дел. бр. 07-00-407/2013-02 датум: 11. 10. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе К. Ш. К. против Друштва за стране језике и књижевност Србије, због дискриминаторних делова Пропозиција за такмичење у знању страног језика ученика VIII разреда основних школа, које је донело ово друштво.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила К. Ш. К. због, како је наведено, дискриминаторних делова Пропозиција такмичења у знању страног језика ученика VIII разреда основних школа (у даљем тексту: Пропозиције), које је донело Друштво за стране језике и књижевност Србије (у даљем тексту: Друштво).

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја поверило послове организације такмичења из страних језика Друштву за стране језике и књижевност Србије;
– да је организатор такмичења дужан да донесе пропозиције у складу са Стручним упутством и календаром такмичења које доноси Министарство просвете и науке;
– да су поједини делови Пропозиција такмичења из страних језика дискриминаторни;
– да је Пропозицијама прописана и специјална категорија, којом се нека деца стављају у неравноправан положај, као нпр. деца повратника из иностранства која су рођена у мешовитим браковима или су одређен број година живота провела у иностранству, или када је језик у којем се дете такмичи матерњи језик дететовог оца, а дете га никада у животу није видело;
– да је равноправно третирање деце на такмичењу из страног језика немогуће постићи увођењем „специјалне категорије“, која је заснована на личном својству „предака, етничког порекла и матерњег језика“;
– да је, уместо увођења специјалне категорије, потребно боље организовати рангирање свих ученика на свим нивоима такмичења, по моделу који имају друга стручна друштва која организују такмичења из осталих предмета;
– да Друштво регулише Пропозицијама рангирање по броју бодова за прва три места само за такмичаре на општинском нивоу, тако што је прво место 38-40 поена, друго место 35-37 поена и треће место 32-34 поена; Имајући то у виду, ако би се за остале нивое такмичења прописало исто рангирање, уз поштовање Стручног упутства Министарства просвете и науке да се на виши ниво такмичења пласирају сва деца која на нижем нивоу такмичења освоје једно од прва три места, не би било потребе за специјалним категоријама „по личном својству детета“;
– да је увођењем специјалне категорије покушај да се поправи штета која настаје непоступањем у складу са Стручним упутством, односно, тиме што се на више нивое такмичења не шаљу деца која освоје једно од прва три места;
– да се непоступањем по Стручном упутству на овим нивоима такмичења праве и „друге дискриминације“ које нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

1.3. Уз притужбу су достављени и следећи прилози: 1) Уговор о реализацији републичког такмичења ученика основних школа закључен између Министарства просвете и науке и Друштва за стране језике и књижевност број: 610-00-00429/26/2012-07 од 20. јула 2012. године; 2) Стручно упутство организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе број: 611-00-3508/2011-06 од 28. децембра 2011. године; 3) Пропозиције за такмичење у знању страног језика ученика VIII разреда основних школа које је донело Друштво за стране језике и књижевност Србије; 4) Календар такмичења и смотри ученика основних школа за 2011/12 и 5) Календар такмичења и смотри ученика средњих школа за 2011/12.

1.4. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , у току поступка затражено је изјашњење Друштва за стране језике и књижевност Србије.

1.5. Друштво за стране језике и књижевност Србије није се изјаснило у остављеном року, па су Повереници за заштиту равноправности били доступни наводи из притужбе и достављени прилози.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Уговор о реализацији републичког такмичења ученика основних школа бр. 610-00-00429/26/2012-07 од 20. јула 2012. године, који је закључен између Министарства просвете и науке Републике Србије и Друштва за стране језике и књижевност Србије, утврђено је да су њиме регулисана права и обавезе у реализацији републичких такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2011/12 годину. Уговорено је да републичка такмичење и смотре ученика основних школа треба да буду у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, Стручним упутством о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе, Календаром такмичења и смотри ученика основних школа за 2011/12 и Финансијским планом средстава према организаторима и економским класификацијама такмичења и смотри ученика основних школа за 2011/12. Овим уговором се Друштво обавезало да реализује републичка такмичења и смотре ученика основних школа у складу са програмом који одобри Министарство просвете и науке и на основу благовремено поднетог Захтева за спровођење такмичења.

2.2. Увидом у Стручно упутство о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе бр. 611-00-3508/2011-06 од 28. децембра 2011. године, утврђено је да се њиме уређују циљ, задаци, врсте и нивои, организација и пропозиције такмичења и смотри ученика основних и средњих школа, вредновање постигнућа ученика и награђивање, финансирање, праћење и извештавање о одржаним такмичењима и смотрама. Поред тога, прописано је да организатор такмичења и смотре утврђује пропозиције такмичења у сарадњи са Министарством просвете и науке, и то: услове за припрему и одржавање; услове за учешће ученика; начин провере знања, умења, вештина и способности, односно начин представљања; затим начин вредновања резултата и рангирање ученика; право на жалбу и рок за њено подношење, као и награде, признања и похвале ученицима, наставницима, школама и организаторима. Утврђено је да су за организацију такмичења и смотре одговорни организатор и директор школе (са стручним већем или представником окружног актива наставника или председник стручног друштва, у зависности од нивоа такмичења), док је за међународни ниво одговоран председник стручног друштва и представник међународне организације.

2.3. Увидом у Пропозиције такмичења у знању страног језика ученика VIII разреда основних школа утврђено је да на општинском такмичењу учествују најбоље пласирани ученици са школског такмичења, а рангирање се врши тако што је I место 38-40 поена, II место 35-37 а III место 32-34. На следећи ниво такмичења (окружно/градско) пласирају се сви ученици који су освојили 32 или више поена, док је за ученике који се такмиче из енглеског језика у Београду ограничен број оних који имају право преласка на наредни ниво (градско такмичење) и утврђује се тако што се из сваке општине може упутити само 10 најбоље пласираних ученика, а уколико више ученика освоји исти број поена и пласман на редном месту 10. листа се проширује за тај број ученика. Пропозицијама је уређено и такмичење ученика у специјалној категорији, за које је прописан посебан начин рангирања. У специјалној категорији се такмиче ученици који су у последње четири године школовања ван наше земље, годину дана или дуже похађали наставу на одређеном страном језику; ученици који су у последње четири године школовања учили страни језик на курсевима у иностранству дуже од једне године; ученици који похађају наставу страног језика по посебном наставном плану и програму (билингвална настава, огледне школе са већим фондом часова страног језика од оног који је прописан наставним планом и програмом за основне школе); ученици којима је макар један родитељ изворни говорник и ученици којима је наставу изводио страни лектор. Приликом пријављивања ученика за такмичење у специјалној категорији, директор својим потписом и печатом школе гарантује исправност података на основу којих се такмичар сврстава у специјалну категорију.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имала у виду наводе из притужбе, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације у остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала Конвенцију о правима детета . Један од општих принципа ове Конвенције је принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације разрађена је Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Овим законом посебно је забрањена и дискриминација у области образовања и прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.6. Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација , односно забрањене су aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, на oснoву рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Закон о основама система образовања и васпитања прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док се дискриминaциjoм не сматрају пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли су дискриминаторне одредбе Пропозиција за такмичење у знању страног језика VIII разреда основних школа које се односе на специјалну категорију такмичара.

3.8. Имајући у виду законом прописане надлежности Повереника за заштиту равнoправности, најпре је потребно констатовати да је анализа овог предмета органичена само на делове притужбе који се односе на повреду антидискриминационих прописа, док евентуалне повреде других прописа не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности. Стога, Повереница за заштиту равноправности није улазила у анализу навода из притужбе који се односе на евентуалну повреду неких других права, које подноситељка притужбе назива „другим дискриминацијама“. У делу мишљења који се односи на правни оквир, детаљније су објашњене надлежности Повереника, као и сам појам и облици дискриминације. Имајући у виду да је заштита од дискриминације релативно нова у нашем законодавству, Повереница жели још једном да нагласи да не постоје „друге дискриминације“ које нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности, јер је у питању независни државни орган који је управо и установљен за заштиту од дискриминације. Међутим, постоје друге повреде права, регулисане другим законима за које су надлежни други државни органи, али се те повреде права не могу називати дискриминацијом.

3.9. У односу на наводе из притужбе да је дискриминаторан начин рангирања ученика за такмичења након општинског такмичења (градско/окружно и републичко), анализа је показала да се Пропозиције које је Друштво за стране језике и књижевност Србије донело, примењују на сву децу у Републици Србији која се такмиче из страног језика, као и да је овим актом регулисан начин рангирања на сва три нивоа такмичења: општинско, градско/окружно и републичко. Подноситељка притужбе наводи да је Пропозицијама дефинисано рангирање по броју бодова за прва три места само за такмичаре на општинском нивоу, док начин рангирања није исти за остале нивое такмичења. С тим у вези, Повереница констатује да је Пропозицијама уређена организација и реализација такмичења из страног језика која се примењује подједнако на сву децу, да је начин рангирања уређен појединачно, за сваки ниво такмичења посебно, али да се примењује на све такмичаре. Рангирање за градско/окружно такмичење обавља се према укупном броју освојених поена (34-40), док се на републичко такмичење упућују само најбоље пласирани ученици, и то по три са окружних такмичења, 10 са градског такмичења из Београда и по осам са градских такмичења из Ниша и Новог Сада. Надаље, прописана је могућност проширивања листе, у случају када ученици освоје исти број поена и нађу се на последњем месту за пласирање на републичко такмичење, у ком случају се листа проширује за тај број ученика. Повереница за заштиту равноправности констатује да је Пропозицијама регулисано рангирање за сваки ниво такмичења, да се примењује на све такмичаре исто, а да се оваквим начином рангирања постиже заступљеност деце из свих округа и градова, која су у својим местима постигла најбоље резултате, на највишем нивоу такмичења. Уједно, може се закључити да није прописана обавеза Друштва да рангирање уреди идентично на свим нивоима такмичења, већ је важно да сваки ниво такмичења има прописано рангирање које важи подједнако за све такмичаре.

3.10. У односу на наводе из притужбе да је постојање „специјалне категорије“ дискриминаторно према одређеној деци на основу предака, матерњег језика и етничког порекла, Повереница за заштиту равноправности најпре указује да је Пропозицијама прописано да ученици који се такмиче у специјалној категорији раде исти тест и такмиче се по истим пропозицијама као и ученици из опште категорије, а рангирају се на посебан начин. Анализа Пропозиција је показала да се у специјалној категорији могу такмичити: ученици који су у последње четири године школовања ван наше земље годину дана или дуже похађали наставу на одређеном страном језику; ученици који су у последње четири године школовања учили страни језик на курсевима у иностранству дуже од једне године; ученици који похађају наставу страног језика по посебном наставном плану и програму (билингвална настава, огледне школе са већим фондом часова страног језика од оног који је прописан наставним планом и програмом за основне школе); ученици којима је макар један родитељ изворни говорник и ученици којима је наставу изводио страни лектор. Међутим, ученик који испуњава услове једне од ових категорија, не сврстава се аутоматски у специјалну категорију за такмичење. Наиме, прописано је да приликом пријављивања ученика за такмичење, директор школе својим потписом и печатом школе гарантује исправност података на основу којих се такмичар сврстава у специјалну категорију. Из свега наведеног може се закључити да је смисао постојања специјалне категорије управо уважавање различитости деце која имају различите могућности за стицање знања, као и само знање страног језика. Повереница за заштиту равноправности је става да је постојање специјалне категорије за такмичење разумно и објективно оправдано, с обзиром да би се у супротном дошло до ситуације да се у истој категорији такмиче деца која страни језик уче два часа недељно у школи и они који су се школовали на страном језику. По питању навода из притужбе који се односе на децу чији је један родитељ изворни говорник језика на којем се дете такмичи, а у ситуацијама када дете не живи са тим родитељем или га није никада ни упознало, Повереница указује да је у случају ове деце, као и целе специјалне категорије, потребно имати у виду да испуњавање услова за такмичење у специјалној категорији потврђује и гарантује директор школе. Тиме је уведена додатна гаранција да деца која се налазе у таквој ситуацији, неће бити дискриминисана на основу чињенице да им је један родитељ изворни говорник језика на којем се дете такмичи. На крају, потребно је нагласити и да деца која се такмиче у општој категорији нису ни на који начин дискриминисана постојањем специјалне категорије.

3.11. Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности је става да Пропозицијама такмичења у знању страног језика ученика VIII разреда основних школа није извршена дискриминација деце на основу било ког личног својства.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропозицијама такмичења у знању страног језика ученика VIII разреда основних школа, које је донело Друштво за стране језике и књижевност Србије, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба К. Ш. К. прoтив Друштва зa стрaнe jeзикe збoг дискриминaциje у oблaсти oбрaзoвaњa