дел. бр. 330 датум: 14. 2. 2013.

МИШЉЕЊЕ БР. 512/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. М. из И, мајке малолетног У. М, против недељног листа „С. н.“ и новинарке З. Г. С. а поводом њеног текста „Пољуљана безбедност деце?“ који је објављен у „С. н.“ 31. октобра 2012. године.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М. М, мајка малолетног У. М, поводом текста новинарке З. Г. С. „Пољуљана безбедност деце?“, који је објављен у листу „С. н.“ 31. октобра 2012. године.
1.2. У притужби је наведено:

– да текст „Пољуљана безбедност деце?“ садржи информације којима се омаловажавају особе са инвалидитетом и указује да инклузивна настава има и своје наличје;
– да се синтагмом „родитељи 25 деце пресавили папир“ указује да су родитељи поднели тужбу против подноситељке притужбе, иако су родитељи ученика и ученица Основне школе „Д. Ј.“ у И. поднели притужбу директору школе;
– да је у антрфилеу „Изостали асистенти“ новинарка З. Г. С. дала своју интерпретацију догађаја у ОШ „Д. Ј.“ у И, и то тако што тврди да је инклузивно образовање начин да се попуни број деце у редовним школама. Такође, новинарка је истакла и да наставници нису обучени за рад са „овом децом“, тврдећи да је услов за инклузивно образовање постојање асистената. У оквиру истог текста она је навела и да само десетак километара од И. постоји школа „М. П.“ у којима се из деце извлачи њихов максимум и где оспособљавају децу за самосталан живот;
– да је садржином овог антрфилеа новинарка З. Г. С. омаловажила предности инклузивног образовања и послала поруку читаоцима да је „инвалидитет“ проблем;
– да је једини позитиван навод антрфилеа цитирана изјава малолетног У. М, који је током интервјуа директора школе и новинарке листа „С. н.“ ушао у директорову канцеларију и умиљато рекао „радујем се што су се другари вратили у школу“;
– да новинарка З. Г. С. треба да буде свесна своје одговорности и утицаја на јавност, с обзиром да медији имају пресудни утицај на креирање јавне свести, па и на однос друштва према особама са инвалидитетом.

1.3. Уз притужбу подноситељка је доставила чланак „Пољуљана безбедност деце?“, са антрфилеом „Изостали асистенти“, објављен у листу „С. н.“ 31. октобра 2012. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па су у току поступка прибављена изјашњења листа „С. н.“ од главног и одговорног уредника овог листа Ж. Н. и новинарке листа „С. н.“ З. Г. С.

1.5. У изјашњењу главног и одговорног уредника листа „С. н.“ на притужбу подноситељке, између осталог је наведено:

– да уређивачка политика „С. н.“ не допушта текстове којима се омаловажавају особе са инвалидитетом, већ се, напротив, низом чланака пратила инклузија у образoвању,
– да је обавеза листа „С. н.“, као носиоца јавног информисања, да указује и на проблеме у пракси, а очигледно је да је у ОШ „Д. Ј.“ у И. дошло до, најблаже речено, несвакидашње ситуације, о чему је јавност информисана текстом „Пољуљана безбедност деце?“ објављеног 31. октобра 2012. године,
– да није тачна тврдња из притужбе да је новинарка З. Г. С. омаловажила предности инклузивног образовања и послала поруку читаоцима да је инвалидитет проблем,
– да је у тексту јасно наведено да су родитељи ученика и ученица ОШ „Д. Ј.“ из И. „пресавили папир и написали обавештење директору“, односно, да се не указује да су тужили подноситељку притужбе,
– да су неприхватљиви закључци и квалификације подноситељке притужбе која заобилази делове текста везане за одговорност породице и друштва, као и поруку, на крају текста, да сва деца имају право на безбрижно детињство,
– да ће лист „С. н.“ наставити да прати процес инклузије у образовању, али ће указивати и на неке сложене ситуације из праксе, без намере да омаловажава предности инклузивног образовања,
– да је лист „С. н.“ препознатљив по уређивачкој концепцији која негује мултикултуралност и поштовање различитости, те да су у сарадњи са надлежним органима организовали низ пројеката из различитих области друштвеног живота.

1.6. У изјашњењу новинарке З. Г. С, између осталог је наведено:

– да се новинарским позивом професионално бави 35 година и да за то време није било притужби на њен рад, односно, текстове које је писала,
– да је циљ текста „Пољуљана безбедност деце?“ спречавање веома непријатних ситуација у ОШ „Д. Ј.“ у И,
– да, као новинарка, има задатак да покрене друштвену заједницу да нешто ураде, поправе, дограде, јер када се нешто ружно догоди, онда је касно,
– да су објављене изјаве свих актера, споменутих у тексту, сем подноситељке притужбе која није желела да коментарише догађај,
– да текст „Пољуљана безбедност деце?“ не омаловажава предности инклузивног образовања, те да је о деци са сметњама у развоју, током протеклих деценија, на десетине пута афирмативно писала, о чему је упозната и подноситељка притужбе,
– да у демократском друштву, као новинарка, има право да изнесе лични став, што је учинила садржином антрфилеа „Изостали асистенти“,
– да се лични став, изражен у антрфилеу, односи на инклузију уопште и став заједнице према наталитету и деци, те да не мора о инклузији да мисли на исти начин као и подноситељка притужбе, односно, да је инклузија супер решење, Богом дано и да не може да се унапређује,
– да се у свом раду увек руководила принципом да је истина боља од најмање лажи, нарочито када су деца у питању, те да сматра да је безбедност деце у ОШ „Д. Ј.“ у И. под знаком питања,
– да се, уколико је текстом било кога увредила, извињава у своје име и у име малишана који се истраумирани враћају из школе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је 31. октобра 2012. године у листу „С. н.“ објављен прилог новинарке З. Г. С. „Пољуљана безбедност деце?“ са антрфилеом „Изостали асистенти“.

2.2. Увидом у овај прилог, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да се текст „Пољуљана безбедност деце“ односи на ситуацију која је настала у ОШ „Д. Ј.“ у И. након што су родитељи 25 ученика/ца једног одељења петог разреда одбили да њихова деца три дана похађају школску наставу. У тексту је наведено да су родитељи донели овакву одлуку сматрајући да ученик овог одељења, дете са сметњама у развоју, угрожава безбедност њихове деце. Информације у тексту изнете су у виду изјава родитеља ученика/ца овог одељења и директора ОШ „Д. Ј.“ из И, док је наведено да мајка детета са сметњама у развоју није желела да говори за новине.

2.3. Прилог се, поред текста „Пољуљана безбедност деце?“, састоји и од антрфилеа „Изостали асистенти“ у којем новинарка З. Г. С. даје своје мишљење о инклузији у образовању, те наводи да су се власти због „беле куге“ досетиле да празне школске клупе у редовним школама попуне укључивањем деце са сметњама у развоју у редовну наставу. Надаље, наводи да је то све лепо замишљено, али да држава није обезбедила услове за спровођење инклузије, односно, асистенте, јер наставници у редовним школама нису обучени за рад „са овом децом“, услед чега остала деца „нису у могућности да прате наставни план и програм“. Поред тога, новинарка наводи да у близини И. постоје школе које се баве едукацијом деце са сметњама у развоју, те да је општина И. обезбедила деци бесплатан превоз до школе „М. П.“ у Н. С, али да су се поједини родитељи, и поред ових могућности, одлучили да уписују децу са сметњама у развоју у редовне школе, „јер им, како кажу, закон то дозвољава и верују да њихова деца могу да савладају њима прилагођено градиво“. На крају антрфилеа новинарка З. Г. С. наводи да деца са сметњама у развоју „нису крива за свој проблем и своје понашање“, већ да одговорност сносе породица и друштво који треба да брину о свој деци, „за оно што та деца раде или не раде, и да сагледају до каквих последица то може довести“, јер сва деца имају право на безбрижно детињство.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и прилог објављен у листу „С. н.“ – текст „Пољуљана безбедност деце?“ и антрфиле „Изостали асистенти“ од 31. октобра 2012. године.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета , која у чл. 28. предвиђа да дете, између осталог, има право на образовање, те је држава, стога, дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања где је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.4. Комитет за права детета на 43. заседању, 2006. године, донео је Генерални коментар бр. 9. – Права детета са сметњама у развоју (у даљем тексту: коментар бр. 9.). Коментар бр. 9. предвиђа да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и оне на основу сметње у развоју. Наводи се важна чињеница да друштвено обележавање, страхови, презаштићеност, негативни ставови, заблуде и преовлађујуће предрасуде против деце са сметњама у развоју доводе до маргинализације и отуђивања деце са сметњама у развоју. Такође се одређује да учестала пракса ограничавања деце са сметњама у развоју на активности које су посебно организоване и намењене за њих води даљој маргинализацији и повећава осећај изолованости деце са сметњама у развоју. Стога, Комитет за права детета у коментару бр. 9. напомиње да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.

3.5. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у чл. 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да, равноправно са другом децом, у пуној мери уживају сва људска права и основне слободе. Међутим, у конкретном случају је значајан и чл. 8. који се односи на подизање свести, у којем је, између осталог, прописано да се државе обавезују да усвоје непосредне, ефикасне и одговарајуће мере којима би се подигла свест у целом друштву о особама са инвалидитетом, да се боре против стереотипа, предрасуда и штетне праксе у односу на особе са инвалидитетом. Са тим циљем ове мере обухватају, поред осталог, покретање и настављање ефикасних кампања за упознавање јавности с циљем неговања осетљивости за права особа са инвалидитетом, подстицање на свим нивоима образовног система, укључујући и код деце од малих ногу, понашање које уважава права особа са инвалидитетом. Овим мерама је обухваћено и подстицање свих медијских гласила да приказују особе са инвалидитетом на начин који је у складу са циљем ове Конвенције, односно да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Одредбом чл. 24. Конвенције, прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, као и да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања на свих нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да ће, у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, као и да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.

3.6. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 26. ст. 1. забрањено поступање противно начелу једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.8. Законом о основама система образовања и васпитања дефинисано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, као и начини за укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. Закон у чл. 6. прописује да свако лице има право на образовање и васпитање а у ст. 3. и да лица са сметњама у развоју и инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној групи у школи у складу са овим законом. Права ученика прописана су чл. 103. тако да су установа и запослени дужни да обезбеде остваривања ових права, где је, поред другог нарочито истакнутог, наведено и уважавање личности, зaштита oд дискриминaциje, нaсиљa, злoстaвљaњa и зaнeмaривaњa али и oствaривaњe свих прaвa учeникa, прaвa нa зaштиту и прaвичнo пoступaњe шкoлe прeмa учeнику и кaдa пoврeди oбaвeзу утврђeну oвим зaкoнoм.

3.9. Чл. 41. ст. 3. Закона о јавном информисању прописана је заштита малолетника, те је одређено да се у јавним гласилима малолетник не сме учинити препознатљивим у информацији која је подесна да повреди његово право или интерес.
Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Повереница најпре констатује да су различита надлежна тела и институције дала дефиницију инклузивног образовања и његовог значаја за напредовање и едукацију деце са сметњама у развоју. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) у „Смерницама за укључивање“ дефинише инклузивно образовање као процес сагледавања и одговора на различите потребе свих ученика/ца кроз веће учешће у учењу, културама и заједницама, као и смањење искључивања унутар и из образовања. Инклузивно образовање, стога, подразумева промене и прилагођавања у садржају, приступима, структурама и стратегијама, уз заједничку визију која обухвата сву децу унутар одговарајућег старосног распона, као и убеђење да на редовном систему лежи одговорност за образовање све деце.

3.11. Повереница за заштиту равноправности указује да су током претходних деценија рађена бројна истраживања на тему инклузивног образовања и укључивања деце са сметњама у развоју у систем редовног школовања, те да су резултати оваквих истраживања показали вишеструку корист инклузивног образовања. Тако, деца са сметњама у развоју која су похађала редовну наставу имају могућност успостављања пријатељстава и осећаја прихваћености што доприноси њиховом неопходном укључивању у редовне токове живота, као и осамостаљивању и развијању осећаја самопоштовања; учење у природној вршњачкој групи; оспособљеност за укључивање у живот и рад; оснаживање родитеља деце са сметњама у развоју да им деца буду прихваћена од стране заједнице у којој живе; повећање компетенције наставника и професора; реструктуирање праксе и принципа васпитно-образовног рада тако да се може одговорити на различите потребе ученика/ца; успостављање сарадње и тимског рада међу ученицима и наставницима; прихватање различитости као нормалне појаве; излажење у сусрет потребама свих ученика; прихватање и подржавање различитих стилова и темпа учења; осигурање квалитета образовања за све ученике кроз стратегије подршке и подучавања као и потпуна искоришћеност свих људских потенцијала у друштву .

3.12. Анализом текста „Пољуљана безбедност деце?“ Повереница за заштиту равноправности утврдила је да је текст написан објективно, истичући у први план цитиране изјаве учесника догађаја у ОШ „Д. Ј.“ у И, односно, родитеља ученика/ца и директора школе, без истицања личних ставова и мишљења ауторке текста.

3.13. Што се тиче антрфилеа „Изостали асистенти“ Повереница за заштиту равноправности сматра да је овим текстом читаоцима и читатељкама упућена порука да је инклузија у образовању у нашим школама још увек недовољно добро решење, да деца са сметњама у развоју треба да похађају тзв. „специјалне школе“ у којима ће радити у малим групама, да наставници који раде у редовним школама нису оспособљени за рад са децом са сметњама у развоју, те да је инвалидитет проблем који утиче на понашање деце са сметњама у развоју, услед чега може доћи до негативних последица.

3.14. Повереница сматра да је навод из изјашњења новинарке З. Г. С, да новинари не смеју да жмуре пред дешавањима у друштву која нису увек пријатна, потпуно исправан и неспоран, али истиче да медији, истовремено, имају снажан утицај на јавно мњење и креирају ставове јавности о различитости и осетљивим друштвеним групама. Ауторка текста ставом да „деца са сметњама у развоју нису одговорна за свој проблем“ шаље поруку читаоцима да је овај вид инвалидитета проблем. Повереница стоји на становишту да оваква порука доприноси подржавању идеје да децу са сметњама у развоју треба изоловати из система редовног школовања како својим понашањем не би ометала наставу и угрожавала безбедност деце без сметњи у развоју.

3.15. По питању навода из изјашњења ауторке текста З. Г. С. да има право на своје лично мишљење и став, Повереница сматра да новинари свакако имају право и треба да износе критичка мишљења о догађајима у друштву, али да истовремено треба да истражују и едукују се о значају и објективним разлозима за увођење нових метода и поступака, као што је инклузија у образовању. Тако, Повереница сматра да је неприхватљив став изражен у антрфилеу да наставници у редовним школама нису обучени за рад са „овом децом“, јер нису завршили дефектолошки или неки други факултет. Наиме, Повереница сматра да су наставници едуковани за рад са децом и вођење наставе, да имају могућност да унапређују свој рад и уведу све педагошке иновације у инклузивном моделу, као и да релевантна истраживања показују да нема ни једног доказа да деца без развојних тешкоћа бивају занемарена у оваквом моделу рада .

3.16. Повереница за заштиту равноправности напомиње да школе и друге образовне институције имају обавезу да пруже заштиту ученицима од свих облика вршњачког насиља, али и да обезбеде разумевање различитости, толеранцију и адекватну припрему свих ученика/ца за учење и рад у вршњачкој заједници. Наводом у изјашњењу новинарке З. Г. С. да се извињава у име деце која се истраумирана враћају из школе, ауторка подржава стереотипне ставове везане за децу са сметњама у развоју, и став да им је неопходно „специјално образовање“ због опасности коју представљају по децу без сметњи у развоју. Стога, сваки текст који изражава негативан став о процесу инклузије у образовању доприноси отежавању нормалног животa деце са сметњама у развоју, оснаживању њиховог потенцијала и потенцијала њихових породица, те омогућавању учења и развоја деце у природној вршњачкој средини.

3.17. На крају, Повереница за заштиту равноправности напомиње да су медији моћно средство у ширењу толеранције и подстицању права на једнаке могућности и сузбијању дискриминације. Уверена да је објављивање спорног текста резултат недовољног познавања значаја инклузивног образовања и међународних и домаћих стандарда у области равноправности, Повереница изражава наду и очекивање да ће „С. н.“ настојати да, кроз прилоге које објављују, развијају свест о равноправности особа са инвалидитетом и утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на децу са сметњама у развоју.

4. МИШЉЕЊЕ

Антрфиле „Изостали асистенти“, објављен у оквиру прилога „Пољуљана безбедност деце?“ у листу „С. н.“ 31. октобра 2012. године, није у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује листу „С. н.“ да више не објављује прилоге којима се омаловажава значај инклузивног образовања и подржавају предрасуде према деци са сметњама у развоју, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на децу са сметњама у развоју и њиховом искључивању из редовних токова друштвеног живота.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М.М. из И. против недељног листа С.Н. због дискриминације на основу инвалидитета у области информисања