дел. бр. 944/2011 датум: 15. 8. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Ш. и З. С. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Ш. и З. С. из Б. против М. Ј. из Б. није утврђено да је понашање М. Ј. према Ш. и З. С. из Б. засновано на личном својству – националној припадности подносилаца притужбе, па се не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности је примила 22. фебруара 2011. године притужбу а 11. марта 2011. допуну притужбе Ш. и З. С., у којима наводе да их комшија М. Ј. из Б. дискриминише на основу личног својства – националне припадности. У притужби се наводи да је М. Ј. више пута изјавио, пред комшијом В. Ј. „…истераћу ову Шиптарчину из дворишта“, мислећи притом на Ш. С. Подносиоци притужбе наводе да их М. Ј., више година уназад, прогања тако што подноси жалбе на решења надлежних органа којима они остварују права у вези свог стана (нпр. на решења катастра непокретности, грађевинске инспекције, Завода за заштиту споменика) или подноси тужбе суду, чиме врши психички притисак и излаже их трошковима. Наводе да је изјавио да жели да их истера из стана јер стан не припада њима, већ комшијама којима је одузет национализацијом, да је повукао жуту линију и знак питања испред њиховог стана, да их често посматра кроз прозор, као и да им је легитимисао госте. Уз притужбу, доставили су и фотографије заједничког дворишта.

Повереница за заштиту равноправности је спровела поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступака прибављено изјашњење М. Ј., у којем се наводи следеће:

– да су нетачне и злонамерне све тврдње наведене у притужби,
– да није никада изјавио „да ће истерати Шиптарчине из дворишта“,
– да предлаже да се саслуша В. Ј., којег подносиоци притужбе наводе као сведока његове дискриминаторске изјаве, као и А. Ш., којег је наводно легитимисао,
– да жуту линију у дворишту није нацртао он да би ограничио кретање Ш. С, већ комшија Н. како би обележио део дворишта у којем деца могу да се играју без опасности да ће на њих пасти цреп и малтер који отпадају са зграде;
– да није тачна тврдња да их посматра са прозора,
– да су све несугласице започеле од када је В. Ј., иначе адвокату Ш. и З. С., било потребно да укњижи објекат бр. 3 како би са С. могао да оснује Савет зграде и да, без сагласности других корисника, заједнички подрум користи као простор за своју кафану,
– да је В. Ј. покренуо низ управних спорова, парница и кривичних пријава против М. Ј. везано за заједнички стамбени простор и стан М. Ј. (у вези коришћења ходника и тавана, поправку крова, купатила у Ј. стану).

Уз изјашњење, приложен је и допис градоначелнику града Београда од 14. септембра 2009. године о наводним неправилностима у раду општинских органа у области грађевинских послова и урбанизма.

У циљу правилног утврђивања чињеничног стања, а имајући у виду да су и подносиоци притужбе и М. Ј. предложили В. Ј. из Б. као сведока наведених догађаја, Повереница за заштиту равноправности је 31. марта 2011. године позвала В. Ј. да се, у року од 15 дана од пријема дописа, изјасни о околностима:

– да ли је некада чуо да је М. Ј. вређао З. и Ш. С. на националној основи, и
– уколико јесте, да наведе када и где се то догодило, као и шта је том приликом изговорено.

В. Ј. није послао своје изјашњење у предвиђеном року, иако му је допис уредно достављен.

Из свих навода и доказа, како из притужбе, тако и из изјашњења може се закључити да постоје проблеми у односима између Ш. и З. С. и М. Ј. нарушени су добросуседски односи, а конфликтна ситуација је ескалирала и довела до подношења тужби.

Међутим, у притужби и током поступка нису понуђени докази који би потврдили или оповргли наводе да је понашање М. Ј. из Б. према подносиоцима притужбе узроковано њиховим личним својством – националном припадношћу.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације дала је мишљење да није утврђено да је понашање М. Ј. према Ш. и З. С. узроковано било којим њиховим личним својством, те се не може квалификовати као дискриминаторно.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Ш. и З. С. против М. Ј. због дискриминације у остваривању права на мирно уживање имовине на основу националне припадности