дел. бр. 639/2011 датум: 27. 5. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009) поводом притужбе Т. А. из К., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Решењем Министарства финансија, Пореска управа – Филијала К. бр. 431-3А/96414Д од 31. децембра 2010. године, којим је Т. А. из К. утврђено аконтационо задужење доприноса за обавезно социјално осигурање за период од 1. јануара до 31. децембра 2010. године, није извршен акт дискриминације на основу пола, као ни на основу било ког другог личног својства.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности се притужбом од 18. фебруара 2011. године обратила Т. А. из К., у којој је навела да јој Министарство финансија, Пореска управа – Филијала К. није извршила у целости исплату накнаде зараде за време трајања породиљског одсуства које је користила у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2010. године. Даље наводи да је накнаду зараде примала у законом прописаним износима, као и да јој је вршена редовна уплата доприноса за обавезно социјално осигурање али да је након закључења породиљског одсуства од Пореске управе – Филијала К. добила решење бр. 431-3А/96414Д од 31. децембра 2010. године којим је обавезана на плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање и то у износима од 77.402,49 динара за доприносе за ПИО, 43.275,03 динара за доприносе за здравствено осигурање и 5.277,47 динара за доприносе за случај незапослености. Подноситељка притужбе је била на породиљском одсуству у периоду од 1. децембра 2009. до 1. децембра 2010. године, тако да су доприноси обрачунати и за период када се налазила на породиљском одсуству.

Решења о задужењу на име доприноса за обавезно социјално осигурање нису добиле предузетнице које су за време коришћења породиљског одсуства привремено одјавиле обављање самосталне делатности већ само предузетнице које су за време коришћења породиљског одсуства наставиле да обављају самосталну делатност преко овлашћеног пословође. Подноситељка притужбе сматра да ово прављење разлике између предузетница није оправдано.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је прибавила изјашњење Министарства финансија, Пореска управа – Филијала К. и Министарства финансија, Пореска управа – Централа Београд.

У изјашњењима је наведено следеће:

– да је Пореска управа – Филијала К. извршила обрачун доприноса за обавезно социјално осигурање Т. А. из К. и за време коришћења породиљског одсуства јер је она остваривала приход по основу обављања самосталне делатности и за време породиљског одсуства, имајући у виду да је делатност обављала преко овлашћеног пословође,
– да предузетнице које су привремено одјавиле обављање самосталне делатности због коришћења породиљског одсуства нису задуживане износима на име доприноса за обавезно социјално осигурање јер нису остваривале приход, односно добит,
– да се основ за задужење доприносима за обавезно социјално осигурање налази у Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање којим је прописано да осигураник који остварује приходе по више различитих основа (радни однос, самостална делатност, уговори и др.) има обавезу плаћања доприноса по свим основима,
– да су се у пракси надлежних филијала Пореске управе поводом задуживања предузетница које су за време породиљског одсуства остваривале приход, односно добит, јавили проблеми поводом примене важећих прописа, па је Министарство финансија, Пореска управа 7. октобра 2010. године донело Упутство за канцеларијску контролу и утврђивање доприноса са социјално осигурање, по коме је поступала и надлежна Филијала у К. приликом доношења решења за Т. А.,
– да према Т. А. није извршена дискриминација по било ком основу, с обзиром да је идентичан поступак примењен и према другим предузетницама које су за време коришћења породиљског одсуства наставиле да обављају самосталну делатност преко овлашћеног пословође. У изјашњењу су наведена и имена пет предузетница које су наставиле делатност преко овлашћеног пословође и са којима је поступљено на исти начин.

Повереница за заштиту равноправности утврдила је да, према важећим прописима, предузетница која овласти пословођу за вођење радње док је она на породиљском одсуству, као власница радње остварује приходе по основу исплаћене накнаде сагласно Закону о финансијској подршци породици са децом, а истовремено остварује приходе од обављања самосталне делатности (опорезиву добит или паушално утврђен приход). Ово је, сагласно члану 12. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, опорезиво по оба основа. Опорезива добит (паушално утврђен приход) представља основицу за обрачун доприноса за обавезно социјално осигурање.

Акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима .

Дакле, да би један акт био квалификован као дискриминација, потребно је се ради прављењу разлике или неједнаком поступању, односно пропуштању које је засновано на личном својству. Како у случају подноситељке притужбе основ за прављење разлике на име задуживања доприносима за обавезно социјално осигурање, није лично својство подноситељке притужбе, него чињеница да она остварује приход по основу обављања самосталне делатности , у овом случају нема повреде права у смислу Закона о забрани дискриминације. Начело једнакости није повређено јер су све предузетнице које користе породиљско одсуство у једнаком положају будући да остварују право на накнаду зараде у складу са одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом. С друге стране, све предузетнице, односно, власнице радњи које користе породиљско одсуство, а које овласте друга лица да воде посао у њиховом одсуству, плаћају порезе и доприносе по другом основу, јер њихове предузетничке радње настављају да раде и остварују приходе док су оне на породиљском одсуству.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да у овом случају није извршена дискриминација.

Мишљење поверенице за заштиту равноправности у конкретном случају даје одговор на питање да ли су оспореним решењем прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Повереница се није упуштала у оцену правилности и законитости решења о задуживању доприносима за обавезно социјално осигурање јер за то није надлежна, али је слободна да подсети да је у вези породиља предузетница Заштитник грађана донео препоруку бр. 17-2599/10, дел. бр. 5194 од 16. марта 2011. године којим је утврђено неправилно поступање Министарства финансија, Пореске управе, а такође и Покрајински омбудсман – препоруку бр. I-РП-1-13/11 од 28. марта 2011. године.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Т. А. против Министарства финансија, Пореска управа – Филијала К. због дискриминације у погледу утврђивања диприноса за обавезно социјално осигурање