бр. 07-00-146/2014-02 датум: 18. 7. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе У. р. из Г, поднете против ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. због дискриминације ученика на основу припадности румунској националној мањини. У притужби је наведено да су родитељи ученика и ученица ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. због сакупили потписе за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, те да су, током анкетирања за увођење овог изборног предмета, деца изразила жељу да изучавају румунски језик, али им школа то није омогућила. У току поступка је утврђено да је ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. анкетирала ученике како би проверила њихову заинтересованост да изучавају изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе. Резултати анкете показали су да се ни у једном одељењу није изјаснио довољан број ученика заинтересованих да изучавају овај изборни предмет. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да неорганизовањем наставе из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у школској 2013/2014 години, ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 24. марта 2014. године притужбу, a 14. маја 2014. године допуну притужбе У. р. која је поднета против ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да су родитељи ученика и ученица ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. сакупили потписе за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе,
– да су, током анкетирања за увођење овог изборног предмета, деца изразила жељу да изучавају румунски језик, али им школа то није омогућила.

1.3. Уз притужбу и допуну притужбе, достављени су: 1) захтев У. р. који желе да им деца уче румунски језик за увођење предмета Румунски језик са елементима националне културе у школској 2013/2014 године са потписима родитеља ученика ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г, којим су тражили од школе да њиховој деци омогући да од 1. септембра 2013. године похађају наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе; 2) захтев којим је ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. затражила од подносиоца притужбе да достави тачне податке о родитељима потписницима захтева за увођење предмета Румунски језик са елементима националне културе, 4) обавештење ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. о резултатима анкете спроведене у овој школи; 5) захтев за ванредну контролу законитости који су подносиоци притужбе упутили Републичком просветном инспектору и 6) одговор општинске просветне инспекције из В. Г.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г.

1.5. У изјашњењу М. М, директора ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г, између осталог, наведено је:

– да je школа у септембру 2013. анкетирала ученике како би проверила њихову заинтересованост за изучавање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе,
– да је резултат анкете био такав да се у првом разреду пријавило 3 ученика, другом – 1 ученик, трећем – 5 ученика, четвртом – 5 ученика, петом – 7 ученика, шестом – 4 ученика, седмом – 5 ученика и у осмом разреду – 11 ученика.
– да је прописано да број ученика за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика по групи, а да је за групу са мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна сагласност министра,
– да се, имајући у виду релевантне прописе, није пријавио довољан број ученика за изучавање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе,
– да школа нема сазнања о томе колико деце румунске националности похађа наставу, с обзиром да није тражила од родитеља да се изјасне о националној припадности,
– да је у школи у току упис деце у први разред школске 2014/2015 године, те се њихови родитељи приликом попуњавања Протокола за упис анкетирају о заинтересованости да њихово дете похађа наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

1.6. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, директор ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. допунио је изјашњење дописом бр. 853 од 15. маја 2014. године, у којем је наведено да није тражио сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, као ни за увођење изборног предмета Влашки језик са елементима националне културе. Истакао је да се руководио Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама , у којем није поменута обавеза директора школе да тражи сагласност, уколико нису испуњени услови за формирање групе са мањим бројем од 15 ученика по разреду.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу, прилоге које је доставио подносилац притужбе, као и изјашњења школе утврђено је да је У. р. послало 5. септембра 2013. године допис ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г, којим су захтевали да се од школске 2013/2014 године уведе настава из предмета Румунски језик са елементима националне културе. Уз захтев су достављени потписи родитеља ученика/ца школе који су захтевали да њихова деца од 1. септембра 2013. године похађају наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе. Потписе су доставили родитељи 36 деце, ученика/ца од 1-8 разреда.

2.2. Увидом у изјашњење, као и увидом у прилоге које је доставио подносилац притужбе утврђено је да је школа затражила од подносиоца притужбе да уреди захтев, јер су потписи родитеља ученика садржали недостатке, односно, школа је утврдила да захтев садржи потписе родитеља ученика који више не похађају ову школу, као и родитеља који су преминули. Међутим, школа је у првој половини септембра 2013. године анкетирала ученике како би проверила њихову заинтересованост да изучавају изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе. Према резултатима анкете у првом разреду пријавило се 3 ученика, другом – 1 ученик, трећем – 5 ученика, четвртом – 5 ученика, петом – 7 ученика, шестом – 4 ученика, седмом – 5 ученика и у осмом разреду – 11 ученика.

2.3. Утврђено је да школа није увела изучавање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у школској 2013/2014 години, са образложењем да се ни у једном разреду није изјаснило најмање 15 ученика који су заинтересовани за изучавање овог изборног предмета. Такође, директор школе је, поступајући у складу са Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама, одлучио да не тражи сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у разредима у којима се пријавио недовољан број ученика, сматрајући да га прописи на то не обавезују.

2.4. Увидом у прилоге који су достављени уз допуну притужбе, утврђено је да је Удружење родитеља који желе да им деца уче румунски језик упутило захтев Републичком просветном инспектору у вези увођења изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у више школа са територије Школске управе Пожаревац, међу којима је и ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Одељење за инспекцијске послове у установама предшколског, основног, средњег и високог образовања и науке дописом бр. 424-614-13/2014-12 од 16. априла 2014. године обавестило је подносиоца притужбе да је пријава која се односи на ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. упућена на даљу надлежност просветној инспекторки Општинске управе Велико Градиште. Просветна инспекторка Сања Стојадиновић из Одељења за општу управу и јавне службе Општинске управе општине Велико Градиште, 15. априла 2014. године, доставила је подносиоцу притужбе обавештење бр. 614-4/2014-02 о извршеном надзору у ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. Инспекцијским надзором утврђено је да је ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г, на захтев Школске управе из Пожаревца, извршила анкетирање ученика за учење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, али да није увела овај изборни предмет, јер не располаже наставним кадром, нити се за увођење овог изборног предмета пријавио довољан број ученика по одељењима за формирање групе. Просветна инспекторка је наложила школи да укључи Савет родитеља школе у поступак предлагања изборних предмета, као и да приликом уписа ученика у први разред за школску 2014/2015 годину, поступи у складу са чл. 12. Закона о основном образовању и васпитању .

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности указује да је међународним и домаћим прописима одређено да је Република Србија у обавези да припадницима националних мањина омогући образовање и васпитање на свом језику или двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе.

3.4. Потврђивањем Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина Република Србија се обавезала да ствара потребне услове како би припадници националних мањина очували и развијали своју културу и сачували неопходне елементе свог идентитета, наиме, религију, језик, традицију и културно наслеђе (чл. 5), као и да предузме мере у области образовања и истраживања како би се неговала култура, језик и вера националних мањина и већине (чл. 12).

3.5. Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима прописано је да, у погледу образовања, држава преузима обавезу да на територији на којој су регионални или мањински језици у употреби, у складу са ситуацијом сваког од ових језика, и без икаквог ометања учења званичног језика, омогући основно образовање на одговарајућем регионалним или мањинском језику; обезбеди значајан део основног образовања на одговарајућем регионалном или мањинском језику или обезбеди да учење одговарајућег регионалног или мањинског језика постане интегрални део наставног плана. Поред тога, прописано је да држава може да примени једну од ове три мере макар на оне полазнике чије породице тако нешто захтевају, а чији се број сматра довољним.

3.6. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 79. прописано је да припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.8. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација, односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Одредбом чл. 9. овог закона прописано је да се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, док се за припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује на матерњем језику. Изузетно, може да се остварује и двојезично или на српском језику.

3.9. Законом о основном образовању и васпитању прописано је да се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, док се за припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује и на језику и писму националне мањине, односно двојезично, ако се приликом уписа у први разред за то определи најмање 15 ученика. Одредбом чл. 12. ст. 3. овог закона прописано је да школа може да остварује образовно-васпитни рад на језику и писму националне мањине, односно двојезично и за мање од 15 ученика уписаних у први разред, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања. Међутим, када се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, за ученике припаднике националне мањине организује се настава језика националне мањине са елементима националне културе као изборни предмет.

3.10. Одредбама Закона о заштити права и слобода националних мањина прописано је да припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику у институцијама предшколског, основног и средњег васпитања и образовања, да је држава дужна да створи услове за организовање образовања на језику националне мањине, а да је, док их не обезбеди, дужна да обезбеди двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе припадника националне мањине. Даље је прописано да се за остваривање овог права може прописати одређени минимални број ученика, с тим да тај број може бити мањи од минималног броја ученика који је законом прописан за обезбеђење одговарајућих облика наставе и образовања.

3.11. Правилником о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања и Правилником о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања прописан је наставни план за ученике од првог до осмог разреда основне школе који садржи списак обавезних и изборних наставних предмета. Оба правилника прописују да је школа дужна да са листе изборних предмета, поред обавезних изборних предмета, понуди још три или четири изборна, од којих ученик бира један предмет по својим склоностима. Међу изборним наставним предметима које је школа дужна да понуди налази се и Матерњи језик са елементима националне културе.

3.12. Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2013/2014 годину ближе се уређује начин формирања одељења и прописује да број ученика за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика по групи, да је број група одређен бројем одељења и да је за групу са мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна сагласност министра надлежног за послове образовања. Такође, прописано је да се школа за признавање мањег, односно већег броја ученика у одељењу од прописаног, уз образложење, обраћа министарству преко надлежне школске управе.

Анализа доказа достављених уз притужбу и изјашњење са аспекта антидискриминационих прописа

3.13. Имајући у виду садржину притужбе, у конкретном случају, задатак Поверенице био је да утврди да ли је ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. дискриминисала ученике румунске националности на основу њихове националне припадности, у погледу могућности да школске 2013/2014 године похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

3.14. Неспорно је да је ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. анкетирала ученике како би проверила њихову заинетресованост да изучавају изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе. Резултати анкете показали су да се ни у једном одељењу није изјаснио довољан број (најмање 15) ученика који су били заинтересовани да изучавају овај изборни предмет. Повереница за заштиту равноправности указује да је прописано да број ученика за изборни предмет не може да буде мањи од 15 ученика по групи. Такође, прописано је да је за групу са мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна сагласност министра надлежног за послове образовања. Ова одредба подразумева да школа самостално одлучује да ли ће у конкретном случају да затражи сагласност министарства. Повереница напомиње да оваква одлука школе не зависи само од броја пријављених ученика, већ и од материјалних, педагошких и организационих услова које школа поседује и који би јој у конкретном случају олакшали или отежали увођење изборног предмета за мањи број ученика од прописаног.

3.15. Имајући у виду да није постојала довољна заинтересованост ученика и ученица за похађање наставе из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, може се констатовати да је одлука школе да не организује наставу из овог изборног предмета оправдана.

3.16. Повереница за заштиту равноправности изражава наду да ће школа, осим анкетирања деце која уписују први разред школске 2014/2015 године, анкетирати и ученике/це осталих разреда како би проверила заинтересованост за изучавање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе. Наиме, право припадника националне мањине на образовање на матерњем језику, у склопу са другим мањинским правима, помаже очувању националног идентитета и спречавању асимилације припадника националне мањине. Истовремено, процес образовања и васпитања носи потенцијал јачања међусобног поштовања и разумевања различитих заједница унутар једног друштва. Право очувања колективног идентитета помоћу образовања на језику мањине, мора да буде уравнотежено са потребом интегрисања и учешћа у широј државној заједници. Циљ образовања и васпитања, поред стицања квалитетних знања и способности неопходних за лично остварење и активан рад и живот у заједници, јесте и поштовање равноправности, унапређивање толеранције и уважавање различитости. С тим у вези, Повереница указује да су протеклих година спроведена истраживања о значају учења матерњег језика за припаднике националних мањина током школовања у основним и средњим школама. У складу са тим, истакнуто је да је учење мањинског језика веома важно за појединце и групе, нарочито за припаднике националних мањина, али и за већински народ. Наиме, квалитетно образовање се заснива на јачању снага, а највећа снага коју поседују ученици приликом уписивања у школу, јесте језик који су научили код куће. Заправо, на овом језику они су комуницирали са члановима своје породице и он представља начин да изразе и представе себе. За децу чији је матерњи језик другачији од већинског језика, систем образовања који укључује и њихов матерњи језик, садржи веома значајне добити, односно, омогућава им да у школи наставе процес учења језика који су започели код куће. Стога, посматрано са социолошког аспекта, учење матерњег језика припадника националних мањина значајно је и за припаднике националних мањина и за већински народ, јер омогућава мањинским групама да разумеју своју културу и историју, као и да изграде своје капацитете као будући едуковани грађани. У том случају, такав систем едукације обезбедио би боље мултикултурално разумевање, као и чување језичког богатства једног друштва и повећавање његових способности да буде вишејезично.

3.17. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да у конкретном случају ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. није поступила дискриминаторно према ученицима румунске националности.

4. МИШЉЕЊЕ

Неорганизовањем наставе из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у школској 2013/2014 години, ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г. није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба удружења родитеља против ОШ И. Л. Р. у В. Г. због дискриминације на основу националне припадности у области образовања