дел. бр. 1016/2011 датум: 26. 8. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Е. Л. Р, из Н. П., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби др Е. Л. Р. из Н. П. против градоначелника Н. П. др М. М., поводом решења број: 112 -88/2011 од 11. априла 2011. године којим су одређени доктори медицине Здравственог центра Н. П. за утврђивање времена и узрока смрти умрлих изван здравствене установе и издавања потврда о смрти, није утврђено да је др М. М. избор доктора медицине извршио на основу личног својства – политичког убеђења подноситељке притужбе, па се поступање др М. М. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности примила је 27. маја 2011. године притужбу, а 24. јуна 2011. године допуну притужбе др Е. Л. Р. из Н. П., у којима је наведено да је подноситељка притужбе дискриминисана одлуком градоначелника Н. П.. Наиме, др М. М. је донео решење број: 112 – 8/2011 од 11. априла 2011. године, којим је одредио докторе медицине који ће обављати утврђивање времена и узрока смрти особа умрлих ван здравствене установе и издавати потврде о смрти. Према наводима из притужбе, градоначелник је докторе медицине изабрао и именовао на основу личног својства – политичког убеђења.

Уз притужбу је доставила захтев градоначелнику од 7. марта 2011. године, који је др М. И. А, начелница Хитне службе Н. П. упутила, са предлогом пет доктора и докторки медицине за утврђивање времена и узрока смрти умрлих изван здравствене установе и издавања потврда о смрти, међу којима је било и име подноситељке притужбе, као и решење градоначелника од 11. априла 2011. године, којим је прихваћен предлог начелнице Хитне службе за све предложене докторе и докторке медицине, осим за подноситељку притужбе. Даље је наведено да овим решењем није смањен укупан број доктора медицине који ће обављати утврђивање времена и узрока смрти особа умрлих ван здравствене установе, него да је уместо подноситељке притужбе изабран др А. Т, иако није био предложен. Подноситељка притужбе изнела је своје уверење да је градоначелников избор доктора медицине заснован на политичким убеђењима јер су изабрани доктори имају иста или слична политичка убеђења које има и градоначелник, док подноситељка притужбе има другачије политичко убеђење. Др М. М. је, како је наведено у притужби, члан председништва Санџачке демократске партије, док је она чланица председништва Санџачке народне партије. За изабране докторе медицине наведено је следеће: да је др М. И. А, начелница Хитне службе и уједно и одборница у Градској скупштини, да је др М. И. у Савету за здравствену заштиту Санџачке демократске партије, а др Ф. Ј. је означила као присталицу Санџачке демократске партије и блиски рођак Р. Љ. За преостала два изабрана доктора медицине наведено је да су присталице Санџачке демократске партије. Као доказ својих тврдњи, подноситељка притужбе је доставила и извод са интернет странице града Н. П. са подацима о члановима и чланицама политичких партија у Н. П..

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је градоначелнику Н. П. 19. јула 2011. године достављен захтев да се изјасни о основаности притужбе, уз упозорење да ће Повереница одлучивати на основу чињеница и доказа којима располаже, уколико се не изјасни у остављеном року. Др М. М. се није изјаснио о основаности притужбе у законском року.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је у члану 4. прописано начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. Закона о забрани дискриминације дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације, којима је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, релевантне су и одредбе члана 25. овог закона, којима је забрањена дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.

Увидом у доказе достављене уз притужбу утврђено је да је решењем број: 112 – 88/2011 од 11. априла 2011. године, градоначелник др М. М. именовао пет доктора медицине за утврђивање чињенице смрти особа преминулих ван здравствене установе. Од петоро именованих, четворо су доктори наведени у предлогу начелнице Хитне службе од 7. марта 2011. године (др М. И. А, др Ф. Ј, др Д. Х. и др М. И.), док предлог да се именује подноситељка притужбе није прихваћен, већ је као пети доктор, именован др А. Т.

Увидом у податке доступне на интернет презентацији града Новог Пазара, као и из навода изнетих у допуни притужбе, утврђено је да се др М. И. А. и др М. И. налазе на листи коалиције „За европски Н. П.“ – Борис Тадић & Расим Љајић, да је градоначелник др М. М. члан председништва Санџачке демократске партије, док је подноситељка притужбе чланица председништва Санџачке напредне партије. Међутим, о томе какво је политичко убеђење остала три изабрана доктора медицине (др Ф. Ј, др А. Т. и др Д. Х.), за које се у притужби тврди да имају иста или слична политичка убеђења које има и градоначелник, подноситељка притужбе није доставила доказе. Због тога је остало неутврђено какво је политичко убеђење три од укупно пет доктора медицине, укључујући и политичко убеђење самог др А. Т, за кога се у притужби тврди да је изабран „уместо подноситељке притужбе“. У светлу ових околности, имајући у виду члан 35. став 2. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да се уз притужбу достављају и докази о претрпљеном акту дискриминације, не може се сматрати вероватним да је подноситељка притужбе дискриминисана неименовањем за доктора медицине коме се поверава утврђивање чињенице смрти особа преминулих ван здравствене установе.

Ценећи утврђене чињенице, Повереница за заштиту равноправности сагласно члану 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације дала је мишљење да није утврђено да је др М. М. избор доктора медицине за утврђивање времена и узрока смрти умрлих изван здравствене установе и издавања потврда о смрти, извршио на основу личног својства – политичких убеђења др Е. Л. Р, па се поступање др М. М. не може квалификовати као дискриминаторно.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба против градоначелника града Н. П. због дискриминације по основу политичког убеђења