бр. 07-00-80/2015-02 датум: 14.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео ССП, у име и уз сагласност 11 чланова синдиката, против Министарства унутрашњих послова због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији. У притужби је наведено да је у Министарству унутрашњих послова организован штрајк запослених у периоду од 26. септембра до 5. октобра 2014. године, а да су током штрајка и по његовом окончању уследили притисци на запослене, који су се огледали у трајном премештају на друга радна места и удаљенија места рада. У изјашњењу је наведено да су премештаји извршени ради побољшања процеса рада и функционалнијег обављања послова, а не због одмазде према учесницима у штрајку. У току поступка је утврђено да је у ПУ У. и ПУ град Б, Полицијска бригада и Дежурна служба, Интервентна јединица 92, у периоду од 26. септембра до 31. децембра 2014. године трајно премештен 91 полицијски службеник, од чега је 67 службеника учествовало у штрајку, односно, трајно су премештени на друга радна места и/или друга места рада и запослени који нису учествовали у штрајку. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да доношењем решења о трајном премештају којим су подносиоци притужбе распоређени на друга радна места и/или у друга места рада, Министарство унутрашњих послова није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио С. с. п. (у даљем тексту: ССП) која је поднета у име и уз сагласност 11 чланова синдиката: С. Д, Н. Ц, Г. К, М. И, Н. Ћ, М. Ј, М. С, М. А, Л. И, Н. М. и Б. С, против Министарства унутрашњих послова због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.

1.2. У притужби је наведено следеће:

– да је у Министарству унутрашњих послова организован штрајк запослених у периоду од 26. септембра до 5. октобра 2014. године, који је у складу са законом објавио један од репрезентативних синдиката – Н. С. П;

– да С. С. П. није формално учествовао у штрајку, већ су позвали своје чланове да подрже већ објављени штрајк и да се активно укључе;

– да су током штрајка и по његовом окончању уследили притисци на запослене, који су се огледали у умањењу плате за време проведено у штрајку, забрану напредовања, премештаје на друга радна места, као и отказа уговора о раду;

– да су се највећи притисци дешавали у Полицијској управи У. (у даљем тексту: ПУ У.) где је седиште ССП и у две јединице Полицијске управе за град Б. – Полицијској бригади и Интервентној јединици 92;

– да је у ПУ У. трајне премештаје добило укупно 12 радника, који су сви чланови ССП и учествовали су у штрајку. Премештани су запослени који раде исте послове, те се не могу правдати „потребама службе“ јер се ради о одмазди због учешћа у штрајку;

– да је у Полицијској бригади ПУ Б. укупно 30 људи добило трајне премештаје убрзо након окончања штрајка, од чега су скоро сви чланови ССП и сви су премештени у полицијске станице, чиме им је умањена плата;

– да је у Интервентној јединици 92 ПУ Б. већ другог дана штрајка, начелник Дежурне службе ПУ Б. написао предлоге за премештај чланова синдиката који су учествовали у штрајку, при чему је циљно бирао запослене који су у оквиру јединица предводили штрајк. Трајно је премештено девет радника, који су сви учествовали у штрајку и чланови су ССП, од којих су четворица дала сагласност за подношење притужбе. Сви су премештени у полицијске станице, чиме им је умањена плата;

– да су на решења о трајним премештајима готово сви уложили жалбе, али је Жалбена комисија Владе РС све жалбе одбила и потврдила првостепена решења;

– да је током октобра и новембра 2014. године трајни премештај на друга радна места добио 51 радник МУП који је учествовао у штрајку запослених и од којих је већина у ССП;

– да су сви ови поступци учињени из одмазде зато што су чланови ССП учествовали у штрајку.

1.3. Повереница за заштиту равноправности затражила је од ССП да допуни притужбу тако што ће доставити податак о укупном броју полицијских службеника који су учествовали у штрајку у наведеним полицијским управама. У допуни притужбе М. Л, заменик председника ССП навео је да није могуће утврдити поуздан и тачан број штрајкача, јер се мењао из дана у дан, али да се може мерити „стотинама, ако не и хиљадама полицијских службеника“. Поред тога, наведено је и да је одзив за учешће у штрајку у ПУ град Б, Интервентној јединици 92 био нешто слабији, те да је по процени Независног синдиката износио око 70% запослених.

1.4. Уз притужбу и допуну притужбе, достављена су следећа документа: 1) решење о трајном премештају Н. Ц. бр. 112 од 27. октобра 2014. године, 2) решење о трајном премештају М. И. од 27. октобра 2014. године без наведеног броја, 3) решење о трајном премештају Г. К. бр. 112 од 27. октобра 2014. године, 4) решење о трајном премештају Б. С. бр. 112 – 1283/2014 без видљивог датума из 2014. године, 5) решење о трајном премештају С. Д. бр. 112 -1286/2014 од 27. октобра 2014. године, 6) решење о распоређивању М. Ј. бр. 112-317 од 7. фебруара 2013. године, 7) решење о трајном премештају М. Ј. бр. 112 -1554 од 24. новембра 2014. године, 8) решење о стицању звања М. С. бр. 112- 1389 од 22. новембра 2010. године, 9) решење о коефицијенту плате М. С. бр. 112- 1361 од 22. новембра 2010. године, 10) решење о трајном премештају М. С. бр. 112 – 1507 од 31. октобра 2014. године, 11) жалбу М. С. против решења бр. 112 – 1507 од 14. новембра 2014. године, 12) решење о распоређивању Н. Ћ. бр. 112-428 од 5. марта 2013. године, 13) решење о трајном премештају Н. Ћ. бр. 112 -1502 од 31. октобра 2014. године, 14) решење о трајном премештају Л. И. бр. 112-1-215/2014 од 3. новембра 2014. године, 15) жалбу Л. И. против решења бр. 112-1-215/2014 од 10. новембра 2014. године, 16) решење о трајном премештају М. А. бр. 112-1-217/2014 од 3. новембра 2014. године, 17) жалбу М. А. против решења бр. 112-1-217/2014 од 10. новембра 2014. године, 18) решење о трајном премештају Н. М. бр. 112-1-216/2014 од 3. новембра 2014. године, 19) решење о трајном премештају Н. М. бр. 112-1543 од 24. новембра 2014. године, 20) жалбу Н. М. против решења бр. 112-1-216/2014 од 10. новембра 2014. године, 21) решење о трајном премештају Ј. Ћ. бр. 112-1-220/2014 од 3. новембра 2014. године, 22) жалбу И Р. против решења бр. 112-1-218/2014 од 10. новембра 2014. године, 23) решење о трајном премештају И. Р. бр. 112-1-218/2014 од 3. новембра 2014. године, 24) решење о трајном премештају Б. Д. бр. 112-1-219/2014 од 3. новембра 2014. године, 25) решење о трајном премештају Б. В. бр. 112-1-223/2014 од 3. новембра 2014. године, 26) жалба Б. В. против решења бр. 112-1-223/2014 од 17. новембра 2014. године, 27) решење о трајном премештају А. М. бр. 112-1-222/2014 од 5. новембра 2014. године, 28) решење о трајном премештају Д. Б. бр. 112-1508 од 31. октобра 2014. године 29) решење о трајном премештају С. Б. бр. 112-1-221/2014 од 5. новембра 2014. године.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка упућен захтев Небојши Стефановићу, министру унутрашњих послова да се изјасни о основаности и наводима из притужбе.

1.6. У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:

– да су на основу захтева за изјашњење, начелник Дежурне службе, командант Полицијске бригаде ПУ за град Б. и начелник ПУ у У. извршили одговарајуће провере и утврдили чињенично стање;

– да је у ПУ за град Б, Дежурна служба, Интервентна јединица 92 у периоду од 26. септембра до 31. децембра 2014. године у складу са чл. 148б Закона о полицији, трајно премештено 18 полицијских службеника од чега је 12 учествовало у једнодневном штрајку;

– да је у овим случајевима где су службеници премештени у полицијске станице дошло до умањења плате због мањег коефицијента, у случајевима премештаја у Полицијски бригаду дошло је до увећања плате, а премештаја на ниже радно место није било;

– да је у једном случају дошло до премештаја на радно место које је удаљеније од места пребивалишта запосленог, као и да је он био учесник једнодневног штрајка;

– да је у ПУ град Б, Дежурна служба, Интервентна јединица 92 током 2014. године, пре периода од 26. септембра до 31. децембра, трајно премештено шест полицијских службеника;

– да су се током премештаја водили искључиво оправданим разлозима из чл. 148 б Закона о полицији, с обзиром да су испуњавали прописане услове и радне способности да извршавају послове прописане за то радно место, а премештаји су извршени ради побољшања процеса рада и функционалнијег обављања послова државног органа, а никако ради одмазде због учешћа у штрајку;

– да је у ПУ град Б, Полицијска бригада у периоду од 26. септембра до 31. децембра 2014. године у складу са чл. 148 б Закона о полицији, трајно премештено 49 полицијских службеника, од чега је 41 учествовао у једнодневном штрајку;

– да је трајни премештај извршен због потреба службе са циљем побољшања процеса рада, те да синдикалне активности и учешће у штрајку нису узимани у обзир;

– да је било 13 премештаја на радна места која су ближа месту пребивалишта запосленог;

– да је у ПУ У. у периоду од 26. септембра до 31. децембра трајно премештено 24 полицијска службеника, од чега је њих 14 учествовало у штрајку;

– да су сва решења донета у складу са Законом о државним службеницима, Законом о полицији и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова, јер је оцењено да ће премештај допринети бољем и ефикаснијем обављању послова с обзиром да су дотадашњим исказаним резултатима рада задовољили потребе службе;

– да је само пет службеника било незадовољно првостепеним решењем, али је њихове жалбе Жалбена комисија Владе одбила као неосноване;

– да је у осам случајева дошло до премештаја на радна места која су удаљенија од места пребивалишта, а да је од тог броја седам службеника учествовало у штрајку;

– да трајним премештајем у ПУ У. углавном није дошло до умањења зараде, већ је у појединим случајевима дошло и до повећања зараде.

1.7. Уз изјашњење су достављени табеларни прикази премештаја полицијских службеника у периоду од 26. септембра до 31. децембра у ПУ У, ПУ град Б., Полицијска бригада и Дежурна служба, Интервентна јединица 92.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење о трајном премештају Н. Ц. бр. 112 од 27. октобра 2014. године, утврђено је да се са радног места вођа тима у Интервентној јединици 92 у Дежурној служби трајно премешта у свом звању на радно место полицајац у ПС Б. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.2. Увидом у решење о трајном премештају М. И. од 27. октобра 2014. године, утврђено је да се са радног места вођа тима у Интервентној јединици 92 у Дежурној служби трајно премешта у свом звању на радно место полицајац у ПС Б. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.3. Увидом у решење о трајном премештају Г. К. бр. 112 од 27. октобра 2014. године, утврђено је да се са радног места вођа тима у Интервентној јединици 92 у Дежурној служби трајно премешта у свом звању на радно место полицајац у ПС Н. Б. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.4. Увидом у решење о трајном премештају Б. С. бр. 112 – 1283/2014, утврђено је да се са радног места полицајац у Интервентној јединици 92 у Дежурној служби трајно премешта у свом звању на радно место полицајац у ПС В. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.5. Увидом у решење о трајном премештају С. Д. бр. 112 -1286/2014 од 27. октобра 2014. године, утврђено је да се са радног места вођа тима у Интервентној јединици 92 у Дежурној служби трајно премешта у свом звању на радно место полицајац у ПС С. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.6. Увидом у решење о трајном премештају М. Ј. бр. 112 -1554 од 24. новембра 2014. године, утврђено је да се са радног места полицајац у 4. чети опште намене у ПУ град Б. у Полицијској бригади трајно премешта на радно место полицајац у ПС В. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.7. Увидом у решење о трајном премештају М. С. бр. 112 – 1507 од 31. октобра 2014. године, утврђено је да се са радног места полицајац у 2. чети опште намене у 2. батаљону опште намене у ПУ град Б. у Полицијској бригади трајно премешта на радно место полицајац у ПС С. Г. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.8. Увидом у решење о трајном премештају Н. Ћ. бр. 112 -1502 од 31. октобра 2014. године, утврђено је да се са радног места полицајац у 4. чети опште намене у 1. батаљону опште намене у ПУ Б. у Полицијској бригади трајно премешта на радно место полицајац у ПС С. Г. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.9. Увидом у решење о трајном премештају Л. И. бр. 112-1-215/2014 од 3. новембра 2014. године, утврђено је да се са радног места полицајац у Полицијској испостави у ПУ У. трајно премешта на радно место полицајац у ПС Ч. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.10. Увидом у решење о трајном премештају М. А. бр. 112-1-217/2014 од 3. новембра 2014. године, утврђено је да се са радног места полицајац у Полицијској испостави у ПУ У. трајно премешта на радно место полицајац у ПС К. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.11. Увидом у решење о трајном премештају Н. М. бр. 112-1-216/2014 од 3. новембра 2014. године, утврђено је да се са радног места полицајац у Полицијској испостави 1. категорије у ПУ У. трајно премешта на радно место полицајац у ПС К. Као разлог трајног премештаја наводи се потреба службе са којом је сагласан начелник Управе полиције.

2.12. Увидом у табеларни приказ премештаја полицијских службеника у Интервентној јединици 92 у Дежурној служби ПУ град Б, утврђено је да је током 2014. године премештено 24 службеника, од чега је шесторо премештено пре 26. септембра 2014. године и то у јединице у оквиру ПУ град Б. Од преосталих 18 службеника који су премештени након 26. септембра 2014. године, њих 12 је учествовало у једнодневном штрајку.

2.13. Увидом у табеларни приказ премештаја полицијских службеника у Полицијској бригади ПУ град Б., утврђено је да је у периоду од 26. септембра до 31. децембра 2014. године премештено 49 полицијских службеника. Од 49 службеника који су премештени, 41 је учествовао у једнодневном штрајку. Укупно 13 службеника је премештено у управе ван града Б, од чега је 11 учествовало у штрајку.

2.14. Увидом у табеларни приказ премештаја полицијских службеника у ПУ У., утврђено је да је у периоду од 26. септембра до 31. децембра 2014. године премештено 24 полицијска службеника, од чега је њих 14 учествовало у штрајку. Дошло је до једног премештаја ван града У, односно у ПУ П, на лични захтев службеника.

2.15. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у току поступка достављена и друга документација, али да није од значаја за одлучивање у овом предмету.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштву. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом чл. 55. ст. 1. прописано је да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, а дискриминација је дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чл. 25. забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.5. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.  Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

3.6. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута организација.

3.7. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 98 о праву на организовање и колективно преговарање прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или, пристанком послодавца за време радних часова.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је потребно утврдити да ли је Министарство унутрашњих послова, доношењем решења о трајном премештају и доношењем решења о премештају којима се запослени премештају у друго место рада, дискриминисало подносиоце притужбе због њиховог чланства у синдикалној организацији и чињенице да су учествовали у штрајку. Утврђивање да ли су организационе промене које су настале у МУП у складу са прописима којима се регулишу радни односи полицијских службеника, као и да ли је оправдано дошло до умањења зараде за време проведено у штрајку, није у надлежности Повереника за заштиту равноправности. Сагласно томе, у поступку су сагледаване само оне чињенице које су релевантне за испитивање повреде прописа о забрани дискриминације.

3.9. Повереница за заштиту равноправности констатује да је међу странама у поступку спорно колико је трајао штрајк полицијских службеника, с обзиром да ССП наводи да је штрајк трајао од 26. септембра до 5. октобра 2014. године, док је у изјашњењу МУП-а наведено да је у питању једнодневни штрајк, али није наведен тачан датум штрајка. Међутим, утврђивање тачног датума, односно, периода трајања штрајка није од значаја за одлучивање у овом поступку.

3.10. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења МУП-а да су разлози због којих је дошло до трајних премештаја узроковани потребама службе, бољом организацијом рада и функционисањем. У изјашњењу нису образложени конкретни разлози због којих је ових 11 полицијских службеника трајно премештено на друга радна места, односно, није објашњено из којих разлога њихов степен стручне спреме, радне способности и искуство више нису одговарајући за рад на радном месту на којем су се налазили пре премештаја, односно, из којих разлога више одговарају потребама радних места на које су премештени.

3.11. Анализа доказа који су достављени уз изјашњење показала је да је у ПУ У. и ПУ Г. Б, Полицијска бригада и Дежурна служба, Интервентна јединица 92, од 26. септембра до 31. децембра 2014. године, трајно премештен 91 полицијски службеник, међу којима је 67 полицијских службеника који су учествовали у штрајку. У ПУ У. премештено је 24 полицијска службеника од чега је њих 14 учествовало у штрајку, у Интервентној јединици 92, Дежурна служба, ПУ град Б. премештено је 18 полицијских службеника, од којих је 12 учествовало у штрајку, а у Полицијској бригади ПУ град Б. премештено је 49 полицијских службеника, од којих је 41 учествовао у штрајку. Иако се може уочити да је међу запосленима који су трајно премештени, велики број запослених који су учествовали у штрајку, Повереница за заштиту равноправности указује да се не може са сигурношћу поредити овај број са бројем запослених који су учествовали у штрајку, јер не постоји тачан податак о томе колико је запослених учествовало у штрајку. Ово посебно ако се има у виду да је у допуни притужбе М. Л, заменик председника ССП навео да није могуће утврдити поуздан и тачан број штрајкача, јер се мењао из дана у дан, али да се може мерити „стотинама, ако не и хиљадама полицијских службеника“. Самим тим, уколико је велики број запослених учествовао у штрајку, није изненађујуће да је приликом реорганизације и одређен број учесника штрајка премештен на друга радна места. При томе, на основу расположивих доказа, евидентно је да су трајно премештани на друго радно место и полицијски службеници који нису учествовали у штрајку, а не искључиво учесници штрајка. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности је става да не постоји довољно основа за закључак да је премештај на друга радна места подносилаца притужбе узрокован њиховим учешћем у штрајку, односно, чланством у синдикалној организацији.

3.12. Поводом навода из притужбе да се дискриминаторно поступање МУП због учешћа у штрајку запослених огледало и у премештају запослених на удаљенија места рада, Повереница указује да се на основу података који су доступни у табеларном приказу премештаја полицијских службеника може закључити да је одређени број полицијских службеника премештен на удаљенија места рада, али има и премештаја на ближа места рада. Поред тога, премештани су и полицијски службеници који су учествовали у штрајку, као и они који нису учествовали у штрајку. Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да не постоји довољно основа за закључак да је премештај на удаљенија места рада подносилаца притужбе узрокован њиховим учешћем у штрајку, односно, чланством у синдикалној организацији.

3.13. Поводом навода из притужбе који се односе на дискриминаторно поступање послодавца према учесницима штрајка у вези са забраном напредовања и отказа уговора о раду, може се констатовати да подносиоци притужбе нису доставили доказе којима би учинили вероватним ове наводе.

3.14. На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да сваки послодавац има право да организује своје пословање и унутрашњу организацију на начин који највише одговара пословној политици, активностима и циљевима, као и да то мора чинити у складу са прописима Републике Србији, укључујући и антидискриминационе прописе. У конкретном случају, иако није утврђено да је Министарство унутрашњих послова дискриминисало подносиоце притужбе због учешћа у штрајку и чланства у синдикалној организацији, Повереница за заштиту равноправности користи прилику да подсети да је слобода синдикалног организовања и деловања запослених загарантована Уставом РС и Законом о раду, те да је забрањено свако лошије/неповољније поступање послодавца према запосленима због њиховог чланства у синдикалној организацији или због синдикалних активности.

4. МИШЉЕЊЕ

Доношењем решења о трајном премештају којим су С. Д, Н. Ц, Г. К, М. И, Н. Ћ, М. Ј, М. С, М. А, Л. И, Н. М. и Б. С. распоређени на друга радна места и/или друга места рада, Министарство унутрашњих послова није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба синдиката против МУП због дискриминације на основу чланства у синдикату у области рада