дел. бр. 07-00-82/2013-02 датум: 20. 5. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Т. К. из Б. против Градске општине Врачар у Београду, због дискриминације на основу старосног доба у условима за пријем на конкурс „Потрага за способнима“.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратила се Т. К. из Б, притужбом коју је поднела против Градске општине Врачар у Београду.

1.2. У притужби је наведено:

– да је за конкурс општине Врачар „Потрага за способнима“ сазнала из дневних новина „24 сата“ и „Блиц“, у којима су наведени следећи критеријуми за кандидате: 1) завршен правни, економски или архитектонски факултет са просечном оценом изнад 8,00; 2) познавање једног светског језика и 3) познавање рада на рачунару;
– да је увидела да испуњава критеријуме за конкурс и послала пријаву;
– да је након две недеље од дана пријаве на конкурс добила електронско писмо од А. Ј. члана Већа општине Врачар у којем јој је заказан разговор, али је касније тај разговор био отказан и подноситељка притужбе обавештена да не испуњава све услове за пријем на програм подршке;
– да је поставила питање који услов конкурса није испунила, па је А. Ј. упутио на линк ка тексту конкурса који је, поред наведених услова које је испуњавала, садржао и један додатни услов који није био наведен у дневним новинама, а којим је одређено да кандидат/киња мора бити рођен 1985. године или касније;
– да је на основу тога закључила да је једини услов који није испунила на конкурсу, услов који се тиче тражене године рођења;
– подноситељка притужбе сматра да је постављањем услова на конкурсу који се тиче година живота кандидата, дискриминисана на основу личног својства – старосног доба.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) обавештење о конкурсу „Потрага за способнима“ са интернет презентације Градске општине Врачар, 2) текст конкурса са интернет сајта за запошљавање „И“, 3) електронску преписку у вези конкурса са А. Ј, чланом Већа општине Врачар од 31. децембра 2012. године, 15, 21. и 22. јануара 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење Б. К, председника општине Врачар.

1.5. У изјашњењу које је доставио А. Ј, члан Већа општине Врачар, наведено је:

– да је Градска општина Врачар покренула пројекат „Потрага за способнима“ чији је циљ да младим, образованим и талентованим људима који су недавно завршили студије помогне да дођу до запослења;
– да су хтели да путем регуларне селекције изаберу најбоље кандидате којима би преко волонтирања у општини пружили потребно радно искуство, као и да најбоље рангиранима дају препоруке за даља запослења. Циљна група овог пројекта били су млади људи који су завршили студије у редовним роковима, са високим просеком;
– да је Градска општина Врачар у протеклом периоду реализовала неколико пројеката који су намењени специфичним друштвеним групама, као што је организовање курсева страних језика и преквалификација за незапослене особе од 40 до 50 година, успостављање службе геронто домаћица за грађане старије од 65 година живота и лошијег материјалног стања и сл;
– да пројекат „Потрага за способнима“ подразумева програм подршке младима и да се није радило о конкурсу са циљем заснивања радног односа у општини Врачар;
– да је циљ пројекта био да се кроз афирмативну акцију пружи шанса младим људима, као и да сматрају да наводи из притужбе нису основани.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у текст чланка „Позив младима да се пријаве за програм – Потрага за способнима“, који је објављен у дневном листу „Блиц“ од 15. децембра 2012. године и увидом у чланак „Врачар трага за способнима“ који је објављен на порталу дневног листа „24 сата“, утврђено је да Градска општина Врачар спроводи програме подршке ђацима и студентима, као и да је овај позив упућен младима који су тек дипломирали и желе да сарађују са Градском општином Врачар. У текстовима је даље наведено да ће се на основу пријава формирати база података, која ће бити основа за укључивање дипломаца у програме волонтирања, пружање препорука и контаката са будућим послодавцима и да ће ови подаци бити основа за запошљавање у управи и организацијама чији је оснивач општина Врачар.

2.2. Увидом у текст конкурса који је објављен на порталу за запошљавање „И.“ утврђено је да Градска општина Врачар објавила конкурс – „Потрагу за способнима – head hunting“, на који се могу пријавити кандидати који испуњавају следеће услове: завршен правни, економски или архитектонски факултет са просеком изнад 8,00; активно знање светског страног језика; познавање рада на рачунару; који имају способности и жељу за колективним радом; да су рођени 1985. године или млађи. Такође, одређено је да се пријаве могу слати до 20. децембра 2012. године.

2.3. Из обавештења за новинаре које је објављено на интернет страници Градске општине Врачар, утврђено је да је А. Ј, члан општинског Већа, у име општине Врачар упутио позив младима који су дипломирали на правном, економском или архитектонском факултету са просечном оценом изнад 8,00, који активно знају светски страни језик и рад на рачунару да се пријаве на програм подршке „Потрага за способнима“. У обавештењу је наведено и да ће подаци о младима који се пријаве бити основа за укључивање у програме волонтирања, препоруке и запошљавање у управи и организацијама чији је оснивач општина Врачар, те да ће овај програм подршке бити пример пружања подршке одличним незапосленим стручњацима путем јавног позива, а не преко партијских листа.

2.4. Увидом у електронску преписку подноситељке притужбе и А. Ј, члана Већа општине Врачар, утврђено је да је 31. децембра 2012. године послао обавештење да ће с обзиром на велики број пријава тестирање бити спроведено у скупштинској сали општине Врачар 16. јануара 2013. године. Електронским писмом од 15. јануара 2013. године, Т. К. је обавештена да је разговор и тестирање кандидата због великог броја пријављених одложено, да ће се први круг разговора са кандидатима одржати 23. јануара 2013. године и да ће бити благовремено обавештена о термину разговора. Даљим увидом у електронску преписку, утврђено је да је 21. јануара 2013. године подноситељка притужбе обавештена да ће у тренутном кругу предност бити дата заинтересованима који испуњавају све наведене услове, док је 22. јануара 2013. године Т. К. упућена на интернет страницу портала за запошљавање „И.“, како би имала увид у услове за пријем на програм подршке.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти кoнстaтуje дa Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Ставом 4. истог члана прописано је да се дискриминацијом не сматрају посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

3.4. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације, а чл. 8. дефинисано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Такође, релевантна је и одредба чл. 14. којом је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне (афирмативне мере) уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако у чл. 16. ст. 1. прописана забрана дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање иступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, релевантна је и одредба члана 23. став 1. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.

3.5. Закон о раду садржи сет одредаба које се односе на забрану дискриминације, па је тако чл. 18. забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, док је чл. 20. ст. 1. т. 1. прописано да је дискриминација забрањена у односу на услове рада и избор кандидата за обављање одређеног посла.

3.6. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања прописано је да се посебне мере заштите или помоћи не сматрају дискриминацијом. Даље је прописано да свака држава чланица може дефинисати као недискриминаторне све остале посебне мере уведене са циљем да се води рачуна о посебним потребама лица за које је заштита или нека посебна помоћ уопште призната, из разлога као што су пол, године, инвалидитет, породичне обавезе или социјални и културни ниво.

Анализа услова за пријављивање на програм подршке Градске општине Врачар са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. На основу доказа који су достављени уз притужбу и изјашњење, неспорно је да је Градска општина Врачар расписала конкурс за пријем на програм подршке „Потрага за способнима“, као и да се Т. К. пријавила за овај програм. Такође, неспорно је да је Градска општина Врачар, као носилац пројекта, поред осталих услова прописала и услов да су кандидати/киње рођени 1985. године или млађи. Према наводима из притужбе и изјашњења, као и према достављеној документацији, може се констатовати да Т. К. није испунила услов за пријаву на програм подршке који се односио на прописане године рођења кандидата.

3.8. Да би се утврдило да ли је прописивањем горње старосне границе за пријем на програм подршке Градске општине Врачар дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, односно до нарушавања једнаких могућности за пријављивање на програм подршке на основу старосног доба, потребно је испитати да ли искључивање кандидата/киња који су рођени пре 1985. године, потенцијално заинтересованих за учествовање у овом програму подршке, представља дискриминацију.

3.9. С обзиром на утврђено чињенично стање, Повереница за заштиту равноправности констатује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације, потребно утврдити да ли је постављена старосна граница у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Анализом постављеног услова којим је одређено да се на програм подршке могу пријавити особе које су рођене 1985. године или млађе, утврђено је да су постављањем овог услова очигледно стављене у неједнак положај особе које су рођене пре 1985. године. Да би се испитало да ли је постављеним условом повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се особама које су рођене пре 1985. године ускрати могућност пријаве на програм подршке. То подразумева испитивање: a) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.10. Неспорно је да је у надлежности Градске општине Врачар да усваја стратегије и доноси посебне мере усмерене на стварање једнаких могућности и отклањања неједнакости, да спроводи стратегију и акциони план политике за младе града, да помаже развој различитих облика самопомоћи и солидарности са особама са инвалидитетом, као и са лицима која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима и подстиче активности и пружа помоћ организацијама особа са инвалидитетом и другим социјално-хуманитарним организацијама на својој територији, како је то и прописано Статутом општине Врачар . У складу с тим, Градска општина Врачар има право да из свог буџета издваја средства за различите облике помоћи и подршке грађанима и грађанкама, да утврђује правила за расподелу тих средстава и да их у складу са прописима расподељује. То право се ни на који начин не доводи у питање. Штавише, спремност да део расположивих средстава усмери на подршку и помоћ друштвеним групама које се из било ког разлога налазе у неједнаком положају, а у разматраном случају то су млади, представља позитиван пример подршке. Сагледавајући изнете чињенице, Повереница за заштиту равноправности сматра да је циљ програма подршке „Потрага за способнима“ допуштен и оправдан.

3.11. Имајући у виду оправдани и допуштени циљ програма подршке „Потрага за способнима“, било је потребно извршити анализу услова које је потребно да кандидат/киња испуњава. Анализа услова којима је између осталог прописано, да кандидати треба да буду рођени 1985. године или млађи, показује да је овај програм подршке намењен искључиво младима и да искључује особе које су рођене пре 1985. године. Из овога произлази да је реч о једној посебној (афирмативној) мери, која се не може сматрати дискриминацијом.

Наиме, Уставом Републике Србије прописано је да су пред уставом и законом сви једнаки, да је дискриминација забрањена, док је Законом о забрани дискриминације забрањено искључивање, ограничавање и давање првенства у односу на неко лично својство. Потребно је напоменути да формална једнакост, сама по себи, не значи да постоји и фактичка равноправност грађана и грађанки у погледу могућности уживања права. Многе друштвене групе налазе се у неједнаком полжају јер постоје извесне околности које су препрека постизању суштинске једнакости. Зато Устав Републике Србије и Закон о забрани дискриминације прописују могућност увођења посебних (афирмативних) мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају и утврђује да се оне не сматрају дискриминацијом.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је у јавном позиву који је објављен на интернет страници Градске општине Врачар наглашено да су млади препознати као категорија становништва која тешко налази запослење и да је циљ овог програма подршке да се помогне младима који су недавно завршили факултет и били одлични студенти, тако што би им се омогућило стицање радног искуства волонтирањем и добијање препорука које су неопходне приликом запошљавања. Дакле, очигледно је да је разлог за постављање старосне границе био афирмативне природе, усмерен на побољшање положаја младих људи без радног искуства на тржишту рада. Такав закључак произлази и из изјашњења Градске општине Врачар, у којем је наведено да је циљ пројекта био да се помогне младима који су недавно дипломирали, односно да су млади препознати као тешко запошљива категорија становништва због недостатка искуства. Како је циљ овог програма подршке да се помогне младима и како је приликом оглашавања пројекта наглашено да је пројекат усмерен на побољшање положаја ове категорије становништва, може се констатовати да постоји објективно и разумно оправдање за постављање старосне границе за пријављивање на програм подршке.

3.12. Повереница за заштиту равноправности користи прилику да похвали Градску општину Врачар због спремности да увођењем посебних мера допринесе остварењу принципа једнакости и изражава наду да ће и у будућности наставити са пружањем подршке оним друштвеним групама које се фактички налазе у неједнаком положају. Такође, Повереница за заштиту равноправности указује да су у Националној стратегији за младе и у Закону о младима , млади дефинисани као популација која припада старосној групи од 15 до 30 година. Стога користи прилику да укаже да би у наредном периоду, при спровођењу и оглашавању посебних мера које су усмерене на младе, Градска општина Врачар у случајевима када поставља старосну границу, требало да старосну границу усклади са Законом о младима и Националном стратегијом за младе, тако да обухвати популацију становништва до 30 година.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова на конкурсу за програм подршке „Потрага за способнима“ којим је одређено да се могу пријавити кандидати који су рођени 1985. године или млађи, Градска општина Врачар није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Т. К. против ГО Врачар због дискриминације по основу старосног доба у области образовања и стручног усавршавања