бр. 07-00-330/2014-02 датум: 2. 3. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела М. Н. из Б, мајкa малолетног Л. Р, против Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Б. У притужби је наведено да Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. није обезбедио средства за финансирање личног пратиоца њеном детету, чиме је дете дискриминисао. У току поступка утврђено je, на основу приложених докумената, да Л. Р. Р. има сметње у развоју, да има четири године и похађа „вртићку групу“ у ПУ „Б. Б.“ П. Утврђено је и да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне здравствене или социјалне подршке детету/ученику дала мишљење да Л. Р. треба да буде премештен у вртић у Б, као територијално најближи вртић, да треба да похађа редовну групу вртића уз индивидуализиран приступ у складу са утврђеном дијагнозом и најбољим интересима развоја социјалних и комуникацијских вештина. У приложеном индивидуалном плану подршке детету комисија је навела да Л. Р. треба да има редовне логопедске/дефектолошке и/или третмане са психологом у оквиру вртића, те да вртић треба да употребљава прилагођена наставна средства и асистивне технологије, по потреби. У делу мишљења под називом „Остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју“ комисија је навела да Л. Р. има право на „персоналног асистента“, не наводећи ко је одговорна особа/служба за обезбеђивање овог додатног вида подршке детету. Због тога је задатак Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају, био да испита да ли је Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. пропустио да Л. Р. Р. обезбеди додатну подршку и тиме га дискиминисао на основу његовог личног својства – инвалидитета. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да тим за пружање додатне подршке детету и ученику у предшколској установи чине васпитач, стручни сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама детета и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ детету, на предлог родитеља, односно старатеља. С друге стране, треба узети у обзир и наводе из изјашњења Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Б, који су поткрепљени изјавама појединих предшколских установа са територије града Б, да се личним пратиоцима у предшколским установама сматрају запослени у овим установама, који се у интерној комуникацији у вртићима називају „лични пратиоци“. Такође, град Б. још увек није донео прописе којима ће се детаљно регулисати начин финансирања и обезбеђивања додатне подршке деци и ученицима из посебно остељивих друштвених група, као и органе који ће бити надлежни за спровођење мера и располагање финансијским средствима, као и да постоји празнина у прописима у вези са узрастом деце која похађају предшколске установе а којима је потребна додатна подршка личних пратилаца – да ли су лични пратиоци намењени деци која похађају припремни предшколски програм или и млађој деци, имајући у виду разлику између васпитно-образовног рада и образовно-васпитног рада. Због тога се у овом моменту може закључити да постоји неуједначена пракса у вези са ангажовањем личних пратилаца у предшколским установама, као и да се не може утврдити да ли је Секретаријат за образовање и дечју заштиту био дужан да обезбеди финансијска средства како би Л. Р. Р. био пружен и овај додатни вид подршке у систему васпитања и образовања. Стога ће Повереница за заштиту равноправности, у складу са својим овлашћењима, упутити граду Б. препоруку мера за остваривање равноправности, којом ће препоручити да регулише начин финансирања и обезбеђивања додатне подршке деци и ученицима из посебно осетљивих друштвених група, у складу са потребама и могућностима. Сагледавајући наводе из притужбе и изјашњења, као и доказе који су достављени у току поступка, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да није утврђено да је Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. дискриминисао Л. Р. на основу инвалидитета.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу М. Н. из Б, мајке малолетног Л. Р, поднету против Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Б.

1.2. У притужби је, између осталог, навела:

– да њен син Л. Р. има аутизам и похађа ПУ „Б. Б.“ П. у Б,
– да на основу Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику и на основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику има право на „персоналног асистента“, односно, личног пратиоца,
– да је захтев за финансирање личног пратиоца први пут предат Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Б. 5. фебруара 2014. године, а последњи пут 29. маја 2014. године, али да секретаријат још увек није обезбедио средства за финансирање личног пратиоца детету,
– да је Серетаријат за образовање и дечју заштиту обезбедио средства за финасирање личних пратилаца за децу у ПУ „Ч.“, ПУ „С. в.“, ПУ „С.“, ПУ „В.“, ПУ „Ч. Ј. З.“, ПУ „Р.“ и другим предшколским установама.
– да секретаријат, тиме што није обезбедио средства за финансирање личног пратиоца, дискриминише Л. Р, нарочито имајући у виду да другој деци у предшколским установама на територији града Б. редовно финансира пратиоце.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. 560-73/2013 од 14. октобра 2013. године; 2) захтеви Секретаријату за образовање и дечју заштиту за обезбеђивање средстава за финансирање личног пратиоца Л. Р. Р; 4) одговор Секретаријата за образовање и дечју заштиту бр. 73/14-3 од 12. марта 2014. године; 5) одговор Сектора за инспекцијски надзор Секретаријата за образовање и дечју заштиту бр. 614-251/2014 од 16. априла 2014. године; 6) дописи које је Заштитиник грађана упутио Министарству просвете, науке и технолошког развоја (бр. 5-2-956/14 од 8. јула 2014. године), Градској управи града Б. (бр. 5-2-1070/14 од 8. јула 2014. године) и ПУ „Б. Б.“ П. из Б. (бр. 5-2-624/14 од 8. јула 2014. године) и 7) одговоре на захтеве за достављање информација од јавног значаја које су подноситељки притужбе доставиле предшколске установе: „С. в.“, „Р.“, „Ч. Ј. З.“, „Ч.“, „В.“ и „Б. Б.“.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење С. Ђ, секретарке Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Б.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да је секретаријат донео Решење о обиму делатности предшколским установама којим је одобрио ангажовање 32 дефектолога и медицинске сестре који раде са децом са сметњама у развоју у редовним васпитним групама. Решење је донето у октобру 2013. године и њиме је утврђен број запослених које предшколске установе могу да имају у 2013/2014. години,
– да је број медицинских сестара и дефектолога одређен финансијским планом и да је свака предшколска установа била дужна да се креће у оквиру одређеног броја и изврши прерасподелу средстава у својој установи,
– да ПУ П. није извршила ову прерасподелу, већ је ангажовала медицинске сестре које нису биле одобрене Решењем о обиму делатности предшколским установама, односно, плаћала их је из сопствених средстава два месеца. Након тога је обавестила родитеље деце да је секретаријат укинуо ово право, а да предшколска установа нема више средстава за ангажовање медицинског особља,
– да се подноситељка притужбе два пута обраћала секретаријату, да је разговарала са секретарком С. Ђ. која ју је упутила да се обрати просветној инспекцији,
– да је просветна инспекција директору ПУ „Б. Б.“ наложила да размотри могућност за пребацивање детета у објекат ближи месту становања, да предузме одговарајуће радње како би васпитачи и стручни сарадници сачинили и реализовали план индивидуалног начина рада са Л. Р. Р, те да предузме одговарајуће мере ради планирања, остваривања и праћења рада васпитача и стручних сарадника који раде са децом са сметњама у развоју,
– да Законом о основама система образовања и васпитања и Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику није конкретно дефинисан начин ангажовања и финансирања личних пратилаца за децу са сметњама у развоју, те је, стога, град Б. за децу која похађају школе на територији овог града ангажовао пратиоце путем закључивања уговора о привременим и повременим пословима,
– да је делатност предшколских установа тако конципирана да родитељи, односно старатељи доводе и одводе децу из вртића, без обзира да ли су у питању деца са сметњама у развоју или не, односно, деца која похађају вртиће немају посебно обезбеђене личне пратиоце,
– да у току боравка деце у вртићу, са децом са сметњама у развоју ради стручно особље које је запослено у вртићу (дефектолози, педагози, психолози, логопеди, медицинске сестре), те се због тога финансијским планом не обезбеђују посебна средства за финансирање пратилаца за децу са сметњама у развоју у предшколским установама, већ се за плате тих запослених обезбеђују средства у буџету града Б,
– да се дефектолози, психолози, медицинске сестре и други запослени у вртићу, у интерној комуникацији у предшколским установама, називају „лични пратиоци“, с обзиром да део радног времена проводе у раду са децом са сметњама у развоју у васпитној групи у складу са индивидуалним образовним планом који прати интерресорна комисија, о чему установе достављају годишње извештаје.

1.6. Повереница за заштиту равноправности, у циљу утврђивања свих правно релевантних чињеница и околности, затражила је од свих предшколских установа са територије града Б. да је обавесте на који начин је у њиховој предшколској установи обезбеђена додатна подршка деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, да ли имају ангажоване личне пратиоце и ког су узраста деца којој је обезбеђен овај вид подршке, те на који начин су ангажовани лични пратиоци, као и ко обезбеђује средства за њихово финансирање. Одговоре су доставиле следеће ПУ: „Др С. М.“, „Д. д.“, „З.“, „Л.“ Г, „Н. .“, „Ч.“, „П. В.“ О. и „С. в.“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и прилоге који су достављени уз притужбу утврђено је да је Л. Р. Р, син подноситељке притужбе рођен 2010. године и да похађа вртић „Б. Б.“ П. у Б. Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику дала је 14. октобра 2013. године мишљење у којем је, између осталог, наведено да је Л. Р. Р. потребна помоћ у социјализацији и подстицају развоја комуникацијских вештина у групи деце која похађају редовну групу, да треба да буде премештен из вртића у П. С. у вртић у Б, који је територијално најближи вртић. Комисија је у мишљењу, потом, навела да Л. Р. Р. „има право на персоналног асистента, као и право на логопедско/ дефектолошки или рад са психологом у индивидуализованом приступу (у складу са постављеним дијагнозама) према могућностима вртића“.

2.2. Увидом у прилоге достављене уз притужбу утврђено је да су се подноситељка притужбе и ПУ „Б. Б.“ П. обраћали Секретаријату за образовање и дечју заштиту у вези са Л. Р. премештајем из вртића „Л.“ у П. С. у неки од вртића у Б. ПУ „Б. Б.“ П. обавестила је секретаријат у марту 2014. године да није у могућности да премести Л. Р. у вртић у Б, јер су капацитети вртића на тој територији били попуњени 20% изнад норматива, те да је због сметњи у развоју неопходно да се обезбеди мањи број деце у групи или подршка „персоналног асистента“ како би средина била подстицајна за његов васпитно-образовни развој.

2.3. Сектор за инспекцијски надзор Секретаријата за образовање и дечју заштиту обавестио је подноситељку притужбе да су по њеној представци просветни инспектори извршили ванредни инспекцијски надзор над радом ПУ „Б. Б.“ у Б. и директору установе наложили да, сагласно својим овлашћењима, размотри могућност за пребацивање Л. Р. из једног у други објекат установе који је ближи дететовом месту становања, у складу са могућностима самог објекта и броја деца у групама. Директору су, такође, наложили да предузме одговарајуће радње како би васпитачи и стручни сарадници сачинили и реализовали план индивидуализованог начина рада са Л. Р, на основу сачињеног педагошког профила, као и да предузме одговарајуће радње ради планирања, остваривања и праћења рада васпитача и стручних сарадника који раде са децом са сметњама у развоју.

2.4. Увидом у дописе које су Повереници за заштиту равноправности упутиле предшколске установе са територије града Б. утврђено је да у ПУ „Н. Р.“ и „Л.“ Г. нису ангажовани пратиоци за личну помоћ детету.

ПУ „Н. Р.“ навела је да ову предшколску установу тренутно не похађају деца са инвалидитетом и сметњама у развоју, али да се додатна подршка деци у овој установи обезбеђује ангажовањем тима за инклузивно образовање, који сачињава индивидуални образовни план. Медицинске сестре, васпитачи, логопеди и стручни сарадници током целе радне године прате реализацију ИОП-а кроз индивидуални педагошки и логопедски рад са децом са потребом за додатном подршком, у оквиру месечних планова.

ПУ „Л.“ Г. навела је да установа нема ангажоване пратиоце за личну помоћ деци, иако су више пута слали дописе Секретаријату за образовање и дечју заштиту. У овој ПУ, такође је формиран тим за инклузивно образовање који редовно прати децу којима је потребна додатна подршка и израђује педагошке профиле у сарадњи са васпитачима и родитељима деце.

ПУ „Д. С. М.“ навела је да је за свако дете са инвалидитетом и сметњама у развоју формиран тим за подршку који чине васпитачи, родитељи, стручни сарадник, дефектолог из установе и дефектолог спољни сарадник. Такође, наведено је да је за дете које похађа припремни предшколски програм ангажован лични пратилац детета – родитељ детета, те да „трошкове сносе родитељи детета“.

ПУ „П. В.“ О. навела је да је у радној 2013/2014 години, додатна подршка деци са инвалидитетом и деци са сметњама у развоју пружана ангажовањем волонтера, јер лични пратиоци нису обезбеђени због недостатка средстава. Наведено је и да су добили усмену информацију од родитеља девојчице која похађа припремну предшколску групу да јој је Секретаријат за образовање и дечју заштиту одобрио личног пратиоца, те да њени родитељи чекају решење секретаријата.

ПУ „Д. д.“ навела је да постоји потреба за ангажовањем личних пратилаца за четворо деце, од којих троје похађа припремни предшколски програм. За троје деце је до септембра 2014. године био обезбеђен лични пратилац кога је финансирала локална самоуправа, али је од октобра 2014. године финансирање обустављено. За двоје деце, личне пратиоце су наставили да финансирају родитељи до евентуалног доношења нове одлуке надлежних органа на нивоу града Б.

ПУ „З.“ навела је да су ангажовали (односно припремају ангажовање) три медицинске сестре и три дефектолога, на основу мишљења Стручног тима за инклузивно образовање на нивоу установе, а њихово финансирање је обезбеђено на основу Решења о давању сагласности на обим делатности и признате специфичности у пословању ПУ „З.“ у радној 2014/2015 години из средстава буџета.

ПУ „Ч.“ истакла је да је Секретаријат за образовање и дечју заштиту, на основу Решења о давању сагласности на обим делатности у радној 2014/2015 години, признао овој предшколској установи већи број радника у односу на републички норматив, и то, између осталог, за два сарадника за развој психо-моторних способности.

ПУ „С. в.“ навела је да ову установу похађа петоро деце која су укључена у припремни предшколски програм и за коју су ангажовани пратиоци за личну помоћ детету. Истакнуто је да су, као пратиоци, ангажовани дефектолози и медицинске сестре, а средства је обезбедио Секретаријат за образовање и дечју заштиту.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета , која у чл. 28. предвиђа да дете, између осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.4. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у чл. 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе.

3.5. Комитет за права детета донео је Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце.

3.6. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 19. ст. 1. и 2. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.8. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да систем образовања и васпитања обухвата предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање и представља саставни део учења током целог живота свих грађана у Републици Србији. Одредбом чл. 69. ст. 1. прописано је да предшколска установа развија и остварује програме васпитања и образовања деце, у складу са основама програма предшколског васпитања и образовања и посебним законом. Одредбама чл. 77. ст. 1. и 2. дефинише се индивидуални образовни план и прописује да за дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план. Индивидуални образовни план (ИОП) је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим могућностима. Одредбама ставова 8. и 9. овог члана прописано је да ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог стручног тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику. Тим у предшколској установи чине васпитач, стручни сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама детета и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ детету, на предлог родитеља, односно старатеља. Чл. 117. ст. 1. прописано је да у обављању делатности предшколска установа може да има сарадника: нутриционисту, социјалног и здравственог радника и другог сарадника, у складу са посебним законом, док је ст. 8. овог члана прописано да изузетно, ради пружања помоћи детету, односно ученику са сметњама у развоју, образовно-васпитном раду може да присуствује и пратилац детета, односно ученика.

3.9. Законом о предшколском васпитању и образовању , одредбама чл. 2. ст. 2. одређена је делатност предшколског васпитања и образовања као васпитање и образовање деце предшколског узраста, а одредбама чл. 34. ст. 1. и 2. прописано је да деца са сметњама у развоју остварују право на предшколско васпитање и образовање у васпитној групи, у васпитној групи уз додатну подршку и индивидуални васпитно-образовни план и у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образовног плана, у складу са законом. Предшколска установа која је уписала дете са сметњама у развоју може да утврди потребу за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке и у том случају упућује захтев изабраном лекару надлежног дома здравља, односно интерресорној комисији за процену тих потреба и за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, коју утврђује интерресорна комисија. Одредбама чл. 36-44. прописано је да делатност предшколског васпитања и образовања остварују васпитач и стручни сарадник, а делатност предшколске установе, којом се обезбеђују исхрана, нега, превентивно-здравствена и социјална заштита, остварују сарадници. Одредбама чл. 36. ст. 1. прописано је да се васпитно-образовни рад са децом организује у васпитним групама. Васпитне групе могу бити јаслене, за узраст од шест месеци до три године и групе вртића, за узрасни период од три године до поласка у школу, док је чл. 22. ст. 1. прописано да је припремни предшколски програм део редовног програма предшколске установе у целодневном или полудневном трајању, који се остварује са децом у години пред полазак у школу.

3.10. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику прописано је да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити. Одредбама чл. 4. уређена је процена потреба која се врши ради сагледавања потреба детета и могућности да се у породици, у редовном систему образовања, у посебној предшколској групи или школи, у установи социјалне или здравствене заштите, у складу са законом и другим прописима обезбеде мере подршке, односно, непосредна и посредна додатна подршка које захтевају додатна финансијска средства. Непосредна додатна подршка, између осталог, подразумева: прилагођавање и набавку уџбеника и наставних средстава; индивидуални образовни план који подразумева прилагођавање стандарда постигнућа из једног или више предмета; употреба прилагођених наставних средстава и асистивне технологије; ангажовање педагошког асистента у образовно-васпитном раду, према потреби (током целог дана или само за неке предмете или активности); превазилажење језичке баријере, као подршка деци којој матерњи језик није српски; ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.11. На основу притужбе и доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је Л. Р. Р, син подноситељке притужбе, дете са сметњама у развоју, да има четири године и похађа групу вртића у предшколској установи „Б. Б.“ П. Утврђено је да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне здравствене или социјалне подршке детету/ученику дала мишљење да Л. Р. треба да буде премештен у вртић у Б, као територијално најближи вртић, да треба да похађа редовну групу вртића уз индивидуализиран приступ у складу са утврђеном дијагнозом и најбољим интересима развоја социјалних и комуникацијских вештина. Такође, у индивидуалном плану подршке комисија је навела да Л. Р. треба да има редовне логопедске/ дефектолошке и/или третмане са психологом у оквиру вртића, те да вртић треба да употребљава прилагођена наставна средства и асистивне технологије, по потреби. Такође, у делу ИОП-а под називом „Остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју“ комисија је навела да Л. Р. има право на „персоналног асистента“, не наводећи при томе ко је одговорна особа/служба за обезбеђивање овог додатног вида подршке детету.

3.12. Имајући у виду чињеницу да је притужба поднета против Секретаријата за образовање и дечију заштиту, задатак Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају, био је да испита да ли је Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. пропустио да Л. Р. Р. обезбеди потребну додатну подршку у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Закона о предшколском васпитању и образовању и тиме извршио акт дискриминације на основу његовог личног својства – инвалидитета.

3.13. Повереница за заштиту равноправности констатује да је најпре потребно сагледати надлежност Секретаријата за образовање и дечју заштиту, који, између осталог, обавља следеће послове: врши координацију рада интерресорних комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику; подстиче остваривање програма и облика рада са децом предшколског узраста у складу са законом; обезбеђује простор и опрему за реализацију припремног предшколског програма у години пред полазак у школу и обезбеђује превоз деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од 2км; врши интерни надзор над радом предшколских установа и реализује конкурсе друштвених и невладиних организација из области дечије заштите. Поред тога, секретаријат обавља и поверене послове инспекцијског надзора над радом установа из области образовања и васпитања, као и друге послове државне управе које република повери граду .

3.14. Поводом обраћања подноситељке притужбе Секретаријату за образовање и дечју заштиту, утврђено је да је Сектор за инспекцијски надзор овог секретаријата извршио вандредни инспекцијски надзор над радом ПУ „Б. Б.“ у Б. Просветна инспекторка утврдила је да је према мишљењу Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику од 14. октобра 2013. године, као потребан вид подршке детету, утврђен свакодневни третман логопеда/дефектолога и/или тима из области специјализације дечјег аутизма (у области здравствене заштите), док је у области образовања комисија препоручила редовне логопедске/дефектолошке и/или третмане са психологом у оквиру вртића у индивидуализованом приступу, а према могућностима вртића. На основу извршеног инспекцијског надзора, директору ПУ „Б. Б.“ наложено је да, сагласно својим овлашћењима, размотри могућност за пребацивање Л. Р. у други објекат ПУ који је ближи дететовом месту становања, а у складу са могућностима самог објекта и броја деца у групама и да предузме одговарајуће радње како би васпитачи и стручни сарадници сачинили и реализовали план индивидуализованог начина рада са Л. Р, на основу сачињеног педагошког профила. Директору је, такође, наложено да предузме и одговарајуће радње ради планирања, остваривања и праћења рада васпитача и стручних сарадника који раде са децом са сметњама у развоју.

Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да је Секретаријат за образовање и дечју заштиту предузео одређене мере и радње из своје надлежности (ванредни инспекцијски надзора), те да је директору ПУ наложено предузимање мера са циљем да Л. Р. Р. добије додатну подршку у вртићу. Повереница напомиње да је ради утврђивања постојања евентуалне дискриминације потребно још утврдити да ли је Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. био дужан да обезбеди Л. Р. Р. додатну подршку пратиоца за личну помоћ детету.

3.15. Подноситељка притужбе навела је да је њен син дискриминисан јер му Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. није обезбедио „персоналног асистента“. Повереница за заштиту равноправности указује да је у систему додатне подршке деци из друштвено осетљивих група, прописана подршка пратиоца за личну помоћ детету, али не и подршка персоналног асистента, како је то наведено у мишљењу комисије за Л. Р. Улога личног пратиоца детета је да пружи подршку самом детету, али подршку која није у вези са наставом – пратилац може бити ангажован за вођење и довођење детета из и у установу (школу), може пружати подршку детету које се отежано креће, подршку приликом облачења, пресвлачења, исхране, одласка у тоалет итд . Такође, одредбама чл. 117. ст. 8. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да, изузетно, ради пружања помоћи детету, односно ученику са сметњама у развоју, образовно-васпитном раду може да присуствује пратилац детета, односно ученика. Имајући у виду улогу личног пратиоца детета и врсту образовног процеса коме лични пратилац може да присуствује (образовно-васпитни рад), потребно је утврдити да ли се овај вид додатне подршке обезбеђује и деци која похађају групе вртића.

3.16. Повереница за заштиту равноправности напомиње да деца предшколског узраста (од јаслених група до поласка у школу) похађају предшколске установе чија се делатност састоји у предшколском васпитању и образовању, док се делатност основних и средњих школа заснива на основном и средњем образовању и васпитању. Дакле, делатност предшколских установа, нарочито у периоду пре припремног предшколског програма, базира се на васпитном раду, нези, исхрани, превентивно-здравственој и социјалној заштити. С друге стране, систем образовања и васпитања у основним и средњим школама базиран је на образовању и васпитању, које је засновано на тековинама и достигнућима науке кроз разноврсне облике наставе, учења и оцењивања, развијању мотивације за учење, те оспособљености за рад ученика и одраслих усклађену са савременим захтевима професије за коју се припремају . Посебну улогу у систему образовања и васпитања има обавезан припремни предшколски програм који припрема децу за школско учење и за прелазак на више нивое образовања и васпитања.

Имајући то у виду, може се закључити да је делатност предшколских установа, изузев припремног предшколског програма, конципирана тако да деци обезбеђује превасходно васпитно-образовни рад, негу, исхрану и превентивно-здравствену заштиту док бораве у јасленим групама или групама вртића. Због тога запослени у предшколским установама, посебно сарадници и стручни сарадници, у свом свакодневном раду обављају законом прописане задатке који, суштински, спадају у опис послова личног пратиоца детета (нега, исхрана, помоћ око одласка у тоалет итд). По питању довођења и одвођења детета у и из вртића, јасно је да због узраста деце која похађају вртић, родитељи, старатељи или друге одрасле особе од поверења воде и преузимају децу из вртића, без обзира да ли деца имају инвалидитет или не, односно, деца у овом узрасту не могу да долазе у вртић без одрасле особе, без обзира на њихова лична својства. Додатно, треба напоменути обавезу запослених у предшколској установи (васпитачи, педагози, психолози, дефектолози, логопеди, медицинске сестре и други сарадници), да у складу са својим стручним компетенцијама, сачине и реализују план индивидуалног начина рада са дететом са сметњама у развоју, као и педагошки профил детета, те да формирају тим за инклузивно образовање. На тај начин запослени који раде са дететом планирају додатну подршку детету у складу са његовим способностима и могућностима чиме му омогућавају оптималан развој, укључивање у вршњачки колектив, те предлажу евентуално доношења ИОП-а.

3.17. На основу ове анализе, може се закључити да задаци и послови запослених у предшколским установама, и то они који се односе на негу, исхрану, превентивно-здравствену и социјалну заштиту, уз план индивидуализованог начина рада са дететом са сметњама у развоју, представљају такве задатке и послове који не захтевају посебно ангажовање лица за личну подршку детету са сметњама у развоју или инвалидитетом. Томе у прилог говоре и информације које су прикупљене од појединих предшколских установа са територије града Б, а које су навеле да ове послове обављају стручни сарадници и сарадници предшколске установе (педагози, дефектолози, медицинске сестре и други стручни сарадници), који се финансирају из буџета града Б. и сматрају запосленима у предшколској установи.

3.18. Повереница за заштиту равноправности истиче да похађање предшколске установе, све до припремног предшколског програма, није обавезно, иако је несумњиво подстицајно за развој детета и његову/њену социјализацију. Стога, Повереница сматра да у условима ограничених финансијских ресурса у обезбеђивању додатне подршке у образовању и васпитању, предност морају имати деца и ученици који похађају припремни предшколски програм, односно, основно образовање у школама.

3.19. Повереница констатује да је нејасан став Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику да Л. Р. Р. треба обезбедити додатну подршку „персоналног асистента“ у предшколској установи коју похађа, иако запослени у вртићу у свом свакодневном раду имају могућност да му пруже такав вид подршке. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику, одредбама чл. 4. ст. 2. тач. 7. прописано је да у непосредну додатну подршку која захтева додатна финансијска средства, спада и ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи. Одредбама чл. 77. ст. 9. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да тим за пружање додатне подршке детету и ученику у предшколској установи чине васпитач, стручни сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама детета и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ детету, на предлог родитеља, односно старатеља. С друге стране, треба узети у обзир и наводе из изјашњења Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Б, који су поткрепљени изјавама појединих предшколских установа са територије града Б, да се личним пратиоцима у предшколским установама сматрају запослени у овим установама, који се у интерној комуникацији у вртићима називају „лични пратиоци“.

Повереница за заштиту равноправности констатује да град Б. још увек није донео прописе којима ће се детаљно регулисати начин финансирања и обезбеђивања додатне подршке деци и ученицима из посебно осетљивих друштвених група, као и органе који ће бити надлежни за спровођење мера и располагање финансијским средствима, како је и наведено у изјашњењу Секретаријата, као и да постоји празнина у прописима у вези са узрастом деце која похађају предшколске установе а којима је потребна додатна подршка личних пратилаца – да ли су лични пратиоци намењени деци која похађају припремни предшколски програм или и млађој деца, имајући у виду разлику између васпитно-образовног рада и образовно-васпитног рада. Због тога се у овом моменту може закључити да постоји неуједначена пракса у вези са ангажовањем личних пратилаца у предшколским установама, као и да се не може утврдити да ли је Секретаријат за образовање и дечју заштиту био дужан да обезбеди финансијска средства како би Л. Р. Р. био пружен и овај додатни вид подршке у систему васпитања и образовања.

3.20. Сагледавајући наводе из притужбе и изјашњења, као и документацију која је достављена у току поступка, Повереница за заштиту равноправности констатује да није утврђено да је Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. дискриминисао Л. Р. на основу инвалидитета.

Имајући у виду сазнања стечена током спровођења овог поступка, Повереница за заштиту равноправности, у складу са својим овлашћењима прописаним чл. 33. ст. 1. т. 9. Закона о забрани дискриминације, упутиће граду Б. препоруку мера за остваривање равноправности, којом ће препоручити да регулише начин финансирања и обезбеђивања додатне подршке деци и ученицима из посебно осетљивих друштвених група, у складу са потребама и могућностима.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је вођен по притужби М. Н. из Б, мајке малолетног Л. Р. против Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Б, није утврђено да је Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Б. дискриминисао Л. Р. на основу његовог личног својства – инвалидитета.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. Н. против Секретаријата за образовање због дискриминације по основу инвалидитета у области образовања