бр. 07-00-428/2014-02 датум: 17. 12. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе M. M. из Н. С, коју је изјавила против M. M, водитеља емисије „У. д“. У притужби је навела да се са M. M. договорила да ће је 24. септембра 2014. године позвати и уживо укључити у програм, како би најавила филмски фестивал на тему инвалидитета, под називом „У. д.- У. ф“. Међутим, након телефонског разговора са подноситељком притужбе, водитељ емисије је позвао њеног колегу Н. В. Ц. и захтевао да се он укључи у програм, рекавши му да није знао да М. М. има проблем са говором. У току поступка утврђено је да је Н. В. Ц. укључен у емисију 24. септембра 2014. године и да је уместо M. M. најавио филмски фестивал „У. д. -У. ф.“. М. М. је у изјашњењу навео да као водитељ не може на било који начин да одлучује о томе ко ће се укључити у емисију, већ да је уредништво након разговора са члановима удружења одлучило да се Н. В. Ц. укључи у програм. До окончања поступка, М. М. није доказао да су постојали објективни разлози због којих је одлучио да се у програм емисије уместо M. M. укључи Н. Ц, што је био дужан да учини, сходно чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Због тога је М. М, одлуком да M. M. не укључи у програм само зато што је особа са инвалидитетом, повредио њено достојанство. Наиме, одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је одлуком да се у програм емисије „У. д.“, телефонским путем укључи Н. В. Ц, а не M. M, како је претходно договорено, М. М. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издате препорука M. M. да упути писано извињење М. М, као и да убудуће, у оквиру обављања послова свог радног места, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности примила је 26. септембра 2014. године притужбу M. M, изјављену против M. M, водитеља емисије „У.д.“, Радио Београда 1, Радио телевизије Србије. У притужби је наведено:

– да је 23. септембра 2014. године М. М, водитељ емисије, позвао M. M. ради најаве фестивала „У. д.-У. ф.“, чија је директорка. Тада су се договорили да ће је 24. септембра поново позвати, како би се укључила у програм и најавила фестивал;
– да ју је нешто касније тог дана, њен колега Н. В. Ц. обавестио да га је М. М. такође позвао, захтевајући да се он укључи у програм, и да му је рекао да „није знао да М. М. има проблем са говором, да је видео нешто на youtubе и да се боји да неће бити разумљива“;
– да иако је Н. В. Ц. обавестио M. M. да је М. М. разумљива и да је већ имала гостовања на телевизији, у програм емисије 24. септембра укључен је Н. В. Ц, док М. М. није ни обавестио М. М. да је неће укључити у програм;

1.2. У притужби је наведен линк емисије, као доказ укључења Н. В. Ц. у програм емисије.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па je у току поступка затраженo изјашњењe M. M, водитеља емисије „У. д.“.

1.4. У изјашњењу, које је М. М. доставио преко пуномоћника, адвоката Н. К, наведено је:

– да у радњама M. M. не постоји ниједан акт дискриминације, по било ком основу;
– да је М. М. водитељ на РТС-у и да се у опису његовог радног места не налази уређивачка политика емисије „У. д.“, због чега није у позицији да на било који начин одлучује о томе ко ће гостовати у емисији, односно, ко ће се укључити у програм;
– да приликом разговора M. M. и Н. В. Ц. није било речи о гостовању већ о телефонском укључењу неког из организације фестивала „У. д. – У. ф.“;
– да у конкретном случају дискриминацијa није извршена, јер су позвани чланови удружења M. M. и прикупљена су обавештења како би се направила „позитивна дискриминација“ особа са инвалидитетом;
– да је уређивачка политика РТС-а заснована на промовисању особа са инвалидитетом, а гости су бирани из редова особа са инвалидитетом, чија је чланица и M. M;
– да је уредништво, након разговора са члановима удружења, одлучило да се Н. В. Ц. укључи у програм, а тај акт се не може подвести под неоправдано прављење разлике, јер је он оправдано изабран за конкретну емисију управо у циљу промовисања удружења особа са инвалидитетом, по избору уредништва;
– да се из притужбе M. M. може закључити да се осетила повређеном зато што она није укључена у програм, те је реч о субјективном осећају одбачености, а не о било ком виду дискриминације;
– да у поступању M. M. не постоји акт дискриминације, најпре из разлога што он није у могућности да бира ко ће се укључити у програм, као и због чињенице да је у конкретном случају радио управо у циљу афирмације особа са инвалидитетом.

1.5. Уз изјашњење је достављен уговор о раду закључен између M. M. и Радиодифузне установе Радио телевизије Србије од 20. јануара 2014. године.

1.6. Повереница за заштиту равноправности је у току поступка, у циљ утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 37. ст. 1. Закона о забрани дискриминације , затражила изјашњење и од Н. В. Ц, који је у писаној изјави навео:

– да га је М. М. позвао ради најаве фестивала „У. д.“ и да га је питао да ли би могао да се укључи у програм, јер док се договарао са M. M. није знао да она има проблем са говором;
– да је M. M. напоменуо да је ипак боље да се М. М. укључи у програм, јер се она бави промоцијом фестивала и има више информација од њега, као и да је и раније гостовала у ТВ и радио емисијама и да је њен говор разумљив;
– да се М. М. није сложио са њим и рекао му да није стекао такав утисак гледајући снимке М. гостовања на youtubе-у;
– да је пристао да се укључи у програм уместо М, како РТС не би одустао од најаве фестивала, јер је генерално слаба заинтересованост медија за активности особа са инвалидитетом;
– да су оваквим поступањем M. M. сви били на губитку, а М. М. би се свакако боље од њега снашла у јавном наступу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе, изјашњења и исказа сведока утврђено је да је М. М, водитељ емисије „У. д.“ позвао M. M, како би се договорили да се уживо укључи у емисију и најави фестивала „У. д. – У. ф.“.

2.2. Утврђено је, такође, да је М. М, након што је сазнао да M. M. има проблем са говором, позвао Н. В. Ц. и захтевао да се он укључи у програм и најави фестивал. У програм емисије „У. д.“ укључен је 24. септембра 2014. године Н. В. Ц, који је уместо M. M. најавио филмски фестивал „У. д.- У. ф.“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, достављене доказе, изјаву сведока, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства.

3.4. Устав Републике Србије одредбом чл. 21. Забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.6. Одредбом чл. 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, док је чл. 26. ст. 1. прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.7. Зaкoн o спрeчaвaњу дискриминaциje oсoбa сa инвaлидитeтoм заснива се на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовању људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све области друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе одлучивања о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да је на основу утврђеног чињеничног стања неспорно да су се М. М, водитељ емисије „У. д.“ и M. M. договорили да се М. М. 24. септембра 2014. године уживо укључи у емисију, како би најавила филмски фестивал. Неспорно је, такође, да М. М. тог дана није позвао M. M. како би се укључила у програм и најавила фестивал, већ њеног колегу Н. В. Ц, који се 24. септембра 2014. године уживо укључио у емисију и најавио фестивал.

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити из којих разлога М. М, након претходног договора са M. M. да се укључи у програм и најави фестивал, није позвао њу, већ њеног колегу Н. В. Ц, који је и најавио фестивал. Дакле, потребно је утврдити да ли је одлуку да М. М. не укључи у програм, М. М. донео искључиво због сазнања да M. M. отежано говори.

3.10. Повереница указује да је с аспекта утврђивања дискриминације од кључне важности правилна примена правила о прерасподели, односно, пребацивању терета доказивања из чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Сагласно овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је М. М. извршио акт дискриминације на основу њеног инвалидитета, а уколико то учини, на M. M. је терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза.

3.11. Према наводима из притужбе, M. M. и М. М. су се телефоном договорили да ће се М. М. уживо укључити у емисију 24. септембра 2014. године и најавити фестивал „У. д.-У. ф.“. Међутим, у програм се није она укључила, већ је од колеге Н. В. Ц. сазнала да је водитељ емисије захтевао да се он укључи у програм, уз образложење да она има проблем са говором и да, по оцени водитеља емисије, неће бити разумљива. Истинитост ових чињеница утврђена је на основу писаног исказа сведока Н. В. Ц.

3.12. С обзиром да је акт дискриминације учињен вероватним, на M. M. је терет доказивања да су постојали објективни разлози због којих M. M. није укључена у програм. У изјашњењу на притужбу М. М. наводи да је водитељ на РТС-у, да није у позицији да на било који начин одлучује о томе ко ће се укључити у емисију, као и да је „уредништво након разговора са члановима удружења одлучило да се Н. В. Ц. укључи у програм“. Повереница за заштиту равноправности констатује да су ови наводи паушални, јер нису поткрепљени доказима и у супротности су са утврђеним чињеничним стањем у овом предмету. Наиме, из навода из притужбе, исказа сведока, као и изјашњења на притужбу утврђено је да осим M. M, нико из уредништва РТС није разговарао са M. M. и Н. В. Ц, поводом укључења у емисију због најаве фестивала. Стога се не могу узети као тачни наводи да је уредништво, након разговора са члановима удружења, одлучило да се Н. В. Ц. укључи у програм. С друге стране, чак и уколико би се пошло од претпоставке да је уредништо РТС-а донело одлуку да се у програм укључи Н. В. Ц, а не M. M, евидентно би било да је оваква одлука уредништва заснована на предлогу M. M, који је разговарао са M. M. и Н. В. Ц.

3.13. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара – Смернице, наведено је да новинар треба да извести уредника уколико се његови лични, економски, политички и други интереси преплићу са професионалним дужностима, а да предрасуде који новинари приватно имају не смеју да буду емитоване/објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено.

3.14. Поводом навода M. M. да у конкретном случају не постоји ни један акт дискриминације, с обзиром да је уређивачка политика РТС-а била заснована на промовисању особа са инвалидитетом, Повереница указује да се у овом поступку испитује само конкретно поступање M. M. према М. М. Предмет процене јесте само манифестовано понашање, у погледу кога се испитује да ли је, с обзиром на све околности, допуштено или није допуштено, тј. да ли је супротно императивним прописима о забрани дискриминације, који су обавезујући за све. На основу утврђеног чињеничног стања, Повереница за заштиту равноправности указује да М. М. није пружио доказе да су постојали објективни разлози због којих је одлучио да M. M. не укључи у програм емисије, а који нису у вези са њеним инвалидитетом. Због тога, овакво његово понашање објективно представља повреду достојанства M. M, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. При томе, треба имати у виду да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица. С друге стране, чињеница да је током трајања ове емисије најављен фестивал „У. д. – У. ф.“, није од утицаја на доношење мишљења у конкретном случају, јер није у вези са предметом притужбе.

3.15. Имајући у виду све околности конкретног случаја, утврђено чињенично стање и примену правила о терету доказивања у дискриминационим поступцима, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да М. М. у програм емисије није укључио M. M, већ њеног колегу Н. В. Ц, због личног својства M. M. – инвалидитета.

4. МИШЉЕЊЕ

Одлуком да се у програм радио емисије РТС-а „У. д.“, телефонским путем укључи Н. В. Ц, а не M. M, како је претходно договорено, водитељ емисије М. М. прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује M. M. да упути писано извињење М. М. из Н. С, као и да убудуће, у оквиру обављања послова свог радног места, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

М. М. из Београда обавестиће Повереницу за заштиту равноправности у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико М. М. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. М. против водитеља М. М. због дискриминације по основу инвалидитета у области јавног информисања