бр. 07-00-151/2015-02  датум:  10. 8. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео М. Ђ, у име и уз сагласност супруге А. Ђ, против Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша. У притужби је наведено да А. Ђ. није признато право на једнократну новчану помоћ незапосленој трудници, право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици и право на родитељски додатак јер је албанска држављанка. У изјашњењу начелнице Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша наведено је да је право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи признато мајци која има пребивалиште на територији града Ниша у трајању од најмање годину дана пре рођења детета, а право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици је признато ако мајка најмање шест месеци пре порођаја има пријављено пребивалиште на територији града Ниша, те да А. Ђ. нису призната ова права јер нема пријаву пребивалишта најмање једну годину, односно, најмање шест месеци пре рођења детета. У току поступка је утврђено да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту поступила у складу са важећим прописима приликом одлучивању о захтевима А. Ђ. о праву на родитељски додатак и једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи. Наиме, Законом о финансијској подршци породици са децом прописано је да право на родитељски додатак има мајка која је држављанка Републике Србије, а што се тиче права незапосленој породиљи, утврђено је да А. Ђ. има пријављено пребивалиште у граду Нишу мање од годину дана пре порођаја. Утврђено је и да управа у поступку по захтеву за остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици, А. Ђ. није признала ово право јер је старна држављанка, иако тај услов није прописан одлуком и иако А. Ђ. има пријављено пребивалиште у Нишу више од шест месеци пре рођења детета. Поверница је дала мишљење да решењима Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша којима се не признаје право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи и право на родитељски додатак, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације, док су решењем којим се А. Ђ. не признаје право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације и извршена дискриминација А. Ђ. на основу њеног личног својства – држављанства. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности препоручила је Управи за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша и начелници М. П, као одговорном лицу, да предузму све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према А. Ђ, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 7. априла, односно, допуном притужбе 25. јуна 2015. године обратио М. Ђ, у име и уз сагласност супруге А. Ђ, против Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша.

1.2. У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

– да су М. и А. Ђ. венчани и да имају заједничког сина И. Ђ, као и да је А. Ђ. држављанка Републике Албаније;

– да им је на шалтеру службе Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту речено да А. Ђ. не може да оствари право на новчану помоћ јер је албанска држављанка;

– да сматра да су његова супруга и њихово заједничко дете стављени у неједнак положај у односу на друге породиље и и новорођенчад у Нишу.

1.3. У прилогу допуне притужбе достављена су следећа документа: 1) сагласност А. Ђ. да М. Ђ. поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности у њено име, 2) фотокопија албанског пасоша А. Ђ. са уписаним привременим боравком у РС на основу брака са држављанином РС, 3) представка М. Ђ. Заштитнику грађана града Ниша бр. 89/15, 4) два уверења Центра за социјални рад „Свети Сава“ Ниш под бројем 0456095-8628/15 од 1. априла 2015. године, 5) решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту број 7-132-883/15 од 23. фебруара 2015. године, 6) решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту број 7-132-596/15 од 20. фебруара 2015. године, 6) решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту број 7-132-597/15 од 18. фебруара 2015. године, 7) извод из матичне књиге венчаних која се води за матично подручје Ниш, под текућим бројем 48 за годину 2014. годину, 8) потврду Одељења за управне послове ПУ у Нишу број 8050 од 7. новембра 2014. године о пријави пребивалишта, 9) уверење о држављанству И. Ђ, 10) извод из матичне књиге рођених за матично подручје Ниш број 200/1-72664/2014-08 од 7. новембра 2014. године, 11) потврда о пријави боравиштва (пребивалишта) странаца за Н. А. од 15. новембра 2013. године, фотокопија личне карте М. Ђ. и 12) уверење о држављанству М. Ђ.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од М. П, начелнице Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша, затражено да се изјасни о наводима из притужбе. Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша доставила је 20. јула 2015. године изјашњење начелнице М. П.

1.5. У изјашњењу Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту, између осталог је наведено:

– да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту донела решење број 7-132-597/15 од 18. фебруара 2015. године, којим је одбијен захтев А. Н. Ђ. за остваривање права на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи, јер у тренутку рођења детета А. није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању најмање годину дана пре порођаја;

– да је у поступку признавања права на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи управа применила одредбе члана 8а став 2. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша којим је прописано да право може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана пре порођаја, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са Косова и Метохије;

– да је ово право признато само мајци која има пребивалиште на територији града Ниша у трајању од најмање годину пре рођења детета јер је било случајева да су мајке само формално пријављивале пребивалиште на територији града Ниша, а у исто време су подносиле захтеве за новчану помоћ и у другим градовима;

– да је једнократна новчана помоћ незапосленој породиљи упућена незапосленим мајкама породиљама које немају сталне приходе, за разлику од мајки које су у радном односу, као потребне и нужне мере популационе политике;

– да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту донела решење број 7-132-596/15 од 20. фебруара 2015. године којом је одбијен захтев А. Н. Ђ. за остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, јер у тренутку рођења детета није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању најмање шест месеци пре порођаја;

– да је одредбама члана 5. став 1. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета, на територији града Ниша има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да непосредно брине о детету;

– да је и ова врста једнократне новчане помоћи упућена запосленим и незапосленим породиљама, такође као потребна и нужна мера популационе политике;

– да наводи из притужбе да постоји дискриминација на основу националности детета и мајке нису тачни, јер искључиво мерило одређивања права у конкретном случају је дужина трајања пребивалишта на територији града Ниша.

1.6. У прилогу изјашњења Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту достављени су: 1) копија Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша и 2) копија Одлуке о изменама и допунама Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и прилоге, утврђено је да је И. Ђ, син А. и М. Ђ, рођен 21. октобра 2014. године и да има пријављено пребивалиште на адреси …

2.2. Увидом у фотокопију личне карте М. Ђ, утврђено је да је рођен у Нишу и да му је пријављено пребивалиште на адреси …

2.3. Увидом у фотокопију путне исправе/пасоша А. Ђ, утврђено је да албанска држављанка и да је на привременом боравку у Републици Србији до 12. септембра 2015. године не основу закљученог брака са држављанином РС. Такође, увидом у фотокопију потвре о пријави боравишта/пребивалишта странца, утврђено је да А. Н. 15. новембра 2013. године пријавила боравиште/пребивалиште на адреси …

2.4. Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту број 7-132-883/15 од 23. фебруара 2015. године (на решењу, очигледном омашком, пише 2013. година) није признато право на родитељски додатак по захтеву који је поднела А. Н. Ђ. из Н, за прво дете И. Ђ. У образложењу решења је наведено да је у току поступка утврђено да је А. Н. Ђ. држављанка Републике Албаније, са дозволом привременог боравка на територији града Ниша на основу брака са држављанином РС и да остварује здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање РС. Даље је цитирана одредба члана 14. Закона о финансијској подршци породици са децом којом је прописано да право на родитељски додатак остварује мајка под условом да је, између осталог, држављанка Републике Србије. С обзиром да А. Ђ. није држављанка Републике Србије, није јој признато право на родитељски додатак.

2.5. Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту број 7-132-00596/15 од 20. фебруара 2015. године није признато право А. Ђ. из Ниша на једнократну новчану помоћ за прво дете у породици, јер је страна држављанка са дозволом привременог боравка на територији Републике Србије. У образложењу је наведено да А. Ђ. није држављанка РС и да Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша „није прописано остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете за лица која имају статус страног држављанина на територији Републике Србије“.

2.6. Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту број 7-132-00597/15 од 18. фебруара 2015. године није признато право А. Н. Ђ. из Ниша на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи, јер у тренутку рођења детета није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању најмање годину дана пре порођаја. У образложењу је наведено да А. има потврду о пријави боравка странца на територији града Ниша од 15. новембра 2013. године, а породила се 21. октобра 2014. године, односно, да није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању најмање годину дана пре порођаја.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда права начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварују.

3.6. Закон о финансијској подршци породици са децом, одредбама чл. 9. прописује да права на финансијску подршку породици са децом представљају: 1) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета; 2) родитељски додатак; 3) дечији додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и 6) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Одредбом ст. 4. овог члана прописано је да општина, односно град могу ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

3.7. Одредбама члана 14. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом прописано је да родитељски додатак остварује мајка за  прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанка Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање. Одредбама става 7. истог члана прописано је да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из ст. 1-5. овог члана, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету. Одлуком Уставног суда број IУз-40/2012 од 11. јула 2014. године одбијени су предлози за утврђивање неуставности одредаба члана 14. став 1, 4. и 7. Закона о финансијској подршци породици са децом, под условом да се одредба члана 14. став 7. закона тумачи и примењује на начин да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из ст. 1. до 5. овог члана, може остварити и отац детета уколико мајка није држављанка Републике Србије.

3.8. Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано је да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи у износу од 50.000,00 динара остварује свака незапослена породиља која приликом порођаја роди прво, друго, треће или четврто дете по реду рођења, под условом да је порођај наступио по ступању на снагу ове одлуке. Одредбом чл. 8а ст. 2. прописано је да ово право може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, на територији града Ниша, најмање годину дана пре порођаја. У ставу 3. истог члана, прописано је да уколико породиља није жива или је напустила дете, право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити отац детета, односно старатељ, док се право на новчану помоћ остварује на основу захтева породиље и документације о испуњености услова за остварење права.

3.9. Даље, Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано је да право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у износу од 20.000,00 динара остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији града Ниша има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да се непосредно брине о детету.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша дискриминисала А. Ђ. на основу неког њеног личног својства, тако што јој није признала право на родитељски додатак, право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете и право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи.

3.11. На основу доказа који су достављени уз притужбу и навода из изјашњења, утврђено је да је А. Ђ. поднела захтев Управи за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи. Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша одбила је њен захтев са образложењем да не испуњава све услове за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи, односно, нема пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана пре порођаја.

3.12. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је постојало објективно и разумно оправдање да Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша различито третира подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – пребивалишта, у односу на друге незапослене породиље које имају пријављено пребивалиште на територији града Ниша дуже од годину дана пре рођења детета.

3.13. Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано је да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи остварује мајка која је незапослена и која има пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана пре порођаја. Право на једнократну помоћ незапосленој породиљи може да оствари и отац детета, односно старатељ, под условом да мајка детета није жива или је напустила дете. Подноситељка притужбе је 15. новембра 2013. године пријавила пребивалиште на територији града Ниша, а дете је родила 21. октобра 2014. године. У складу са тим, подноситељка притужбе имала је пријављено пребивалиште на територији града Ниша мање од годину дана пре рођења детета. Стога, имајући у виду цитиране одредбе Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, Повереница за заштиту равноправности констатује да подноситељка притужбе није испунила услове за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи, односно, да Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша јесте различито третирала подноситељку притужбе у односу на друге незапослене породиље које имају пријављено пребивалиште на територији града Ниша дуже од годину дана пре рођења детета, примењујући материјални пропис који је дужна да поштује.

3.14. Имајући у виду да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша у конкретном случају поступала у складу са Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, коју је дужна да поштује, као и да сама Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту није доносилац овог општег акта, већ да је доносилац Скупштина града Ниша, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да непризнавањем права А. Ђ. на једнократну помоћ незапосленој породиљи Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту, против које је притужба поднета, није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.15. Повереница за заштиту равноправности анализирала је услове прописане Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша коју је донела Скупштина града Ниша. Анализа је показала да услов за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Сагласно томе, Скупштини града Ниша упућена је препорука бр. 021-02-211/2015-02 од 9. јула 2015. године.

3.16. Даље, на основу доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је А. Ђ. поднела захтев Управи за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша за остваривање права на родитељски додатак. Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша одбила је њен захтев са образложењем да не испуњава све услове за остваривање права на родитељски додатак, односно, да није држављанка Републике Србије. Начелница Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша није се изјаснила о наводима из притужбе који се односе на решење о непризнавању права на родитељски додатак.

3.17. Одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом прописано је да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанка Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање. Имајући у виду ове одредбе закона, а с обзиром да је А. Ђ. страна држављанка, Повереница за заштиту равноправности констатује да подноситељка притужбе није испунила законске услове за остваривање права на родитељски додатак и да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту примењивала законску норму коју је дужна да поштује. С обзиром на наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту, непризнавањем права на родитељски додатак А. Ђ, није извршила дискриминацију на основу њеног личног својства – држављанства.

Повереница за заштиту равноправности користи прилику да укаже на одлуку Уставног суда по којој право на родитељски додатак остварује и отац детета, ако испуњава законом прописане услове, уколико мајка није држављанка Републике Србије. Наиме, одредбама члана 14. став 7. Закона о финансијској подршци породици са децом, прописано је да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из ст. 1 до 5. овог члана, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету. Уставни суд Републике Србије је донео одлуку да одредбе овог става треба тумачити и применити на начин да родитељски додатак може остварити и отац детета уколико мајка није држављанка Републике Србије. Ово право отац остварује подношењем захтева и доказа о испуњењу законских услова. С обзиром на надлежности Повереника за заштиту равноправности, као и да је предмет ове анализе утврђивање да ли је одбијање захтева А. Ђ. за остваривање права на родитељски додатак у складу са антидискриминационим прописима, Повереница не може анализирати да ли је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту, поштовала начело добре управе. У складу са Законом о општем управном поступку, при вођењу поступка и решавању у управним стварима, органи су дужни да странкама омогуће да што лакше заштите и остваре своја права и правне интересе, као и да упозоре странку уколико сазнају или оцене да странка или други учесник у поступку има основа за остваривање неког права или правног интереса. Из тог разлога, Повереница је става да градска управа има обавезу да подучи сваког оца о могућности и условима да оствари право на родитељски додатак, као и да га упути да поднесе захтев за остваривање овог права, а нарочито у случајевима када мајка детета није држављанка Републике Србије.

3.18. Затим, Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано је да право на једнократну помоћ за прворођено дете остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији града има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да се непосредно брине о детету. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту да је захтев А. Ђ. за остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете одбијен, јер у тренутку рођења детета А. није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању најмање шест месеци. А. Ђ. је пријавила пребивалиште у Нишу 15. новембра 2013. године, а родила дете 21. октобра 2014. године, што значи да има пријављено пребивалиште у Нишу више од 11 месеци. На основу овако утврђених података, очигледно је да А. Ђ. испуњава прописане услове за остаривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете.

3.19. Међутим, увидом у решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша број 7-132-00596/15 од 20. фебруара 2015. године, утврђено је да је управа одбила захтев А. Ђ. са образложењем да Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша „није прописано остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете за лица која имају статус страног држављанина на територији Републике Србије“. Повереница указује да Одлуком о финансијској помоћи породици са децом на територији града Ниша држављанство мајке или оца детета није прописано као услов за остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, нити за остваривање било ког другог права на финансијску подршку прописаног овом одлуком. С обзиром на наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту различито третирала А. Ђ. у односу на друге мајке које, пре рођења првог детета, имају најмање шест месеци пребивалиште на територији града Ниша и нису стране држављанке, чиме је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације и извршила дискриминацију А. Ђ. на основу њеног личног својства – држављанства.

3.20. Повереница за заштиту равноправности анализирала је услове прописане Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша коју је донела Скупштина града Ниша. Анализа је показала да услов за остваривање права на једнократну помоћ за прворођено дете који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Сагласно томе, Скупштини града Ниша упућена је препорука бр. 021-02-249/2015-02 од 12. августа 2015. године.

4. МИШЉЕЊЕ

4.1. Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша број 7-132-596/15 којим А. Ђ. није признато право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

4.2. Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша број 7-132-597/15 којим А. Ђ. није признато право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

4.3. Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша број 7-132-883/15 којим А. Ђ. није признато право на родитељски додатак, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Управи за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша и начелници М. П, као одговорном лицу, да:

5.1. Предузму све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према А. Ђ.

5.2. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба МЂ против Управе града Ниша због дискриминације на основу држављанства у поступку органа јавне власти