнако према сваком детету, без икаквих предрасуда, као и да се улажу посебни напори да ромска деца седе у школским клупама, мотивишу се за учење и стекну одговарајуће образовање.
1.6. Уз изјашњење су достављене и изјаве учитеља/ица и наставника који раде са децом и извештај педагошког асистента Д. Р.
1.7. У изјави Р. М, учитељице I разреда ОШ „Ј. Ј. З.“ у М. наведено је:
– да је у I разреду уписано 13 ученика/ца ромске националности; да осам ученика/ца долази у школу, четворо редовно, а четворо повремено; петоро ученика/ца од почетка школске године није ни једном дошло у школу;
– да сви ученици/е у одељењу имају исти третман, без обзира на националну припадност; сваки ученик/ца има свој досије у којем се чувају продукти његовог/њеног рада, као и да постоје и фотографије које сведоче о укључивању ромске деце у наставне и ваннаставне активности у школи;
– да је уџбенички комплет преузела мајка само једне ученице, а да родитељи четири ученика/це нису преузели комплете уџбеника за I разред јер немају услове за чување књига па нису сигурни да ће уџбенике моћи да врате на крају школске године и да су родитељи потписали изјаве о томе, као и да ученици/е који своје уџбенике не носе кући, користе их у школи;
– да су сви ученици/е I разреда распоређени у клупама по одређеним критеријумима, да у првим клупама седе ученици/е који имају проблем са видом и ученици/е који су нижи растом;
– да је разлог неуспеха ромске деце пре свега нередовно похађање наставе; да „ученици долазе у школу у 8,30, некада и у 9 часова и то прљави, неумивени, неочешљани, боси, са поцепаном и прљавом одећом и обућом, без оловке, свеске, са рукама у џеповима“;
– да су родитељи немотивисани да шаљу децу у школу, да код куће немају никакву помоћ, да се за ученике који слабије напредују организује допунска настава;
– да у школи ради и педагошки асистент Д. Р. који долази у М. два пута недељно и укључен је у рад са децом;
– да она, као учитељица улаже велике напоре да се ученицима/ама ромске националности обезбеде бољи услови за боље напредовање у школи.
1.8. У изјави М. Л, учитеља II разреда ОШ „Ј. Ј. З“ у М. наведено је:
– да је у II разред уписано 22 ученика/ца ромске националности; да jeдaн ученик редовно похађа наставу, узео је уџбенике, носи их кући и уредно их одржава и доноси домаће задатке;
– да петоро ученика/ца повремено одсуствује са наставе (2-3 дана у току недеље), редовнији су него у првом разреду и спорије напредују (препознају и пишу слова);
– да се седам ученика/ца налазе у ромском насељу, али веома нередовно похађају наставу (3 – 4 дана у месецу дођу у школу); да је родитељима указивано на важност редовног похађања наставе, али да родитељи изјављују да „немају средства да их обуку и нахране као би их послали у школу, као и то да су и сами неписмени и неспремни да раде са децом“;
– да је, на основу теренског рада, посета породицама и разговора са родитељима и података добијених од педагошког асистента, дошао до увида да је деветоро ученика/ца од септембра одсутно из насеља;
– да је уџбенике подигао један ученик, а да су остали родитељи ромске националности одбили да узму уџбенике уз потпис јер „кажу да њихова деца цепају и не воде рачуна о својим уџбеницима и не желе да их узму и седе у школи“;
– да су сви ученици/е распоређени у клупама по одређеним критеријумима, да у првим клупама седе ученици/е који/е имају проблем са видом а иза њих ученици/е који/е су нижи растом од својих вршњака;
– да сви ученици/е у одељењу имају исти третман, без обзира на националну припадност; да је редовно похађање наставе неопходан услов за постизање школског успеха, као и комплетна сарадња са родитељима;
– да се из наведеног види да је ниско школско постигнуће ромске деце директна последица њиховог недоласка у школу и изразито неповољних економских, социјалних и васпитних услова у којима живе; да „ученици ромске националности касне на наставу, недовољно обувени и обучени (боси, мокри, поцепани..), неуредни, прљави, имају ваши…“;
– да деца „за време наставе устају, прекидају, међусобно се препиру, склони су да се потуку, затим стално питају кад ће ужина да изађу“; да нека деца када приме ужину, кришим одлазе кући;
– да негира да се у одељењу II разреда врши дискриминација ромске деце.
1.9. У изјави В. Н, учитеља III разреда ОШ „Ј. Ј. З.“ у М. наведено је:
– да је у III разред уписано четворо ученика/ца ромске националности и да три ученика/це редовно похађа наставу;
– да је највећи проблем у савладавању градива нередовно похађање наставе, недостатак адекватног школског прибора, неразвијена свест родитеља и немотивисаност да им деца редовно одлазе у школу;
– да сви ученици/е имају исти третман без обзира које су националне припадности и да су ученици/е ромске националности свакодневно укључени у остваривању васпитно-образовног рада;
– да је уџбенике преузела само једна ученица ромске националности, а да су остали родитељи ромске националности потписали изјаву да не желе да преузму уџбенике јер не сигурају да ће исте вратити на крају године; ученици који нису преузели своје уџбенике користе их у школи;
– да је ученици ромске националности која је узела уџбенике, фотокопирао уџбеник из предмета Народна традиција „како се не би разликовала од осталих ученика“;
– да слабовиди ученици/е седе у првим клупама а иза њих распоређује ученике/це који/е су нижи растом од својих вршњака;
– да као учитељ у сарадњи са школом улаже максималне напоре да се деци ромске националности обезбеде бољи услови за живот и рад у школи и да демантује да се у одељењу III разреда врши дискриминација.
1.10. У изјави М. С, учитељице IV разреда ОШ „Ј. Ј. З.“ у М. наведено је:
– да је у IV разред уписано осморо ученика/ца ромске националности; да четворо ученика/ца редовно похађа наставу, а четворо повремено похађа наставу;
– да је деци теже да науче језик, читање и писање; да су из породица где има више деце и да су препуштени сами себи;
– да сва деца имају исти третман у одељењу, без обзира на националну припадност;
– да неки родитељи нису преузели уџбенике и да њихова деца те уџбенике користе у школи, а да уџбеник за енглески језик није бесплатан, па да трошкове набавке тог уџбеника сносе сами родитељи;
– да је распоред ученика/ца по клупама следећи: слабовиди ученици/е седе у првим клупама, а иза њих су ученици/е који/е су нижи растом од својих вршњака;
– да се за ученике/це који/е слабије напредују одржава допунска настава;
– да је највећи проблем у савлађивању програма нередовно похађање наставе ученика/ца ромске популације; да су деца укључена у наставни процес; да због лоших услова живота нису у стању да прате наставу.
1.11. У изјави Ј. И, професорке енглеског језика у ОШ „Ј. Ј. З.“ у М. наведено је:
– да се не слаже са наводима и притужбама јер у њима нема ни мало истине;
– да сви њени ученици/е, без обзира на њихову националност имају комплетно исти третман;
– да већина присутних ученика не поседује уџбенике јер уџбеници енглеског језика не спадају у групу оних који су бесплатни по налогу Министарства просвете па, па у сарадњи са педагошким асистентом набавља старе уџбенике за ученике слабијег материјалног стања; преостали потребан прибор (копије тестова, свеске, оловке и бојице) обезбеђује без икакве надокнаде;
– да сви ученици присуствују часовима енглеског језика и никада није имала икакве замерке на рад, ни од колега, ни од родитеља а ни од деце;
1.12. У изјави Д. Р, педагошког асистента у ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. наведено је:
– да у ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. ради на пословима педагошког асистента пуне три године, како у централној школи у С, тако и у Издвојеном одељењу у М;
– да је у 2012/2013 школској години у Издвојеном одељењу у М. уписано укупно 47 ученика ромске националности од I до IV разреда и да се у школи тренутно налази 32 ученика, док се остали налазе ван места боравка, односно, са родитељима у иностранству или на сезонским радовима;
– да због нередовности похађања наставе, социјалног стања ученика, незаинтересованости и неодговорности родитеља, два пута недељно одлази у Издвојено одељењу у М;
– да се његов рад углавном састоји у праћењу редовности ученика у настави, пружању додатне подршке и помоћи за време редовне наставе, организовање и држање допунске наставе са ученицима ромске националности, укључивање ученика у секције и ваннаставне активности, обиласку породица ученика који изостају са наставе, а све у циљу успостављања добре сарадње између родитеља и школе;
– да сви ученици у одељењу, без обзира на националну припадност, имају исти третман;
– да се ученицима ромске националности посвећује довољна пажња, учитељи/це прилазе и помажу им у раду; да због лоших услова живота, необразованости и неодговорности родитеља, социјалног статуса, већина ученика су незаинтересовани, показују лоше манире у школи, веома мали број ученика поштује ауторитет учитеља/це, те учитељи/це улажу посебне напоре да се часови реализују;
– да су на додатној допунској настави коју он држи са децом ромске националности, ученици/е недисциплиновани, немотивисани за рад, немају радну навику, наставну јединицу тешко разумеју, а додатну тешкоћу представља и делимично незнање и неразумевање неких српских речи,
– да су ученици који редовно похађају наставу описмењени; пишу и читају писана и штампана слова азбуке, сабирају и одузимају и извршавају друге задатке које добију од учитеља/це; учитељи/це их подстичу у раду, укључују у радионице и приредбе које радо прихватају, укључени су у разне излете које организују учитељи/це;
– да су од почетка школске године ученици добили школски прибор обезбеђен у сарадњи са фирмом K. из С. и Црвеним крстом; да свеске и оловке бацају, цепају или забораве код куће;
– да на теренском раду углавном сарађује са родитељима, који на питање зашто децу редовно не шаљу у школу, одговоре: немају патике, киша је пала па немају шта да обуку, немају топлу гардеробу, немају свеске и оловке и неће да иду у школу;
– да се ученицима пружа помоћ у набавци уџбеника који не улазе у комплет бесплатних уџбеника, неки уџбеници се фотокопирају уз помоћ и сарадњу са НВО „Д. з. е. Р.“ из С, која је поред помоћи у фотокопирању уџбеника пружила помоћ у школском прибору;
– да неки родитељи нису преузели уџбенике које им је школа нудила јер не гарантују да ће моћи те уџбенике да врате на крају школске године, под изговором да ће њихова деца поцепати или изгубити уџбенике;
– да је присуствовао часу енглеског језика који држи наставница Ј. И, која је млада, креативна у свом раду, користи многа наставна средства и помагала и улаже све напоре да приближи свој предмет са којим се ученици први пут сусрећу; да сва деца која иначе похађају редовно наставу, редовно присуствују и часовима енглеског језика, активна су у раду и имају сви позитивне оцене.
1.13. Повереница за заштиту равноправности је у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, затражила и изјашњење сведока који су у притужби наведени, па је прибавила изјаве родитеља С. И. и Д. П.
1.14. У изјави ова два сведока од 28. новембра 2012. године, наведено је:
– да њихова деца не могу да носе уџбенике кући као остала неромска деца, јер школска управа то не дозвољава из разлога јер ће деца оштетити уџбенике;
– да њихова и остала ромска деца седе у последњим клупама;
– да су ромска деца у лошијем положају од друге деце јер им учитељи/це и наставница посвећују мање пажње;
– да има деце која су IV разред а не знају да се потпишу;
– да ромској деци наставници дозвољавају да напусте часове, да им кажу да не морају да се враћају;
– да сматрају да се ромска деца лошије третирају од друге деце.
1.15. А. А. није уручен захтев за изјашњење уз напомену да се одселила на непознату адресу, а Ј. И. и С. И. је захтев за изјашњење достављен 6. новембра 2012. године, али њихове изјаве нису приспеле до окончања поступка.
1.16. Невладина организација P. је доставила 14. децембра 2012. године допуну притужбе у којој је наведено:
– да постоји проблем са неуредним достављањем поште становницима неформалног ромског насеља у М, због географског, економског и социјалног положаја насеља;
– да постоји тешкоћа у комуникацији са сведоцима, јер се пет породица служи једним телефонским апаратом;
– да постоји немогућност писаног општења са становницима насеља, јер су скоро сви сведоци неписмени;
– да је од пет сведока, колико их је наведено у притужби, само два примили допис Повереника за заштиту равноправности да се изјасне о наводима притужбе;
– да ни један од сведока није разумео сврху дописа који су примили и у незнању су се обратили запосленима у ОШ „Ј. Ј. З.“ у М; да су им дописи одузети уместо да им је понуђена помоћ у њиховом тумачењу; да је заказан родитељски састанак са циљем стварања утиска код родитеља о побољшању положаја ромске деце у школи;
– да су родитељима ромске деце по први пут обећани бесплатни уџбеници, помоћни прибор и материјал, као и веће радно ангажовање ромске деце на часовима;
– да до сад обећање није испуњено и да родитељи не полажу превише наде да ће све што је речено бити и испуњено;
– да је, према изјавама родитеља ромске деце, родитељски састанак протекао у непријатељској и напетој атмосфери и да родитељи страхују да ће након свега, њихов и положај њихове деце бити још тежи;
– да сведоци наведени у притужби нису могли да се сами изјасне о наводима притужбе, јер је реч о неписменим, односно полуписменим лицима, и да су запослени у НВО P. помогли сведоцима у тумачењу садржине дописа и састављању потребне изјаве;
– да ову допуну достављају у циљу бољег и свеобухватнијег сагледавања ситуације и догађаја који су предмет притужбе.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Анализом навода из притужбе, изјашњења и приложених доказа утврђено је да ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. има измештено одељење у М. у којем се изводи четвороразредна настава; да је у школу уписано 90 ученика/ца од којих су 47 ромске националности: 13 ученика/ца у I разреду, 22 у II разреду, четворо у III разреду и осморо у IV разреду.
2.2. У издвојеном одељењу наставу изводе четворо учитеља/ица, а додатну помоћ и подршку ученицима и наставницима пружа педагошки асистент Д. Р. који долази два пута недељно у Издвојено одељење у М.
2.3. Увидом у изјаве учитеља/ица школе утврђено је да од 47 деце ромске националности која су уписана у школској 2012/2013. години, само 12 деце редовно похађа наставу (у I разреду четворо деце, у II разреду једно дете, у III разреду троје деце и у IV разреду четворо деце), а осталих 35 наставу похађа повремено или на наставу уопште не долази. Из ове анализе произлази да наставу редовно похађа само 25% уписане деце ромске националности.
2.4. Даљом анализом утврђено је да је деци ромске националности омогућено да добију бесплатне уџбенике у складу са Стручним упутством о дистрибуцији, коришћењу и враћању уџбеника које финансира Влада Републике Србије и да се уџбеници дају деци на коришћење на основу потврде о преузимању, коришћењу и враћању уџбеника коју прописује Министарство просвете, а коју потписују родитељи ученика/це којиме се дају уџбеници на коришћење. Увидом у изјаве учитеља/ица утврђено је да је потврде о преузимању, коришћењу и враћању уџбеника у Издвојеном одељењу у М. потписало само троје родитеља ромске националности и да само троје деце ромске националности у школи (по једно у свако одељењу од првог до трећег разреда) има уџбенички комплет. Осталих 44 деце ромске националности немају уџбенике које могу да користе код куће.
2.5. У свим приложеним изјавама, које су доставили директорка школе и наставно особље, садржана су следећа тврђења: да сви ученици имају исти третман у школи без обзира које су националности и да се све наставне методе и сви облици рада једнако примењују према сваком детету; да ученици/це ромске националности не седе само у задњим клупама, већ да је распоред седења одређен по једнаким критеријумима, тако да слабовиди ученици/е седе у првим клупама а иза њих седе нижи ученици/е. Такође, у изјашњењима свих учитеља/ца и педагошког асистента је наглашено да деца долазе из јако сиромашних породица, да нередовно похађају наставу, да су родитељи немотивисани да шаљу децу у школу, да деца касне на наставу, да су недовољно обучена и одевена, да је већина ученика незаинтересована за наставу, као и да мали број ученика поштује ауторитет учитеља/ице.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета .
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
3.5. Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.
3.6. Повереница за заштиту равноправности користи прилику да подсети да је доношењем Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији, Влада Републике Србије поставила као стратешки циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији, са циљем смањења разлика које постоје између положаја ромске популације и осталог становништва. Део овог документа се односи и на стање у систeму oбрaзoвaњa, у којем је, између осталог, наведено и да су Рoми чeстo излoжeни рaзличитим oблицимa прикривeнe или oтвoрeнe дискриминaциje коју врше шкoлске влaсти, нaстaвници, шкoлскo oсoбље, друга дeца и рoдитeљи друге деце. Стратегија указује на проблем да су очекивања учитеља и наставника у вези са постигнућима ромске деце нижа, што доводи до смањивања подршке која се пружа ромским ученицима, снижавања критеријума, скраћивања градива, па и превођења у виши разред без савладавања градива. Као неке од приоритета у побољшању положаја Рома, Стратегија означава правовремено и ефикасно укључивање ромске деце у предшколско и основно образовање, између осталог стручним усавршавањем наставног особља за индивидуализован образовни рад и интерактивну наставу, а посебно за сузбијање стереотипа, предрасуда и дискриминације, као и систематско праћење и санкционисање дискриминације и других облика понашања заснованих на етничким и другим предрасудама у предшколским и школским срединама, а посебно међу васпитачима, наставницима и особљем ових институција.
Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења
3.7. Наводи директорке школе и васпитно-образовног кадра школе, скоро су идентични, а суштина навода је да су деци понуђени бесплатни комплети уџбеника, али да деца не користе уџбенике код куће јер њихови родитељи нису прихватили одговорност да ће на крају школске године вратити неоштећене уџбенике, да ромска деца „не седе само у задњим клупама већ да седе по кључу: слабовида деца напред, деца нижег раста одмах иза њих“, као и да сва деца имају исти третман, без обзира на националност. Такође, оправдања која наводе као разлоге лошег школског успеха ромске деце јесу нередовни доласци деце на наставу, недисциплинованост, немотивисаност, непостојање радних навика и неразумевање неких српских речи.
Неспорна је чињеница да припадници ромске националне мањине често живе у врло лошим материјалним условима, у великом сиромаштву, што је случај и са ромским породицама у насељу у М. Увидом у изјашњења учитеља/ица неспорно је да одређен број деце ромске националности нема елементарне услове за живот, обућу и одећу, да нека деца не долазе у школу јер су на сезонским пословима са родитељима, да немају подршку родитеља да развијају радне навике и позитиван однос према школским обавезама. Повереница за заштиту равноправности је става да у таквом социјално-економском окружењу ромска деца не могу у школи имати „исти третман“ не због њихове националне припадности, већ због средине која их не подржава да се школују, због лоше стартне позиције са које улазе у образовни систем, као и без довољног познавања српског језика да би пратила наставу. У таквим условима школа и наставно особље има појачану улогу, а пре свега и обавезу, да деци која нису у једнаком положају са децом већинског становништва, пруже једнаку могућност да користе своје законско право на школовање.
Поражавајућа је чињеница да од 47 уписаних ученика/ца ромске националне мањине у истуреном одељењу школе у М, што чини 52% све уписане деце, само 12 ученика/ца редовно похађа наставу, а да само њих троје има уџбеничке комплете које може да користе и код куће. Овако мали проценат присутности ромске деце на настави, изјашњења која запослени у школи наводе као разлоге због којих је школски успех ромске деце на ниском нивоу (немотивисаност, недостатак радне навике, непоштовање ауторитета наставника), као и изјаве родитеља ромске деце да има деце која иду у четврти разред а која не знају да се потпишу, нажалост потврђује проблем наведен у Стратегији за унапређење положаја Рома у Републици Србији: да су „очекивања учитеља и наставника у вези са постигнућима ромске деце нижа, што доводи до смањивања подршке која се пружа ромским ученицима, снижавања критеријума, скраћивања градива, па и превођења у виши разред без савладавања градива“.
4. МИШЉЕЊЕ
ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. – измештено четворогодишње одељење у М. и директорка Д. М, као одговорно лице, нису благовремено предузели одговарајуће мере како би се пречила посредна дискриминација ромске деце у остваривању права на образовање, забрањена чл. 7. у вези са чл. 24. Закона о забрани дискриминације, чиме су повредили чл. 44. Закона о основама система васпитања и образовања.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. – измештено четворогодишње одељење у М. и директорки Д. М, као одговорном лицу,
5.1. Да организују стручно усавршавање наставног особља за индивидуализован образовни рад и интерактивну наставу, а посебно за сузбијање стереотипа, предрасуда и дискриминације, као и
5.2. Да предузме све потребне педагошке мере за мотивисања ромске деце за долазак у школу и похађање наставе, све у у циљу обезбеђивања остваривања права на једнако и квалитетно образовање, без дискриминације.
Потребно је да ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. – измештено четворогодишње одељење у М. и директорка Д. М, као одговорно лице, обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „Ј. Ј. З.“ у С. – измештено четворогодишње одељење у М. и директорка Д. М, као одговорно лице, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба УГ Р. из Б. против ОШ Ј. Ј. З. из С. због дискриминације ромске деце у образовању 
