дел. бр. 07-00-112/2013-01 датум: 22. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело У. о. с. Н. С. против У. о. с. В. и У. о. с. С, због доношења и примене акта којим се судијама женског пола ускраћује право на суђење у одређеном периоду због трудноће и порођаја.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио М. Б, у име чланова удружења одбојкашких судија Н. С, коју је поднео против У. о. с. В. и У. о. с. С.

1.2. У притужби је наведено:

– да председништво У. о. с. В. спречава судије женског пола да суде у другом делу првенства, због трудноће и порођаја, јер им ускраћује право да суде минимум шест месеци након порођаја и у обавези су да пријаве своју трудноћу и откажу све утакмице после уласка у четврти месец трудноће;

– да је одлука о примени одредбе која регулише овакав статус жена судија унета у записник са треће седнице председништва У. о. с. В, под тачком 4, бр. 06-2012/2013 од 20. децембра 2012. године;

– да се ни у једном правилнику У. о. с. С. не спомиње оваква одредба, али да председништва У. о. с. В. и У. о. с. С. спроводе ову „препоруку“;

– да се судијама женског пола ускраћује право да суде након порођаја, чиме се прави разлика између судија на основу њиховог пола, а уједно се утиче и на усавршавање, напредовање на виши ранг такмичења и слично;

– да Медицинска комисија Светске одбојкашке федерације (ФИВБ) по питању лекарских прегледа за судије има ограничење за суђење од шестог месеца трудноће (зачећа);

– да председништва ових удружења врше дискриминацију тиме што судијама женског пола постављају додатне услове, упркос чињеници да су све судије, чланови јединственог удружења изједначени у правима и обавезама.

1.3. У допуни притужбе од 24. маја 2013. године наведено је да је акт бр. 66/2012 од 18. октобра 2012. године, под називом „Договори са семинара У. о. с. С. пре почетка такмичарске године 2012/2013″, објављен након одржаног семинара У. о. с. С.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење У. о. с. В. и изјашњење У. о. с. С.

1.5. У изјашњењу В. Б, председника У. о. с. В, наведено је:

– да У. о. с. В. није донело одлуку којом ограничава право судијама женског пола да суде током трудноће и након порођаја;
– да подносилац притужбе погрешно тумачи улогу и значење текста из записника, с обзиром да је спорни текст из записника обавештење члановима, а не одлука председништва У. о. с. В, док је у записнику јасно назначено да је реч о изводу из документа У. о. с. С, дел. бр. 60/2012 од 18. октобра. 2012. године;
– да је председништво У. о. с. В. информисало своје чланове да се пропис примењује на све чланове У. о. с. С. – на одбојкашке судије са целе територије Републике Србије, па тако и на чланове У. о. с. В;
– да се овај пропис У. о. с. С. директно примењује на највишим нивоима такмичења Одбојкашког савеза Србије, у којима У. о. с. С. има непосредну надлежност формирања листа и делегирања судија, као и да овај пропис У. о. с. В. мора да примењује јер га на то обавезују законски прописи;
– да је неспорна чињеница да је У. о. с. В, као спортска организација, члан У. о. с. С, као и да све судије чланови У. о. с. В, јесу уједно и чланови У. о. с. С;
– да се у записнику на који се подносилац позива, налази препис текста одлуке У. о. с. С, који представља општи правни акт којим се уређује статус судија и суђење на утакмицама и као такав представља спортско правило, у смислу Закона о спорту, због чега је његова примена законски обавезујућа за све чланове националног спортског (одбојкашког) савеза, па тако и за У. о. с. В;
– да сходно прописима, У. о. с. В. нема надлежност да својом одлуком регулише статус судија и суђења на спортским такмичењима, јер је ова материја законом одређена као део спортских правила за чије доношење је надлежан Одбојкашки савез Србије, тј. његов део који се зове У. о. с. С;
– да је У. о. с. В. део У. о. с. С, због чега је у обавези да непосредно примењује спортска правила, а што је и разлог објављивања спорног текста у записнику председништва У. о. с. В. (информисање чланова о донетим спортским правилима);
– да је притужба неоснована у погледу навода да је председништво У. о. с. В. донело спорну одлуку којом дискриминише жене судије, тј. притужба је упућена против погрешног правног лица, због чега је треба одбацити.

1.6. У изјашњењу Д. Ј, председника У. о. с. С, наведено је:

– да је акт бр. 66/2012 од 18. октобра 2012. године, под називом „Договор са семинара У. о. с. С. пре почетка такмичарске године 2012/2013″, намењен судијама Суперлиге, Прве лиге и Друге лиге, објављен на интернет сајту У. о. с. С. и дистрибуиран свим судијама електронском поштом;
– да је у тачки 13. овог документа наведено да је обавеза судија да пријаве своју трудноћу и откажу све утакмице после уласка у четврти месец трудноће (због избегавања стресних ситуација и могућих повреда на утакмицама), да минимум шест месеци треба да прође после порођаја да би могле да наставе са суђењем (ко има потребу или жели, може да продужи период несуђења после порођаја), као и да уколико је сезона почела не може се накнадно укључити у рад већ се чека почетак следеће сезоне;
– да су наведене обавезе судија женског пола резултат вишедеценијске праксе која се примењује на највишим одбојкашким лигама у нашој земљи, а усклађене су са документом Светске одбојкашке федерације (ФИВБ) под називом „Medical Controls for Referees“, који је доступан на интернет сајту ФИБВ;
– да су разлози који су У. о. с. С. деценијама опредељивали за овакав став пре свега хуманитарног и друштвено-одговорног карактера, с обзиром да су трудноћа и првих годину дана после трудноће најосетљивији период и за жену и за новорођенче у психо-физичком и здравственом смислу;
– да су реакције играча, тренера и публике на судијске одлуке врло често непријатне и узрокују стресне ситуације за сваког судију, као и да је за жену у трудноћи опасан физички контакт са играчима и лоптом током загревања и одбојкашке утакмице, што се често дешава током утакмице;
– да мајци и беби нико не може да надокнади период међусобне одвојености, а У. о. с. С. не жели да беби ускраћује природни нагон да буде уз своју мајку, нити жели да преузме одговорност за последице одвојености мајке од бебе због суђења на одбојкашкој утакмици;
– да у периоду дојења мајка не може да контролише вишак млека, нити се на гардероби може сакрити та природна појава, па ако на утакмици дође до излучивања вишка млека, било би непријатно и судији и осталима у сали;
– да У. о. с. С. нема правилник или неки други акт/документ који третира питање суђења за одређени период због трудноће и порођаја, осим правила из „Договора са семинара У. о. с. С. пре почетка такмичарске сезоне 2012/2013″;
– да је постојала и постоји намера да се питање ангажовања одбојкашких судија женског пола у периодима током и по завршетку трудноће регулише актима У. о. су. С, али да им није познато да постоји решење које би могло да послужи као узор, због чега би била драгоцена свака сугестија за креирање таквог документа, уз захвалност уколико би Повереник за заштиту равноправности допринео таквом документу.

1.7. Уз изјашњење су достављени следећи докази: 1) Договор са семинара У. о. с. С. пре почетка такмичарске сезоне 2012/2013, бр. 66/2012 од 18. октобра 2012. године, 2) извод из документа Светске одбојкашке федерације (ФИВБ) под називом „Medical Controls for Referees“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у акт бр. 66/2012 од 18. октобра 2012. године, под називом: „Договори са семинара У. о. с. С. пре почетка такмичарске године 2012/2013″, утврђено је да се овај документ односи на правила поступања за судије и контролоре суђења Суперлиге, Прве лиге и Друге лиге. Утврђено је да је у тачки 13. овог акта, под називом „Трудноћа и после порођаја“, наведено да ће ова материја бити прецизирана на председништву У. о. с. С. и унета у одговарајући правилник, а прописана је обавеза судија да пријаве своју трудноћу и откажу све утакмице после уласка у четврти месец трудноће (због избегавања стресних ситуација и могућих повреда на утакмицама), да минимум шест месеци треба да прође после порођаја да би могле да наставите са суђењем (ко има потребу или жели, може да продужи период несуђења после порођаја), а уколико је сезона почела не може се накнадно укључити у рад већ се чека почетак следеће сезоне.

2.2. Увидом у записник са треће седнице председништва У. о. с. В. бр. 06-2012/2013 од 20. децембра 2012. године, утврђено је да је под тачком 4. наведено да ће се одредбе које регулишу статус жена судија чланова У. о. с. С. објављене у документу дел. бр. 60/2012 од 18. октобра 2012. године под тачком 13, примењивати на све чланове У. о. с. С, а у складу са тим и на чланове У. о. с. В.

2.3. Из документа светске одбојкашке федерације (ФИВБ) – Лекарски прегледи за судије, утврђено је да је под тачком 2. чији је назив: „Болести које су неспојиве са суђењем на ФИВБ такмичењима“, наведено, између осталог, да ова листа служи као водич, да није свеобухватна, као и да ће се континуирано ажурирати, а да су набројане болести као што су: респираторне болести, кардиоваскуларне болести, болести нервног система, акутни или хронични алкохолизам и друго, док је под тачком 2.8. наведено трудноћа – од 6 месеца од зачећа.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, па тако Конвенција о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописује је да је на основу лекарске потврде или друге одговарајуће потврде, на основу домаћег закона и праксе, у којој се наводи предвиђени датум порођаја, жена на коју се примењује ова конвенција има право на породиљско одсуство у трајању не краћем од 14 недеља, као и да, узимајући у обзир заштиту здравља мајке и детета, породиљско одсуство обухвата период од шест недеља обавезног одсуства након порођаја, уколико није другачије договорено на националном нивоу између владе и репрезентативних организација послодаваца и запослених. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979) коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом.

3.4. Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чланом 20. је регулисана дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкарца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. наведеног члана забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Слична одредба садржана је и у члану 4. Закона о равноправности полова којом је прописано да је дискриминација по основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. У конкретном случају, релевантна је и одредба члана 34. Закона о равноправности полова, којом је прописано да су спортске организације и удружења дужне да обезбеде равноправан третман полова у развијању и финансирању спортских активности.

3.6. Одредбом члана 10. Закона о спорту прописано је да је забрањена свaкa нeпoсрeднa и пoсрeднa дискриминaциja спoртистa у oбaвљaњу спoртских aктивнoсти, с oбзирoм нa нeкo личнo свojствo, пoл, стaтус, oпрeдeљeњe или увeрeњe, укључуjући и дискриминaциjу прoфeсиoнaлних спoртистa и спoртистa кojи жeлe тo дa пoстaну у пoглeду зaпoшљaвaњa, зaрaдe или услoвa рaдa, oсим кaдa сe прaвљeњe рaзликe, oднoснo стaвљaњe спoртистe у нeпoвoљниjи пoлoжaj у oднoсу нa другe спoртистe у истoj или сличнoj ситуaциjи тeмeљи нa сaмoj прирoди или ствaрним и oдлучуjућим услoвимa oбaвљaњa oдрeђeнe спoртскe aктивнoсти, a циљeви кojи сe тимe жeлe пoстићи jeсу oпрaвдaни. Ставом 2. истог члана прописано је да се oдрeдбe спoртских прaвилa и oпштих aкaтa oргaнизaциja у oблaсти спoртa кojимa сe утврђуje дискриминaциja спoртиста нe примeњуjу. Такође, према одредби чл. 3. ст. 1. т. 20. овог закона, спoртскa прaвилa jeсу прaвилa утврђeнa oпштим aктимa нaдлeжних нaциoнaлних спoртских сaвeзa кojимa сe урeђуje oбaвљaњe спoртских aктивнoсти и дeлaтнoсти и oствaривaњe утврђeних спoртских циљeвa, која се нeпoсрeднo примeњуjу нa свa лицa кoja су, нeпoсрeднo или пoсрeднo, oбухвaћeнa нaдлeжнoстимa нaциoнaлнoг спoртскoг сaвeзa. (чл. 5. ст. 2)

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.7. На основу навода из притужбе и изјашњења У. о. с. В. и У. о. с. С, утврђено је да се спортска правила из акта који је донело У. о. с. С. бр. 66/2012 од 18. октобра 2012. године: „Договори са семинара УОСС пре почетка такмичарске године 2012/2013″ непосредно примењују на све судије и контролоре суђења Суперлиге, Прве лиге и Друге лиге на територији Републике Србије. Сагласно томе, спортска правила прописана наведеним актом примењује и У. о. с. В, што је и наведено у изјашњењу и утврђено на основу записника са треће седнице председништва У. о. с. В. Са друге стране, неспорно је да У. о. с. С нема посебан правилник или други општи правни акт који посебно регулише положај одбојкашких суткиња за суђење током трудноће и након порођаја.

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да су основани и прихватљиви навода из изјашњења У. о. с. В. да оно није донело одлуку којом ограничава судије женског пола на суђење за одређени период због трудноће и порођаја, као и да је неспорна чињеница да се у записнику са треће седнице У. о. с. В. бр. 06-2012/2013 од 20. децембра 2012. године налази препис текста документа који је донело У. о. с. С. Међутим, не могу се прихватити наводи У. о. с. В. да је било у обавези да примењује овакву одлуку У. о. с. С, јер је У. о. с. В. било дужно да непосредно примени законске одредбе којима је прописано да се одредбе спортских правила и општих аката организација у области спорта којима се утврђује дискриминација не примењују (чл. 10. ст. 2. Закона о спорту). Повереница је мишљења да је У. о. с. В, по достављању спортских правила за судије и контролоре суђења од У. о. с. С, требало да укаже У. о. с. С. на неправилности, односно, да не примењује акт који је у супротности са императивним законским прописима.

3.9. С обзиром да је ово спортско правило донело У. о. с. С. и да се оно примењује на сва удружења одбојкашких судија која су у његовом саставу/чланству, потребно је утврдити да ли одредба из акта бр. 66/2012, тачка 13. којом је прописано: „да је обавеза судија да пријаве своју трудноћу и откажу све утакмице после уласка у четврти месец трудноће (због избегавања стресних ситуација и могућих повреда на утакмицама), да минимум шест месеци треба да прође после порођаја да би могле да наставите са суђењем (ко има потребу или жели, може да продужи период несуђења после порођаја), а уколико је сезона почела не може се накнадно укључити у рад, већ се чека почетак следеће сезоне“, неоправдано ускраћује право одбојкашким суткињама на суђење за одређени период, односно да ли У. о. с. С. дискриминише одбојкашке судије на основу пола.

3.10. Према тврђењу председника У. о. с. С, овакве обавезе за судије женског пола резултат су вишедеценијске праксе која се примењује на највишим одбојкашким лигама у нашој земљи, док су разлози који су довели до оваквог става „хуманитарног и друштвено-одговорног карактера“, засновани на уверењу да су трудноћа и првих годину дана после порођаја најосетљивији период за мајку и дете у психофизичком и здравственом смислу. Имајући у виду ова тврђења, као и остале аргументе који се наводе у изјашњењу У. о. с. С, може се закључити да они, пре свега, представљају изношење преовлађујућег става и уверења, на основу којих се развила пракса која је материјализована у тачки 13. документа под називом „Договори са семинара пре почетка такмичарске године 2012/2013″. Међутим, овакви аргументи, посматрани појединачно и у целини, потпуно су неприхватљиви и заснивају се на неутемељеним и стереотипним ставовима, од којих су неки увредљиви у односу на жене.

3.11. Неспорно је да у Србији мајка и дете уживају посебну заштиту, на основу Устава и закона Републике Србије, као и да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Према одредби чл. 94. Закона о раду запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство, које траје до навршена три месеца од дана порођаја, на основу налаза надлежног здравственог органа, и то најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. По истеку породиљског одсуства, жена има право на одсуство ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства, а ово право може да користи и отац детета (чл. 94. ст. 3. и 5). Из овога јасно произлази да су период и режим коришћења породиљског одсуства и одсуства ради неге детета дефинисани законом, те да нема разумног и објективног оправдања да Удружење одбојкашких судија својим актима смањује обим права одбојкашким суткињама.

3.12. У изјашњењу се истиче да један од разлога, због чега се суткињама ограничава могућност суђења за одређени период због трудноће и порођаја, лежи у чињеници да су, како се наводи, „реакције играча, тренера и публике на судијске одлуке врло често непријатне и узрокују стресне ситуације за сваког судију, као и да је за жену у трудноћи опасан физички контакт са играчима и лоптом током загревања и одбојкашке утакмице, што се често дешава током утакмице“. У вези са тим, Повереница констатује да посао суђења на одбојкашким утакмицама није ризичнији од других послова које труднице и породиље обављају у складу са законом и указује да је у чл. 89. Закона о раду прописано да запослена жена за време трудноће не може да ради на пословима који су штетни за њено здравље и здравље детета, а нарочито на пословима који захтевају подизање терета или на којима постоји штетно зрачење или изложеност екстремним температурама и вибрацијама, и то само по налазу надлежног здравственог органа. Сагласно томе, једино би надлежни здравствени орган могао да утврђује да ли конкретна суткиња, имајући у виду све околности које су везане за трудноћу, може да обавља посао суђења за време трудноће без штете за њено здравље и здравље детета.

3.13. Повереница констатује да су потпуно неприхватљиви аргументи који се односе на наводну немогућност мајке да у периоду дојења „контролише вишак млека“, те да се због тога „на гардероби не може сакрити та природна појава“, „па ако на утакмици дође до излучивања вишка млека, било би непријатно и судији и осталима у сали“. Описане појаве и потенцијалне ситуације које могу настати сасвим су природне и не би требало да код било кога изазову непријатност, а ако суткиња која доји дете жели да предупреди такве ситуације, то може да учини на много начина. С друге стране, потребно је имати у виду да многе мајке не доје своју децу, или комбинују дојење и друге начине исхране.

3.14. Повереница цени бригу за здравље и добробит мајке и детета коју У. о. с. С. у свом изјашњењу настоји да покаже, али указује на чињеницу да правилан психофизички развој детета не подразумева непрекидно присуство мајке. Тврђење Удружења да „да мајци и беби нико не може да надокнади период међусобне одвојености, а У. о. с. С. не жели да беби ускраћује природни нагон да буде уз своју мајку, нити жели да преузме одговорност за последице одвојености мајке од бебе због суђења на одбојкашкој утакмици“ резултат је стереотипних патријархалних ставова о родитељству и пренебрегавање потребе да се мајкама и очевима омогући усклађивање професионалног и приватног живота како би на равноправној основи испуњавали родитељске дужности.

3.15. Приликом одлучивања да ли одбојкашка суткиња у одређеном периоду трудноће и након порођаја може да суди одбојкашку утакмицу, потребно је узети у обзир све околности и релевантне чињенице као што су: међународни и домаћи прописи који регулишу ову област, мишљење саме одбојкашке суткиње којој се мора обезбедити да учествује у доношењу одлука које се ње непосредно тичу, сагласно одредби чл. 17. Статута У. о. с. С, затим, мишљење надлежног здравственог органа, као и све друге околности које су од значаја за одлучивање у појединачном случају. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности указује да нема разумног оправдања да се одбојкашкој суткињи ускрати право на суђење након четвртог месеца трудноће до шестог месеца после порођаја, уколико се изјасни да жели да суди и да прихвата сва права и обавезе које из тога проистичу.

3.16. С обзиром да је ово правило донето на основу уверења и праксе, што је утврђено из навода из изјашњења У. о. с. С, Повереница за заштиту равноправности указује да прописивање оваквог правила представља поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања, која су заснована на стереотипним ставовима о улози полова, односно представља дискриминацију на основу пола, која је изричито забрањена.

3.17. По питању навода из изјашњења У. о. с. С. да су прописане обавезе судија женског пола усклађене са актом „Medical Controls for referees“ Светске одбојкашке федерације (ФИВБ), Повереница указује да овај акт нема обавезујућу снагу, да служи као помоћ и смерница приликом одлучивања у сваком конкретном случају, као и да не прописује никаква ограничења у вези са суђењем након порођаја. Повереница уједно подсећа да акти У. о. с. С. морају бити у складу са националним прописима, укључујући и прописе о забрани дискриминације.

3.18. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да и поред бројних међународних и домаћих прописа којима се гарантује равноправност жена и мушкараца, жене и мушкарци нису још увек равноправни у нашем друштву. Жене се и даље посматрају углавном кроз стереотипну улогу супруга и мајки, а често се услед своје биолошке функције рађања онемогућавају да напредују у каријери и развијају овај значајан део свог живота. Веома је важно имати на уму чињеницу да жене и поред тога што одсуствују са рада услед трудноће или родитељства, имају права да активно учествују у доношењу одлука које су од значаја за њихово даље ангажовање и напредовање у послу. Стога, приликом одлучивања о праву одбојкашких судија женског пола на суђење у периоду трудноће и/или након порођаја, мора се обезбедити једнак третман, а све одлуке морају бити засноване на објективним критеријумима а не на основу уверења или праксе.

4. МИШЉЕЊЕ

Ускраћивањем права одбојкашким судијама женског пола да суде у одређеном периоду због трудноће и родитељства, а према правилима прописаним у акту бр. 66/12 од 18. октобра 2012.године, У. о. с. С. прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује У. о. с. С. да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности како би уклонило одредбе прописане у тачки 13. акта под називом: „Договори са семинара У. о. с. С. пре почетка такмичарске године 2012/2013″, и о томе обавести све чланове/чланице У. о. с. С.

5.2. Обавести све чланове/чланице У. о. с. о мишљењу и препоруци Поверенице за заштиту равноправности бр. 07-00-112/2013-01 од 22. јула 2013. године, као и о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

5.3. Убудуће води рачуна да приликом одлучивања о праву одбојкашких судија женског пола на суђење у одређеном периоду током трудноће и након порођаја, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

Потребно је да У. о. с. С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико У. о. с. С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба У. o. с. н. с. прoтив У. o. с. в. збoг дискриминaциje нa oснoву пoлa у oблaсти спoртa