бр. 07-00-403/2016-02   датум: 20.10.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. Б. из С. П. против Опште болнице „С. В.“ С. П. а поводом конкурса за упис на специјализацију. Током поступка утврђено је да су Правилником о стручном усавршавању запослених Опште болнице „С. В.“ С. П. бр. 5445 од 30. јула 2015. године, прописани критеријуми за упућивање на специјализацију, и то: просечна оцена, оцена из предмета – области – гране медицине, дужина студирања, радни стаж и радна карактеристика у установи. Такође, утврђено је да је Правилником о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице „С. В.“ С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, критеријум „радна карактеристика у установи“ замењен критеријумом „године живота“. Анализа прописаних критеријума показала је да су године живота кандидата једини критеријум који се не односи на професионалне способности и остварења кандидата, а током поступка је утврђено, с обзиром на начин бодовања, да су очигледно стављене у неједнак положај особе старије од 36 година у односу на млађе кандидате и кандидаткиње. Повереница за заштиту равноправности сматра да постављање критеријума који се односе на године живота кандидата није оправдано, јер године живота нису ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је применом критеријума који се односи на године живота на конкурсу који је Општа болница „С. В.” С. П. расписала 31. маја 2016. године, М. Б. као и сви други кандидати и кандидаткиње старији од 36 година, дискриминисана на основу личног својства – старосног доба. Због тога је Општој болници „С. В.” С. П. препоручено да из Правилника о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице „С. В.“ С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, уклони критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Опште болнице, као и да убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу М. Б. из С. П. против Опште болнице „С. В.“ С. П, због дискриминације на основу старосног доба.
• У притужби је наведено:

• да је Општа болница „С. В. С. П. објавила интерни оглас за специјализације бр. 3938 од 31. маја 2016. године и да је избор кандидата обављен на основу Правилника о стручном усавршавању запослених бр. 5445 од 30. јула 2015. године и Правилника о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године;
• да је у Правилнику о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, поред постојећих критеријума који се користе за одлучивање који ће кандидат бити упућен на специјализацију, додат нови критеријум – године живота;
• да је овим правилником прописано да кадидати до 30 година живота добијају 15 бодова, кандидати од 30 до 33 године живота 10 бодова, кандидати од 33 до 36 година живота 5 бодова и кандидати који имају преко 36 година живота добијају 1 бод;
• да се критеријумом године живота у Правилнику о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. врши дискриминација у области рада по основу година живота, јер старосно доба није ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, узимајући у обзир природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж и услове под којима се обавља, односно да тај критеријум није у вези са професионалним способностима и успешности у раду кандидата;
• да је подноситељка притужбе, с обзиром да приликом доношења одлуке о избору кандидата за специјализације није испоштована процедура изборног поступка и сви канидатати нису једнако третирани, упутила Управном одбору приговор бр. 4660 од 21. јуна 2016. године, на који још увек није добила одговор;
• да у обавештењима које је добила 20. јуна 2016. године о изборима кандидата за специјализације в.д. директора Опште болнице С. В, нема поуке о правном леку;
• да је подноситељка притужбе од в.д. директора тражила да јој достави копију Правилника о стручном усавршавању запослених бр. 5445 од 30. јула 2015. године и копију Правилника о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, али да је добила одговор у којем је наведено да може извршити увид у поменути правилник.

• У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) обавештење бр. 4593 од 17. јуна 2016. године; 2) обавештење бр. 4601 од 17. јуна 2016. године; 3) приговор бр. 4660 од 21. јуна 2016. године; 4) допис бр. 5146 од 11. јула 2016. године и 5) одговор бр. 5229 од 14. јула 2016. године.
• Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење од Н. Р, в.д. директора Опште болнице С. В. С. П.
• У изјашњењу је, између осталог, наведено:

• да Стручни савет здравствене установе за сваку календарску годину предлаже план специјализација Управном одбору који усваја план специјализација за наредну годину, што значи да се специјализације у здравственој установи утврђују само за једну календарску годину;
• да План специјализација Управни одбор шаље на усвајање Заводу за јавно здравље који даје своје мишљење и који може план усвојити, делимично усвојити или неусвојити, те да тек након одобрења Завода за јавно здравље установа расписује интерни конкурс за одобрење специјализације;
• да, уколико је Завод за јавно здравље одобрио одређену специјализацију, а здравственој установи се не јави кандидат, односно не распише специјализацију, та специјализација пропада за ту и наредну годину, без обзира што је постојало одобрење Завода за јавно здравље, односно поступак се мора поновити;
• да су за 2016. годину Општој болници С. В. одобрене специјализације, међу којима и специјализације из неурологије и гинекологије за које је подноситељка притужбе конкурисала;
• да се избор кандидата вршио на основу критеријума из интерног правилника који је уређен по угледу на друге здравствене установе, по коме су критеријуми за рангирање кандидата за добијање специјализације следећи: радни стаж, просечна оцена студија, дужина студирања, године живота кандидата, оцена из предмета за који конкурише на специјализацију и оцена комисије, те да ови критеријуми фаворизују успешније студенте;
• да је од свих пријављених кандидата подноситељка притужбе имала најмањи број бодова, првенствено због просечне оцене, дужине студирања и оцене из предмета на који се пријавила;
• да су нетачни наводи из притужбе да је приликом доделе специјализација постојала дискриминација на основу година живота и да године живота немају никаквог значаја приликом одобрења специјализација;
• да су сви кандидати на основу критеријума године живота добили исти број поена као и подноситељка притужбе, тако да чињеница да није добила специјализацију уопште није зависила од старосног доба, те да су поједине специјализације добиле колеге старије од подноситељке притужбе;
• да специјализација по правилу траје четири или пет година и да, с обзиром да је реч о специфичној области где се лекари специјализују за одређене области код којих године живота, укључујући трајање специјализација, итекако имају значаја, и да је након специјализације потребан одређени број година да би лекар стекао искуство, у конкретном случају се никако не може говорити о дискриминацији;
• да, уколико не би постојали наведени критеријуми, лекари са најдужим радним стажом и са највећим годинама живота би добили специјализацију па би се десило да лекари са 55 година живота добију специјализацију, од које установа не би имала никакве користи;
• да је критеријум године живота унесен да би се спречила дискриминација радника по основу дужине радног стажа, а самим тим и година живота;
• да је у питању специфична област здравствене заштите где лекари непосредно раде на збрињавању пацијената и пружању здравствене заштите, где се старосно доба никако не може подвести под дискриминаторним условом за добијање специјализација;
• да је о приговору подноситељке притужбе упознат и Завод за заштиту здравља који даје сагласност на специјализације и да је њихов став да је њена жалба неоснована.

• У прилогу изјашњења достављена је следећа документација: 1) фотокопија Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 5445 од 30. јула 2015. године; 2) фотокопија Правилника о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године; 3) извештај Комисије за оцену кандидата бр. 4537.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Правилник о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 5445 од 30. јула 2015. године, утврђено је да је одредбама члана 17. прописано да су критеријуми на основу којих директор одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију следећи: просечна оцена, оцена из предмета – области – гране медицине, дужина студирања, радни стаж и радна карактеристика у установи. Одредбама члана 18. истог правилника прописано је да на основу просечне оцене на факултету кандидат добија 10 бодова за просечну оцену 6,15 бодова за просечну оцену 7,20 бодова за просечну оцену 8,25 бодова за просечну оцену 9 и 30 бодова за просечну оцену 10. Одредбама члана 19. прописано је да по основу оцене из предмета – области – гране медицине кандидат за доделу специјализација добија максимално 10 бодова (оцена се множи са 1). Одредбама члана 20. став. 1. прописано је да по основу дужине студирања кандидат за доделу специјализација добија максимално 12 бодова, за студије окончане у року утврђеним наставним планом односно студијским програмом, увећаном за период трајања апсолвентског стажа. Ставом 2. истог члана прописано је да се за сваких шест навршених месеци трајања студија дужег од рока из претходног става, максималан број бодова из претходног става смањује за по два бода. Према ставу 3. овог члана минималан број бодова по основу дужине трајања студија је 0. Одредбом члана 21. овог правилника прописано је да по основу радног стажа у здравственој делатности и дужине волонтирања у Општој болници С. В. кандидат за доделу специјализација може остварити за навршених пет и више година 10 бодова а за сваку годину краћег рада, максималан број бодова се умањује за два бода. Одредбом члана 22. прописано је да по основу радне карактеристике у установи кандидат за доделу специјализација добија максимално 38 бодова, од чега по основу мишљења колегијума лекара службе за коју је специјализација расписана максимално шест бодова и начелника исте службе максимално шест бодова, по основу мишљења колегијума лекара службе у којој је кандидат тренутно ангажован, максимално 10 бодова и по основу мишљења руководства максимално 16 бодова, од чега по основу мишљења директора максимално осам бодова и по основу мишљења помоћника директора за стручна и организациона питања максимално осам бодова.

• Увидом у Правилник о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, утврђено је да се чланом 10. став 4. мења члан 17. тачка 5. Правилника о стручном усавршавању запослених бр. 5445 од 30. јула 2015. године, којим се критеријум радна карактеристика у установи мења и гласи године живота. У члану 15. Правилника о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених бр. 3868 од 26. маја 2016. године, наведено је да се после члана 21. Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 5445 од 30. јула 2015. године, додаје члан 21а којим је прописано да по основу година живота кандидат може да добије максимално 15 бодова, а бодовање се врши на следећи начин:

• до навршених 36 година живота носи 15 бодова;
• од 30 до 33 године живота носи 10 бодова;
• од 33 до 36 година живота носи 5 бодова;
• преко 36 година живота носи 1 бод.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом члана 23. став 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 6. којом је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице, или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај.
• Закон о раду[4] забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама члана 20. овог закона дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на оспособљавање, усавршавање и напредовање на послу.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Општа болница С. В. С. П. прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију у Правилнику о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, дискриминисала подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – старосног доба. Због тога је било потребно размотрити да ли су подноситељки притужбе ускраћена права која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се кандидати за упућивање на специјализацију различито бодују у односу на године живота.
• Неспорно је да је Општа болница С. В. С. П. расписала конкурс за упућивање на специјализацију 31. маја 2016. године. На основу доказа који су достављени уз изјашњење, утврђено је да су Правилником о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 5445 од 30. јула 2015. године прописани критеријуми за упућивање на специјализацију, и то: просечна оцена, оцена из предмета – области – гране медицине, дужина студирања, радни стаж и радна карактеристика у установи. Такође, утврђено је да је Правилником о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, критеријум радна карактеристика у установи замењен критеријумом године живота.

• Евидентно је да је прописивање година живота као критеријума за специјализацију и утврђивање начина бодовања којим кандидати до 30 година живота добијају 15 бодова, кандидати од 30 до 33 године живота 10 бодова, кандидати од 33 до 36 година живота 5 бодова и кандидати који имају преко 36 година живота добијају 1 бод, доводи до смањења броја бодова сразмерно годинама живота, односно, старији кандидати добијају мање бодова. То значи да је оваквим начином бодовања, кандидатима који имају преко 36 година живота ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора за специјализацију, буду вреднована њихова стручна знања и професионалне компетенције. С обзиром на утврђено чињенично стање, потребно је испитати да ли је постављање критеријума и одређивање начина бодовања који се односи на године живота кандидата, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Да би се утврдило да ли је прописивањем критеријума и утврђивањем начина бодовања који се односи на године живота кандидата Опште болнице С. В. С. П. нарушила једнаке могућности за упућивање на специјализацију, потребно је испитати да ли се прописивање овог критеријума, може сматрати допуштеним и оправданим.

• Неспорно је да је Општа болница С. В. С. П. као и све друге здравствене установе, дужна да обезбеди стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника[5] и да може да прописује услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за специјализацију у одређеним гранама медицине и стоматологије, као и да се при томе руководи потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада. У складу с тим, Општа болница С. В. С. П. као послодавац, има право да издваја средства за различите облике усавршавања запослених, да утврђује критеријуме за усавршавање и да у складу са тим критеријумима врши избор кандидата. То право се ни на који начин не доводи у питање. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације и уже специјализације, допуштен и оправдан.

• Имајући у виду оправдани и допуштени циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације, било је потребно испитати да ли су прописани критеријуми и начин на који се ти критеријуми бодују, допуштени и оправдани. Анализа критеријума је показала да су кандидати који имају више од 36 година бодовани са мањим бројем бодова у односу на млађе кандидате, што може резултирати исходом да млађи кандидати са истим професионалним компетенцијама имају већи број бодова и буду на вишем месту на ранг листи само због година живота. Такође, анализом прописаних критеријума утврђено је да је критеријум који се односи на године животе кандидата, једини критеријум који није у вези са професионалним способностима, искуством, експертизом и успешности у раду кандидата.

• На основу навода из изјашњења може се закључити да је разлог за прописивање критеријума који се односи на године живота кандидата, жеља да се школују кадрови који ће дуже радити у овој установи, као и пракса других здравствених установа. У односу на ове наводе, Повереница за заштиту равноправности указује да се околност да и друге здравствене установе имају прописан критеријум који се односи на старосно доба кандидата, не може сматрати оправдањем за повреду антидискриминационих прописа. Повереница за заштиту равноправности указује да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Стога је потребно испитати да ли у конкретном случају године живота кандидата представљају стварни и одлучујући услов, имајући у виду природу и особеност овог стручног усавршавања, као и да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Специјализација и ужа специјализација дефинисана је као стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника[6], те се може констатовати да је сврха специјализације управо стицање нових знања и савладавање конкретних вештина из одређене гране медицине или стоматологије. Повереница за заштиту равноправности указује да за стицање специјалистичког стажа из медицине или стоматологије, као и за друге видове стручног усавршавања, није од одлучујућег значаја старосно доба кандидата или запослене особе. Наиме, специјалистички стаж једнако стручно и адекватно могу да започну и заврше особе било ког старосног доба, уколико испуњавају остале услове који се односе на образовање и радно искуство. У вези са тим, Повереница констатује да Устав Републике Србије и релевантни законски прописи забрањују прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата и кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу њихових личних својстава, између осталих и старосног доба, тако да се изузеци од овог правила морају веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када је старосно доба стварни и одлучујући фактор за могућност, односно, немогућност обављања одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.

• Одређивањем начина бодовања којим се, без оправданог разлога, већи број бодова даје млађим кандидатима, кандидати који имају преко 36 година живота стављени су у неравноправан положај у односу на кандидате који имају мање од 36 година, јер ће без обзира на професионалне квалификације добити мањи број бодова на основу старосног доба. Имајући у виду циљ и последице које овакав начин бодовања критеријума који се односи на године живота кандидата производи, Повереница је мишљења да старосно доба није ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Анализа је показала да прописивање критеријума који се односи на године живота кандидата и начин бодовања овог критеријума, није било оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које је изазвало.

• Такође, Повереница за заштиту равноправности подсећа на чињеницу да здравствени радник може да упише специјализацију под условом да је запослен у здравственој установи и ако му здравствена установа одобри специјализацију, уз сагласност Министарства здравља. С обзиром на специфичност овог вида усавршавања, односно, немогућност да се специјалистички стаж оствари самостално и независно од здравствене установе, као што је то случај са мастер или докторским студијама, здравствена установа при прописивању критеријума мора обратити посебну пажњу како би се свим кандидатима и кандидаткињама омогућило да на једнакој основи буду вредновани. Потребно је напоменути и да је одредбом члана 184. ст. 9. и 10. Закона о здравственој заштити, прописано да је здравствени радник дужан да закључи уговор са здравственом установом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације и уже специјализације, а дужан је да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације. Имајући у виду да је самим законом прописано да се уговором регулишу међусобна права и обавезе здравственог радника и здравствене установе, уз обавезу здравственог радника да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, Повереница за заштиту равноправности указује да ове одредбе пружају довољне гаранције здравственој установи да ће имати користи од улагања у здравственог радника коме одобри специјализацију, без обзира на његове/њене године живота. Евентуално ограничење које се односи на старосно доба могло би имати оправдање у случајевима ако би здравствени радник који конкурише за специјализацију стекао услов за старосну пензију пре протека времена које је дужан да проведе у радном односу након специјализације, иако би и у том случају било потребно анализирати оправданост и сразмерност таквог ограничења, имајући у виду чињеницу да се уговором може прописати обавеза накнаде трошкова специјализације и накнаде штете, уколико здравствени радник не испуни своје законом прописане дужности.
• На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да Општа болница С. В. С. П. има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће упутити на специјализацију, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што Општа болница С. В. С. П. не сме да чини јесте да поставља услове за упућивање на специјализацију који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем критеријума у Правилнику о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године, који се односи на године живота кандидата за специјализацију, Општа болница С. В. С. П. прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације. Применом овог критеријума, Општа болница С. В. С. П. дискриминисала је М. Б. као и све остале кандидате који имају преко 36 година живота, на основу личног својства – старосног доба.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Општој болници С. В. С. П. да:

5.1. Усклади текст Правилника о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању запослених Опште болнице С. В. С. П. бр. 3868 од 26. маја 2016. године са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Опште болнице С. В. С. П. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Опште болнице С. В. С. П.

5.3. Убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на старосном добу или било ком другом личном својству.

Потребно је да Општа болница С. В. С. П. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Општа болница С. В. С. П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[4] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/2009, 32/13 и 75/14, члан 18.

[5] Закон о здравтвеној заштити „Службени гласник РС“, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15 и 106/15, члан 183. став 1. и члан 184. ст. 5 и 6.

[6] Закон о здравственој заштити, члан 181.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужбa M.Б. прoтив Oпстe бoлницe С.В. збoг дискриминaциje пo oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa