бр. 07-00-156/2015-02  датум: 7. 7. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднео М. Ј. из Б. због одлуке послодавца „Т. С.“ а.д. Б., којом се прописују услови за стимулативни одлазак запослених, односно, услова да се за стимулативни одлазак могу пријавити запослени који следеће године пуне 65 година живота и имају најмање 15 година стажа осигурања. У изјашњењу је наведено да је интерес привредног друштва „Т. С.“ да се персонална, професионална и старосна структура запослених унапреди, а да је један од начина добровољни одлазак одређених категорија запослених, који имају могућност да у радном односу остану дужи период, стимулише путем остваривања права на једнократну исплату. У току поступка утврђено je да је „Т. С.“ а.д. Б. донео о Одлуку условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б. којом је одређено да право на стимулисање добровољног одласка из предузећа омогући запосленима који у 2015. години испуњавају услов за одлазак у старосну пензију, са прописивањем изузетка за запослене који у 2015. години пуне 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. „Т. С.“ а.д. је обезбедио одређеним категоријама запослених могућност да напусте предузеће узимањем одређених стимуланса, односно, пружањем финансијских подстицаја, како би остварили циљ који највише одговара потребама и материјалним могућностима привредног друштва. С обзиром на чињеницу да „Т. С.“ а.д. има ограничена новчана средства и да му није у финансијском интересу да пружа подстицај запосленима који ће свакако по сили закона отићи у пензију до краја текуће године, Повереница за заштиту равноправности констатује да у конкретном случају постоји сразмера између прописане мере и циља који се мером постиже. Због тога је дато мишљење да утврђивањем критеријума и услова у Одлуци о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б, бр. 106148/3-2015 од 24. марта 2015. године, привредно друштво „Т. С.“ а.д. Б. није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио М. Ј. из Б. због одлуке послодавца „Т. С.“ а.д. Б, којом су прописани услови за стимулативни одлазак запослених.

1.2. У притужби је навео:

– да је „Т. С.“ у марту 2015. године донео одлуку којом су прописани услови за стимулативни одлазак запослених;

– да је прописано да се за стимулативни одлазак могу пријавити запослени који почев од следеће године пуне 65 година живота, а који ће добити једнократну исплату која износи од 650 до 800 евра по години проведеној у ЈПТТ и Т;

– да он у овој години пуни 65 година и има мање од 40 година радног стажа, те да му је оваквим прописивањем услова ускраћена могућност да се пријави за стимулативни одлазак;

– да је овом одлуком дискриминисан на основу личног својства – старосног доба.

1.3. Уз притужбу је поднет део Одлуке о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење П. Ћ, генералног директора „Т. С.“ а.д. Б.

1.5. У изјашњењу на притужбу које је доставио Д. Ђ, директор функције за правне послове „Т. С.“ а.д. Б, између осталог, наведено је:

– да су Одлуком о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б. утврђене категорије запослених у односу на период када стичу услов за одлазак у пензију, године живота, дужину стажа осигурања и здравствено стање, чији се престанак радног односа стимулише правом на једнократну исплату;

– да су стимулисали добровољни одлазак у односу на одређене категорије запослених у смислу афирмативне мере, док је положај запослених чији се одлазак не стимулише остао непромењен, односно није им ускраћено право нити им је наметнута нека обавеза;

– да сходно тачки 2. ставу 1. алинеји 1. наведене Одлуке корисници средстава, тј. једнократне исплате за стимулисање добровољног одласка могу бити запослени који у 2015. години испуњавају услов за одлазак у старосну пензију, изузев запослених који у 2015. години пуне 65 година живота и имају најмање 15 година стажа осигурања;

– да је изузетак у погледу запослених који пуне 65 година и имају најмање 15 година стажа осигурања прописан у циљу рационализације средстава опредељених Пословним планом (буџетом) „Т. С.“ а.д. Б. за ову намену, с обзиром на чињеницу да ће им радни однос у 2015. години престати у складу са чл. 175. ст. 1. т. 2. Закона о раду;

– да је интерес привредног друштва „Т. С.“ да се персонална, професионална и старосна структура запослених унапреди, а да је један од начина добровољни одлазак одређених категорија запослених који би у радном односу имали могућност да остану дужи период стимулише путем остваривања права на једнократну исплату;

– да су средства за ову намену ограничена и да „Т. С.“ нема интерес да на тај начин стимулише одлазак запослених којима радни однос престаје по Закону у раду у одређеном кратком року, односно у 2015. години;

– да се овако постављен изузетак заснива на законским условима за престанак радног односа, а не на старосном добу или другом личном својству;

– да ће М. Ј. у периоду до навршене 65. године живота остварити зараду и сва друга права из радног односа, као и отпремнину при одласку у пензију у висини три зараде које је остварио у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата отпремнине, а према Колективном уговору остварује се право на отпремнину у висини две зараде.

1.6. Уз изјашњење је достављена Одлука о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б., бр. 106148/3-2015 од 24. марта 2015. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Одлуку о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б, бр. 106148/3-2015 од 24. марта 2015. године, утврђено је да се одлуком одређују услови и критеријуми стимулисања добровољног одласка из предузећа, у циљу унапређења персоналне, професионалне и старосне структуре запослених и побољшања продуктивности рада. У тачки 2. Одлуке, одређено је да корисници средстава могу бити само запослени који су засновали радни однос на неодређено време, и то:

– запослени који у 2015. години испуњавају услов за одлазак у старосну пензију, изузев запослених који у 2015. години пуне 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања,

– запослени који у 2015. години испуњавају услов за одлазак у превремену пензију,

запослени који имају најмање 50 година живота и 25 година укупног радног стажа, од чега најмање 10 година у ПТТ систему Србије и Друштву,

– запослени којима је извештајем службе медицине рада констатовано постојање теже болести, а не припадају корисницима из алинеје 1-3 и 5,

– запослени са здравственим сметњама који су распоређени на друго радно место због смањења радне способности, а не припадају корисницима из алинеје 1-4.

Тачком 5. Одлуке прописане су висине једнократне исплате у односу на предвиђене категорије запослених и година радног стажа, док су тачком 6. предвиђена додатна права за кориснике средстава, која се односе на различите износе појединачних бонуса у односу на време подношења пријаве, године стажа и друге услове. У тачки 9. одређен је редослед исплате средстава, па тако приоритет имају запослени који у 2015. години испуњавају услов за пензију, затим запослени који у 2015. години испуњавају услов за превремену пензију и др.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила  је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Препорука Међународне организације рада бр. 162 која се односи на старије раднике и на све раднике који се сусрећу са тешкоћама при запошљавању и раду због чињенице да су старији, обавезује све државе чланице да спрече дискриминацију старијих радника и да промовишу принцип једнакости без обзира на године живота радника.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 23. прописана је забрану дискриминације на основу старосног доба, док су одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 8. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.6. Закон о раду забрањује сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

3.7. За одлучивање у овом предмету, од значаја су и одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању којима је регулисано право на старосну и превремену старосну пензију. Осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања и 2) кад наврши 45 година стажа осигурања. Изузетно од ове одредбе, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију кад наврши: у 2015. години 60 година и шест месеци живота; у 2016. години 61 годину живота; у 2017. години 61 годину и шест месеци живота; у 2018. години 62 године живота; у 2019. години 62 године и шест месеци живота; у 2020. години 63 године живота; у 2021. години 63 године и два месеца живота; у 2022. години 63 године и четири месеца живота; у 2023. години 63 године и шест месеци живота; у 2024. години 63 године и осам месеци живота; у 2025. години 63 године и десет месеци живота; у 2026. години 64 године живота; у 2027. години 64 године и два месеца живота; у 2028. години 64 године и четири месеца живота; у 2029. години 64 године и шест месеци живота; у 2030. години 64 године и осам месеци живота; у 2031. години 64 године и десет месеци живота. Одредбом чл. 19 б прописано је да осигураник стиче право на превремену старосну пензију када наврши најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота. Изузетно од наведеног члана, осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши: у 2015. години 40 година стажа осигурања и најмање 55 година живота (мушкарац), односно 36 година и четири месеца стажа осигурања и најмање 54 године и четири месеца живота (жена); у 2016. години 40 година стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (мушкарац), односно 37 година стажа осигурања и 55 година живота (жена); у 2017. години 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (мушкарац), односно 37 година и шест месеци стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (жена); у 2018. години 40 година стажа осигурања и најмање 57 година живота (мушкарац), односно 38 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (жена); у 2019. години 40 година стажа осигурања и најмање 57 година и осам месеци живота (мушкарац), односно 38 година и шест месеци стажа осигурања и најмање 57 година живота (жена); у 2020. години 40 година стажа осигурања и најмање 58 година и четири месеца живота (мушкарац), односно 39 година стажа осигурања и најмање 57 година и осам месеци живота (жена); у 2021. години 40 година стажа осигурања и најмање 59 година живота (мушкарац), односно 39 година и четири месеца стажа осигурања и најмање 58 година и четири месеца живота (жена); у 2022. години 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и шест месеци живота (мушкарац), односно 39 година и осам месеци стажа осигурања и најмање 59 година живота (жена); у 2023. години 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (мушкарац), односно 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и шест месеци живота (жена).

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је „Т. С.“ а.д. Б. утврђивањем услова и критеријума у Одлуци о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б, повредио начело једнаких права и обавеза, односно, да ли је дискриминисало подносиоца притужбе на основу старосног доба.

3.9. Одлуком привредног друштва „Т. С.“ а.д. Б. да право на стимулисање добровољног одласка из предузећа омогући запосленима који у 2015. години испуњавају услов за одлазак у старосну пензију, са прописивањем изузетка за запослене који у 2015. години пуне 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања,  очигледно су у неједнак положај стављени запослени који су у 2015. години напунили 65 година и имају најмање 15 година стажа осигурања, у односу на друге запослене који испуњавају услове за пензију, а нису навршили 65 година живота.

3.10. Да би се оценило да ли је повређено начело једнаких права и обавеза прописивањем да запослени који у 2015. години пуне 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања немају право на стимулисање добровољног одласка, потребно је размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се овим запосленима ускрати могућност на стимулисање добровољног одласка. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ може постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се том мером остварује.

3.11. Неспорно је да је „Т. С.“ а.д. Б. има право да уређује своју пословну политику и да утврђује одређене стимулативне мере за запослене. У изјашњењу је наведено да је интерес „Т. С.“ да се персонална, професионална и старосна структура запослених унапреди, а да је један од начина да се то оствари и добровољни одлазак одређених категорија запослених, који би имали могућност да у радном односу остану дужи период, који су на овај начин стимулисани. Такође, у тачки 1. Одлуке наведено је да се услови утврђују са циљем унапређења персоналне, професионалне и старосне структуре запослених и побољшања продуктивности рада. Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да је овај циљ послодавца допуштен и оправдан.

3.12. Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи предузетом мером, односно, да ли постоји сразмера између предузете мере и циља који се мером остварује. Најпре, у изјашњењу привредног друштва наведено је да су средства намењена за стимулативни одлазак ограничена и да због чињенице да запосленима који у овој години пуне 65 година, радни однос престаје по Закону о раду у одређеном кратком року, те да послодавац нема интерес да стимулише одлазак ове категорије запослених. Повереница за заштиту равноправности указује да је Законом о раду прописано да радни однос, између осталог, престаје када запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, уколико се запослени и послодавац другачије не споразумеју. Ова законска одредба подразумева да запослени има могућност да и после 65 година живота и 15 година стажа настави рад уколико се тако споразуме са послодавцем. Уколико то није случај, испуњењем ових услова запосленом престаје радни однос по сили закона. С друге стране, испуњавање услова за остваривање права на пензију по прописима пензијског и инвалидског осигурања, не представља разлог за отказ уговора о раду по сили закона. Из свега наведеног, јасно произлази да се привредно друштво „Т. С.“ одлучило да стимулише ранији одлазак оних запослених који у текућој години не испуњавају услове за престанак радног односа, у складу са одредбама Закона о раду, са циљем повећања броја запослених одређене старосне структуре и здравственог стања који одлазе из предузећа. Такав закључак произлази и из сагледавања других категорија запослених који имају право на стимулисање добровољног одласка, јер је ова могућност уведена на пример и за запослене који испуњавају услове за превремену пензију, који имају одређене здравствене сметње и обољења, као и најмање 50 година живота и 25 година стажа.

Повереница за заштиту равноправности сматра да ово разликовање има објективно и разумно оправдање. Наиме, привредно друштво „Т. С.“ а.д. Б. у својству послодавца, у складу са својим овлашћењима и могућностима, има право да одређује категорије запослених којима жели и може да пружи одређене повластице. Ово је могућност коју послодавац има, али не и обавеза, па је право сваког послодавца да одлучи у којим случајевима и под којим условима ће омогућити да поједине категорије запослених имају одређене повластице, у складу са пословном политиком и финансијским могућностима. С друге стране, овакав подстицај представља могућност за запослене који желе да прекину радни однос пре стицања услова за престанак радног односа према Закону о раду, да им се то омогући пружањем новчаних подстицаја. Такође, анализа текста одлуке недвосмислено указује да је ово понуда послодавца намењена одређеним категоријама запослених, да се односи на добровољни одлазак, а запослени нису у обавези да прихвате подстицајне мере. Самим тим и „Т. С.“ има право да у циљу унапређења персоналне, професионалне и старосне структуре запослених и побољшања продуктивности рада, пружи одређене подстицаје за одлазак неколико категорија запослених, али и да те подстицаје ограничи сходно финансијским могућностима. С тим у вези, „Т. С.“ а.д. одредио је неколико категорија запослених којима је понуђена могућност да напусте предузеће, уз одређене стимулансе, односно пружање финансијских подстицаја, како би остварио циљ који највише одговара потребама и материјалним могућностима привредног друштва.

С обзиром на чињеницу да „Т. С.“ а.д. има ограничена новчана средства и да му није у финансијском интересу да пружа подстицај запосленима који ће свакако по сили закона отићи у пензију до краја текуће године, Повереница за заштиту равноправности констатује да у конкретном случају постоји сразмера између прописане мере и циља који се мером постиже, посебно ако се има у виду и чињеница да ће подносилац притужбе остваривати сва права из радног односа до одласка у пензију.

3.13. Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да утврђивањем критеријума и услова за стимулисање добровољног одласка запослених, М. Ј. није дискриминисан на основу личног својства – старосног доба.

4. МИШЉЕЊЕ

Утврђивањем критеријума и услова у Одлуци о условима и критеријумима за стимулисање добровољног одласка из „Т. С.“ а.д. Б., бр. 106148/3-2015 од 24. марта 2015. године, привредно друштво „Т. С.“ а.д. Б. није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба М.Ј. против послодавца ТС због дискриминације на основу старосног доба у области рада