дел. бр. 07-00-184/2013-02 датум: 27. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела О. з. л. љ. п. „Л.“ из Б. против Секретаријата за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град, због дискриминације на основу сексуалне оријентације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. О. з. л. љ. п. „Л.“, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, обавестила je Повереницу за заштиту равноправности 9. фебруара 2012. године о намери спровођења ситуационог тестирања дискриминације. Наведено је да је тестирање дискриминације планирано у 17 београдских градских општина са циљем да се утврди да ли се врши дискриминација приликом издавања уверења о слободном брачном стању истополно оријентисаним особама које желе да закључе брак/партнерство ван Србије, а да су тестирања заказана за 22. март, 4. април, 29. јун и 15. децембар 2012. године.

1.2. На основу спроведеног ситуационог тестирања дискриминације, поднета је притужба због дискриминаторног поступања Службе матичара општине Стари град на основу сексуалне оријентације, уз коју је приложен извештај о спроведеном ситуационом тестирању.

1.3. У притужби је наведено:

– да је за склапање брака/партнерства ван Републике Србије потребно прикупити бројну документацију, између осталог и уверење о слободном брачном стању;

– да се уверење о слободном брачном стању издаје особама које желе да склопе хетеросексуални брак без икаквих проблема, у јако кратком временском року (од само неколико минута), али да добијање уверења није загарантовано и да постоје бројне препреке у ситуацијама када се уверење тражи за склапање брака/партнерства са особом истог пола;

– да се као разлог ускраћивања издавања овог уверења наводи неуставност таквог захтева, односно непостојање могућности да се у Србији склопи истополни брак;

– да је у Градској општини Стари град спроведено ситуационо тестирање дискриминације у коме су учествовале добровољна испитивачица дискриминације (тестерка) и координаторка тестирања, као и да је том приликом матичарка одбила да изда уверење о слободном брачном стању када је сазнала да тестерка тражи издавање овог уверења ради закључења истополног брака ван Србије;

– да је матичарка навела да су истополни бракови противуставни и да такво уверење неће добити ни у једној општини.

1.4. Уз притужбу је достављен извештај о ситуационом тестирању спроведен у општини Стари град 22. марта 2012. године, у којем је наведено:

– да су се координаторка тестирања и тестерка у канцеларији матичара затражиле информације о процедури издавања уверења о слободном брачном стању;
– да је матичарка процедуру објашњавала без прекида, све до тренутка када је тестерка обавестила да јој је уверење потребно ради склапања брака са женом, односно да је у питању будућа супружница, а не супруг;
– да је матичарка тада прекинула саговорницу са образложењем да су истополни бракови противуставни, као и да је одбила да јој да образац захтева за издавање уверења, уз коментар да ово уверење неће добити ни у једној општини;
– да матичарка није била нељубазна, али да је била збуњена и изненађена.

1.5. У допуни притужбе коју је организација Л. доставила у току поступка, наведено је да је у току тестирања, када је матичарка набрајала која је све документа потребно да приложе тестерка и њен будући супруг како би било издато уверење о слободном брачном стању, тестерка матичарки општине Стари град саопштила да није у питању супруг, већ супруга, односно, да жели да склопи истополно партнерство.

1.6. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Градске управе града Београда – Секретаријат за управу, Одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права.

1.7. У изјашњењу Градске управе града Београда – Секретаријата за управу, Одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права бр. IX – 01-031-76/2013 од 4. јуна 2013. године, наведено је:

– да је Секретаријат за управу Градске управе града Београда предузео активности у вези са испитивањем свих околности везаних за конкретан случај;
– да је из притужбе утврђено да је 22. марта 2012. године у седишту матичног подручја Стари град у Београду спроведено ситуационо тестирање дискриминације у коме су учествовале тестерка и координаторка тестирања О. з. л. љ. п. „Л.“, распитујући се у канцеларији матичара о процедури прибављања уверења о слободном брачном стању, ради склапања брака ван Републике Србије;
– да је, испитујући околности конкретног случаја, Секретаријат за управу Градске управе града Београда утврдио да је матичарка матичног подручја Стари град тестерки и координаторки објаснила процедуру издавања уверења за склапање истополног брака ван територије Републике Србије, и то уверење које садржи поједине податке уписане у матичну књигу или поједине чињенице о личном стању грађана које произлазе из података уписаних у матичну књигу до времена издавања уверења, сходно Упутству о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига („Службени гласник РС“, бр.109/09, 4/10-испр, 10/10, 25/2011, 5/2013).
– да је матичарка навела да није одбила да изда уверење, већ их је усмено поучила да по праву Републике Србије, брак склопљен са особом истог пола пред иностраним органом не би производио никакво правно дејство у Републици Србији, нити би могао бити уписан у матичну књигу венчаних која се води према Закону о матичним књигама;
– да у конкретном случају није поднет захтев за издавање уверења, сходно Закону о општем управном поступку, већ је вршено ситуационо тестирање, као метод за утврђивање постојања дискриминације, те стога није дошло до дискриминације лезбејске заједнице у смислу члана 4. Закона о забрани дискриминације, нити је у раду органа јавне власти исказана неетичност;
– да су сви матичари и заменици матичара за матична подручја у граду Београду поучени о начину поступања у предметима издавања уверења у сврху закључења брака са особом истог пола ван територије Републике Србије.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је О. з. л. љ. п. „Л.“ у периоду од марта до децембра 2012. године спровела ситуациона тестирања дискриминације, односно да су се њене представнице свесно изложиле дискриминаторном поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације. Утврђено је, такође, да је тестирање спроведено у београдским градским општинама како би се утврдило да ли надлежни органи општина издају уверење о слободном брачном стању истополно оријентисаним особама које желе да склопе брак/партнерство ван Србије, у земљама у којима постоји ова могућност. О намераваном ситуационом тестирању Организација „Л.“ је обавестила Повереника и поднела извештај, сагласно чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације.

2.2. На основу навода из притужбе, доказа, као и навода из изјашњења утврђено је да су 22. марта 2012. године координаторка тестирања Организације „Л.“ и добровољна испитивачица дискриминације (тестерка) биле у просторијама матичара општине Стари град и да су желеле да сазнају каква је процедура издавања уверења о слободном брачном стању.

2.3. Увидом у извештај О. з. л. љ. п. „Л.“ од 22. марта 2012. године утврђено је да је матичарка општине Стари град објашњавала процедуру издавања уверења о слободном брачном стању све до тренутка када је сазнала да тестерка жели да закључи брак са особом истог пола – женом, а да је након тога матичарка општине Стари град одбила да јој да захтев за издавање уверења о слободном брачном стању.

2.4. Притужба је поднета против Службе матичара општине Стари град, али је у току поступка утврђено да је исправан назив: Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град.

2.5. Увидом у интернет презентацију општине Стари град, утврђено је да није доступан образац захтева за издавање уверења о слободном брачном стању.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Према чл. 17. дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Поред осталог, чл. 21. прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

3.5. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 80. ст. 1. Закона о матичним књигама , којом је прописано да се на основу матичних књига издају: извод из матичне књиге рођених, извод из матичне књиге венчаних, извод из матичне књиге умрлих и уверења која садрже поједине податке уписане у матичне књиге или поједине чињенице о личном стању грађана које произлазе из тих података.

3.6. Према тачки 115. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига увeрeњe кoje сe издaje мoрa дa сaдржи сaмo пoдaткe кojи су уписaни у мaтичну књигу, oднoснo чињeницe o личнoм стaњу грaђaнa кoje прoизлaзe из пoдaтaкa уписaних у мaтичну књигу дo врeмeнa издaвaњa увeрeњa.

3.7. Према Закону о забрани дискриминације, тестер (добровољни испитивач дискриминације) је лице које се свесно изложило дискриминаторном поступању у намери да у конкретном случају непосредно провери примену правила о забрани дискриминације. (чл. 46. ст. 3). С обзиром да у судском и у другим поступцима доказивање дискриминације стандардним доказним средствима често не даје задовољавајуће резултате, законом је успостављен посебан метод добровољног испитивања дискриминације (ситуационог тестирања), који олакшава доказивање дискриминације. Ситуaциoнo тeстирaњe користи се са циљем дa сe дискриминaциja утврди „нa лицу мeстa“, како би се доказало неједнако (неповољније) третирање лица или групе лица засновано на неком личном својству, односно, како би се учиниле видљивим дискриминаторне праксе. Овај метод/механизам омогућава откривање дискриминације, која је често „прикривена“ и правда се различитим изговорима (нпр. када се испред дискотеке појаве Роми, забрањује им се улазак уз образложење да нема места, или им се тражи чланска карта или резервација која се не тражи другима). Ситуационо тестирање је посебан механизам који подразумева креирање одређене ситуације, у којој је особа (потенцијални дискриминатор) доведена у позицију да може да се понаша/поступа дискриминаторно без бојазни да је неко посматра, а тестери су они који се излажу поступању потенцијалног дискриминатора и проверавају да ли се он у датој ситуацији дискриминаторно понаша. Ситуациона тестирања имају велики потенцијал за ојачавање доказа дискриминаторног поступања у појединачним случајевима, а користе се и за подизање свести јавности и развој јавних политика. Према чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, лице које намерава да спроведе ситуационо тестирање дужно је да обавести Повереника за заштиту равноправности о намераваној радњи, осим ако околности то не дозвољавају, као и да о предузетој радњи извести Повереника у писменом облику.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град, извршио акт дискриминације на основу сексуалне оријентације одбијањем да изда захтев за издавање уверења о слободном брачном стању тестерки која је навела да је истополно сексуално оријентисана и да жели да склопи истополни брак ван Србије.

3.9. На основу извештаја о спроведеном ситуационом тестирању и на основу навода из изјашњења, утврђено је да су добровољна испитивачица дискриминације и координаторка тестирања 22. марта 2012. године биле у просторији матичара општине Стари град, са циљем да утврде да ли овај орган подједнако третира истополно сексуално оријентисане особе и хетеросексуалне особе у погледу остваривања права на издавање уверење о слободном брачном стању. Неспорно је да је матичарка објаснила процедуру издавања уверења – између осталог, да је потребно поднети захтев за издавање уверења. Међутим, када је тестерка информисала матичарку да јој је уверење потребно ради закључења истополног брака ван Србије, матичарка је одбила да јој да захтев за издавање уверења, са образложењем да су истополни бракови у Србији противуставни, уз коментар да такво уверење неће добити ни у једној општини.

3.10. У изјашњењу је наведено да „у конкретном случају није поднет захтев за издавање уверења, који је неопходан за покретање и вођење поступка надлежног органа, сходно чл. 116. Закона о управном поступку“. У вези са тим, Повереница истиче да ова чињеница, иако је истинита, није од значаја за правну квалификацију поступања матичарке, с аспекта антидискриминационих прописа. Пре свега, тестерки је онемогућено да поднесе захтев за издавање уверења, будући да је матичарка одбила да јој да примерак обрасца захтева, који грађанима/грађанкама иначе није доступан, нити јој је пружила информацију о томе да се захтев евентуално може поднети у слободној форми. Због тога је самим одбијањем да тестерки да примерак обрасца захтева за издавање уверења, матичарка ускратила могућност да тестерка добије уверење о слободном брачном статусу. С друге стране, матичарка је сасвим јасно и недвосмислено изразила свој став о томе да се уверење о слободном брачном стању не може издати особама које желе да заснују истополну заједницу у иностранству, па би само поношење захтева, посебно у контексту ситуационог тестирања, било илузорно, чак и да је постојала могућност да тестерка прибави образац захтева за издавање уверења, односно да је такав захтев поднела у слободној форми.

У току поступка утврђено је да се тестерка изјаснила о својој сексуалној оријентацији, односно, да је матичарки саопштила да намерава да склопи истополни брак у иностранству, и то тако што је у моменту када је матичарка набрајала која све документа је потребно да се доставе за добијање уверења о слободном брачном стању, тестерка рекла да „није у питању супруг, већ супруга“, односно, да жели да склопи истополни брак у иностранству. Након сазнања да је уверење тестерки потребно за закључивање истополног брака, матичарка је одбила да јој да образац захтева за издавање уверења, уз образложење да су истополни бракови у Србији противуставни, односно, како је у изјашњењу наведено: „поучила је да по праву Републике Србије, брак склопљен са особом истог пола пред иностраним органом не би производио никакво правно дејство у Републици Србији, нити би могао бити уписан у матичну књигу венчаних која се води према Закону о матичним књигама.“ Из оваквог поступања матичарке, може се закључити да је став матичарке био да je за издавање уверења о слободном брачном стању потребно испунити све услове за склапање пуноважног брака прописане националним законодавством.

Међутим, евидентно је да је реч о погрешном тумачењу законских прописа. Наиме, потребно је, пре свега, имати у виду саму сврху уверења о слободном брачном стању – ова јавна исправа служи као доказ којим се потврђује да је конкретна особа, у складу са националним прописима, слободног брачног стања, а овај податак се утврђује на основу података садржаних у матичним књигама, сагласно чл. 80. ст. 1. Закона о матичним књигама. Особа која жели да закључи брак у иностранству, у складу са страним прописима, може тражити уверење о слободном брачном стању и то без навођења да ли намерава да склопи хетеросексуални или истополни брак, а орган надлежан за послове вођења матичних књига дужан је да изда ово уверење ако утврди да је конкретна особа слободног брачног стања. Иако су тачна тврђења матичарке да истополни брак не би био признат у Републици Србији, с обзиром да је Уставом Републике Србије и Породичним законом прописано да се брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене, односно, да је брак лица истог пола ништав , Повереница за заштиту равноправности указује да је, у конкретном случају, ова чињеница ирелевантна. Разлог томе лежи у чињеници да се тестерка, као странка, обратила надлежној служби ради издавања уверења о слободном брачном стању, а не за давање информације о могућности признавања истополног брака закљученог у иностранству. С друге стране, околност да истополни брак који би евентуално био склопљен у иностранству, према домаћим прописима, не би био признат у Републици Србији, не може бити оправдање да се домаћим држављанима ускраћује издавање уверења о слободном брачном стању. Наиме, иако је прописима Републике Србије забрањено да се пред надлежним домаћим органима склапају истополни бракови, овим прописима домаћим држављанима није забрањено да у иностранству склапају истополне бракове. Сагласно томе, не постоји објективно оправдање да надлежни државни орган на било који начин ускрати издавање уверења о слободном брачном стању особи која жели да закључи истополни брак или неки други облик регистроване истополне заједнице у иностранству, у складу са прописима који важе у конкретној страној држави, без обзира што према важећем домаћем законодавству, (још увек) не постоје услови за признање истополног брака, односно регистроване истополне заједнице у Републици Србији.

Повереница констатује да је чл. 80. Закона о матичним књигама прописано да се на основу матичних књига издају и уверења која садрже поједине податке уписане у матичне књиге или поједине чињенице о личном стању грађана које произлазе из тих података, а чл. 81. да се изводи из матичних књига и уверења издају на основу података садржаних у изворнику матичне књиге. Према тач. 115. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига, увeрeњe кoje сe издaje мoрa дa сaдржи сaмo пoдaткe кojи су уписaни у мaтичну књигу, oднoснo чињeницe o личнoм стaњу грaђaнa кoje прoизлaзe из пoдaтaкa уписaних у мaтичну књигу дo врeмeнa издaвaњa увeрeњa. У Обрасцу бр. 9. који је одштампан уз наведено Упутство једини додатни податак, поред података који се односе на подносиоца/подноситељку захтева и података уписаних у матичну књигу, односи се на сврху издавања уверења, што је логично, с обзиром да се ради о типском обрасцу за сва уверења која се издају на основу података из матичних књига. Имајући у виду ове прописе, потпуно је нејасно како се развила пракса да матичари од подносилаца/подноситељки захтева за издавање уверења о слободном брачном стању уопште траже податке о будућем супружнику. Нејасно је, такође, из који се разлога ови подаци траже, с обзиром да се они не могу унети у уверење о слободном брачном стању, имајући у виду напред цитиране прописе. При томе је потребно имати у виду да свако ко је уписан у матичну књигу рођених има право на издавање уверења о слободном брачном стању, уколико се у таквом стању налази, уз плаћање прописане таксе, без обзира на разлог због којег му је уверење потребно. Може се поставити и питање да ли је само тражење података од подносиоца/подноситељке захтева за издавање оваквог уверења о особи са којом намерава да склопи брак (односно други облик регистрованог партнерства у земљама које овај облик заједништва познају и за чију је пуноважност слободно брачно стање услов), допуштено, имајући у виду основно људско право на приватност. Ову анализу Повереник, међутим, није могао да врши јер повреде других права до којих је евентуално дошло у конкретном случају не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности.

3.11. У току поступка утврђено је да је матичарка одбила да тестерки да образац захтева када је сазнала да тестерка жели да закључи брак са особом истог пола у иностранству, што свакако не би учинила да је уверење о слободном брачном стању тражила особа која жели да склопи хетеросексуални брак у иностранству. Такво поступање дискриминише особе које желе да заснују истополни брак или регистровано партнерство у државама које познају овај облик заједништва, у односу на особе које желе да закључе хетеросексуални брак у иностранству, и то на основу њиховог личног својства – сексуалне оријентације.

3.12. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да су особе различите сексуалне оријентације од хетеросексуалне у Србији једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, као и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би особе другачије сексуалне оријентације уживале сва права која су грађанима и грађанкама Србије гарантована, без дискриминације, као и да предузму адекватне мере против свих оних који својим поступцима крше антидискриминационе прописе.

4. МИШЉЕЊЕ

Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град није издао образац захтева за уверење о слободном брачном стању особи која жели да склопи истополни брак ван Србије, са образложењем да се уверење не може издати особама које желе да закључе истополни брак у иностранству, чиме је извршио непосредну дискриминацију на основу сексуалне оријентације, забрањену чл. 6. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 21. ст. 2. и чл. 17. ст. 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Секретаријату за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град да:

5.1. Предузме све потребне мере којима ће обезбедити издавање уверења о слободном брачном стању свим особама које затраже уверење и испуњавају услове за издавање уверења, без обзира на разлог због којег је уверење затражено.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град обавестиће Повереницу за заштиту равноправности, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Секретаријат за управу Градске управе града Београда, Одељење за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права општине Стари град не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба O. з. л. љ. п. прoтив Сeкрeтaриjaтa зa упрaву ГУ Грaдa Бeoгрaдa збoг дискриминације пo oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje у пoступку прeд oргaнимa jaвнe влaсти