бр. 07-00-468/2014-02 датум: 17. 1. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби С. Д. против Градске управе за инспекцијске послове Новог Сада. Притужба је поднета због огласа за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења Комуналне полиције, у којем је прописан посебан услова да кандидат приликом конкурисања има психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције, што се доказује лекарским уверењем овлашћене здравствене установе , чије трошкове кандидат сам сноси. У изјашњењу на притужбу Градска управа за инспекцијске послове је навела да су сви кандидати имали једнаке услове приликом конкурисања, и да је посебан услов прописан у складу са чл. 32. Закона о комуналној полицији. У току поступка утврђено да је испуњавање посебног услова који се односи на психофизичку способност за обављање послова комуналног полицајца, неопходно приликом заснивања радног односа у комуналној полицији, а да је без правног основа прописивање овог услова приликом објављивања огласа за избор кандидата који ће се обучавати. Утврђено је такође, да је циљ прописивања овог услова оправдан, али да не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се желео постићи, јер је свим кандидатима слабијег имовног стања ускраћена могућност да под једнаким условима учествују у избору кандидата за упућивање на обуку за обављање послова комуналног полицајца. Легитимни циљ би, на пример, могао бити остварен увођењем обавезе полагања неког теста или прегледа на терет Градске Управа за инспекцијске послове Новог Сада, јер би тиме сви кандидати/кандидаткиње имали једнаке могућности да конкуришу за обуку. Међутим, прописивањем посебног услова у фази оглашавања посредно су дискриминисани сви кандидати који због свог имовног стања нису у могућности да сносе трошкове издавања лекарског уверења. Због тога је Повереница дала мишљење да је Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада прописивањем услова да се приликом конкурисања за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције психофизичка способност доказује достављањем лекарског уверења овлашћене здравствене установе, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издата и препорука да Градска управа за инспекцијске послова Новог Сада приликом објављивања огласа за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције убудуће не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности примила је 17. октобра 2014. године притужбу С. Д. поводом огласа за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења Комуналне полиције, који је расписала Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада. У притужби је наведено:

– да је оглас објављен 12. септембра 2014. године у Службеном листу града Новог Сада;
– да је у огласу наведен посебан услов да кандидат има психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције, што се доказује лекарским уверењем овлашћене здравствене установе – Дома здравља „Нови Сад“, а чије трошкове кандидат сам сноси;
– да је његова пријава била непотпуна јер није доставио лекарско уверење, због чега није ни изабран, o чему је и писмено обавештен;
– да је незапослен и без новчаних примања, што је разлог немогућности плаћања трошкова издавања уверења;
– да се обраћао и Националној служби за запошљавање како би сазнао да ли Национална служба финансира трошкове издавања лекарског уверења и добио одговор да служба нема потписану сарадњу са одређеном здравственом установом;
– да Национална служба за запошљавање никада није ни финансирала издавање уверења приликом конкурисања за одређени посао, већ искључиво приликом запошљавања;
– да је због прописаног посебног услова по коме кандидат у тренутку конкурисања за посао сноси трошкове лекарског уверења, стављен у неповољнију положај због свог имовног стања.

1.2. Уз притужбу је достављен Оглас за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења Комуналне полиције, пријава С. Д. на наведени оглас и обавештење Градске управе за инспекцијске послове по пријави на оглас С. Д. од 3. октобра 2014. године.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па je у току поступка затраженo изјашњењe Градске управе за инспекцијске послове града Новог Сада.

1.4. У изјашњењу В. Б. в. д. начелника Градске управе за инспекцијске послове града Новог Сада, наведено је:

– да је Градска управа за инспекцијске послове 12. септембра 2014. године објавила оглас за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције;
– да Закон о комуналној полицији прописује услове које лице мора испуњавати за заснивање радног односа на месту комуналног полицајца, па је тако чл. 32. овог закона прописано и који су то посебни услови;
да су у огласу прописани општи услови, и то: да је држављанин Републике Србије, да је пунолетан, да није осуђиван за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за дело које га чини неподобним за обављање послова у државном органу;
– да су посебни услови прописани у огласу: да има психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције које се доказује лекарским уверењем овлашћене здравствене установе – Дома здравља Нови Сад, стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању, да му није раније постао радни однос у државном или другом органу због теже повреде из радног односа;
– да ће Градска управа за инспекцијске послове упутити изабране кандидате за стручно оспособљавање и обуку о трошку Градске управа града Новог Сада, након чега су кандидати у обавези да полажу испит за обављање послова и примену овлашћења комуналног полицајца (између осталог и употребу средстава принуде, физичке снаге, службене палице и средстава за везивање), те је било неопходно утврдити здравствену способност сваког кандидата у овој фази поступка;
– да су сви кандидати имали једнаке услове приликом подношења документације, а који су прописани чл. 32. Закона о комуналној полицији, због чега нема елемената дискриминације.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе, изјашњења и приложених доказа утврђено је да је Градска управа за инспекцијске послове града Новог Сада 12. септембра 2014. године објавила оглас за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења Комуналне полиције -17 извршилаца.

2.2. Утврђено је да су објављеним огласом прописани посебни услови и то: да кандидат који се пријављује за комуналног полицајца мора да има стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању, да има психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције, што се доказује лекарским уверењем овлашћене здравствене установе – Дома здравља „Нови Сад“, чије трошкове кандидат сам сноси и да му раније није престао радни однос у државном или другом органу због теже повреде дужности из радног односа.

2.3. На основу обавештења које је Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада упутила С. Д. 3. октобра 2014. године утврђено је да је непотпуна пријава С. Д. коју је поднео по oгласу за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналног полицајца и да није изабран јер уз пријаву није доставио лекарско уверење, којим би доказао психофизичку способност за обављање послова комуналног полицајца.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије одредбом чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.5. Одредбом чл. 32. Закона о комуналној полицији прописано је да начелник комуналне полиције, односно комунални полицајац, поред услова предвиђених прописима из чл. 31. овог закона мора да испуњава и посебне услове, и то: да има психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције, које се доказује лекарским уверењем овлашћене здравствене установе, да има положен испит за обављање послова и примену овлашћења комуналног полицајца, да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци, као и да му није раније престао радни однос у државном органу или другом органу због теже повреде дужности из радног односа. Ставом 3. овог члана прописано је да министар надлежан за локалну самоуправу доноси пропис о начину утврђивања потребне психофизичке способности из става 1. тачка 1. овог члана и решењем овлашћује здравствену установу за утврђивање ове способности и издавање лекарских уверења о томе.

3.6. Правилником о начину утврђивања психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције прописан је начин утврђивања психофизичке способности потребне за обављање послова радног места комуналног полицајца. Према чл. 2. овог правилника, лице које се прима на радно место комуналног полицајца или се распоређује на ово радно место, поред општих услова који важе за запослене у органима града, мора, као један од посебних услова, да има психофизичке способности потребне за обављање послова тог радног места, предвиђене актом о систематизацији радних места у комуналној полицији. Под психофизичким способностима потребним за обављање послова радног места комуналног полицајца подразумева се посебна способност за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције. Према чл. 3. овог правилника посебна способност се утврђује лекарским прегледом који обавља здравствена установа овлашћена решењем министра надлежног за локалну самоуправу да утврђује ову способност и издаје лекарска уверења о томе.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. На основу навода из притужбе и доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је С. Д. конкурисао по објављеном огласу за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења Комуналне полиције који је објавила Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада. Утврђено је да С. Д. није изабран, односно, Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада одбацила је његову пријаву као непотпуну, јер није доставио лекарско уверење којим би доказао психофизичку способност за обављање послова комуналне полиције. Неспорно је да лекарско уверење, чије трошкове кандидат сам сноси, С. Д. није доставио, јер је незапослен и без новчаних примања.

3.8. С обзиром на утврђено чињенично стање, Повереница за заштиту равноправности констатује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно испитати да ли је тражена документација, тј. лекарско уверење овлашћене здравствене установе као доказ о психофизичкој способности потребне за обављање послова комуналне полиције, коју кандидати треба да доставе приликом конкурисања за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења Комуналне полиције, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све.

3.9. Повереница указује да у конкретном случају није утврђивана законитост и правилност објављивања огласа, односно, сагласност са Законом о комуналној полицији и Правилником о начину утврђивања психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције. Наиме, имајући у виду законска овлашћења и надлежност Повереника за заштиту равноправности, анализа је била усмерена на то да се испита да ли су прописивањем посебног услова кандидати/кандидаткиње који због свог лошег имовног стања (незапослени, без новчаних примања) нису у могућности да сносе трошкове издавања овог уверења стављени у неповољнији положај на основу овог свог личног својства у односу на кандидате/кандидаткиње који такву могућност имају.

3.10. Повереница најпре указује да сагласно чл. 6. и 7. Закона о забрани дискриминације, треба имати у виду да за разлику од непосредне дискриминације, код које је већ на први поглед видљиво да је разликовање, односно, довођење у неповољнији положај засновано на личном својству, код посредне дискриминације ово разликовање није увек очигледно. Наиме, концепт посредне дискриминације заснива се на идеји да према лицима који се налазе у различитој позицији, треба поступати различито, у оној мери у којој је то нужно да би им се омогућио једнак приступ друштвеним добрима и једнаке могућности за уживање права и слобода. У складу са овом идејом, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума и/или услова који важе за све, треба узети у обзир позицију коју одређене групе лица имају због неких својих личних својстава. Ако би се то занемарило, онда би то правило, критеријум и/или услов било дискриминаторно, јер у односу на неке групе производи изразито неповољније дејство. Дакле, код посредне дискриминације, наизглед неутрално правило примењује се једнако према свима, али се управо због једнаке примене правила одређена лице или група лица, на основу неког њиховог личног својства, стављају у неповољнији положај у односу на све друге који то својство немају.

3.10. У циљу утврђивања да ли је у конкретном случају дошло до посредне дискриминације, неопходно је утврдити како се доказивање испуњености прописаног посебног услова у објављеном огласу – да кандидат приликом конкурисања достави лекарско уверење којим доказује психофизичку способност за обављање посла комуналног полицајца, одражава на оне кандидате који због лошег имовног стања (незапослени, без новчаних примања) нису у могућности да сносе трошкове издавања овог уверења. Сагласно чл. 7. Закона о забрани дискриминације, једнак третман оних који се налазе у неједнаком положају није допуштен, изузев ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна, тј. ако постоји сразмерност између циља и мере која је предузета ради његовог остваривања.

3.11. Подносилац притужбе је чињеницама које је навео и доказима које је приложио, акт дискриминације учинио вероватним, а сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације, на Градској управи за инспекцијске послове Новог Сада лежи терет доказивања да у конкретном случају није дошло до дискриминације. То подразумева да Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада треба да докаже да постоји објективно и разумно оправдање за прописивање овог посебног услова приликом конкурисања, тј. објављивања огласа за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције, односно, доказивање: 1) да се овако прописаним посебним условом остварује законит циљ и 2) да су средства за постизање тога циља примерена и нужна.

3.12 Ради испитивања да ли је законити циљ прописивања услова у погледу психиофизичких способности кандидата/кандидаткиња, од Градске управе за инспекцијске послове Новог Сада затражено је да се у изјашњењу на наводе из притужбе, између осталог, изјасни на основу ког прописа и са којим циљем је прописала услов да кандидат/кандидаткиња приликом конкурисања за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције, мора да има и психофизичку способност потребну за обављање послова комуналне полиције, као и да о томе достави доказ.

3.13. У изјашњењу на притужбу наведено је да је одредбама члана 32. Закона о комуналној полицији прописано који су посебни услови које лице мора да испуњава како би засновало радни однос на радном месту комунални полицајац, те да је, стога, у огласу прописан, поред општих, и овај посебан услов. Повереница за заштиту равноправности констатује да је овакав став без правног утемељења. Наиме, неспорно је да је одредбама чл. 32. Закона о комуналној полицији прописано да приликом заснивања радног односа начелник комуналне полиције, односно, комунални полицајац мора да испуњава и посебне услове, међу којима је и психофизичка способност потребна за обављање овог посла, затим да има положен испит за обављање послова и примену овлашћења комуналног полицајца и др. Према ст. 3. овог закона, министар надлежан за локалну самоуправу доноси пропис о начину утврђивања потребне психофизичке способности и решењем овлашћује здравствену установу за утврђивање ове способности и издавање лекарских уверења о томе. Такође, према Правилнику о начину утврђивања психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције, лице које се прима у радни однос у Комуналну полицију на радно место комуналног полицајца или се распоређује на ово радно место, поред општих услова, мора, као један од посебних услова да има психофизичке способности потребне за обављање послова тог радног места. Анализом цитираних прописа може се закључити да је испуњавање посебног услова који се односи на психофизичку способност за обављање послова комуналног полицајца, неопходно приликом заснивања радног односа у комуналној полицији, а да је без правног основа прописивање овог услова приликом објављивања огласа за избор кандидата који ће бити упућени на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције.

Иако у изјашњењу Градске управе за инспекцијске послове Новог Сада није изричито наведено који је циљ прописивања услова да кандидат/кандидаткиња већ приликом конкурисања за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције мора да има и психофизичку способност која се тражи за заснивање радног односа у комуналној полицији, Повереница за заштиту равноправности је става да је циљ оваквог поступања оправдан. Наиме, на овај начин обезбеђено је да у круг потенцијалних кандидата/кандидаткиња који ће се обучавати уђу само они који ће након обуке моћи да испуне услов који се тиче психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције. Тиме је, у условима ограничених финансијских средстава, сведен на минимум ризик да Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада улаже средства, тј. финансира обуку за оне кандидате који не испуњавају услове за обављање посла комуналног полицајца. Према томе, легитимно је да се од кандидата који конкуришу за обуку тражи да испуњавају услов који се тиче њихове психофизичке способности.

3.14. С обзиром на оправдан циљ, даље је потребно испитати да ли је постојала сразмера између предузетих мера и циља који се желео постићи, односно да ли се циљ могао постићи мање рестриктивним средствима. У изјашњењу на притужбу је наведено да су сви кандидати имали једнаке услове приликом подношења документације, због чега Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада сматра да у поступку није било елемената дискриминације. Међутим, Повереница за заштиту равноправности указује да управо примена овог правила, које је једнако за све, производи изразито негативне последице на С. Д. као и на све друге кандидате који се налазе у истој или сличној ситуацији, односно, који због лошег имовног стања нису у могућности да сносе трошкове лекарског уверења.

Према одредбама члана 3. Правилника о начину утврђивања психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције психофизичка способност утврђује се лекарским прегледом, који се састоји од општег лекарског прегледа, специјалистичких лекарских прегледа и теста на дрогу, док су према наводима из притужбе укупни трошкови ових прегледа око 13.000,00 динара, које је кандидат у обавези да сам сноси. Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада у изјашњењу наводи „да је било неопходно утврдити здравствену способност сваког кандидата у овој фази поступка, с обзиром да ће Градска управа за инспекцијске послове упутити изабране кандидате на стручно оспособљавање и обуку о трошку Градске управе, након чега су кандидати у обавези да полажу испит за обављање и примену овлашћења комуналног полицајца.“ Повереница за заштиту равноправности указује да су овакви наводи неприхватљиви. Неспорно је, наиме, да је прописивање дужности кандидата/кандидаткиња да приликом конкурисања за обуку као доказ о психофизичкој способности приложе лекарско уверење овлашћене здравствене установе – Дома здравља „Нови Сад“ изазива несразмерно негативне последице за све кандидате који се пријављују за обуку, а због свог имовног стања немају новчаних средстава за трошкове ових прегледа. Постављањем таквог услова ови кандидати/кандидаткиње су потпуно онемогућени да конкуришу јер ће њихова евентуална пријава бити одбачена ако не приложе лекарско уверења о психофизичкој способности. Због тога је евидентно да не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се желео постићи, јер је свим кандидатима слабијег имовног стања ускраћена могућност да под једнаким условима учествују у избору кандидата за упућивање на обуку за обављање послова комуналног полицајца. Повереница за заштиту равноправности истиче да су Градској управи за инспекцијске послове ради остварења легитимног циља биле на располагању друге, мање рестриктивне мере. Тако би, на пример, легитимни циљ могао бити остварен увођењем обавезе полагања неког теста или прегледа на терет Градске Управа за инспекцијске послове Новог Сада. Тиме би сви кандидати/кандидаткиње имали једнаке могућности да конкуришу за обуку. При томе треба имати у виду да је успешно завршена обука (положен испит) услов за заснивање радног односа за радно место комуналног полицајца. Због тога су постављањем услова у погледу достављања лекарског уверења о психофизичкој способности кандидати који због свог имовног стања немају новчаних средстава за плате издавање лекарског уверења истовремено ускраћени и у могућности да учествују на конкурсу за посао комуналног полицајца.

Повереница указује да је приликом утврђивања услова за конкурисање кандидата/кандидаткиња за обуку Градска управа Новог Сада, као орган јавне власти, морала да има у виду и тренутну друштвену ситуацију у Србији, укључујући и податке о броју незапослених. Трошкови лекарског прегледа у износу од 13.000,00 динара представљају велики терет за особу која је незапослена и која се јавља на оглас управо са намером да се запосли. Треба имати у виду да је у октобру 2014. године, када су се кандидати пријављивали на овај оглас, минимална зарада у Републици Србији била 21.160,00 динара , а просечна зарада 44.938,00 динара . Износ који је потребно платити за издавање уверења о психофизичкој способности представља преко 60% минималне зараде у Србији за октобар 2014. године, односно, скоро 30% просечне зараде за тај месец.

Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да не постоји сразмера између предузете мере – да се од кандидата/кандидаткиња већ приликом конкурисања за обуку тражи да своју психофизичку способност докажу прилагањем лекарског уверења, с обзиром да се циљ могао остварити и на други начин, средствима која би омогућила да и кандидати слабијег имовног стања буду у једнаком положају у погледу могућности да конкуришу за обуку.

3.15. Прописивањем услова да се приликом конкурисања за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције психофизичка способност доказује достављањем лекарског уверења овлашћене здравствене установе, Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада ставила је у неједнак положај кандидате који нису у могућности да сносе трошкове издавања овог уверења, у погледу могућности да се пријаве на оглас за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова комуналне полиције, чиме их је посредно дискриминисала на основу њиховог имовног стања.

4. МИШЉЕЊЕ

Огласом за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције, који је Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада објавила у септембру 2014. године и којим је у фази оглашавања прописано да су кандидати/кандидаткиње дужни да приложе лекарско уверење овлашћене здравствене установе о психофизичкој способности за обављање послова комуналне полиције, чије трошкове издавања сноси кандидат/кандидаткиња, Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Градској управи за инспекцијске послова Новог Сада да приликом објављивања огласа за избор кандидата за упућивање на обуку ради полагања испита за обављање послова и примену овлашћења комуналне полиције убудуће не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

Потребно је да Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Градска управа за инспекцијске послове Новог Сада не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба С. Д. против ГУ за инспекцијске послове због дискриминације по основу здравственог стања у области рада и запошљавања