дел. бр. 07-00-00361/2012-01 датум: 22. 2. 2012.

МИШЉЕЊЕ БР. 463/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело удружење „М. Б.“ из К, у име малолетног М. Б. кога заступа мајка З. Б, против ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорке К. П, због дискриминације ученика на основу личног својства – припадности ромској националној мањини.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио А. С. заступник удружења „М. Б.“ из К, у име малолетног М. Б, уз сагласност мајке З. Б, против ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорке К.е П. Притужба се односи на дискриминацију ученика М. Б. на основу припадности ромској националној мањини, а коју школа и директорка, како се у притужби наводи, врше тако што не предузимају потребне мере како би заштитили М. Б. од малтретирања од стране других ученика.

1.2. У притужби и у допуни притужбе, удружење „М. Б.“ навело је следеће:

– да притужбу подноси против ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорке К. П, као одговорног лица;
– да је основ дискриминације припадност ромској националној мањини и слабо имовно стање породице Б;
– да је дискриминација М. Б. константно вршена у периоду од 2008/2009 школске године, све до октобра 2012. године, као и да је у том периоду М. Б. више пута у школи и школском дворишту био жртва вршњачког насиља (физичког и вербалног);
– да су М. у том периоду ударали, убадали оловкама, гађали разним предметима, да су га вређали на националној основи и то тако што су му говорили „цигани не треба да иду у школу“;
– да се М. Б. повукао у себе и да није желео да иде у школу, да је имао стомачне тегобе кад год је требало да иде у школу, као и редовне главобоље;
– да су родитељи М. Б. у последње четири године у више наврата обавештавали учитељицу, директорку школе као и стручну службу школе о вршњачком малтретирању, али да по тим пријавама ништа није предузимано, због чега се малтретирање увек и настављало;
– да су се родитељи обратили Полицијској управи у К, јер је М. Б. 26. септембра 2012. године, у школи, ударио у главу С. К. Полиција је тим поводом обавила разговоре са директорком и свим другим лицима укљученим у овај инцидент, а малтретирање М. Б. након овог се зауставило;
– да је директорка К. П. замерила З. Б. што је случај пријавила полицији, иако директорка до доласка полиције ништа није предузела како би обезбедила безбедност М. Б. у школи;
– да З. Б. сматра да се у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. према деци ромске националности и иначе поступа дискриминаторно, будући да су ову школу похађала и њена старија деца која су такође трпела малтретирања и вређања на националној основи;
– да су овим поступањем ОШ „Ђ. Ј.“ и директорка К. П. онемогућили и отежали праћење наставе и учешће у другим васпитним, односно образовним активностима јер су пропустили да предузму адекватне мере и заштите ромско дете од дискриминације, као и јер му нису омогућили да се осећа безбедно у школи као сва остала деца.

1.3. Уз притужбу је достављена сагласност З. Б. да удружење „М. Б.“ поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности и извештај лекара школске амбуланте о лекарском прегледу М. Б. од 26. септембра 2012. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „Ђ. Ј.“ у К.

1.5. У изјашњењу директорке К. П, између осталог, наведено је:

– да није тачна тврдња да ученик М. Б. трпи физичко и психичко малтретирање а да у школи ништа није предузето од стране директорке и учитељице, односно одељенске старешине и стручне службе;
– да је школа током свих ових година „упозната са проблемом и да је у више наврата реаговала“;
– да је З. Б. само једном тражила разговор са директорком школе који је и обављен, након чега је директорка обавила разговор са учитељицом и учеником Н. И. и његовом мајком у циљу нормализације односа између ученика;
– да није тачна тврдња да учитељица Љ. В. није ништа предузимала о чему сведоче и фотокопије бележака о ванредним разговорима са родитељима;
– да је нетачна тврдња да одељенска старешина В. И. није предузимала ништа, јер је у више наврата вођен разговор са ученицима и њиховим родитељима и да су за три месеца одржана три родитељска састанка. Родитељски састанци од 9. октобра и 30. новембра 2012. године сазвани су због „упознавања родитеља са климом у одељењу и доношењем мера“;
– да су са родитељем ученика С. К. одмах обавили разговор одељенска старешина, педагошкиња и директорка школе, а такође и са инспекторима ПУ К. у присуству З. Б;
– да је 28. септембра 2012. године заседао и Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања на који је била позвана и Љ. В. која је била учитељица М. Б, као и да је тим донео следеће мере: појачано дежурство наставника и да се на часу одељенског старешине и на родитељским састанцима још једном појасни појам насиља, злостављања и занемаривања;
– да родитељи М. Б. нису били на родитељском састанку одржаном 9. октобра 2012. године;
– З. Б. је позвана на разговор 23. новембра 2012. године након што је школа примила допис од Повереника за заштиту равноправности о томе да је Удружење грађана „М. Б.“ из К. поднело притужбу Поверенику за заштиту равноправности против школе;
– да је на том састанку З. Б. потврдила да се однос између М. и неких другара из одељења побољшао, као и да је бурно реаговала када је упозната са садржајем притужбе Поверенику за заштиту равноправности, коју је у њено име писао А. С;
– да два дана касније З. Б. није била спремна да потврди оно што је говорила пред одељенском старешином, педагошкињом и директорком школе, а то је да М. Б. није злостављан на националној основи у школи;
– да је школа „више него толерантна према ученицима ромске националности јер често им се оправдавају часови на основу речи родитеља, што је и М. пример, јер би до сада имао смањену оцену из владања на ‘врло добро’ јер нема оправдање за једанаест часова“;
– да су у културним и другим активностима, као и промоцији школе укључени и ученици ромске националности и да се у школској представи „Војводино добро јутро“ промовише ромски језик, ношња и обичаји;
– да А. С, заступнику Удружења грађана „М. Б.“ из К, ово није први пут да оптужује школу и директорку и да је овај пут искористио мајку М. Б. како би нарушио углед школе, директорке и свих запослених.

1.6. Уз изјашњење су поднети и следећи документи: 1) фотокопија записника ванредних разговора са родитељима од 6. децембра 2010. године, 9. марта 2012. године, 20. септембра 2012. године и 26. септембра 2012. године; 2) фотокопије записника са родитељског састанка одржаног 9. октобра 2012. године и 30. новембра 2012. године; 3) фотокопија записника М. П, секретарке школе, од 27. септембра 2012. године; 4) фотокопија записника Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања од 28. септембра 2012. године; 5) фотокопија извештаја о привременој спречености за рад секретарке школе М. П. од 23. новембра 2012. године; 6) фотокопије матичних књига ученика С. и Ј. Б; 7) фотокопија прве стране записника о инспекцијском надзору ОШ „Ђ. Ј.“ у К. од 20. јануара 2010. године и фотокопија две стране текста запослених школе „о личности А. С“.

1.7. Удружење „М. Б.“ из К. доставило је 28. новембра 2012. године додатне информације у вези притужбе:

– да је разредна старешина В. И. позвала 23. новембра 2012. године З. Б. да разговарају о проблемима које њен син има у школи и да су у разговору учествовали психолошкиња, педагошкиња, директорка школе и разредна старешина;
– да је З. Б. током разговора психички малтретирана питањима која се односе на разлоге за подношење притужбе и последице „неистина“ које је изнела;
– да је З. Б. том приликом, поводом притужбе поднете Поверенику за заштиту равноправности, речено да „није требало да пријављује школу и да може да одговара због тога“, да је „СУП долазио у школу због њене пријаве“, као и да су је запослени у школи који су били присутни на састанку питали да ли је истина да је заступа удружење „М. Б.“ и А. С;
– да је током састанка З. Б. предложено да да другу изјаву којом ће да одустане од претходне изјаве јер „ништа што је рекла није истина“;
– да је 26. новембра 2012. године разредна старешина В. И. позвала телефоном З. Б. да дође у школу и да потпише изјаву којом одустаје од претходно дате изјаве, на шта је З. Б. напоменула да неће да мења исказ и да нема шта више да изјављује у поступку који је покренут;
– да је З. Б. одлучна у намери да настави поступак који је покренут притужбом против ОШ „Ђ. Ј.“, али и да је уплашена и узнемирена реакцијом школе;
– да је узнемирена чињеницом да је разредна старешина организовала родитељски састанак на који З. Б. није позвана, а на којем је тражена подршка родитеља против породице Б. како би се оповргле изјаве да је М. Б. физички малтретиран у школи, а да запослени у школи не предузимају мере које су обавезни да предузму у том случају, као и да школа покушава да окрене родитеље остале деце против М. Б. и његове породице;
– да З. Б. сматра да је она изложена виктимизацији, а да оваквим поступањем школе може доћи и до угрожавања безбедности њеног сина М. Б, као и још тежих последица осим дискриминације којој је изложен;
– да удружење „М. Б.“ из К. позива Повереницу за заштиту равноправности да предузме све расположиве мере да заштити породицу Б, као и да о оваквом поступању школе обавести и остале надлежне државне и покрајинске органе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и приложени извештај лекара школске амбуланте о прегледу М. Б. од 26. септембра 2012. године, утврђено је да је М. Б. тог дана у школи задобио ударац ногом у главу, као и да му је препоручено мировање и аналгетици по потреби.

2.2. Увидом у фотокопију записника са ванредног разговора са родитељима од 6. децембра 2010. године утврђено је да су одвојено одржани ванредни родитељски састанци са мајком Л. Б. и мајком М. Б. јер су се деца потукла због поломљене играчке.

2.3. Даљим увидом у фотокопију записника са ванредног разговора са родитељима од 9. марта 2012. године, утврђено је да је одржан родитељски састанак са мајкама М. Б. и И. Ф. јер су се деца потукла, као и да су деца после туче послата на разговор код педагошкиње школе где им је објашњено шта значи насиље и које последице носи. У записнику је назначено да су се деца помирила и да су обећали родитељима и разредној старешини да се више неће тући. Такође, назначено је да се овај конфликт окончао као вршњачка несугласица и туча, а не као верска и расна нетрпељивост.

2.4. Увидом у фотокопију белешке од 26. септембра 2012. године, утврђено је да је ученик С. К. ударио ученика М. Б. ногом у главу док се љуљао на голу у школском дворишту. Наводи се да ученици кажу да је М. Б. провоцирао и да није хтео да се склони, као и да је обављен разговор са учеником С. К. и његовим родитељем Р. К.

2.5. Увидом у записник са родитељског састанка одржаног 9. октобра 2012. године и 30. новембра 2012. године, утврђено је:

– да родитељском састанку од 9. октобра 2012. године нису присуствовали родитељи М. Б, да је директорка изнела став да се у сукобу међу децом, који је З. Б. пријавила ПУ К, не ради о вршњачком насиљу јер је родитеље изманипулисао А. С, који је изреволтиран јер није уведен ромски језик као изборни предмет, а који је он предавао ранијих година;
– да је педагошкиња Љ. Г. изјавила да је непријатна ситуација настала јер није поштована процедура и да су се родитељи прво обратили разредној старешини до свега овога не би ни дошло, да је јако битно да родитељи причају са својом децом и да им објасне да све оно што они можда зову игром може да се тумачи као вршњачко насиље; да се Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања састао поводом инцидента који се десио са Б. и да су донели мере да се појачају дежурстава наставника јер се инциденти са ученицима најчешће дешавају на одморима;
– да је учитељица Љ. В. изјавила да је М. Б, још док је био њен ученик, често изазивао другу децу али да се нико није жалио;
– да је разредна старешина В. И. изјавила да јој је жао што су деца ишла у полицијску станицу и замолила је родитеље да поразговарају са децом и да јој се увек обрате ако дође до сукоба;
– да је родитељском састанку одржаном 30. новембра 2012. године присуствовао брат М. Б. и да је родитељски састанак почео подсећањем родитеља на инцидент који су родитељи М. Б. пријавили Полицијској управи К. и читањем дописа Повереника за заштиту равноправности о притужби против школе;
– да је директорка обавестила родитеље да је З. Б. била изненађена садржајем дописа Повереника за заштиту равноправности, да је изјавила да ће потписати изјаву да наводи А. С. нису тачни и да се следећег дана предомислила;
– да је један од родитеља питао брата М. Б. зашто не испишу М. из школе ако га малтретирају у школи, на шта је он изјавио да га неће исписати, као и да је рекао „А ви ово нисте смели да радите. Подигнута је тужба родитеља против школе а не против родитеља и њихове деце.“

2.6. Увидом у записник секретарке школе М. П. од 27. септембра 2012. године утврђено је:

– да у су канцеларију секретарке школе дошли З. Б, М. Б, његов старији брат и А. С;
– да је М. Б. рекао да га је претходног дана С. К, између два часа, ударио ногом у лице јер му је М. рекао да му је откопчан шлиц, као и да М. од првог разреда трпи малтретирања у школи, да су се и пре обраћали и његовој учитељици док је похађао ниже разреде али да се малтретирање наставља и да га дирају јер „шта ће Циган у школи“, а М. брат је рекао да су и њега задиркивали у овој школи јер је Ром и да се преместио у другу школу;
– да су директорка, педагошкиња Љ. Г., секретарка школе М. П. и разредна старешина В. И. разговарале са С. К. и М. Б, а касније и са оцем С. К. и да је оцу предочено „да се сада и обичне туче међу децом могу подвести под насиље и да о томе прича са сином“, као и „да је најбоље да се деца избегавају ако већ не могу да се се друже“.

2.7. Увидом у записник са састанка Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања одржаног 28. септембра 2012. године утврђено је:

– да је предложено да се васпитни рад појача са децом која су нова у разреду (понављала су или су дошла из других школа) да се уклопе у разред;
– да се тим сагласио да се дежурства обављају савесније и да сваки учитељ/ца и разредни/а старешина на једном часу одељенске заједнице предочи ученицима појмове насиља, злостављања и занемаривања, као и како да га препознају и коме да се обрате ако дође до насиља, као и да се ове одлука о овим мерама постави на огласну таблу да би се сви упознали.

2.8. Фотокопија извештаја о привременој спречености за рад М. П. од 23. новембра 2012. године и фотокопије извода из матичних књига ученика С. Б. и Ј. Б, нису анализирани јер нису од значаја у конкретном случају. Део записника о инспекцијском надзору ОШ „Ђ. Ј.“ у К. није разматран јер је достављена само права страница а не цео документ. Такође, и текст запослених „о личности А. С.“ није узет у разматрање, јер је очигледно да је у питању само део докумената који није у целости достављен Повернику за заштиту равноправности, а и потпуно је ирелевантан за поступање по притужби.

2.9. Анализирајући наводе притужбе са прилозима као и изјашњења на притужбу са прилозима, искључиво су се анализирали делови који су се односили на питање дискриминације, а не и они наводи који се односе на евентуалне друге пропусте у раду или поступању учесника спорног догађаја, за које су надлежни други државни орган. Такође, евентуални спорни односи који постоји између А. С. и школе, односно, директорке школе није од значаја за поступање Повереника за заштиту равноправности. Повереник за заштиту равноправности нарочиту пажњу посвећује предметима у којима је дете могућа жртва дискриминације. С тим у вези, потребно је нагласити да мотив за подношење притужбе, у овом случају мотив А. С, није од значаја за поступак пред овим државним органом.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају спорно да ли су ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорка К. П, као одговорно лице, дискриминисали М. Б. на основу његове припадности ромској националној мањини, пропуштањем предузимања потребних мера којима би се спречило физичко и вербално малтретирање које М. Б. трпи у школи од других ученика.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета .

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима

3.6. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

3.7. Конвенцијом Уједињених нација о правима детета прописан је као један од општих принципа, принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Државе потписнице се обавезују да сваком детету признају право на образовање , као и да образовање буде усмерено, између осталог, и на припремање детета за одговоран живот у слободном друштву, у духу разумевања и пријатељства међу етничким и националним групама и лицима. Општи коментари Комитета за права детета наводе да је потребно обезбедити такво образовање које подстиче разумевање и поштовање разлика и које се супротставља свим облицима дискриминације.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. Задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је поступањем, односно, непоступањем школе извршена дискриминација М. Б. на основу његове националне припадности, односно, да ли су предузете све мере којима би се спречило физичко и вербално малтретирање које М. Б. трпи у школи од других ученика.

3.9. Анализом притужбе, утврђено је да се она заснива на наводима да је дискриминација М. Б. „константно вршена у периоду од школске 2008/2009 године све до октобра 2012. године“, као и да је био жртва физичког и вербалног вршњачког насиља, да је ударан, убадан оловкама, гађан предметима и да је вређан на националној основи. Такође, наведено је да се у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. према деци ромске националности дискриминаторно поступа и да су и старија деца З. Б. трпела малтретирања и вређања на националној основи у овој школи. Достављен је и извештај лекара којим је потврђено да је М. Б. 26. септембра 2012. године у школи задобио ударац у главу. Из свега наведеног, може се констатовати да је М. Б. имао проблеме у школи, као и да су запослени у школи знали за то. Иако се из притужбе и приложених доказа не може са сигурношћу утврдити да се ради о насиљу које је изазвано на националној основи, важно је имати у виду да ове тврдње ни на који начин нису оспорене. Из овога произлази питање степена сензибилисаности руководства и запослених у школи на проблеме са којима се сусрећу деца из мањинских заједница, а посебно ромска деца из депривираних средина, јер школа није предузела мере за смањење националне нетрпељивости, ни превентивне ни реактивне, а у изјашњењу се није ни осврнула на те наводе из притужбе, као ни на чињеницу да је у питању ромско дете.

3.10. На основу доказа које је школа доставила, утврђено је да су предузете одређене мере у случају вршњачког насиља међу ученицима, као што је обављање разговора са децом и родитељима. Такође, Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања донео је закључке у правцу појачања васпитног рада са децом по питању предочавања појмова насиља, злостављања и занемаривања, препознавања ових појава и механизама заштите. Међутим, поред активности које је школа предузимала, из изјашњења и приложених доказа не може се утврдити да је школа предузимала активности у циљу спречавање дискриминације. Школа такође није оспоравала да је М. Б. последњих година имао проблема, с тим што ни на који начин није везивала његове проблеме са чињеницом да је припадник ромске националне мањине, тако да и активности које су предузимане нису обухватале мере за прихватање различитости, укључујући и националне различитости.

3.11. У изјашњењу је извесна пажња посвећена утврђивању кривице за вођење поступка пред Повереником за заштиту равноправности, односно, образлагање и упућивање родитеља друге деце да је А. С. манипулативним активностима придобио поверење З. Б, као и да га је подношењем притужбе оваквог садржаја изиграо. Међутим, као што је већ наведено, за поступак пред Повереником за заштиту равноправности мотив подносиоца притужбе није од значаја, нарочито када је у питању могућа дискриминација детета. С тим у вези, потребно је напоменути да се из записника са родитељских састанака и других службених белешки може утврдити да је фокус са проблема између деце, прешао на утврђивање и решавање односа одраслих, а односи међу децом остали су нерешени.

3.12. Даљом анализом изјашњења директорке школе и доказа уз изјашњење, може се закључити да школа није предузела адекватне мере у ситуацији када је породица М. Б. пријављивала вербално и физичко вршњачко малтретирање. Како се у конкретном случају ради о малтретирању детета ромске националности, школски органи су били дужни да уложе додатне напоре у циљу ефикасније и благовремене заштите најбољег интереса детета. Када је у сукоб укључено и дете неке националне мањине, школа мора да покаже степен повишене пажње како би спречила сваки вид изражавања нетрпељивости и дискриминације. Изјава да је школа „више него толерантна према ученицима ромске националности“ указује на погрешан став према деци ромске националности. Повереница подсећа да се у Стратегији за унапређивање положаја Рома у Републици Србији наводи да су истраживања у Србији показала да су очекивања учитеља и наставника у вези са постигнућима ромске деце нижа, што доводи до смањивања подршке која се пружа ромским ученицима. Због посебног социјалног и економског положаја у којем се налазе Роми у Србији, школа и наставно особље имају појачану улогу, а пре свега обавезу да деци ромске националности омогуће праћење наставе и учешће у другим васпитно-образовним активностима школе у условима без дискриминације и омаловажавања. Ни руководство школе, ни стручна служба нису предузели све мере које су имали на располагању како би се Милошу Балоги омогућило и осигурало пријатељско окружење, разумевање и уважавање његових потреба у школи.

3.13. Подносилац притужбе је наводима из притужбе и достављеним доказима учинио вероватним да су Основна школа „Ђ. Ј.“ у К. и К. П, директорка школе извршили дискриминацију ученика М. Б. на основу националне припадности, тако што га нису заштитили од вербалног и физичког вршњачког малтретирања. У складу са правилом о терету доказивања прописаним Законом о забрани дискриминације , уколико се учини вероватним да је извршен акт дискриминације, терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси страна против које је поднета притужба.

3.14. Повереница за заштиту равноправности констатује да нису понуђени докази који би потврдили да су ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорка К. П. предузели адекватне мере како би спречили да се дете ромске националности осећа безбедно и на тај начин спрече дискриминацију М. Б. на националној основи.

4. МИШЉЕЊЕ

ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорка К. П, као одговорно лице, нису благовремено предузели одговарајуће мере ради заштите ученика М. Б. од непосредне дискриминације на основу припадности ромској националној мањини, забрањене чл. 6. у вези са чл. 24. Закона о забрани дискриминације, чиме су повредили чл. 44. Закона о основама система васпитања и образовања.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Основној школи „Ђ. Ј.“ у К. и директорки К. П, као одговорном лицу:

5.1. Да спроведу едукативне програме/радионице за све ученике у школи у циљу развијања духа толеранције, прихватања различитости и недискриминаторног понашања међу ученицима/ама.

5.2. Да се додатни едукативни програми/радионице спроведу за одељења у којима је М. Б, као и да се прате будућа дешавања у том одељењу, у циљу развијања духа толеранције, прихватања различитости и недискриминаторног понашања међу ученицима/ама овог одељења.

5.3. Да организују стручно усавршавање наставног особља у циљу развијања међунационалне толеранције, а посебно за сузбијање стереотипа, предрасуда и дискриминације.

Потребно је да Основна школа „Ђ. Ј.“ у К. и директорка К. П, обавесте Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Основна школа „Ђ. Ј.“ у К. и директорка К. П, не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба УГ М. Б. из К. против ОШ Ђ. Ј. из К. због дискриминације ромског ученика у образовању