бр. 07-00-682/2014-02 датум: 29.5.2015
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Н. Л. из Р. против ЈП „Србијагас“ Нови Сад. Подноситељка притужбе је навела да је рођена … године и да је потписивањем Анекса III Уговора о раду бр. 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године из Организационог дела у Б. премештена на ново радно место у П. У изјашњењу директора ЈП „Србијагас“ Нови Сад наведено је да је подноситељка притужбе премештена на друго радно место због потребе за реорганизацијом и рационализацијом пословања предузећа, а у складу са упутством Владе Републике Србије. У току поступка је утврђено је да се међу запосленима који су премештани на друга радна места и којима је мењано место рада и умањен коефицијент послова налазе и запослени старосног доба од 29 до 65 година живота. Утврђено је да је предузеће ЈП „Србијагас“ Нови Сад пружило довољно доказа за закључак да на понуду анекса уговора о раду којим је Н. Л. премештена на друго место рада, није било од утицаја њено старосно доба. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да Анексом бр. III Уговора о раду број 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године, којим је Н. Л. распоређена на друго место рада, ЈП „Србијагас“ Нови Сад није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Н. Л. из Р. против ЈП „Србијагас“ Нови Сад“.
1.2. Н. Л. је у притужби, између осталог, навела:
– да је рођена у Б. … године и да је запослена у ЈП„Србијагас“ Нови Сад“, као и да има 36 година и 8 месеци радног стажа;
– да је потписала Анекс III Уговора о раду бр. 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године, по којем је из Организационог дела у Б. пребачена на ново радно место у П;
– да јој коефицијент није смањен, већ је само премештена на друго место рада – у П, што јој не одговара, јер живи у Р. и да послодавац нема организован превоз до П, због чега је присиљена да путује јавним превозом са више преседања;
– да њено претходно радно место није укинуто и да сматра да се на овај начин на њу врши притисак да да отказ.
1.3. У прилогу притужбе Н. Л. је доставила следећа документа: 1) обавештење уз анекс уговора о раду број 01-02/24514 од 9. децембра 2014. године и 2) Анекс бр. III Уговора о раду број 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Душана Бајатовића, генералног директора ЈП „Србијагас“ Нови Сад“.
1.5. У изјашњењу Душана Бајатовића, између осталог, наведено је:
– да су Законом о раду послодавцу дата права да самостално врши распоређивање запослених у складу са степеном стручне спреме, радним искуством и квалификацијам, а у складу са колективним уговором и актом о систематизацији радних места, да у конкретном случају ни један пропис није прекршен, а и „ако јесте за то је надлежан суд, а не Повереник“;
– да је Влада Републике Србије донела Упутство број РС 05 бр. 023-14246/2014 од 14. новембра 2014. године за израду програма пословања којим је затражила да се изврши промена у организацији половања у циљу реализације плана пословања и реорганизације и рационализације пословања;
– да је реструктуирање ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ започето доношењем Одлуке Владе РС у јануару 2015. године, а да је у току децембра 2014. и јануара 2015. године отпочео процес промене радних места, назива радних места, коефицијената и места рада;
– да на запослене које су поднеле притужбе нису вршени никакви притусци и да се распоређивање на друго радно место које одговара степену стручне спреме, радним способностима и искуству не може сматрати притиском;
– да су непосредни руководиоци обавили разговоре са свим запосленим који су били планирани за премештај на друга радна места, па и са подноситељкама притужби и то у периоду од 20. новембра до 1. децембра 2014. године, као и да је подноситељка притужбе могла да се обрате непосредним руководиоцима, извршним директорима или генералном директору, као и синдикату, ради заштите својих права;
– да су разлози због којих је подноситељка притужбе премештена на друго радно место наведени у обавештењу уз анекс уговора о раду и „немају никакве везе са било којом равноправношћу нити су дискриминаторне природе“;
– да не постоји дискриминаторно поступање према било ком запосленом на основу неког њиховог личног својства, ни код подноситељке притужбе, као ни код осталих 77 запослених у току 2014. године или 10 запослених у току 2015. године;
– да је у току 2014. године укупна промена радних места – 77 запослених, укупна промена места рада – 6 запослених (од тога 5 жена и 1 мушкарац, следеће старосне структуре: жене – 62, 62, 61, 59 и 29 година живота, а мушкарац – 29 година живота), а да је код три запослена смањен коефицијент зараде;
– да је у јануару 2015. године укупна промена радних места – десет запослених, а код пет је смањен коефицијент.
1.6. Повереница за заштиту равноправности затражила је од ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ да допуни изјашњење тако што ће навести старосну структуру запослених којима је смањен платни коефицијент. У допуни изјашњења мр М. Ђ, извршни директора за правне, кадровске и опште послове, доставио је табеларни приказ запослених у ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ у 2014. и 2015. години, којима је са премештајем на други одговарајући посао извршено умањење коефицијента, односно промена места рада са назначеном старосном структуром.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у Обавештења уз анекс уговора о раду бр. 01-02/24518 од 9. децембра 2014. године, утврђено је да је као разлог понуде закључења анекса уговора о раду наведена промена у организацији обављања послова ради успешне реализације послова, као и да је циљ премештаја остваривање програма пословања, реорганизације и рационализације у предузећу.
2.2. Увидом у Анекс бр. III Уговора о раду број 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године утврђено је да Н. Л, са пребивалиштем у Р., има завршену школу за библиотекарку, IV степен стручне спреме, да је распоређена на радно место Референт 5, да је место рада у П, као и да се зарада утврђује на основу коефицијента послова који износи 3,02.
2.3. Увидом у табеларни приказ запослених у ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ којима је у току 2014. и 2015. години извршен распоред на друга радна места са умањењем коефицијента, односно променом места рада, утврђено је да је у табели приказано 22 запослених, од којих је девет запослених старије од 60 година живота, пет је старосног доба између 50 и 60 година живота, пет је старосног доба између 40 и 50 година живота, два запослена је старосног доба између 30 и 40 година живота и једна запослена је млађа од 30 година. Од свих приказаних запослених, до промене места рада је дошло код шест запослених и то три старосног доба преко 60 година, два запослена старосног доба између 50 и 60 година живота и једне запослене млађе од 30 година.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.
3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ променом места рада Н. Л, извршило акт дискриминације на основу њеног личног својства – старосног доба. При томе, с обзиром на овлашћења Повереника за заштиту равноправности, предмет овог поступка није испитивање да ли је послодавац спроводећи промене у организацији обављања послова, поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи.
3.7. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења директора Б. да су разлози због којих је подноситељка притужбе премештена на друго место рада наведени у обавештењу уз анекс уговора о раду и да „немају никакве везе са било којом равноправношћу нити су дискриминаторне природе“. У образложењу уз анекс уговора о раду наведено да послодавац прилагођава програм пословања Упутству Владе Републике Србије број РС 05 бр. 023-14246/2014 од 14. новембра 2014. године и да је неопходно извршити промене у организацији и рационализацији пословања, а да се премештај Н. Л. врши „како би својим способностима и радним искуством допринели успешном обављању задатака у функцији остваривања програма пословања и постојеће реорганизације и рационализације“. Ипак, послодавац у изјашњењу није образложио конкретне разлоге због којих је Н. Л. премештена на друго место рада, односно, није објашњено из којих разлога степен стручне спреме, радне способности и искуство Н. Л. више нису одговарајући за рад на радном месту на којем је радила пре потписивања анекса уговора о раду.
3.8. Повереница за заштиту равноправности ценила је и наводе из изјашњења директора Д. Б. и достављене доказе из допуне изјашњења извршног директора М. Ђ. и то табеларни приказ списка запослених са променом радних места, променом места рада и коефицијента посла. Наводи изјашњења и приложени доказ разликују се у делу који се односи на број запослених који су распоређени на друга радна места, друга места рада и којима је умањен коефицијент. Наиме, у изјашњењу директора Б. наведено је да је у 2014. години укупна промена радних места спроведена код 77 запослених, а промена места рада код шест запослених, док је у јануару 2015. године укупна промена радних места била код десет запослених. С друге стране, у табели коју је доставио извршни директор за правне, кадровске и опште послове М. Ђ, приказани су подаци за само 22 запослена, од чега је коефицијент умањен код 14 запослених у 2014. години, а код пет у 2015. години. Податак који је исти у оба изјашњења је да је у 2014. години промена места рада извршена код 6 запослених и то: код пет жена и једног мушкарца, односно, код три запослене који су старије од 60 година, код двоје запослених који су старији од 50 година и код једне запослене која је млађа од 30 година.
Даљом анализом табеларног приказа премештаја и промена места рада и коефицијента, утврђено је да се међу 22 запослена којима је промењено радно место, место рада и/или коефицијент налазе и шест жена које су млађе од 50 година живота. Даље, међу запосленима којима је промењено место рада, налазе се и жена млађе од 30 година и мушкарац са 50 година живота, што је утврђено на основу изјашњења директора Б. и достављеног табеларног приказа списка запослених. На основу ових података евидентно је да су на друго радно место и/или место рада премештани и запослени и запослене различите старосне доби – од 29 до 65 година живота, а не искључиво запослени/запослене старије од 60 година. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности је става да је предузеће ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ пружило довољно основа за закључак да на понуду анекса уговора о раду којим је Н. Л. премештена на друго место рада, није било од утицаја њено старосно доба.
3.9. Поводом навода из изјашњења директора Д. Б. да послодавац самостално врши распоређивање запослених у складу са њиховим квалификацијама и важећим прописима, а да ако при том и прекрши прописе „за то је надлежан суд, а не Повереник“, Повереница за заштиту равноправности указује да је Законом о забрани дискриминације установљен Повереник за заштиту равноправности као специјализовани државни орган за заштиту од дискриминације и једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. С обзиром на наведено, у надлежности Повереника за заштиту равноправности јесте утврђивање постојања доскриминације и у случајевима када послодавац, применом својих законских овлашћења да руководи предузећем, прекрши антидискриминационе прописе или антидискриминационе одредбе других прописа.
3.10. Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да није утврђено да је ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ дискриминисало Н. Л. приликом понуде Анекса бр. III Уговора о раду број 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године, на основу њеног личног својства – старосног доба.
4. МИШЉЕЊЕ
Анексом бр. III Уговора о раду број 01-01-1/474 од 9. децембра 2014. године, којим је Н. Л. распоређена на друго место ради, ЈП „Србијагас“ Нови Сад“ није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.
Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба Н.Л. против ЈП Србијагас Нови Сад због дискриминације на основу старосног доба у области рада 
