бр. 07-00-75/2018-02   датум: 22.5.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г, поднетих против др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, због дискриминације на основу старосног доба. У притужбама је наведено да су подносиоци притужби анексима уговора о раду распоређени на нижа радна места, наводно због поступка реорганизације као и да је др З. С, начелник хирушког одељења, питао директора о разлогу смене колегинице С. П. и осталих колегиница и колега, на шта је директор одговорио да је један од разлога старосно доба, односно да због година старости нису способни да уче нове електронске технологије и евиденције које се уводе у здравству. У изјашњењу др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, наведено је да су наводи у притужбама у целости неосновани, да су подносиоци притужби, у складу са Законом о раду и овлашћењима директора, на основу понуда за закључивање анекса уговора о раду, распоређени на послове који одговарају њиховој стручној спреми и радној способности стеченој радом, те да су подносиоци притужби старосно доба као разлог засновали на изјави др З. С, иако њих двојица никада нису разговарали на ту тему, нити је др С. икада споменуо да су подносиоци притужби распоређени на друге послове због старосног доба. У току поступка је утврђено да су подносиоци притужби били запослени на радним местима главних, односно одговорних сестара и медицинског техничара, те да су анексима уговора о раду распоређени на нижа радна места медицинских сестара, односно медицинског техничара. Затим, према наводима из изјаве др З. С, начелника Службе за хирушке болести у Општој болници П, др  З. Д, му је рекао да су подносиоци притужбе „смењени“, јер сматра да због својих година старости нису способни да савладају нове електронске евиденције. Такође, увидом у образац притужбе, утврђено је да су Б. Г, С. Ф, С. Х, С. П. и З. Р, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имали преко 50 година живота, док је С. В. навршила 42 године живота. Стога, а имајући у виду да др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, није понудио доказе на основу којих би се могло закључити да су промене у радноправном статусу С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г. засноване на објективним и оправданим разлозима који нису у вези са њиховим заједничким личним својством – старосним добом, Повереник за заштиту равноправности је, по спроведеном поступку, у складу са правилом о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, дао мишљење да је др З. Д, в.д. директора Опште болнице П. прекршио одредбе члана 6. у вези са чл. 16. и 23. Закона о забрани дискриминације. Због тога је др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, препоручено да предузме све потребне мере из своје надлежности у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбе С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г, запослених у Општој болници у П, против др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужбама је, између осталог, наведено:

• да су подносиоци притужбе анексом уговора о раду распоређени на нижа радна места, те да је поступак реорганизације наведен као главни разлог смене са радних места;
• да су на њихова радна места именоване колеге и колегинице који су млађи од њих;
• да је З. С, начелник хирушког одељења, питао директора болнице о разлогу смене колегинице С. П. и осталих колегиница и колега, на шта је директор одговорио да је један од разлога старосно доба, односно да због година старости нису способни да уче нове електронске технологије и евиденције које се уводе у здравству;
• да поједини подносиоци притужби пред Основним судом у П. оспоравају анекс уговора о раду у ком се наводи да су смењени због поступка реорганизације и бољег функционисања службе, док тужбом није обухваћено дискриминаторно поступање директора болнице.

Уз притужбе су достављени следећи докази: 1) фотокопије тужби упућених Основном суду у П. од 25. октобра 2017. године; 2) фотокопије понуда за закључење анекса уговора о раду од 30. августа 2017. године; 3) фотокопије анекса уговора о раду од 30. августа 2017. године; 4) изјава др З. С. од 29. јануара 2018. године.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, затражено да се изјасни о наводима притужбе.
• У изјашњењу др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, између осталог, наведено је:

• да су наводи у притужбама у целости неосновани;
• да су подносиоци притужби, у складу са Законом о раду и овлашћењима директора, на основу понуда за закључивање анекса уговора о раду, распоређени на послове који одговарају њиховој стручној спреми и радној способности стеченој радом, што је у складу са чланом 171. тачка 1. Закона о раду;
• да је послодавац, пре закључења анекса уговора, притужиоцима доставио понуду – писмено обавештење који садржи разлоге за понуђени анекс уговора, што је у складу са чланом 172. Закона о раду;
• да се у понудама нигде не помиње старосно доба као разлог за закључење анекса уговора о раду, а да су подносиоци притужби навели као разлог старосно доба на основу изјаве др З. С, који је, из само њему познатих разлога, написао изјаву за коју нема ниједан доказ;
• да др З. С. никада није разговарао са њим на ту тему, нити му је поменуто да су подносиоци притужби распоређени на друге послове због старосног доба;
• да је реч о измишљеној и конструисаној изјави, која је у супротности са писменим обавештењем – понудом за закључивање анекса уговора;
• да се из тужби које су подносиоци притужби поднели суду, а којим траже поништај анекса уговора о раду, нигде не спомиње ниједан елемент дискриминације, па је очигледно да, преко конструисане и измишљене изјаве др З. С, покушавају да своје тужбене захтеве, који су неосновани, прекомпонују на терен дискриминације;
• да је анексе уговора о раду, на његову иницијативу, потписао генерални директор Здравственог центра У, који је послодавац и овлашћен за потписивање анекса уговора о раду у вези са распоредом запослених;
• да су подносиоци притужби распоређени на послове који одговарају њиховој стручној спреми, дакле нису распоређени на ниже радно место како је наведено у притужбама. На овим радним местима они, такође, морају да познају и свакодневно воде евиденције путем електронске технологије, те се изјава др З. С. не може узети као основана.
  • Имајући у виду да су све притужбе поднете поводом исте правне ствари, вођен је један поступак.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у фотокопију понуде за закључење анекса уговора о раду, који је Б. Г. примила 1. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примила 12. септембра 2017. године, утврђено је да је Б. Г. од 12. марта 2009. године била распоређена на радно место одговорне сестре Одељења неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију у здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за њеним прераспоређивањем на послове медицинске сестре на Одељењу неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију. Анексом уговора о раду, Б. Г. је, почев од 13. септембра 2017. године, распоређена на послове медицинске сестре на Одељењу неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је Б. Г, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имала 51 годину живота.

2.2.  Увидом у фотокопију понуде за закључење анекса уговора о раду, који је С. Ф. примио 4. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примио 12. септембра 2017. године, утврђено је да је С. Ф. од 27. јуна 2005. године био распоређена на радно место одговорног техничара – инструментара у Одсеку операционог блока у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за његовим прераспоређивањем на послове медицинске сестре-техничара – инструментара Одсека операционог блока Службе за хирургију. Анексом уговора о раду, С. Ф. је, почев од 13. септембра 2017. године распоређен на послове медицинске сестре-техничара – инструментара Одсека операционог блока Службе за хирургију у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је С. Ф, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имао 53 године живота.

2.3. Увидом у фотокопију понуде за закључење анекса уговора о раду, који је С. Х. примила 1. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примила 25. септембра 2017. године, утврђено је да је С. Х. била запослена на радном месту главне сестре Одељења неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију у здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за њеним прераспоређивањем на послове медицинске сестре у Служби за педијатрију. Анексом уговора о раду, С. Х. је, почев од 13. септембра 2017. године распоређена на послове медицинске сестре у Служби за педијатрију у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је С. Х, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имала 56 година живота.

2.4. Увидом у фотокопију понуде за закључење анекса уговора о раду, који је С. П. примила 1. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примила 12. септембра 2017. године, утврђено је да је С. П. од 1. новембра 2006. године била запослена на радном месту в.д. главне сестре у Служби за хирургију у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за њеним прераспоређивањем на послове медицинске сестре у у Служби за хирургију. Анексом уговора о раду, С. П. је, почев од 13. септембра 2017. године распоређена на послове медицинске сестре у Служби за хирургију у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је С. Х, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имала 56 година живота.

2.5. Увидом у понуду за закључење анекса уговора о раду, који је З. Р. примила 4. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примила 12. септембра 2017. године, утврђено је да је З. Р. од 17. јуна 2010. године била запослена на радном месту одговорне сестре Одсека микробиологије Службе за поликлиничке делатности у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за њеним прераспоређивањем на послове лабораторијског техничара Одељења микробиологије Службе за поликлиничке делатности. Анексом уговора о раду, З. Р. је, почев од 13. септембра 2017. године распоређена на послове лабораторијског техничара Одељења микробиологије у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У.– ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је З. Р, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имала 54 година живота.

2.6. Увидом у фотокопију понуде за закључење анекса уговора о раду, који је Б. Г. примила 1. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примила 12. септембра 2017. године, утврђено је да је Б. Г. од 12. марта 2009. године била распоређена на радно место одговорне сестре Одељења неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију у здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за њеним прераспоређивањем на послове медицинске сестре на Одељењу неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију. Анексом уговора о раду, Б. Г. је, почев од 13. септембра 2017. године, распоређена на послове медицинске сестре на Одељењу неурологије у Служби за интерну медицину и неурологију у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је Б. Г, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имала 51 годину живота.

2.7. Увидом у фотокопију понуде за закључење анекса уговора о раду, који је С. В. примила 1. септембра 2017. године и анекса уговора о раду, који је примила 7. септембра 2017. године, утврђено је да је С. В. била запослена на радном месту одговорне сестре на Одељењу анестезиологије са реаниматологијом у Служби за поликлиничке делатности у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П, те да у смислу предлога директора Опште болнице П. постоји потреба за њеним прераспоређивањем на послове медицинске сестре-анестетичара у у Служби за поликлиничке делатности. Анексом уговора о раду, С. В. је, почев од 8. септембра 2017. године распоређена на послове медицинске сестре у Служби за поликлиничке делатности у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. У образложењу анекса уговора о раду наведено је да се распоређује на друго радно место због процеса и организације рада у Здравственом центру У. – ОЈ Општа болница у П. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је С. В, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имала 42 године живота.

2.8. У прилогу притужби, достављена је изјава др З. С, начелника Службе за хирушке болести, у којој је наведено:

• да је дечји хирург и да ради у Служби за хирушке болести Опште болнице у П. од 1991. године, те да је начелник те службе;
• да је др З. Д, одмах по доласку на место директора Опште болнице у П, сменио главну сестру службе С. П. и одговорног техничара операционог блока С. Ф, као и још неке старије главне и одговорне сестре у другим службама;
• да директор њега, као начелника службе, није обавестио нити консултовао у вези са сменом његових најближих дугогодишњих сарадника;
• да се директору обраћао писмено да му наведе разлоге смене али да то директор није учинио;
• да је више пута био у канцеларији директора, тражећи одговор и разлоге смене С. П. и С. Ф;
• да му је директор једном рекао да је то одлучио јер сматра да због својих година живота нису способни да савладају нове електронске евиденције и компјутеризацију, која се уводи у здравству и да се све наведено, односи и на друге смењене сестре: С. Х, Б. Г, С. В, С. М. и З. Р.
  • Повереник за заштиту равноправности затражио је од др З. С, начелника Службе за хирушке болести, да се изјасни да ли је он потписник изјаве достављене уз притужбе и ако јесте, да ли потврђује наводе из изјаве у вези са распоређивањем подносилаца притужби на нижа радна места. Дописом од 2. марта 2018. године, др З. С. је потврдио наводе из изјаве и доставио фотокопију молбе коју су потписали хирурзи запослени у Општој болници у П, а у којој траже од директора да не смене њихове најближе сараднике С. П. и С. Ф, за које је у молби наведено да имају 38 година (С. П.) и 33 године радног стажа (С. Ф.), да су били на одговорним местима када је било најтеже (у време бомбардовања и санкција), да никада нису напустили радно место, већ су веома често долазили после подне и ноћу и заједно са хирурзима помагали да се превазиђу тешкоће и да се помогне пацијентима. Истакнуто је да су С. П. и С. Ф. веома заслужни што служба за хируршке болести годинама предњачи у раду болнице у П, јер имају два до пет више прегледа у односу на друге службе, те да су њих двоје веома важне карике, ако не и кључне, у организацији великог посла у овој служби. Хирурзи су у својој молби упућеној директору навели да не знају у чему су С. П. и С. Ф. згрешили да буду смењени на овакаван начин, а да, колико они знају, нису урадили никакво кривично дело, те да моле директора да укине одлуке о њиховом сменама и да покаже уважавање и поштовање према радницима који су свој живот уградили у болницу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.
• Закон о раду[5] такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 20. овог закона, дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Стога, имајући у виду садржину притужби, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је в.д. директора Опште болнице П, др З. Д, дискриминисао С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г. на основу њиховог личног својства – старосног доба.

• Стога, да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање в.д. директора Опште болнице П, др З. Д, било дискриминаторно, од кључне важности је примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају подносиоци притужбе, С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г, треба да учине вероватним да их је др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, дискриминисао због њиховог личног својства – старосног доба, а уколико у томе успеју, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на др З. Д.
• С тим у вези, први задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли су подносиоци притужбе учинили вероватним да их је др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, дискриминисао на основу старосног доба. На почетку, Повереник указује да међу странама није спорно да су С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г. били запослени на радним местима главних, односно одговорних сестара и медицинског техничара, те су анексима уговора о раду, на предлог в.д. директора Опште болнице П. др З. Д, почев од септембра 2017. године, распоређени на радна места медицинских сестара, односно медицинског техничара. Према наводима из изјаве др З. С, начелника Службе за хирушке болести у Општој болници П, др З. Д. му је рекао да су подносиоци притужбе „смењени“, јер сматра да због својих година старости нису способни да савладају нове електронске евиденције. Такође, увидом у образац притужбе, утврђено је да су Б. Г, С. Ф, С. Х, С. П. и З. Р, у тренутку потписивања анекса уговора о раду, имали преко 50 година живота, док је С. В. навршила 42 године живота. Поред тога, увидом у молбу коју су потписали хирурзи запослени у Општој болници у П, утврђено је да су овом молбом затражили од др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, да не смени њихове најближе сараднике С. П. и С. Ф, за које је у молби набедено да имају 38 година (С. П.) и 33 године радног стажа (С. Ф.), да су били на одговорним местима када је било најтеже, да никада нису напустили радно место, већ су веома често долазили после подне и ноћу и заједно са хирурзима помагали да се превазиђу тешкоће и да се помогне пацијентима. Истакнуто је да су С. П. и С. Ф. веома заслужни што служба за хируршке болести годинама предњачи у раду болнице у П, јер имају два до пет више прегледа у односу на друге службе, те да су њих двоје веома важне карике, ако не и кључне, у организацији великог посла у овој служби. Хирурзи су у својој молби упућеној директору навели да не знају у чему су С. П. и С. Ф. згрешили да буду смењени на овакаван начин, те да моле директора да укине одлуке о њиховим сменама и да покаже уважавање и поштовање према радницима који су свој живот уградили у болницу.
• Имајући у виду претходно наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним да су дискриминисани на основу личног својства – старосног доба. Стога, терет доказивања да у овом случају није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на др З. Д, в.д. директора Опште болнице П. Сагласно томе, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је др З. Д. понудио у свом изјашњењу, пружају довољно основа за закључак да његов предлог да подносиоци притужбе буду распоређени на нижа радна места, није заснован на старосном добу С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г.
• Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, да су подносиоци притужби, у складу са Законом о раду и овлашћењима директора, на основу понуда за закључивање анекса уговора о раду, распоређени на послове који одговарају њиховој стручној спреми и радној способности стеченој радом, што је у складу са чланом 171. тачка 1. Закона о раду, као и да је послодавац, пре закључења анекса уговора, притужиоцима доставио понуду – писмено обавештење које садржи разлоге за понуђени анекс уговора, што је у складу са чланом 172. Закона о раду. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности констатује да Општа болница у П, као и свака друга установа, има право да у складу са прописима Републике Србије, врши прераспоређивање запослених ради унапређења пословања. Ово право послодавца се ни на који начин не доводи у питање. Међутим, оно није неограничено, односно, приликом (ре)организације послова и премештања запослених, послодавац мора поштовати релеванте правне прописе, укључујући и прописе о забрани дискриминације, који су императивног карактера и који су обавезујући за све субјекте. Наиме, околност да је нека радња послодавца евентуално извршена у складу са појединим одредбама Закона о раду не значи сама по себи да та радња није дискриминаторна, односно, да није у узрочно-последичној вези са личним својством запосленог.
• Повереник за заштиту равноправности је, даље, анализирао навод из изјашњења да се у понудама за закључење уговора о раду нигде не спомиње старосно доба као разлог за закључење анекса уговора о раду. Стога, Повереник је приступио анализи анекса који су достављени притужиоцима и утврдио да се у свим овим актима као разлог за премештај наводи да се запослени распоређују на друга радна места „због процеса и организације рада“, без додатног објашњења. Такође, ни у изјашњењу др З. Д, в.д. директора болнице, није појашњено због чега су подносиоци притужбе премештени на друга радна места, односно, нису достављени докази да су премештени на основу објективних критеријума прописаних било којим интерним актом послодавца, проценом или евалуацијом њиховог рада који би евентуално показали да у њиховом раду постоје пропусти због којих се више не налазе на радним местима главних, односно одговорних сестара и медицинског техничара. При томе, Повереник је посебно имао и у виду да су у питању запослени који су се више година налазили на одговорним позицијама у Општој болници П.
• У односу на тврдњу из притужби да су на радна места подносиоца притужби запослене њихове колегинице и колеге који су млађи од њих, Повереник за заштиту равноправности констатује да ова тврдња није негирана у изјашњењу.
• Када је реч о наводима из изјашњења да су подносиоци притужби своју притужбу базирали на основу изјаве др З. С, који је, из само њему познатих разлога, написао изјаву за коју нема ниједан доказ, те да је реч о измишљеној и конструисаној изјави, Повереник за заштиту равноправности поново констатује да ни в.д. директора Опште болнице у П. није доставио ни један доказ у прилог тврдњи да су подносиоци притужбе распоређени на друга радна места због потреба процеса и организације рада, већ је само навео да су „распоређени на послове који одговарају њиховој стручној спреми и радној способности“. Стога, Повереник за заштиту равноправности посматрао је изјаву сведока, др З. С, у светлу свих осталих околности: да не постоји образложење за премештај притужиоца на друга радна места; да је др З. С, као начелник Службе за хирушке болести, тесно сарађивао са неким од притужиоца, те да су му засигурно познате њихове квалификације и квалитет рада; да је група хирурга писала молбу директору да укине одлуку о прераспоређивању, износећи као аргумент велике квалитете, стручност и пожртвованост два подносиоца притужбе, те чињеницу да готово сви притужиоци имају преко 50 година живота, а да у изјашњењу није негиран навод из притужбе да су на њихова претходна радна места запослене млађе особе.
• Повереник за заштиту равноправности анализирао је и навод из изјашњења да притужиоци нису распоређени на нижа радна места, већ на места која одговарају њиховој стручној спреми, као и да је њихове анексе уговора раду потписао генерални директор Здравственог центра У, као послодавац. С тим у вези, Повереник указује да је премештај са радног места главне, односно одговорне медицинске сестре и техничара на радно место медицинске сестре и медицинског техничара несумњиво представља премештај на ниже радно место, без обзира што подносиоци притужбе имају стручну спрему која одговара и радним местима на која су прераспоређени. Наиме главна сестра/техничар организује рад запосленог медицинског особља са вишом и средњом стручном спремом медицинског смера, прави распоред дежурстава за кадар за који је задужена, у сарадњи са непосредним руководиоцем организационе јединице и директором; планира, организује, води, координира, контролише и усклађује рад медицинских сестара/техничара у области процеса здравствене неге и подршке пацијената, у складу са програмом, циљевима и радом здравствене установе; врши унутрашњу проверу квалитета процеса рада медицинских сестара/техничара и за то одговара директору здравствене установе; надзире рад медицинског особља са вишом и средњом стручном спремом, учествује у процесу планирања, контроли и статистичком извештавању, као и праћењу квалитета рада у сарадњи са непосредним руководиоцем; надзире рад помоћног особља службе за одржавање, а у вези хигијене простора, опреме, медицинске одеће и сл; благовремено обезбеђује требовање потрошног материјала за све службе; организује и прати спровођење приправничке обуке приправника са вишом и средњом стручном спремом медицинског смера; води евиденцију о радном времену и одсуствовању запослених с посла, у сарадњи са начелником и шефом службе, попуњава радне листе за обрачун зарада; контролише поштовање утврђених процедура за управљање медицинским отпадом; контролише спровођење утврђених процедура у циљу раног откривања, спречавања и сузбијања болничких инфекција, те контролише спровођење поступака дезинфекције и стерилизације. Са друге стране, медицинска сестра/техничар обавља следеће задатке: пружа услуге здравствене неге и подршке лицима којима је потребна нега као последица старења, повређивања, болести или других физичких и менталних поремећаја, или потенцијалих ризика за здравље у складу са праксом и стандардима савремене неге и о томе води прописану медицинску документацију; у тиму са докторима медицине и другима или самостално, спроводи превентивне и куративне мере, по налогу доктора медицине или доктора медицине специјалисте у установи и на терену,у оквиту теренског рада; припрема болесника за дијагностичко терапијске процедуре и припрема ординацију, опрему и уређаје за рад; учествује у дијагностици (ЕКГ, одређивање шећера у крви и др.) и врши антропометријска мерења; прима позиве на телефону за хитне интервенције и координира радом и усмерава све екипе хитне помоћи на терену, усмерава најближу екипу према месту интервенције и прати кретања екипа хитне помоћи на целом подручју територијалне надлежности; у хитним случајевима пружа прву помоћ унесрећенима на месту догађаја и у транспорту и прати болесника и надзире га за време превоза до здравствене установе или куће ради даљег лечења; врши узимање узорака у стану болесника за бактериолошко – лабораторијске прегледе; прати стање породиље у сва четири порођајна доба и учествује у порођају уз надзор гинеколога и прати трудницу до породилишта, интензивно прати стање породиље два сата након порођаја (прати виталне функције), спроводи негу новорођене деце од рођења до отпуста и спроводи негу бабињаре од порођаја до отпуста и спроводи ординирану терапију бабињари по налогу гинеколога и даје терапију новорођеној деци по налогу педијатра; врши дезинфекцију и стерилизацију материјала и инструмената, те правилно одлаже медицински отпад^[6].

Стога, може се закључити да је ниво одговорности, потребних знања и вештина за рад на радном месту главне сестре/техничара и медицинске сестре/техничара неупоредив, те да се овакав премештај може сматрати деградирањем. Када је реч о томе да је анекс подносиоца притужбе потписао генерални директор Здравственог центра У, као послодавац, Повереник констатује да то не умањује одговорност др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, имајући у виду да је управо он предложио да притужиоци буду распоређени на нижа радна места, што и сам наводи у изјашњењу.

3.15. Имајући у виду да су од шест притужиоца, пет жене, од којих су четири старије од 50 година, Повереник указује на налазе изнете у публикацији „Тржиште рада у Србији – Положај жена 45+ Ускраћивање права на достојанствен рад“^[7], а у којој је истакнуто да се већ годинама може чути да су жене које припадају контингенту „старије радне снаге“ (45 и више година) једна од најугроженијих група на тржишту рада, што је препознато и у државним стратегијама усмереним на запошљавање и унапређивање родне равноправности. Због неповољног положаја, жене из ове групе и њихове породице трпе губитке, али због неискоришћености њихових ресурса за развој, губи и цело друштво Србије. Неповољан положај ових жена одражава се и на њихову децу, породице и непосредну заједницу, кроз неповољнији материјални положај, слабију могућност да обезбеде подршку другима, као и да буду одговарајући узори. Из социолошких истраживања је познато да запосленост мајке повећава шансе за будуће запошљавање садашњих девојчица.

• Имајући у виду да је терет доказивања да дискриминација није извршена пребачен на др З. Д, в.д. директора Опште болнице П, Повереник за заштиту равноправности констатује да чињенице и докази које је понудио, не пружају довољно основа за закључак да су промене у радноправном статусу С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г. засноване на објективним и оправданим разлозима који нису у вези са њиховим заједничким личним својством – старосним добом. Стога, Повереник за заштиту равноправности је става да је в.д. директора Опште болнице П, дискриминисао С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г. на основу њиховог личног својства– старосног доба.

4. МИШЉЕЊЕ

Др З. Д, в.д. директора Опште болнице П. прекршио је одредбе члана 6. у вези са чл. 16. и 23. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, да:

• Предузме све потребне мере из своје надлежности у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. и Б. Г.
• Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико др З. Д, в.д. директора Опште болнице у П, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС и 113/17, члан 18.

[6] Уредба о каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору  („Службени гласник РС“, број 81/17 i 6/18)

[7] „Тржиште рада у Србији – Положај жена 45+ Ускраћивање права на достојанствен рад“, Удружење „Жене на прекретници“

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужба С. Ф, С. П, С. В, З. Р, С. Х. И Б. Г. против др З. Д. због дискриминације на основу старосног доба у области рада и запошљавања