бр. 07-00-552/2014-02  датум:  27.4.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео Љ. Б. из С. против Грађевинског предузећа „З.–г. Б.“ а.д. Б. У притужби је навео да му је ГП „З.–г.Б.“ а.д. Б. отказало уговор о раду услед технолошких, економских и организационих промена, док је био на одсуству са рада због привремене спречености за рад. У изјашњењу директора послодавца наведено је да здравствено стање Љ. Б. није ни на који начин утицало на отказивање уговора о раду, већ да је престала потреба за пословима на којима је био распоређен, услед технолошких, економских и организационих промена у предузећу, које су настале због смањења обима послова и модернизације послова. У току поступка је утврђено да ГП „З.-г. Б.“ а.д. Б. није понудило доказе који показују да здравствено стање Љ. Б. није утицало на одлуку да му се откаже уговор о раду. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ГП „З.г. Б.“ а.д. Б. прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације отказивањем уговора о раду Љ. Б. и препоручила ГП „З.г. Б.“ а.д. Б. и директору Ј. Ј., као одговорном лицу, да упути писано извињење Љ. Б. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама ГП „З.г. Б.“ а.д. Б. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Љ. Б. из С. против Грађевинског предузећа „З.–г. Б.“ а.д. из Б. због дискриминације на основу здравственог стања.

1.2. Љ. Б. је у притужби и допуни притужбе навео:

– да се налази на одсуству са рада због повреде коју је задобио 27. марта 2013. године а да му у децембру 2014. године заказана друга операција рамена;

– да му је послодавац отказао уговор о раду услед технолошких, економских и организационих промена 24. новембра 2014. године;

– да је аутомеханичар по занимању и да је радио на одржавању возног парка до 2012. године, када је премештен на радно место чувара;

– да је усмено добио информацију од послодавца да је он једини који је добио отказ уговора о раду услед технолошких, економских и организационих промена, да предузеће нема програм о решавању вишка запослених и да нико други није примљен на његово радно место.

1.3. У прилогу притужбе достављени су следећи докази: 1) решење о отказу уговора о раду број 3904-3127 од 20. новембра 2014. године; 2) извештај лекара специјалисте Здравственог центра У. од 25. септембра 2012. године; 3) допуна експертизе Института за медицину рада Србије „Др Д. К.“ Б. број 679/2012 од 5. децембра 2012. године и 4) ортопедски налаз Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица“.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Ј. Ј., директора ГП „З.г. Б.“ а. д. Б..

1.5. У изјашњењу директора, између осталог, наведено је:

– да је престала потреба за пословима чувара на које је Љ. Б. распоређен, услед технолошких, економских и организационих промена у предузећу које су настале услед смањеног обима послова и смањеног броја градилишта на којима се обављају радови, као и услед модернизације обављања послова чувара постављањем видео надзора;

– да се запосленом није могло обезбедити обављање других послова, односно оспособљавање за рад на другим пословима, те је одлучено да се запосленом откаже уговор о раду и исплати отпремнина по закону;

– да здравствено стање Љ. Б. ни на који начин није утицало на отказивање уговора о раду;

– да је у периоду од 30. августа 2013. године до 28. марта 2014. године послодавац због недостатка послова затворио радничко насеље (за смештај и исхрану запослених капацитета 350 људи дневно) и прогласио технолошким вишком четири запослена;

– да је послодавац у складу са одредбама Закон о раду у обавези да донесе програм решавања вишка запослених ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих промена у оквиру периода од 30 дана доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време, и то за најмање 10% запослених код послодавца који има у радном односу најмање 100, а највише 300 запослених на неодређено време. С обзиром да је ГП „З. г.Б.“ а.д. Б. у моменту доношења решења о отказу уговора о раду Љ. Б., имало укупно 104 запослена на неодређено време, није било у законској обавези да донесе програм решавања вишка запослених;

– да предузеће планира да у току фебруара 2015. године донесе још решења о проглашењу запослених за технолошки вишак и то за лица која су помоћни радници и чувари, из разлога што је за 2015. годину уговорен само један посао;

– да је ГП „З.г.Б“ а.д. Б. предузеће коме је примарно да раднику сачува радно место и да је то био и случај са Љ. Б., којем је предузеће „излазило у сусрет када год је то било могуће (са послова аутомеханичара је пребачен на послове чувара)“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење о отказу уговора о раду број 3904-3127 од 20. новембра 2014. године, утврђено је да је Љ. Б. био запослен на пословима чувара и да му је отказан уговор о раду због тога што је услед технолошких, економских и организационих промена престала потреба за обављањем посла који запослени обавља, као и услед смањења обима посла. У образложењу решења наведено је да је престала потреба за обављањем послова чувара на које је запослени распоређен, услед технолошких, економских и организационих промена у предузећу, а које су настале услед смањеног обима послова и смањења броја градилишта на којима се обављају радови, као и услед модернизације обављања послова чувара путем видео надзора.

2.2. Увидом у извештај лекара специјалисте Здравственог центра У. од 25. септембра 2012. године, утврђено је да су Љ. Б. дијагностиковане промене на кичменом стубу. Увидом у допуну експертизе Института за медицину рада Србије „Др Д. К.“ Б. број 678/2012 од 5. децембра 2012. године, утврђено је да је експертизна група констатовала да Љ. Б. није способан за тешке физичке послове ношења и дизања терета већих од 10 кг у једном маху, рад у принудном положају тела, рад у буци и на местима где је потребнан очуван слух, као и да је способан за рад ван наведених ограничења у оквиру струке, као и рад у магацину на издавању алата, вођењу евиденције и слично.

2.3. Увидом у ортопедски налаз Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица“ за Љ. Б, утврђено је да су на прегледу констатовани болови у пределу оперисаног рамена, да је хируршки захват поново заказан за децембар 2014. године, као и да је до операције неспособан за рад. Датум издавања налаза је нечитак.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање), прописано је да дискриминација представља свако прављење разлике, искључивање или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из ст. 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.

3.6. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуано опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ГП „З.г.Б.“ а.д. Б. отказом уговора о раду Љ. Б, извршило акт дискриминације на основу његовог личног својства – здравственог стања. При томе, предмет анализе ограничен је на повреде антидискриминационих прописа, односно, Повереница за заштиту равноправности неће анализирати да ли је послодавац поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи.

3.8. Међу странама није спорно да је Љ. Б. био запослен у ГП „З.г.Б.“ а.д. Б. на радном месту чувара и да му је радни однос престао отказом уговора о раду услед технолошких, економских и организационих промена код послодавца 24. новембра 2014. године. Такође, неспорно је да је Љ. Б. имао здравствених проблема од 2012. године, као и да је имао заказану другу операцију рамена у децембру 2014. године.

3.9. Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли је грађевинско предузеће, отказивањем уговора о раду Љ. Б. услед технолошких, економских и организационих промена, извршило акт дискриминације на основу његовог личног својства – здравственог стања, као и да ли су за то поступање постојали објективни и оправдани разлози који нису у вези са његовим личним својством. Повереница за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе Љ. Б. и докази које је доставио пружају довољно основа за закључак да је учинио вероватним акт дискриминације. Наиме, послодавац је Љ. Б. отказао уговор о раду у периоду док је он био на одсуству са рада због привремене спречености за рад и непосредно пред заказану другу операцију рамена. Имајући то у виду, на основу одредбе члана 45. става 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

Повереница за заштиту равноправности ценила је да ли наводи које је ГП „З.г.Б.“ а.д. Б. изнело у свом изјашњењу, наводећи да поступање према подноситељу притужбе није засновано на његовом здравственом стању, пружају довољно основа за закључак да Љ. Б. није другачије третиран због здравственог стања. С аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли су за одлуку послодавца да Љ. Б. откаже уговор о раду, постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези са његовим здравственим стањем. Због тога је од ГП „З.г.Б.“ а.д. Б. затражено да се изјасни из којих разлога је Љ. Б. проглашен технолошким вишком и да ли је његово здравствено стање утицало на отказивање уговора о раду, да ли је још неко од запослених проглашен технолошким вишком и ако јесте да доставе доказе о томе, као и да ли је послодавац донео програм решавања вишка запослених због технолошких, економских или организационих промена.

3.10. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења директора Ј. Ј. да здравствено стање Љ. Б. ни на који начин није утицало на оказивање уговора о раду, већ је на овакву одлуку утицало смањење обима посла и броја градилишта, као и модернизација обављања послова чувара путем видео надзора. У изјашњењу је наведено и да је неколико месеци пре него што је отказан уговор о раду Љ. Б, у периоду од августа 2013. године до марта 2014. године, због смањеног обима посла, прогласио технолошким вишком четири запослена и затворио радничко насеље у којем је обезбеђивао смештај и исхрану за запослене, као и да је крајем 2014. године имао уговорен само један посао за наредну годину. Међутим, послодавац ове наводе није поткрепио доказима.

Околности да је смањен обим посла и број градилишта на којима се обављају радови представљају објективан разлог због којег би послодавац оправдано могао да смањи број запослених. Међутим, у конкретном случају, послодавац није доставио доказе који потврђују да је дошло до смањења обима посла и броја градилишта, као и у каквој релацији су та смањења са радним местом Љ. Б. У прилог смањења обима посла, послодавац је навео да је затворио радничко насеље и да има уговорен само један посао за наредну годину, о чему није доставио доказе. Даље, послодавац је у прилог навода да здравствено стање Љ. Б. ни на који начин није утицало на отказивање његовог уговора о раду, навео и да су у периоду од 30. августа 2013. године до 28. марта 2014. године технолошким вишком проглашена четири запослена. Ни ови наводи нису потврђени доказима о отказу уговора о раду, о подацима која радна места су у питању и другим подацима који би поткрепили наводе да отказивање уговора о раду Љ. Б. није било условљено његовим здравственим стањем. Такође, ни тврдња да је извршена модернизација обављања послова чувара увођењем видео надзора није поткрепљена доказима, као ни објашњењем како је модернизација обављања послова чувара утицала да Љ.Б. буде проглашен технолошким вишком, а не неко од других запослених чувара. У изјашњењу нису наведене ни које организационе промене су довеле до отказивања уговора о раду Љ. Б. С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да ГП „З.г.Б.“ а. д. Б. није пружило доказе да постоје објективни и оправдани разлози због којих је Љ. Б. отказан уговор о раду, а који нису у вези са његовим здравственим стањем.

3.11. У односу на наводе из изјашњења да је послодавац Љ. Б. обезбедио обављање других послова 2012. године након што је тим лекара утврдио да Љ. Б. није способан за обављање одређених послова на претходном радном месту, Повереница за заштиту равноправности указује да то, само по себи, не показује да ли је здравствено стање Љ. Б. утицало на одлуку о отказу његовог уговора о раду. При томе, Повереница за заштиту равноправности анализирала је чињенице и околности конкретног случаја само са аспекта повреде антидискриминационих прописа, односно, у поступку није анализирано да ли је дошло до повреде права из радног односа приликом отказивања уговора о раду Љ. Б. док је био на одсуству са рада због привремене спречености за рад.

3.12. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да ГП „З.г.Б.“ а. д. Б. није понудило доказе који показују да одлука о отказивању уговора о раду није била заснована на здравственом стању Љ. Б.

4. МИШЉЕЊЕ

Отказом уговора о раду Љ. Б, Грађевинско предузеће „З.г.Б.“ а. д. Б, прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Грађевинском предузећу „З. г. Б.“ а. д. Б. и директору Ј. Ј, као одговорном лицу да:

5.1. Упути писано извињење Љ. Б. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Грађевинског предузећа „З.г.Б.“ а. д. Б. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Грађевинског предузећа „З.г.Б.“ а. д. Б.

Потребно је да ГП „З.г.Б.“ а. д. Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ГП „З.г.Б.“ а. д. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

{jd_file file==1685}

 Притужба Љ.Б. против ГП због дискриминације на основу здравственог стања у области рада