Притужбa A.Ц. прoтив П.И. д.o.o. збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-396/2016-02 датум: 15.10.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби А. Ћ. која је поднета против „П.И.“ д.о.о. из Б. због дискриминације на основу пола. У притужби је наведено да се подносилац притужбе 12. јула 2016. године пријавио на конкурс „П. И.” д.о.о. из Б. расписан на сајту Националне службе за запошљавање, за радно место „административни радник/радница“ и да је истог дана добио одговор да „фирма тражи кандидата искључиво женског пола”, тако да је обавештен да његова пријава неће бити разматрана искључиво због његовог пола. У изјашњењу је наведено да су поред бројних кандидата и кандидаткиња примили особу мушког пола, да је ситуација због које је А. Ћ. поднео притужбу настала „само због неспоразума и језичке баријере“ а да им је намера зашто су тражили кандидате женског пола била да повећају број запослених мање заступљеног пола. У току поступка утврђено је да је оглас за радно место „административни радник/ца“ у том предузећу постављен на сајту Националне службе за запошљавање, да се подносилац притужбе пријавио на оглас али да му је у електронској преписци два пута одговорено да траже „искључиво особу женског пола“, „женског секретара” те да се извињавају што не могу да одговоре на његову пријаву. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је предузеће „П. И.” д.о.о. из Б. одговором да неће разматрати пријаву А. Ћ. на оглас за радно место „административни радник/ца“ јер „траже искључиво особу женског пола“ прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације и извршило непосредну дискриминацију на основу пола, у области рада и запошљавања. Предузећу „П. И.” д.о.о. препоручено је да убудуће у поступку запошљавања обезбеди равноправан третман особа које се пријављују на конкурс, без обзира на пол, или било које друго лично својство лица, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли, или другом видном месту у просторијама П. И.” д.о.о Б. као и да у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

ТОК ПОСТУПКА

Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу А. Ћ. из Б. против „П. И.” д.о.о. из Б. због дискриминације на основу пола.
У притужби је, поред осталог, наведено:

да се подносилац притужбе 12. јула 2016. године онлајн пријавио на конкурс „П. И.” д.о.о. из Б. расписан на сајту Националне службе за запошљавање, за радно место „административни радник/радница“;

да је истог дана добио одговор да не могу да одговоре на његову пријаву јер „траже искључиво особу женског пола“;

да је подносилац притужбе скренуо пажњу на кршење закона, али да су наставили да тврде да запошљавају кандидате искључиво женског пола;

да је оригинални оглас истог дана склоњен са сајта Националне службе за запошљавање.

У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) принт скрин огласа на интернет страници Националне службе за заошљавање; 2) фотокопија преписке путем електронске поште између подносиоца притужбе и Н. С.представника „П. И. д.о.о. из Б.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражила изјашњење од „П. И. д.о.о. из Б.
У изјашњењу „P. И.” д.о.о. из Б. наведено је:

да се предузеће „П. И.” д.о.о. из Б. у јуну и јулу месецу 2016. године два пута обратило Националној служби за запошљавање због потребе за попуњавањем радног места „радник/ца“ и „административни радник/ца“ при пословима доставе пакета;

да је на сајту Националне службе за запошљавање објављен оглас у којем јасно стоји да се тражи „радник/ца“ и да је као контакт особа пријављен Н.С.;

да предузеће „П. И.” д.о.о. из Б: нема правну службу и да су се због тога обратили Националној служби за запошљавање;

да одлука предузећа ни у једном тренутку није била тражење кандидата/кандидаткиње одређеног пола већ кандидата/кандидаткињу која одговара профилу предузећа;

да је ситуација због које је А. Ћ. поднео притужбу настала „само због неспоразума и језичке баријере“ а коју је Н. С. објаснио у својој изјави;

да је до неспоразума дошло јер је директор предузећа „П. И.” д.о.о. из Б. странац и да се сва комуникација одвија на „лошем енглеском језику“ запослених;

да предузеће у Србији послује више од 20 година и да у свом саставу има запослене оба пола, те да су огласи објављени у складу са законом;

да су поводом огласа позивани само кандидати који су ушли у ужи избор и да су поред бројних кандидата и кандидаткиња примили особу мушког пола, Б. О.

да ће наставити тражење нових кандидата за запослење ради реализације нове пословне идеје;

да су кроз историју предузећа запошљавали особе оба пола, што се може доказати увидом у архиву, те да се труде да поспеше запошљавање мање заступљеног пола;

да Н. С. ради на пословима продавца а не стручног лица и да је због нестручности запослених и тражена помоћ Националне службе за запошљавање.

У изјашњењу Н. С. продавца у П. И. д.о.о. из Б. између осталог, наведено је

да је након одлуке директора предузећа постављен за контакт особу приликом тражења кандидата и да се тим поводом обратио Националној служби за запошљавање;

да је на дан постављања огласа на сајт Националне службе за запошљавање, где је наведено да траже радника/радницу, постао свестан чињенице да се на претходни оглас јавио велики број кандидата мушког пола, те да је због тога у „својој несмотреној изјави“ у имејл преписци са А. Ћ. навео да траже особе женског пола, мислећи притом да је предузећу у том тренутку требало више особа женског пола, ради успостављања равномерне заступљености оба пола;

да је у преписци са А. Ћ. употребио лош избор речи и да ни у једном тренутку није имао намеру да икога дискриминише по било ком основу, те да се и неколико пута извинио А. Ћ.

да је замолио службенике Националне службе за запошљавање да оглас уклоне с обзиром да се јавио велики број кандидата по претходном огласу и да покушају да из њихове базе података пронађу додатан број женских особа да би биле заступљене особе оба пола, у складу са предлогом инспекције рада да повећају број запослених пола који је мање заступљен у предузећу;

да је на несмотрен начин обавестио А. Ћ. да не траже више особе мушког већ женског пола, што му није била намера;

да се извињава А. Ћ. и потврђује да је у питању неспразум који је изазван услед чињенице да је директор предузећа странац и да се комуникација обавља на енглеском језику којим не влада најбоље;

да је директор предузећа у том периоду требало да одлучи за неколико одговарајућих кандидата мушког пола од до тада пријављених и мушкараца и жена, након чега је и одлучио да запосли кандидата мушкг пола, Б. О.

да од директора предузећа „П. И. д.о.о. из Б. никада није добио налог који се односи на одређени пол кандидата;

да у том предузећу ради 16 година и да му није намера да било коме изазива зло и на тај начин угрожава своју и егзистенцију своје породице, те да га до сада нико није пријавио за дискриминацију;

да је посебно погођен чињеницом да су његови лични подаци поменути у негативном контексту на Фејсбук страници „Ц. К. П. С., када је А. Ћ. администраторима странице пренео преписку између њих двојице, након чега су уследили коментари увредљиве садржине;

да сматра да у том случају има елемената повреде личних података са изнетим неистинама и да моли Повереницу за заштиту равноправност да то узме у обзир приликом одлучивања и да по могућству скрене пажњу А. Ћ. да тај садржај уклони;

да сматра да је притужба неоснована јер није било лоше намере, већ је одговор последица непромишљености и брзине;

да се још једном извињава А. Ћ. ако му је повредио достојанство.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе, изјашњења и принт скрина огласа „П. И.“ д.о.о. утврђено је да је оглас за радно место „административни радник/ца“ у том предузећу постављен на сајту Националне службе за запошљавање.

2.2. Увидом у фотокопију преписке путем електронске поште утврђено је:

да је А.Ћ. 12. јула 2016. године послао онлајн пријаву на конкурс за радно место „административни радник/ца“ који је објављен путем огласа на сајту НСЗ;

да му је Н. С. контакт особа предузећа „П. И.“ истог дана одговорио да не могу да одговоре на његову пријаву, зато што траже искључиво особе женског пола;

да је А. Ћ. одговорио да тај услов није наведен у огласу, као и да није у складу са важећим законским прописима;

да је Н. С. навео да су они предали пријаву Националној служби за запошљавање а они даље огласивачима, те да „у пријави јасно стоји да траже особу женкског пола, женског секретара“.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање)[3], прописано је да дискриминација представља свако прављење разлике, искључивање или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

Устaв Рeпубликe Србиje[4] у члану 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану 2. став 1. тачка 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Даље, одредбама члана 20. прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола.

Одредбом члана 4. Закона о равноправности полова[5] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa) кoje имa зa циљ или пoслeдицу дa лицу или групи oтeжa, угрoзи, oнeмoгући или нeгирa признaњe, уживaњe или oствaривaњe људских прaвa и слoбoдa у пoлитичкoj, eкoнoмскoj, друштвeнoj, културнoj, грaђaнскoj, пoрoдичнoj и другoj oблaсти. Даље је прописано да се под неоправданим разликовањем, искључивањем, ограничавањем и поступањем или другим предузетим мерама, у смислу овог закона, нарочито сматра ако предузета мера није оправдана законом или легитимним циљем и не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се предузетим мерама остварују.

Закон о раду[6] такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуано опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Након утврђивања чињеничног стања и релевантног правног оквира, потребно је испитати да ли је предузеће „П. И.“ д.о.о. из Б. одговором да не може разматрати пријаву подносиоца притужбе, А. Ћ. за радно место „административни радник/ца“, зато што је мушкарац, а фирма тражи кандидата искључиво женског пола, прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације и извршило дискриминацију на основу пола, у области рада и запошљавања.

На основу навода из притужбе, изјашњења и приложених доказа неспорно је да је предузеће „П. И.“ д.о.о. из Б. објавило оглас за радно место „административни радник/ца“ на сајту Националне службе за запошљавање и да се подносилац притужбе А. Ћ. пријавио на оглас за то радно место. Неспорно је, такође, да је Н. С. одређен као контакт особа испред „П. И.” д.о.о. из Б. и да је одговарајући на онлајн пријаву за посао А. Ћ. навео да предузеће тражи кандидата „искључиво женског пола“ те да због тога „не могу да одговоре на његову пријаву“, као и да је након поновног обраћања подносиоца притужбе у којем је скренуо пажњу на кршење закона, поновљен одговор у којем је наведено да предузеће тражи „особу женског пола, женског секретара” и да су такву пријаву предали Националној служби за запошљавање, а они даље свим оглашивачима, као и да се извињавају због непријатности.

У вези наводе из изјашњења да је приликом обавештавања подносица притужбе поводом објављеног огласа коришћен лош избор речи, Повереница за заштиту равноправности сматра да наведени разлози не могу бити оправдање за постављање услова подноситељу притужбе да предузеће „тражи особу женског пола“, и да је постављањем таквог услова подносилац притужбе практично онемогућен да под једнаким условима конкурише за оглашено радно место.

Такође, ирелевантни су наводи из изјашњења да је у питању неспоразум као последица недовољног познавања енглеског језика запослених у предузећу „П. И.“ д.о.о. Б. и нису од утицаја на одлучивање у конкретном случају, имајући у виду да предузеће послује на територији Републике Србије и да је дужно да примењује прописе Републике Србије, те да непознавање језика не може ослободити предузеће од одговорности за извршене радње.
У односу на наводе из изјашњења да је предузеће „П. И.“ д.о.о. имало намеру да, у складу са предлогом инспекције рада, у будућности повећа број запослених мање застуљеног пола, што су у њиховом случају жене, и напоре да пронађу додатан број кандидаткиња женског пола ради равномерне заступљености оба пола, Повереница за заштиту равноправности похваљује овакву пословну политику „П. И.“ д.о.о. и указује да је позитивно што је директор тог предузећа увидео значај запошљавања лица мање заступљеног пола. Међутим, Повереница је става да таква политика предузећа мора бити плански спроведена, у складу са чланом 11. став 2. тачка 1. Закона о равноправности полова, увођењем посебних мера за повећање запослености и могућности запошљавања мање заступљеног пола. У складу са тим, евидентно је да је и поред намере предузећа „П. И.“ д.о.о. да изједначи број кандидата оба пола, ова пракса није спроведена у складу са законом.
Чињеница да подносилац притужбе није добио посао за радно место за које је конкурисао, односно чињеница да је предузеће „П. И.“ д.о.о. из Београда запослило особу мушког пола, Б. О. није од утицаја на утврђивање да ли је у претходним радњама овог предузећа повређен Закон о забрани дискриминације, односно извршен акт дискриминације.
Повереница додаје да је позитивно што је Н. С. приликом обавештавања подносиоца притужбе да траже искључиво кандидата женског пола, упутио извињење А. Ћ. међутим то не умањује значај чињенице да предузеће није могло узети у разматрање пријаву подносиоца притужбе, само зато што је мушкарац. Са друге стране, повереница је, приликом доношења мишљења имала у виду и чињеницу да је Н. С.у свом допису изразио искрено кајање и извињење А. Ћ.
Поводом навода Н. С. да „није имао намеру икога да дискриминише, већ да је одговор подносиоцу притужбе последица несмотрености“ повереница указује да приликом испитивања да ли конкретно понашање, које се састоји у изговарању одређених речи, у предузимању неких фактичких радњи и слично, представља акт дискриминације, намера није релевантна са аспекта антидискриминационих прописа, односно, није од значаја чињеница да ли је та особа имала намеру да дискриминише. Предмет процене јесте само манифестовано понашање, у погледу кога се испитује да ли је, с обзиром на све околности, допуштено или није допуштено, тј. да ли је супротно императивним прописима о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

С обзиром на утврђено чињенично стање у овом предмету, неспорно је да је подносиоцу притужбе одговорено да неће узети у разматрање његову пријаву, само зато јер је мушког пола, а не зато што не испуњава услове стручности или неке друге услове радног места „административни радник/ца“. Повереница за заштиту равноправности указује да је оваквим поступањем предузеће „П. И.“ д.о.о Б. извршило непосредну дискриминацију на основу пола према А. Ћ. у области рада, забрањену чланом 16. Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности истиче да могућност заснивања радног односа и уживање свих права у области рада под једнаким условима не сме бити нарушена, како би сва лица која траже посао или учествују у раду по било ком основу, имала једнаке услове приликом запошљавања или на послу, без икакве дискриминације по основу било ког личног својства. Повереница такође указује да према одредбама чл. 16. ст. 3. Закона о забрани дискриминације и чл. 22. ст. 1. Закона о раду, искључивање или давање првенства за обављање одређеног посла може бити оправдано, односно, неће представљати дискриминацију само у оном случају када неко лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, имаjући у виду природу и особеност конкретног посла, а сврха која се тиме жели постићи је оправдана. Међутим, у конкретном случају, лична својства лица која конкуришу за посао, а тичу се пола, никако не представљају стварни и одлучујући услов, имајући у виду природу и особеност посла радног места „административни радник/ца“. Предузеће „П. И.“ д.о.о Б. као и било који други послодавац, приликом поступка пријема у радни однос, може да утврђује и узима у обзир само објективне услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за обављање конкретног посла, а не може да тражи и прикупља податке о полу или другим личним својствима која нису у вези са обављањем послова одређеног радног места.

Неспорно је да послодавац има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Међутим, оно што послодавац не сме да чини јесте да приликом оглашавања послова и самог поступка пријема у радни однос, захтева податке који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

МИШЉЕЊЕ

Одговором да неће разматрати пријаву А. Ћ. на оглас за радно место „административни радник/ца“ јер „траже искључиво особу женског пола“, предузеће „П. И.” д.о.о. из Б. је извршило непосредну дискриминацију на основу пола, у области рада и запошљавања.

ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује предузећу „П. И.“ д.о.о. из Б. да:

5.1. Убудуће у поступку запошљавања обезбеди равноправан третман особа које се пријављују на конкурс, без обзира на пол, или било које друго лично својство лица.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама П. И.“ д.о.о Б. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама адвокатске канцеларије.

5.3. У оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да „П. И.“ д.о.о. из Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико „П. И.“ д.о.о. из Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације.

[3] „Службени лист ФНРЈ”, Међународни уговори број 3/61

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] „Службени гласник РС”, број 104/09

[6] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, члан 18.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужбa A.Ц. прoтив П.И. д.o.o. збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa