бр. 07-00-124/2014-02 датум: 9. 7. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом две притужбе У. р. из Г, поднете против Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Школске управе Пожаревац због дискриминације ученика на основу припадности румунској националној мањини. У притужбама је наведено да ученицима основних и средњих школа са територије Браничевског и Поморавског округа није омогућено да похађају наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе. Наведено је да у већини школа са територије Браничевског и Поморавског округа није спроведено анкетирање ученика поводом увођења овог предмета, а у школама у којима је анкетирање спроведено, настава из овог предмета није реализована. У току поступка је утврђено да је прописима којима је регулисано образовање на језицима националних мањина, као и формирање група за изучавање изборних предмета, одређено да су школе дужне да понуде изборне предмете ученицима на почетку школске године, да предлажу изборне предмете са листе изборних предмета прописаних наставним планом, те да у случају да се недовољан број ученика пријави за изучавање одређеног изборног предмета, имају могућност да преко школске управе затраже сагласност министарства. Повереница за заштиту равноправности сматра да су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Школска управа у Пожаревцу, предузели мере и радње из своје надлежности, на начин који није у супротности са антидискриминационим прописима. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Школска управа Пожаревац нису поступали дискриминаторно према ученицима и ученицама румунске националности у вези са остваривањем права да похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 24. марта 2014. године две притужбе, a 14. маја 2014. године допуну притужби У. р. које су поднете против Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Школске управе Пожаревац.

1.2. У притужбама, између осталог, наведено је:

– да ученицима основних и средњих школа са територије Браничевског и Поморавског округа није омогућено да похађају наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе,
– да у већини школа са територије Браничевског и Поморавског округа није спроведено анкетирање ученика поводом увођења овог предмета, а у школама у којима је анкетирање спроведено, настава из овог предмета није реализована.

1.3. Уз притужбе и допуне притужби достављене су: 1) молбе подносиоца притужбе министру просвете и помоћници министра ради увођења предмета Румунски језик са елементима националне културе; 2) допис који је Школска управа Зајечар упутила директорима школа са свог подручја; 3) захтев за ванредну контролу законитости који су подносиоци притужбе упутили Републичком просветном инспектору; 4) одговор одељења за инспекцијске послове Министарства просвете, науке и технолошког развоја; 5) одговор општинске просветне инспекције из Великог Градишта; 6) допис подносиоца притужбе упућен Заштитнику грађана у вези са поступком пред инспекцијским органима.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Школске управе у Пожаревцу и Министарства просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство просвете).

1.5. У изјашњењу начелнице Школске управе у Пожаревцу В. З, између осталог, наведено је:

– да анкетирање ученика ради изјашњавања о учењу изборног предмета Матерњи језик са елементима националне културе врше школе, а не школска управа,
– да су дописом Министарства просвете од 20. августа 2013. године школске управе замољене да подсете школе да је потребно да понуде изучавање предмете Матерњи језик са елементима националне културе националне мањине, на територији где живи велики број припадника националне мањине, у складу са објављеним наставним плановима и програмима, као и ресурсима школе,
– да ниједним прописом није утврђена обавеза школских управа да се на било који начин ангажују приликом анкетирања ученика за било који изборни предмет, те да не постоји одговорност школске управе за неспровођење анкета у школама, и неизвођење наставе,
– да послове инспекцијског надзора везаног за спровођење Закона о основама система образовања и васпитања , као и посебних закона у области образовања спроводи просветни инспектор, док инспекцијски надзор над радом установе, као поверени посао, обавља општинска, односно, градска управа. Министарство просвете, такође, врши непосредни инспекцијски надзор ако га општинска, односно, градска управа не врши,
– да Школска управа у Пожаревцу не води евиденцију о броју припадника националних мањина, већ податке о броју ученика који су припадници одређене националне мањине добија од школа, о чему је у више наврата обавештавала Национални савет румунске националне мањине,
– да се 98 ученика/ца на подручју Браничевског и Подунавског округа определило да изучава изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе,
– да је Школска управа поступила у складу са дописом Министарства просвете и у више наврата подсетила школе на обавезу анкетирања ученика, те је тражила информацију о броју пријављених ученика,
– да би се сматрало злоупотребом уколико би начелник или било који службеник Школске управе давао смернице које могу да утичу на резултате изјашњавања ученика приликом анкетирања, нарочито ако се има у виду постојање других националних мањина које се ангажују у циљу увођења свог језика као изборног предмета у школама.

1.6. Уз изјашњење достављен је: 1) допис Министарства просвете од 20. августа 2013. године, 2) табеларни приказ броја пријављених ученика, 3) допис директора ОШ „И. Л. Р.“ у В. Г; 4) допис директора ОШ „Б. Р.“ у Г; 4) допис директора ОШ „В. Д.“ у Т; 5) допис директора ОШ „Б. Д. К.“ у Б.

1.7. У изјашњењу др Срђана Вербића, министра просвете, између осталог, наведено је:

– да су иницијативе за унапређење образовног нивоа припадника националних мањина у надлежности њихових националних савета, односно, у конкретном случају Националног савета румунске националне мањине,
– да је у договору са Националним саветом румунске националне мањине, школске 2013/2014 године, уведен изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе у основним школама у Бољевцу, Зајечару, Бору, Кладову и Неготину,
– да наставу овог изборног предмета, према информацијама које је министарство добило од начелника ШУ Зајечар и представника Националног савета румунске националне мањине, реализују наставници С. Д. Ш, К. Ч, С. Т, С. Г. и С. У. Л.

1.8. Министарство просвете је доставило и изјашњење које је Школска управа у Пожаревцу доставила Повереници за заштиту равноправности на притужбу У. р.

1.9. Имајући у виду да су обе притужбе поднете поводом исте правне ствари, поступци су спојени, те је у складу са одредбом члана 117. Закона о општем управном поступку вођен један поступак.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и прилоге који су доставили подносилац притужбе и Школска управа у Пожаревцу утврђено је да је У. р. послало више дописа Министарству просвете у коме су затражили помоћ и подршку у процесу увођења изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у школе на територији Браничевског округа. У дописима, који су Министарству просвете упутили пре и на почетку школске 2013/2014 године, истакнуто је да су сакупили потписе родитеља који желе да им деца уче овај изборни предмет и да су те захтеве слали школама са жељом да иницирају увођење овог изборног предмета. У дописима је наведено и да осећају забринутост да ће се школе оглушити о њихове захтеве, као и да начелница Школске управе у Пожаревцу није послала обавештење директорима школа из свог округа о припремама за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе. На крају дописа, затражено је од Министарства просвете да пошаље конкретан захтев начелници Школске управе у Пожаревцу да предузме мере из своје надлежности и ступи у контакт са директорима школа из свог округа, како би се школе припремиле за увођење предмета Румунски језик са елементима националне културе.

2.2. Увидом у изјашњење и прилоге достављене уз изјашњење Школске управе у Пожаревцу утврђено је да је Министарство просвете 20. августа 2013. године упутило школским управама допис са захтевом да подсете школе да је потребно да понуде и матерњи језик са елементима националне културе националне мањине, на територији где живи велики број припадника националне мањине. У допису Министарства просвете је, такође, наведено да школе о исказаним интересовањима ученика треба да обавесте школску управу ради евиденције и обезбеђивања потребних услова.

2.3. Утврђено је да су ОШ „И. Л. Р.“ В. Г, ОШ „Б. Р.“ у Г, ОШ „В. Д.“ из Т. и ОШ „Б. Д. К.“ у Б. обавестиле Школску управу у Пожаревцу о радњама које су предузеле у циљу увођења изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе (анкетирање ученика и разлози за неувођење овог изборног предмета). ОШ „Б. Р.“ у Г. обавестила је Школску управу о својој одлуци да не анкетирају ученике, јер се на последњем попису становника општине Г. веома мали број становника изјаснио да су припадници румунске националне мањине, док је ОШ из Т. обавестила Школску управу да родитељи нису показали иницијативу за увођење овог изборног предмета. Утврђено је, такође, да је Школска управа у Пожаревцу сачинила табеларни приказ резултата анкетирања ученика у основним школама са свог подручја за изучавање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе од првог до осмог разреда, и то у школама у В. Г, Ж, П, М. Ц. и П. на М.

2.4. Увидом у прилоге који су достављени уз допуну притужбе, утврђено је да је У. р. упутило захтев Републичком просветном инспектору у вези увођења изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у ОШ „И. Л. Р.“ у В. Г, ОШ „Б. Р.“ у Г. и ОШ „В. Д.“ из Т. Министарство просвете, Одељење за инспекцијске послове у установама предшколског, основног, средњег и високог образовања и науке дописом бр. 424-614-13/2014-12 од 16. априла 2014. године обавестило је подносиоца притужбе да су пријаве које се односе на ОШ „И. Л. Р.“ у В. Г. и ОШ „Б. Р.“ у Г. упућене на даљу надлежност просветном инспектору Општинске управе Велико Градиште, а да је просветна инспекторка Министарства просвете 1. априла 2014. године извршила инспекцијски надзор у ОШ „В. Д.“ из Т. Током инспекцијског надзора инспекторка В. Д. утврдила је да је ОШ „В. Д.“ из Т. примила допис подносиоца притужбе са захтевом које је потписало девет родитеља ученика који желе да им деца у школској 2013/2014 години похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе. Међутим, током надзора, утврђено је да школа није анкетирала ученике по овом захтеву, јер су родитељи потписници захтева тврдили да не знају о чему се ради или су од захтева одустали, о чему је школа обавестила Школску управу у Пожаревцу. Инспекторка је утврдила да родитељи ученика на родитељским састанцима, као и на седници Савета родитеља нису показали никакву иницијативу за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе. Стога је просветна инспекторка наложила школи, да приликом уписа ученика у први разред за школску 2014/2015 годину, поступи у складу са чл. 12. Закона о основном образовању и васпитању, да директор школе обезбеди избор изборних предмета у складу са Правилником о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања, а школи је наложено да обезбеди да Савет родитеља учествује у поступку предлагања изборних предмета који ће се изучавати у школи.

2.5. Просветна инспекторка С. С. из Одељења за општу управу и јавне службе Општинске управе општине Велико Градиште, 15. априла 2014. године, доставила је подносиоцу притужбе обавештење бр. 614-4/2014-02 о извршеном надзору у ОШ „И. Л. Р. В. Г. и ОШ „Б. Р.“ у Г. Инспекцијским надзором утврђено је да је ОШ „И. Л. Р.“ В. Г, на захтев Школске управе из Пожаревца, извршила анкетирање ученика за учење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, али да није увела овај изборни предмет, јер не располаже наставним кадром, нити се за увођење овог изборног предмета пријавио довољан број ученика по одељењима за формирање групе. Што се тиче ОШ „Б. Р.“ у Г, утврђено је да је ова школа извршила анкетирање ученика за увођење предмета Влашки језик са елементима националне културе, али није спровела анкету како би проверила заинтересованост ученика за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, јер се према резултатима последњег пописа становништва у општини Голубац мали број грађана изјаснио да су припадници румунске националне мањине. Просветна инспекторка је наложила школама да укључе Савет родитеља школе у поступак предлагања изборних предмета, као и да приликом уписа ученика у први разред за школску 2014/2015 годину, поступе у складу са чл. 12. Закона о основном образовању и васпитању.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности указује да је међународним и домаћим прописима одређено да је Република Србија у обавези да припадницима националних мањина омогући образовање и васпитање на свом језику или двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе.

3.4. Потврђивањем Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина Република Србија се обавезала да ствара потребне услове како би припадници националних мањина очували и развијали своју културу и сачували неопходне елементе свог идентитета, наиме, религију, језик, традицију и културно наслеђе (чл. 5), као и да предузме мере у области образовања и истраживања како би се неговала култура, језик и вера националних мањина и већине (чл. 12).

3.5. Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима прописано је да, у погледу образовања, држава преузима обавезу да на територији на којој су регионални или мањински језици у употреби, у складу са ситуацијом сваког од ових језика, и без икаквог ометања учења званичног језика, омогући основно образовање на одговарајућем регионалним или мањинском језику; обезбеди значајан део основног образовања на одговарајућем регионалном или мањинском језику или обезбеди да учење одговарајућег регионалног или мањинског језика постане интегрални део наставног плана. Поред тога, прописано је да држава може да примени једну од ове три мере макар на оне полазнике чије породице тако нешто захтевају, а чији се број сматра довољним.

3.6. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 79. прописано је да припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.8. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација, односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Одредбом чл. 9. овог закона прописано је да се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, док се за припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује на матерњем језику. Изузетно, он може да се остварује и двојезично или на српском језику. Одредбама чл. 25. и 26. прописане су надлежности Министарства просвете и школске управе. Министарство обезбеђује функционисање система образовања и васпитања, нарочито планира и прати развој образовања и васпитања; врши надзор над радом установа и завода; планира, координира и организује програме сталног стручног усавршавања запослених у установама; врши проверу резултата остварености прописаних циљева образовања и васпитања на републичком нивоу; остварује међународну сарадњу на плану развоја система образовања и васпитања, анализу и преношење страних искустава и европских програма и достигнућа; успоставља и управља јединственим информационим системом просвете у РС, стара се о несметаном протоку података и обезбеђује доступност и заштиту података; води регистар и издаје дозволе за рад наставника, васпитача, стручних сарадника и директора и утврђује национални оквир квалификација за ниво средњег стручног образовања. Школска управа представља организациону јединицу Министарства просвете, која задатке и послове обавља ван седишта министарства, те тако обавља стручно-педагошки надзор у установама, координира стручно усавршавање наставника, васпитача, стручног сарадника, директора и секретара установе; даје подршку развојном планирању, развоју предшколског, школског и васпитног програма и осигурању квалитета образовања и васпитања; учествује у припремама плана развоја образовања и васпитања за подручје за које је образована и прати његово остваривање; обезбеђује све услове да установе несметано уносе, попуњавају, ажурирају и одржавају базу података о образовању и васпитању у оквиру јединственог информационог система просвете; врши контролу наменског коришћења средстава установа и обавља и друге послове у складу са законом и другим прописима.

3.9. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да наставне планове и програме основног, средњег општег и уметничког образовања и васпитања, на предлог министра, доноси Национални просветни савет, док школски програм, на основу кога се остварује основно и средње образовање и васпитање, доноси школски одбор на основу наставног плана и програма. Школски програм, између осталог, садржи: циљеве школског програма; назив, врсту и трајање свих програма образовања и васпитања које школа остварује и језик на коме се остварује програм; обавезне и изборне предмете и модуле, по циклусима, односно, образовним профилима и разредима; факултативне наставне предмете, њихове програмске садржаје и активности којима се остварују, као и друга питања од значаја за школски програм . Одредбом чл. 57. ст. 2. прописано је да установа има савет родитеља, док је ст. 3. и 4. прописано да се у савет родитеља школе бира по један представник родитеља ученика сваког одељења, док у установи у којој стичу образовање припадници националне мањине, односно етничке групе у савету родитеља су сразмерно заступљени и представници националне мањине, односно етничке групе. Савет родитеља, између осталог, учествује у поступку предлагања изборних предмета и у поступку избора уџбеника .

3.10. Законом о основном образовању и васпитању прописано је да се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, док се за припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује и на језику и писму националне мањине, односно двојезично, ако се приликом уписа у први разред за то определи најмање 15 ученика. Одредбом чл. 12. ст. 3. овог закона прописано је да школа може да остварује образовно-васпитни рад на језику и писму националне мањине, односно двојезично и за мање од 15 ученика уписаних у први разред, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања. Међутим, када се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, за ученике припаднике националне мањине организује се настава језика националне мањине са елементима националне културе као изборни предмет.

3.11. Одредбама Закона о заштити права и слобода националних мањина прописано је да припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику у институцијама предшколског, основног и средњег васпитања и образовања, да је држава дужна да створи услове за организовање образовања на језику националне мањине, а да је, док их не обезбеди, дужна да обезбеди двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе припадника националне мањине. Даље је прописано да се за остваривање овог права може прописати одређени минимални број ученика, с тим да тај број може бити мањи од минималног броја ученика који је законом прописан за обезбеђење одговарајућих облика наставе и образовања.

3.12. Правилником о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања , те Правилником о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања прописан је наставни план за ученике од првог до осмог разреда основне школе који садржи списак обавезних и изборних наставних предмета. Оба правилника прописују да је школа дужна да са листе изборних предмета, поред обавезних изборних предмета, понуди још три или четири изборна, од којих ученик бира један предмет по својим склоностима. Међу изборним наставним предметима које је школа дужна да понуди налази се и Матерњи језик са елементима националне културе.

3.13. Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2013/2014 годину ближе се уређује начин формирања одељења и прописује да број ученика за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика по групи, да је број група одређен бројем одељења и да је за групу са мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна сагласност министра надлежног за послове образовања. Такође, прописано је да се школа за признавање мањег, односно већег броја ученика у одељењу од прописаног, уз образложење, обраћа министарству преко надлежне школске управе.

Анализа доказа достављених уз притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.14. Имајући у виду садржину притужбе, у конкретном случају, задатак Поверенице био је да утврди да ли су надлежно министарство и Школска управа Пожаревац, против којих су притужбе поднете, дискриминисали ученике румунске националности који похађају основне школе на територији Браничевског и Поморавског округа на основу њихове националне припадности, у погледу могућности да школске 2013/2014 године похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

3.15. Неспорно је да одређене основне школе са подручја Школске управе Пожаревац нису понудиле ученицима да изучавају изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе. Такође, неке од школа су спровеле анкету како би провериле заинтересованост ученика, али због недовољног броја пријављених ученика за формирање групе одлучиле су да не уведу овај изборни предмет. Анализом прописа који регулишу образовање, а посебно оних који се тичу организовања наставе језика националне мањине са елементима националне културе као изборног предмета, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да се у правилницима о наставном плану од првог до осмог разреда основне школе, изборни предмет Матерњи језик са елементима националне културе налази на списку изборних предмета који ученици могу да бирају, уколико им школа понуди, сваке школске године. Повереница указује да је Законом о основама система образовања и васпитања прописано да школски програм, на основу наставног плана и програма, доноси школски одбор, а да је важна улога у поступку предлагања избора наставних предмета дата савету родитеља, који чине по један представник родитеља ученика сваког одељења. Посебна правила су прописана за избор представника савета родитеља у школама у којима стичу образовање припадници националне мањине, тако што је прописано да у савету родитеља треба да буду сразмерно заступљени и представници националне мањине. Имајући у виду да савет родитеља учествује у поступку предлагања изборних предмета, може се констатовати да је ова надлежност савета један од механизама на основу ког се може утицати да се језик националне мањине са елементима културе понуди деци као изборни наставни предмет, а уједно је могуће и да се ученицима понуди могућност избора између више језика националних мањина. Треба имати у виду да је одредбом чл. 6. Правилника о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања, као и напоменом у Правилнику о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања, прописана дужност школе да са листе изборних предмета овог наставног плана, ученицима понуди још три или четири изборна предмета од којих ученик бира један према својим склоностима.

3.16. Што се тиче надлежности Министарства просвете и школске управе у вези са изучавањем изборних предмета, међу којима је Матерњи језик са елементима националне културе, Повереница за заштиту равноправности констатује да ни Министарство просвете ни школске управе немају надлежности којима би могли да учествују у поступку предлагања изборних предмета у школама, нити могу да спроводе анкетирање ученика у циљу одабира изборних предмета. Министарство просвете има надлежност да даје сагласност за остваривање образовно-васпитног рада у школама на језику и писму националне мањине, када се за то определи мање од 15 ученика, али нема надлежност да одређује који ће се изборни предмети у којим школама изучавати. Дакле, Министарство просвете даје сагласност на захтев који упућује школа, а школа овакав захтев може да поднесе министарству тек након што понуди изучавање одређеног изборног предмета и утврди да се пријавио мањи број ученика од прописаног за формирање групе. У конкретном случају, подносилац притужбе није доставио доказе да је нека школа са територије Школске управе Пожаревац затражила сагласност Министарства просвете за формирање групе са мањим бројем ученика за изучавање предмета Румунски језик са елементима националне културе, а да је Министарство одбило да се сагласи. Слично је и са надлежностима школске управе, односно, ни школска управа нема могућност да учествује у поступку предлагања изборних предмета у школама, нити да нуди изборне предмета ученицима, имајући у виду да су ове процедуре у искључивој надлежности школа.

3.17. Повереница за заштиту равноправности указује да Министарство просвете 20. августа 2013. године упутило допис школским управама са захтевом да подсете школе да на територији где живи велики број припадника националне мањине, понуде као изборни предмет и матерњи језик са елементима националне културе, у складу са објављеним наставним плановима и програмима, као и ресурсима школе. Министарство просвете је затражило од школских управа да прибаве повратну информацију од школа о исказаним интересовањима ученика за изучавање овог изборног предмета ради евиденције и обезбеђивања услова. Школска управа у Пожаревцу ступила је у контакт са школама са свог подручја, има податке о броју ученика који су се определили за изучавање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе и прикупила је изјаве директора о разлозима због којих нису спровели анкетирање ученика или нису увели изучавање овог изборног предмета.

Такође, Министарство просвете је реаговало на захтев подносиоца притужбе за инспекцијским надзором у ОШ „И. Л. Р.“ из В. Г, ОШ „Б. Р.“ из Г. и ОШ „В. Д.“ из Т, па су пријаве упућене на даљу надлежност просветном инспектору Општинске управе Велико Градиште, односно, просветној инспекторки Министарства просвете. Подносиоцима притужбе су 15. и 16. априла 2014. године упућени дописи о извршеном инспекцијском надзору, као и мерама које су наложене школама. Због тога се може констатовати да су Министарство просвете и Школска управа у Пожаревцу, предузеле мере и радње из своје надлежности, на начин који није у супротности са антидискриминационим прописима.

3.18. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да Министарство просвете и Школска управа у Пожаревцу нису дискриминисали ученике румунске националности у погледу могућности да похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, јер ове два органа немају утицаја на поступак предлагања изборних предмета, њихово нуђење ученицима, нити одлуке школа да ли ће у случају недовољног броја пријављених ученика затражити сагласност министарства. Повереница, такође, жели да истакне да припадници националних мањина, кроз рад органа школе (орган управљања и савет родитеља) могу да заступају своје интересе и потребе за изучавањем матерњег језика било двојезично или кроз организовање наставе језика националне мањине са елементима националне културе као изборног предмета.

4. МИШЉЕЊЕ

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Школска управа Пожаревац нису поступали дискриминаторно према ученицима и ученицама румунске националности у вези са остваривањем права да похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба удружења родитеља против Министарства просвете, науке и технолошког развоја због дискриминације у области образовања по основу националне припадности