дел. бр. 07-00-62/2013-01 датум: 19.5.2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднелa Р. Д. из С. против Н. Т, председника општине С, због узнемиравања и понижавајућег поступања приликом доделе Cветосавске награде 26. јануара 2013. године у хотелу С. у С.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Р. Д. из С, коју је изјавила против Н. Т, председника општине С.

1.2. У притужби је наведено:

– да је приликом доделе Светосавске награде, 26. јануара 2013. године доживела узнемиравање и понижавајуће поступање од председника општине Н. Т;
– да је у тренутку када је прозвана да прими награду пришла Н. Т, који је почео да виче на њу, говорећи јој „ Васпитај дете“, „Марш“, „Губи се“, „Бежи из С.“;
– да је увређена и шокирана оваквим поступањем напустила хотел, да није узела награду, а да је случај пријавила полицији;
– да су јој колеге које су биле присутне рекле да је Н. Т. и након њеног одласка вређао њу и чланове њене породице, дете и супруга;
– да сматра да је разлог за такво поступање Н. Т. њено хрватско порекло, политичко убеђење, као и брачни и породични статус јер је супруга шефа одборничке групе ДС, која је опозициона странка странци председника општине.

1.3. У допуни притужбе од 26. фебруара 2013. године навела је имена и адресе сведока који су присуствовали догађају.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Н. Т, председника општине С.

1.5. У изјашњењу Н. Т, председника општине С, наведено је:

– да је 20. јануара 2010. године формирана Комисија за доделу новчаних награда ученицима и наставницима основних и средњих школа за постигнуте резултате на такмичењима у протеклој години, поводом дана Светог Саве;
– да је комисија 24. јануара 2013. године донела Oдлуку о висини Светосавске награде и Oдлуку о додељивању новчане награде ученицима и наставницима за постигнуте резултате на такмичењима у школској 2011/2012. години;
– да је у Одлуци о додељивању новчане награде ученицима и наставницима за постигнуте резултате на такмичењима у школској 2011/2012. години, бр. 17-2/13-01 од 24. јануара 2013. године, наведено да је награђен ученик Д. Д, за освојено треће место на окружном такмичењу из историје, као и да у истој одлуци стоји да је награђена и наставница, Р. Д;
– да је уручивање награде извршио 26. јануара 2013. године на Светосавском балу у хотелу С. у С, у присуству око 300 званица и средстава јавног информисања, као и да се приликом уручивања са сваким награђеним поздравио и пољубио;
– да је ученик Д. Д. пришао да прими награду и да је према њему поступио исто као и према осталим награђеним, али да му је том приликом Д. Д. упутио недоличне речи: „бежи бре“, да није знао зашто је Д. Д. тако поступио, као и да је наставио да уручује награде;
– да га је у међувремену директор Гимназије „С. М.“ у С, Љ. С, обавестио да је ученик који није хтео да се поздрави приликом пријема награде дете просветних радника, и да му је и мајка награђена;
– да је водитељ програма најавио Р. Д. да прими награду, коју је уручио и коју је узела у руке, али да јој је тада рекао да треба да васпитава како туђу децу тако и своју, као и да награда није лично његова него општине Сурдулица;
– да му је тада Р. Д. вратила награду, гурајући му у руке на силу, да је награду узео и вратио надлежној служби, како би новац био враћен у буџет, о чему постоји и доказ, а да је Р. Д. напустила Светосавски бал;
– да не зна одакле је Р. Д, нити га то интересује, као и да није помињао Хрватску нити било коју другу државу, нити исељење из С, јер за то не постоји разлог, а понајмање не на Светосавском балу;
– да је нетачан податак који је Р. Д. навела у притужби да јој је супруг шеф одборничке групе Демократске странке, већ да је њен супруг одборник ДС-а, као и да му је нејасно зашто је у притужби Р. Д. навела да је основ дискриминације то што је њен супруг шеф одборничке групе ДС-а;
– да је по завршетку уручивања награде све присутне на Светосавском балу обавестио о инциденту који су направили наставница Р. Д. и њен син, и при том им се обратио речима: „Сматрам да просветни радници, и ја као председник општине, не заслужујемо да нам се дешавају ствари које су се управо десиле на овом скупу, а то је да син Р. Д. није хтео да се поздрави са мном када сам му уручио награду, а затим је и Р. Д. узела награду и на силу ми вратила зато што сам јој рекао да треба да васпитава децу и да награде нису лично моје већ општинске, као и да не треба да се меша политика и просвета.“;
– да из доказа које је доставио произлази да је требало да он поднесе притужбу због кршења чл. 12. Закона о забрани дискриминације, јер су подноситељка притужбе и њен син њега узнемирили и понизили и повредили његово достојанство као човека;
– да Р. Д. уз притужбу није поднела ни један доказ, који је била дужна да достави према члану 35. ст. 2. Закона о забрани дискриминације

1.6. Уз изјашњење су достављени следећи докази 1) Одлука о износу Светосавске награде, бр. 17-2/13-01 од 24. јануара 2013. године, 2) Одлука о додељивању новчане награде ученицима и наставницима за постигнуте резултате на такмичењима у школској 2011/2012 години, 3) обавештење општинске управе С, бр. 17-4/13-01 од 20. фебруара 2013. године упућено председнику општине С, 4) списак лица која су примила Светосавску награду 26. јануара 2013. године, 5) изјаве В. С, Љ С. и С. Т. од 21. фебруара 2013. године, 6) решење бр. 17-1/010-01 од 20. јануара 2010. године о формирању Комисије за доделу новчаних награда ученицима и студентима, 7) решење о потврђивању мандата Скупштине општине С. од 6. јуна 2912. године, 8) одлука о измени Пословника о раду скупштине општине С, 9) списак ученика који су освојили запажене резултате на такмичењима и наставника који су их припремали ОШ „Ј. Ј. З.“ из С. у школској 2011/2012. години и 10) видео снимак (CD) са Светосавског бала.

1.7. Како је подноситељка притужбе у допуни од 26. фебруара 2013. године навела имена и адресе сведока који су присуствовали Светосавском балу, Повереница за заштиту равноправности је, у складу са чл. 37. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, упутила захтеве сведоцима В. С. и Г. Н. из С, како би се изјаснили о чињеницама које су релевантне у овом предмету. В. С. и Г. Н. су захтеви уредно достављени, што је утврђено увидом у повратнице у списима предмета, међутим у остављеном року, као и до окончања овог поступка, њихови искази нису достављени.

1.8. Уз изјашњење је Н. Т, између осталог, доставио и писане изјаве лица који су присуствовали Светосавском балу и то: В. С, водитељке програма, Љ. С, директора Гимназије „ С. М.“ у С. и председника Комисије за доделу новчаних награда ученицима и наставницима основних и средњих школа за постигнуте резултате на такмичењима у школској 2011/2012. години поводом дана Светог Саве и Ј. Т, запослене у Општинској управи у С.

1.9. У исказу В. С, наведено је:

– да је 26. јануара 2013. године присуствовала Светосавском балу, као водитељка програма и да се налазила у непосредној близини председника општине који је додељивао награде;
– да је видела како је Р. Д. узела награду од председника општине и након што је Н. Т. рекао да треба да васпитава како туђу тако и своју децу, и да награда није његова већ општинска, вратила председнику награду и напустила Светосавски бал.

1.10. У исказу Љ. С, наведено је:

– да је 26. јануара 2013. године присуствовао Светосавском балу и да се налазио на удаљености од око 2 метара од места где је председник оштине уручивао награде;
– да је видео како је Р. Д. узела награду од председника општине и након што је Н. Т. рекао да треба да васпитава како туђу тако и своју децу, и да награда није његова већ општинска, вратила председнику награду и напустила Светосавски бал.

1.11. У исказу С. Т, наведено је:

– да је 26. јануара 2013. године присуствовала Светосавском балу и додавала председнику општине Светосавске награде након чега их је он уручивао награђенима;
– да је видела како је Р. Д. узела награду од председника општине и након што је Н. Т. рекао да треба да васпитава како туђу тако и своју децу, и да награда није његова већ општинска, вратила председнику награду и напустила Светосавски бал.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Из Одлуке о додељивању новчане награде ученицима и наставницима за постигнуте резултате на такмичењима у школској 2011/2012 години, бр. 17-2/13 од 24. јануара 2013. године утврђено је да се за остварене резултате на републичком и окружном такмичењу у школској 2011/2012 години награђују, између осталих и Д. Д, ученик и Р. Д, наставница.

2.2. Увидом у списак лица која су примила Светосавску награду 26. јануара 2013. године, утврђено је да је Д. Д. својим потписом потврдио да је примио награду у износу од 5.000,00 динара, док Р. Д. награду у износу од 5.000,00 динара није примила, с обзиром да не постоји њен потпис као доказ да је примила награду.

2.3. Из обавештења Општинске управе општине С. – одељење за финансије и привреду од 20. фебруара 2013. године, које је упућено председнику општине С, утврђено је да је извршен повраћај средстава у износу од 5.000,00 динара 30. јануара 2013. године, с обзиром да је наставница Р. Д. одбила да прими награду.

2.4. Из исказа С. Т, Љ. С. и В. С. из С. од 21. фебруара 2013. године, који су присуствовали Светосавском балу, утврђено је да је Р. Д. узела награду од председника општине, али да је затим вратила и напустила Светосавски бал када јој је председник општине рекао да треба да васпитава како своју тако и туђу децу, као и да награда није његова већ општинска.

2.5. Увидом у видео снимак који је достављен, утврђено је:

– да је на снимку само део Светосавског бала, и то снимак када су награде примали Д. Д. и Р. Д;
– да се на снимку види да Д. Д. није хтео да се пољуби са председником општине када је примао награду, али да се не чује шта је тачно изговорено;
– да се на снимку види особа која прилази председнику општине након уручивања награде Д. Д. и да му нешто говори, али се не чује шта је изговорено;
– након тога је прозвана Р. Д, која је пришла председнику општине и узела награду. Даље се на снимку види да јој Н. Т. нешто говори, али се не чују речи које је изговорио, након чега је Р. Д. вратила награду и отишла.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно испитати да ли је Н. Т. увредљиво и понижавајуће поступио према Р. Д. приликом доделе Светосавске награде 26. јануара 2013. године у хотелу С. у С, на основу њеног хрватског порекла, политичког убеђења и политичког убеђења њеног супруга.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти кoнстaтуje дa Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације.

3.6. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.7. Повереница за заштиту равноправности констатује да је на основу навода из притужбе и изјашњења, као и доказа који су достављени, неспорно да је Р. Д. била једна од наставница која је добила новчану награду за постигнуте резултате на такмичењима у току 2011/2012. године. Неспорно је, такође, да је 26. јануара била присутна у хотелу С. у С. на Светосавском балу, ради доделе награде, као и да награду није примила.

3.8. Имајући у виду предмет притужбе, Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је, с аспекта Закона о забрани дискриминације, потребно утврдити да ли је приликом додељивања Светосавске награде Н. Т. према Р. Д. поступио на начин који представља повреду достојанства на основу њеног личног својства.

3.9. Кад је у питању потенцијални основ дискриминације, Повереница за заштиту равноправности констатује да брачни и породични статус, који подноситељка притужбе наводи као основ дискриминације, повезујући га са чињеницом да је супруга шефа одборничке групе која је опозиција садашњем председнику општине, у конкретном случају не би могао да релевантан основ дискриминације. То би, потенцијално, могло да буде политичко убеђење супруга подноситељке притужбе, као члана њене породице, сагласно одредби члана 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано да је дискриминација свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање у односу на лица или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица, а које се заснива на неком личном својству.

3.10. Према тврђењу подноситељке притужбе, Н. Т, председник општине С, приликом доделе Светосавске награде, 26. јануара 2013. године, поступио је према њој увредљиво и понижавајуће говорећи јој „Васпитај дете“, „Марш“, „Губи се“, „Бежи из С“, а основи оваквог његовог понашања су то што је пореклом из Хрватске, њено политичко убеђење и брачни и породични статус, с обзиром да је супруга шефа одборничке групе која је опозиција председнику. У допуни притужбе подноситељка је навела имена сведока В. С. и Г. Н, за које је тврдила да су присуствовали додели награде 26. јануара 2013. године у С. и да би потврдили њене наводе из притужбе. Повереница је од именованих сведока затражила да поднесу писани исказ о ономе што им је познато у вези са догађајем приликом доделе Светосавске награде Р. Д, али они, упркос уредно достављеном захтеву, до окончања поступка нису поднели писане исказе.

3.11. Поводом навода подноситељке притужбе да је Н. Т, у тренутку када је пришла да прима награду викао на њу и говорио јој: „Марш“, „Губи се“ и „Бежи из С“, Повереница за заштиту равноправности констатује да на основу расположивих доказа, није утврђено да је Н. Т. изговорио ове речи, из чега произлази закључак да подноситељка притужбе није учинила вероватним акт дискриминације. Наиме, на основу навода из притужбе и изјашњења, као и доказа који су приложени, може се закључити да је Р. Д, приликом доделе Светосавске награде за постигнуте резултате на такмичењима у школској 2011/2012 години, пришла Н. Т, који јој је награду и уручио, а затим ју је вратила јер јој је том приликом Н. Т. рекао да „васпитава и туђу децу као и своју, као и да награда није његова већ општинска.“ Такав закључак произлази из изјашњења председника општине С. Н. Т, у којем је наведено да је Р. Д, када је узела награду у руке, рекао да треба да васпитава како туђу децу, тако и своју, након чега му је она вратила награду. Ово је потврђено и писаним исказима сведока који су приложени уз изјашњење на притужбу.

4. МИШЉЕЊЕ

У току поступка који је спроведен по притужби Р. Д. из С. против Н. Т, председника општине С, није утврђено да је Н. Т. приликом доделе Светосавске награде у хотелу С. у С, 26. јануара 2013. године, извршио акт дискриминације на основу било ког личног својства Р. Д.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Р. Д. против Н. Т. због дискриминације по више основа