дел. бр. 769/2011 датум: 26. 7. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе организације П. из Б. Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби невладине организације П. из Б. против школе М. л. л. из Б. није утврђено да су однос и понашање Ј. Н., учитељице ове школе, према ученици А. С. засновани на личном својству ученице – њеној припадности ромској националној мањини, па се не могу квалификовати као дискриминаторни.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (члан 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације), Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

1. Школски одбор, директорка и стручна служба (психолошко-педагошка) ОШ М. л. л. из Б. ће без одлагања предузети све неопходне радње и мере, свако из своје надлежности, којима ће обезбедити да запослени у ОШ М. л. л. из Б. прођу обуку/стручно усавршавање на тему дискриминације, како би се обезбедила већа сензибилисаност свих запослених у односу на овај друштвени феномен.

2. Директорка школе ОШ М. л. л. из Б. ће предузети све неопходне мере из своје надлежности, како би се кроз одговарајуће програме, обуке и едукације међу ученицима/цама развијао дух толеранције, прихватања различитости и недискриминаторног понашања.

3. Школски одбор, директорка и стручна служба (психолошко-педагошка) ОШ М. л. л. из Б. ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

О б р а з л о ж е њ е

Невладина организацијa П из Београда је, на основу писане сагласности В. М. и Г. С, родитеља А. С, поднела притужбу Повереници за заштиту равноправности 26. априла 2011. године против ОШ М. л. л. из Б, у којој је наведено да се учитељица Ј. Н. дискриминаторски понаша према А. С. због њеног личног својства – припадности ромској националној мањини.

Према наводима из притужбе, дискриминаторно понашање учитељице се огледа у томе што се учитељица дрско обраћа А., што ју је у више наврата ударала по глави, што јој је поцепала потврду од лекара којим је дете правдало изостанке из школе. У притужби је наведено да су се родитељи прво усмено обратили директорки школе Љ. И., која је обећала да ће разговарати са учитељицом, али да је након ове пријаве учитељица је још више малтретирала дете тако што је: дете називала лажовом и алапачом; рекла јој да треба да се „исели“ из школе, осталој деци скренула пажњу да не смеју да се друже са њом, детету рекла да њени родитељи „треба да се лече“; пропустила да, по завршетку првог полугодишта другог разреда, детету упише оцене у ђачку књижицу. Даље је наведено да су се притужбом на рад учитељице писано обратили директорки школе 03. децембра 2009. године, да је директорка притужбу проследила Министарству просвете, али да одговор још нису добили. Такође, у притужби се наводи да постоји оправдана сумња да учитељица дискриминише А. по основу припадности ромској националној мањини јер родитељи имају сазнање да ово није први пут да учитељица малтретира дете ромске националности, да је А. једино дете ромске националности у одељењу и да је бахато понашање учитељице усмерено само на њу, затим учитељичине изјаве везане за лица ромске националности, као и да постоје раније притужбе на понашање учитељице.

Уз притужбу су приложени следећи докази: фотокопија захтева за достављање информација о насиљу над ученицом првог разреда А. С. од 02. децембра 2009. године; фотокопија ђачке књижице А. С. и фотокопија приватне кривичне тужбе Ј. Н. против окривљених Г. С. и В. М., због кривичног дела клевете.

Повереница за заштиту равноправности је спровела поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па су затражена изјашњења Љ. И., директорке школе и учитељице Ј. Н.

У изјашњењу директорке школе од 25. маја 2011. године је наведено следеће:

– да су наводи притужбе неосновани и да их као такве одбацује,
– да су јој се октобра 2009. године родитељи ученице А. С. усмено обратили са притужбом да постоји проблем у комуникацији учитељице и њиховог детета, и да је истог дана обављен разговор са учитељицом, а већ сутрадан је директорка лично присуствовала часовима и констатовала да је понашање ученице и учитељице исправно, да је девојчица весела, безбрижна и опуштена и да се игра са другом децом, а да се учитељица А. обраћа као и осталим ученицима, без високих тонова и грубости у погледу и гласу,
– да су се почетком децембра 2009. године А. родитељи писано обратили са захтевом за достављање информација о насиљу над ученицом првог разреда А. С, и да примљену притужбу директорка није проследила Министарству просвете, као што је наведено у притужби, већ је сама предузела низ мера и активности у складу са законским овлашћењем – обављен је разговор са учитељицом Ј. Н. и са родитељима ученице; педагог је обавио разговор са А, као и са осталим ученицима школе, без присуства учитељице,
– да су наводи у вези са ђачком књижицом нетачни јер су ученици дужни да ђачке књижице донесу у школу на почетку полугодишта, а најкасније до краја првог класификационог периода. Како А. С. није донела ђачку књижицу до краја другог класификационог периода, њене оцене су уписане када је књижицу донела,
– да је у децембру 2009. године родитељима предложено да дете промени средину, односно да наставу похађа у матичној школи у Б. где би дете било под сталним надзором педагога и директора школе и код друге учитељице, што су родитељи одбили.

Уз изјашњење је достављена фотокопија белешке Г. Ј., педагошкиње од 4. децембра 2009. године о обављеном разговору са учитељицом и ученицима I, II, III и IV разреда, у којој је наведено да учитељица негира насиље над А, да ученица има много изостанака из школе, да користи вулгарне изразе и учитељицу назива „дрогерашицом“, као и да је став учитељице да правила понашања ученика у школи важе за сву децу подједнако. У белешци је наведено да су ученици комбинованих одељења (I и III, као и II и IV) потврдили да А. користи ружне и непристојне речи када прича о учитељици, као и да стално прича у ђачком превозу како ће њени родитељи тужити учитељицу. Нико од деце није потврдио да је било насиља према А.. У фотокопији забелешке педагошкиње о разговору са ученицом А. од 7. децембра 2009. године је наведено да по тврђењу А. она воли да долази у школу, да се учитељица стално дере на њу и њеног брата, да се боји да ће је учитељица ударити јер ју је једном почупала за косу и ударила по глави, као и да не сме ништа да пита учитељицу јер се плаши. Такође је наведено да је А. рекла да неке њене другарице измишљају да она говори ружно о учитељици.

Достављена је фотокопија забелешке директорке школе дел. бр. 696 од 10. децембра 2009. године о разговору са родитељима, у којем, између осталог, стоји и да су родитељи негирали да је њихово дете дискриминисано на националној основи, иако су то неколико пута раније истицали.

У изјашњењу учитељице Ј. Н., које није датирано, наведено је следеће:

– да се учитељица изјашњава да није крива ни за једну ставку наведену у притужби,
– да се родитељи ученице А. С. већ годину и по дана понашају агресивно према њој, као и да је због нетачних и неистинитих оптужби против ње била принуђена да поднесе приватну тужбу због кривичног дела клевете, чију фотокопију прилаже,
– да су, што се тиче тврдњи везаних за ђачку књижицу А. С., оцене биле уписане у ђачку књижицу онда када је књижица донета,
– да се већ више од годину дана обраћа за помоћ Министарству за људска и мањинска права, општинским структурама и Центру за социјални рад, да их је све упознала са проблемом које има са родитељима А. С., али да су је сви „само саветовали да их се клони и да издржи“.

Ј. Н. је уз изјашњење доставила и фотокопију забелешке од 20. септембра 2006. године учитеља Ђ. Н., иначе супруга Ј. Н., по усменој притужби родитеља ученика М. С. (брат А. С.) којом захтева да директор и педагог школе посете његово одељење и утврде да ли у његовом одељењу има малтретирања ученика, јер мајка наводи да га деца туку у школи, да је издвојен од остале деце, а да учитељ ништа не предузима; извештај Ђ. Н. од 06. октобра 2009. године о састанку са родитељима М. и А. С., а поводом притужби родитеља на третман који обоје деце имају у школи; своју забелешку од 07. октобра 2009. године о конфликту са родитељима; забелешку педагога школе од 07. октобра 2009. године; изјаве педагошкиње од 04. децембра 2009. године и од 07. децембра 2009. године; фотокопију забелешке директорке школе дел. бр. 696 од 10. децембра 2009. године о разговору са родитељима ученице А. С., фотокопију приватне кривичне тужбе коју је поднела против родитеља А. С., због кривичног дела клевете и фотокопију свог извештаја од 28. јануара 2011. године. Достављена је и изјава од 06. маја 2011. године, у којој Ј. Н. обавештава директорку школе о новој конфликтној ситуацији са родитељима А. С., и тражи од директорке да обезбеди миран и неометан рад у школи, као и да предузме мере заштите и за ученицу А. С., тако што ће обавестити Центар за социјални рад у Лазаревцу (јер је дете, како наводи учитељица, „оружје у рукама неодговорних родитеља“).

Из свих навода и доказа, како из притужбе, тако и из изјашњења директорке школе и учитељице се може закључити да постоје проблеми у односу и понашању учитељице Ј. Н. према ученици А. Такође, учитељица није успела да успостави добре односе са родитељима своје ученице А. С. Напротив, конфликтна ситуација је ескалирала и довела чак и до подношења приватне кривичне тужбе с једне, као и притужбе овом државном органу, с друге стране.

У притужби и током поступка нису понуђени докази који би потврдили или оповргли наводе да су однос и понашање учитељице према ученици А. С. узроковани њеним личним својством – припадности ромској националној мањини.

Иако се ова притужба непосредно односи на понашање учитељице према ученици А. С., Повереница за заштиту равноправности је става да је у овом случају било потребно сагледати и начин реаговања надлежних школских органа, имајући у виду да је првенствени интерес о којем треба да брину сви актери – најбољи интерес детета. С тим у вези, ни руководство школе, ни стручна служба нису предузели све мере које су имали на располагању како би се А. омогућило и осигурало пријатељско окружење, разумевање и уважавање њених потреба, већ је пажња превасходно била усмерена на стишавање и смиривање конфликтне ситуације између учитељице и родитеља. Како се у конкретном случају ради о детету ромске националности, надлежни школски органи су били дужни да уложе додатне напоре у циљу ефикасне и благовремене заштите најбољег интереса детета и мирног разрешења ситуације, како би се избегло стварање утиска да је ученица А. била друкчије третирана у односу на остале ученике/це.

Сагледавајући ове чињенице, Повереница за заштиту равноправности, у складу са својим законским овлашћењем да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности , упућује препоруку школском одбору, директорки и психолошко-педагошкој стручној служби ОШ М. л. л. из Б. да обезбеде додатне едукације за своје запослене како би повећали ниво сензибилисаности за друштвени феномен дискриминације, а директорки школе упућује и препоруку да предузме све неопходне мере како би се обезбедили одговарајући програми, обуке и едукације у циљу развијања духа толеранције, прихватања различитости и недискриминаторног понашања међу ученицима/ цама.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба удружења П против школе М. л. л. због дискриминације ученице по основу национлне припадности