бр. 07-00-351/14-02 датум: 1. 12. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби М. С. против Привредног друштва „В.“ д.о.о. из М, због дискриминације особа са инвалидитетом. У притужби је наведено да особама са инвалидитетом није омогућен приступ појединим просторијама хотела. У изјашњењу је наведено да Хотел „В.“ није унапред обавештен да ће у хотелу боравити особа са инвалидитетом, јер би тој особи био обезбеђен смештај у приземљу хотела. Такође, наведено је да је хотел категорисан са две звездице, па да према прописима, није потребно да има лифт. У току поступка је утврђено да је улаз у хотел неприступачан, као и да се просторије са различитим садржајима (рецепција, шанк бар, ресторан, базен, тв сала, сала за вежбање) налазе у приземљу, али на различитим нивоима, тако да је неопходно савладати неколико степеника да би се прешло из једне просторије у другу. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је привредно друштво „В.“ д.о.о. из М. пропуштањем да обезбеди приступачне улазе у хотел и просторије у којима се пружају услуге, извршило акт дискриминације. Привредном друштву „В.“ д.о.о. из М. препоручено је да предузме све неопходне мере у циљу обезбеђивања приступачног улаза у хотел и просторије у којима се пружају услуге.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио М. С. из Ж, против привредног друштва „В,“ д.о.о. из М, због дискриминације на основу инвалидитета.

1.2. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да је М. С, током семинара Панела младих Повереника за заштиту равноправности „Истеривачи дискриминације“ приметио да је у Хотелу „В.“ у коме се одржавао семинар, особама са инвалидитетом онемогућен приступ појединим просторијама;

– да је проблем у недостатку рампи и других помагала која би олакшала приступ особама са инвалидитетом у самом хотелу и другим просторијама.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражила изјашњење и допуну изјашњења привредног друштва „В.“ д.о.о. из М.

1.4. У изјашњењу и допуни изјашњења привредног друштва „В.“ д.о.о. из М. наведено је следеће:

– да Хотел „В.“ успешно послује већ више од три деценије и да је ово први пут да су суочени са притужбама за дискриминацију по било ком основу,

– да су особе са инвалидитетом редовни гости хотела, међу којима има особа са већим степеном инвалидитета,

– да хотел поседује монтажне траке за инвалидска колица, као и додатне рукохвате на местима на којима је то потребно;

– да за семинaр који је одржан у хотелу од 25. до 27. августа 2014. године, ни од директног корисника УНИЦЕФА, ни од MIROSSА нису обавештени да ће у хотелу боравити особа са инвалидитетом;

– да су о томе били обавештени, тој особи би била посвећена посебна пажња и за смештај би била обезбеђења соба у приземљу;

– да је Хотел „В.“ на основу записника о испуњености минимално техничких услова, као и на основу изјаве о испуњености стандарда за разврставање објеката – врсте хотел, категорисан као хотел четврте категорије, односно, као хотел са две звездице;

– да је записник сачинио туристички инспектор запослен у Министарству трговине, туризма и телекомуникација 31. јула 2014. године;

– да самим тим хотел испуњава све услове који су му неопходне да би пословао као хотел наведене категорије;

– да је разлог због којег хотелу није додељена виша категорија, управо тај што хотел нема лифт, а за хотел који има четири нивоа на којима су смештени гости (приземље и три спрата у случају Хотела „В.“), лифт је неопходан да би се добила виша категорија;

– да се на интернет презентацији Сектора за туризам, Министарства трговине туризма и телекомуникација може више сазнати о начину на који се разврставају хотели;

– да се у записнику туристичког инспектора јасно наводи да нема одступања од минимално техничких и санитарно хигијенских услова за уређење и опремање угоститељских објеката за смештај врсте хотел, нити од стандарда за разврставање објеката у хотеле са две звездице;

– да приступачност особама са инвалидитетом није помињана у записнику;

– да напомињу да су међу сталним гостима и Институт за трансфузију крви Србије, односно Одељење за испитивање поремећаја хемостазе са Регистром урођених коагулопатија који сваког лета организују летњи камп у Хотелу „В“;

– да су од 13. до 17. октобра 2014. године међу гостима били учесници специјалне школе за децу са сметњама у развоју ОШ „Антон Скала“ из Београда;

– да су из хотела однели само лепе утиске, што се може и проверити;

– да су у Хотелу „В.“ међу запосленим особама и две особе са инвалидитетом.

1.5. Представници Стручне службе Повереника за заштиту равноправности сачинили су службену белешку, након повратка са семинара Панела младих Повереника за заштиту равноправности, с обзиром да су на лицу места имали увид у приступачност хотела. У службеној белешци је наведено да су улази у хотел неприступачни, да нема рампе или покретне платформе, да су лоби испред рецепције и лоби са шанк баром повезани ходником, чија се оба краја завршавају степеницама, које особа са инвалидитетом која користи колица или се отежано креће не може самостално да савлада. Да би се из лобија са шанк баром стигло до хотелских соба на истом спрату (приземљу), потребно је савладати неколико степеника. Прилаз до хотелских соба на спрату могућ је само степеницама. До затвореног базена у хотелу и ресторана може се доћи кроз улаз код рецепције који је неприступачан, као и из хотелских соба, кроз ходник који спаја два лобија који је, такође, неприступачан. Слична ситуација је и са заједничким просторијама – ТВ сала и сала за вежбање.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење Министарства трговине туризма и телекомуникација Републике Србије од 1. августа 2014. године утврђено је да је привредно друштво „В“ д.о.о. са седиштем у М, Г. Т, поднело захтев Министарству трговине, туризма и телекомуникација за разврставање објекта за смештај у врсту хотел категорија три звездице. Непосредним увидом је утврђено да угоститељски објекат има недостатке у погледу минимално техничких услова и испуњених стандарда за тражену категорију, те је подносилац захтева преиначио захтев за разврставање објекта у категорију са две звездице, која је и одобрена.

2.2. Увидом у службену белешку представника Стручне службе Повереника за заштиту равноправности утврђено је да су улази у хотел неприступачни, да нема рампе или покретне платформе, да су лоби испред рецепције и лоби са шанк баром повезани ходником, чија се оба краја завршавају степеницама, које особа са инвалидитетом која користи колица или се отежано креће не може самостално да савлада. Да би се из лобија са шанк баром стигло до хотелских соба на истом спрату (приземљу), потребно је савладати неколико степеника. Прилаз до хотелских соба на спрату могућ је само степеницама. До затвореног базена у хотелу и ресторана може се доћи кроз улаз код рецепције који је неприступачан, као и из хотелских соба, кроз ходник који спаја два лобија који је, такође, неприступачан. Слична ситуација је и са заједничким просторијама – ТВ сала и сала за вежбање.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности .

3.4. Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом јесу Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила јесте да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност, потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса, уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама .

3.5. Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације, док чл. 6. прописује да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.) у складу са законом. Чланом 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ст. 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.

3.7. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред тога што уређује општи режим забране дискриминације по основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама чл. 13. ст. 1. изричито је забрањена дискриминацију по основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби, у које, према одредби из ст. 3. спадају и објекти туризма, док је у ст. 2. истог члана прописао да се под услугом, у смислу овог закона сматра свака услуга који, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, чл. 16. овог закона прописао је да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбеди приступ објекту.

3.8. Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, те посебан циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност буду приступачни за особе са инвалидитетом. Једна од мера за остварење овог циља је доследно примењивање прописа који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршење надзора над применом тих прописа и изрицање санкција прекршиоцима. Такође, посебним циљем 14. ове стратегије наложена је, између осталог, постепена и континуирана адaптација постојећих јавних објеката како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.

3.9. Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом јесте Правилник о техничким стандардима приступачности . Овим правилником се врло јасно и детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом чл. 2. правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају хотели и угоститељски објекти. Правилником су дефинисани обавезни елементи приступачности, па је чл. 5. прописано да је један од ових елемената приступачност за савлађивање висинских разлика. Одредбама чл. 6. прописано је да се савладавање етажних висинских разлика врши лифтовима, док се савладавање висинске разлике до 76 цм између пешачке зоне и објекта врши изградњом рампе, а савладавање висинске разлике веће од 76 цм врши изградњом подизне платформе. Такође, одредбом чл. 19. прописано је да се код коришћења појединих просторија у зградама, подразумева да сви пролази између соба буду без прагова, односно других висинских разлика.

3.10. Правилником о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај , одредбама чл. 1. прописани су стандарди за категоризацију угоститељског објекта за смештај врсте хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, кућа, апартман, соба и сеоско туристичко домаћинство, и то: стандарди за поједине врсте објекта, посебни стандарди, категорије као и начин стицања и промене категорије угоститељског објекта.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота на равноправној основи. Пропуштањем привредног друштва „В.“ д.о.о. из М. да обезбеди адекватан приступ самом хотелу, као и одговарајући прилаз свим заједничким просторијама за особе са инвалидитетом, ове особе су онемогућене да уђу у хотел и да се по њему слободно крећу и користе све његове услуге. Тиме се особе са инвалидитетом доводе у у неравноправан положај у односу на све остале госте јер нису у могућности да на равноправан начин приступе хотелу и свим његовим услугама.

3.12. У погледу навода из изјашњења привредног друштва „В.“ д.о.о. из Мионице да нису унапред обавештени да ће у хотелу боравити особа са инвалидитетом, јер би тој особи обезбедили смештај у приземљу хотела, Повереница за заштиту равноправности указује да ови наводи нису релевантни у конкретном случају. Наиме, чак и у случају да је особа са инвалидитетом смештена у приземљу хотела, захтеви приступачности објекта не би били испуњени јер особа са инвалидитетом не може сама да уђе у хотел, као ни да користи просторије у којима се пружају различите услуге (рецепција, шанк бар, ресторан, базен, тв сала, сала за вежбање), с обзиром да се ове просторије налазе на различитим висинским нивоима, који су савладани само степеницама, због чега су неприступачни особама са инвалидитетом које користе колица или се отежано крећу.

3.13. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења привредног друштва „В.“ д.о.о. из М. да је овај хотел, на основу записника о испуњености минимално техничких услова и на основу изјаве о испуњености стандарда за разврставање објеката – врсте хотел, категорисан као хотел четврте категорије, односно, као хотел са две звездице, те да, према наведеним прописима, није потребно да има лифт. Међутим, Повереница указује да се прописи којима се уређује категоризација угоститељских објеката односе само на стандардизовање и контролу квалитета услуга које пружају угоститељски објекти. С друге стране, антидискриминационим законодавством је прописана заштита од дискриминације у свим областима, па тако и у области приступачности објеката у јавној употреби, односно угоститељских објекта. Према томе, задовољавање стандарда који су уређени прописима о категоризацији угоститељских објеката не значи да су задовољени антидискриминациони стандарди.

3.14. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да је пропуштање привредног друштва „В.“ д.о.о. из М. да обезбеди приступачности улаза у хотел и просторије у којима се пружају услуге, довело до непосредне дискриминације свих особа са инвалидитетом, посебно особа које користе колица или се отежано крећу. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особа са инвалидитетом, да под једнаким условима имају приступ овом угоститељском објекту и користе његове услуге.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем привредног друштва „В.“ д.о.о. из М. да обезбеди адекватан приступ улазу у хотел, као и одговарајући прилаз свим заједничким просторијама за особе са инвалидитетом, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „В.“ д.о.о. из М. да предузме све неопхoдне мере у циљу обезбеђивања адекватног приступа улаза у хотел и просторије у којима се налазе заједнички садржаји и пружају услуге, како би особе са инвалидитетом могле на равноправан начин да користе услуге овог хотела.

Потребно је да привредно друштво „В.“ д.о.о. из М. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико привредно друштво „В.“ д.о.о. из М. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. С. против хотела В. у М. због дискриминације по основу инвалидитета у области пружања услуга